Опыт некоторых зарубежных стран в правовом регулировании международных грузоперевозок

CC BY f
87-90
2
2
Поделиться
Сирожиддинов, Б. (2017). Опыт некоторых зарубежных стран в правовом регулировании международных грузоперевозок. Обзор законодательства Узбекистана, (1), 87–90. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/uzbek_law_review/article/view/13028
Б Сирожиддинов, Ташкентский государственный юридический университет

независимый исследователь

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье исследованы зарубежный опыт по правовому регулированию вопросов международной перевозки грузов, указаны отличительные особенности норм зарубежного законодательства.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2017

1

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

87

тическим

и

консульским

правом

,

как

двух

самостоя

-

тельных

отраслей

.

Аргументами

данного

утверждения

являются

:

-

различие

в

генезисе

и

эволюции

развития

(

кон

-

сульское

право

первоначально

возник

как

частнопра

-

вовой

институт

,

а

дипломатическое

право

всегда

было

публично

-

правовым

);

-

различные

объекты

и

предметы

регулирования

;

-

различные

системы

источников

права

;

-

отличие

в

отраслевых

принципах

;

-

функциональное

отличие

;

-

различие

в

правовом

статусе

органов

;

-

по

сравнению

с

дипломатическим

правом

в

кон

-

сульском

праве

более

тесное

взаимодействие

с

наци

-

ональным

правом

и

правом

страны

пребывания

;

-

более

тесное

взаимодействие

консульского

права

с

международным

частным

правом

.

Данные

признаки

позволяют

нам

говорить

о

кон

-

сульском

праве

как

самостоятельной

отрасли

совре

-

менного

международного

права

.

В

условиях

глобали

-

зации

консульские

отношения

становятся

шире

и

мно

-

гообразнее

,

и

год

от

года

увеличиваются

,

а

,

соответ

-

ственно

,

и

правовое

регулирование

этих

отношений

совершенствуются

и

развиваются

,

приобретая

цель

-

ность

и

системность

.

Методологически

консульское

право

может

рас

-

сматриваться

как

:

1)

отрасль

права

;

2)

самостоятельное

научное

направление

;

3)

учебный

курс

.

Все

эти

названные

подходы

могут

реализовывать

-

ся

в

разнообразной

форме

и

содержании

,

что

находит

свое

отражение

в

различных

научных

исследования

,

монографиях

и

программах

учебных

дисциплин

,

а

так

-

же

в

международных

договорах

.

Список

литературы

:

1.

Саидова

Л

.

А

.

Дипломатическое

право

в

Узбеки

-

стане

:

проблемы

теории

и

практики

.

Дис

докт

.

юрид

.

наук

. –

Т

.:

УМЭД

, 2001. – 279

с

.

2.

Соловьёв

Э

.

Я

.

Основы

консульского

права

.

Учебное

пособие

. –

М

.:

Ось

-89, 2005. –

С

.6.

3.

Плотникова

О

.

В

.

Консульские

отношения

и

кон

-

сульское

право

.

Учебник

для

вузов

. –

М

.:

Издательская

группа

НОРМА

ИНФРА

М

, 1998. –

С

. 3.

4.

Миркасымов

С

.

М

.,

Рахимова

М

.

А

.,

Петер

Юза

.

Консульское

право

и

консульская

практика

. –

Т

.:

Akademiya, 2004. –

С

. 12.

5.

Лукашук

И

.

И

.

Международное

право

.

Особенная

часть

. -

М

.:

Волтерс

Клувер

, 2005. –

С

.92.

6.

Саидов

А

.

Х

.

Халқаро

ҳуқуқ

. –

Т

.:

Адолат

, 2001.

С

.159.
7.

Усенко

Е

.

Т

.

Очерки

теории

международного

права

. –

М

.:

Норма

, 2008. –

С

. 113.

8.

Лукашук

И

.

И

.,

Саидов

А

.

Х

.

Ҳозирги

замон

халқаро

ҳуқуқи

назарияси

асослари

:

Дарслик

. –

Тошкент

: “

Адолат

”, 2006. –

С

. 54.

9.

Международное

право

//

Под

ред

.

Вылегжанина

А

.

Н

. –

М

.:

Юрайт

, 2010. –

С

. 545-546.

Б

.

Сирожиддинов

,

мустақил

изланувчи

ХАЛҚАРО

ЮК

ТАШИШНИ

ҲУҚУҚИЙ

ТАРТИБГА

СОЛИШДА

АЙРИМ

ХОРИЖИЙ

МАМЛАКАТЛАР

ТАЖРИБАСИ

Аннотация

:

в

статье

исследованы

зарубежный

опыт

по

правовому

регулированию

вопросов

междуна

-

родной

перевозки

грузов

,

указаны

отличительные

осо

-

бенности

норм

зарубежного

законодательства

.

Ключевые

слова

:

опыт

,

груз

,

перевозка

,

закон

,

транспорт

.

Аннотация

:

мақолада

халқаро

юк

ташишни

ҳуқуқий

тартибга

солишда

хорижий

мамлакатларнинг

тажрибаси

таҳлил

этилган

,

хорижий

мамлакатлар

қонунқилигининг

ўзига

хос

жиҳатлари

ёритилган

.

Калит

сўзлар

:

тажриба

,

юк

,

ташиш

,

қонун

,

транспорт

.


Annotation:

in this article were analysed foreign ex-

periment on legal regulation of questions of the interna-
tional transportation of goods, were specified distinctive
features of standards of the foreign legislation.

Key words:

experience, goods, transportation, law,

transport.

Хорижий

давлатларда

халқаро

юк

ташишга

оид

муносабатлар

қоида

тариқасида

фуқаролик

қонунчилигининг

халқаро

фуқаровий

-

ҳуқуқий

муносабатларни

тартибга

солишга

оид

махсус

қисмларида

тартибга

солинади

.

Шундай

бўлсада

,

айрим

давлатларда

халқаро

хусусий

ҳуқуқ

нормалари

алоҳида

қонунларда

халқаро

хусусий

ҳуқуқ

нормаларини

тизимлаштириш

асосида

махсус

кодекслар

қабул

қилинган

бўлиб

,

ушбу

давлатларда

халқаро

юк

ташиш

муносабатлари

мазкур

кодекслар

ёки

алоҳида

қонунлар

доирасида

тартибга

солинади

.

Бундай

тажрибага

эга

давлатлар

сифатида

Австрия

(1978

йил

),

Венгрия

(1979

йил

),

Польша

(1965

йил

),

Туркия

(1982

йил

),

Словения

(1982

йил

),

Хорватия

(1982

йил

),

Хитой

(1985

йил

),

ГФР

(1986

йил

),

Швейцария

(1987

йил

),

Руминия

(1992

йил

),

Италия

(1995

йил

)

ва

Эстония

(2001

йил

)

каби

давлатларни

кўрсатиш

мумкин

.

Иккинчи

гуруҳ

давлатлар

сифатида

фуқаролик

қонунчилигида

халқаро

хусусий

ҳуқуқнинг

коллизион

нормаларини

мустаҳкамлаган

ҳамда

ушбу

қоидалар

доирасида

халқаро

ташишга

оид

муносабатларни

тартибга

солувчи

давлатларни

кўрсатиш

мумкин

.

Хусусан

,

мазкур

давлатлар

сирасига

Испания

,

Португалия

,

Вьетнам

,

МДҲ

давлатлари

Россия

,

Украина

,

Беларусь

,

Қозоғистон

,

Қирғизистон

,

Тожикистон

,

Туркманистон

,

Ўзбекистон

ва

бошқа

қатор

давлатларни

киритиш

мумкин

.

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

нормалари

махсус

ушбу

соҳага

бағишланган

Кодекс

ёки

Қонун

,

шунингдек

Фуқаролик

кодекслардан

ташқари

бошқа

қонун

ҳужжатларида

ҳам

мавжуд

.

Бундай

қонун

ҳужжатлари

қаторига

Хитойнинг

1986

йилдаги

фуқаролик

ҳуқуқининг

Умумий

қоидалари

, 1985

йилдаги

халқаро

хўжалик

ҳуқуқлари

тўғрисидаги

қонуни

киради

.

Қонун

Хитой

ва

чет

эл

ташкилотлари

ўртасида

барча

чет

эл

иқтисодий

,

олди

-

сотди

муносабатлари

бўйича

тузиладиган

шартномаларга

нисбатан

қўлланилади

.

Ушбу

қонунни

чет

эл

элементлари

билан


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2017

1

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

88

мураккаблашган

фуқаролик

ҳуқуқий

муносабатларга

бевосита

қўлланадиган

меъёрлардан

иборат

деб

айтиш

мумкин

.

Қонуннинг

кўп

нормалари

диспозитив

характерга

эга

.

Халқаро

юк

ташишни

ҳуқуқий

таъминлаш

бўйича

хориж

тажрибаси

шундан

далолат

берадики

,

ушбу

муносабатлар

аксарият

давлатларда

алоҳида

қонунлар

тизими

орқали

тартибга

солинмоқда

.

Айрим

давлатларда

,

жумладан

,

АҚШда

ушбу

соҳадаги

қонун

ҳужжатларини

тизимлаштириш

йўлидан

бориб

,

ягона

Транспорт

кодекси

қабул

қилинган

бўлиб

,

у

ҳуқуқий

тартибга

солиш

предмети

бўйича

қонун

ҳужжатларини

умумлаштиради

.

Шунингдек

,

АҚШда

Америка

ҳуқуқ

институти

томонидан

тайёрланган

конфликтлар

тўғрисидаги

қонунлар

Тўплами

ҳаракат

қилади

(1834

йилда

биринчи

, 1971

йилда

иккинчи

тўпламлари

нашр

қилинган

).

Халқаро

юк

ташишга

оид

муносабатлар

АҚШнинг

Ягона

Савдо

кодексида

ҳам

мавжуд

,

унда

қонунни

макон

ва

замон

бўйича

қўллаш

ҳақида

қоидалар

ўз

аксини

топган

.

Юқоридагилардан

ташқари

,

АҚШнинг

Луизиана

штатида

1991

йилда

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

тўғрисида

қонун

қабул

қилинган

бўлиб

,

у

мазкур

штатнинг

Фуқаролик

кодекси

таркибига

киритилган

.

Ушбу

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатларда

ҳам

халқаро

ташишга

оид

муносабатлар

ҳуқуқий

жиҳатдан

тартибга

солинган

.

Франция

фуқаролик

қонунчилигига

мурожаат

этадиган

бўлсак

,

Фуқаролик

кодексида

юк

ташишга

оид

муносабатлар

батафсил

тартибга

солинмаган

.

Унинг

атиги

айрим

моддаларида

,

жумладан

, 1782-1786-

моддаларида

қуруқлик

ва

сувда

юк

ташувчиларга

оид

баъзи

нормалар

мустаҳкамланган

.

Францияда

,

шунингдек

,

халқаро

хусусий

ҳуқуққа

оид

қонун

ҳужжатларини

тизимлаштириш

борасида

муайян

тажриба

тўпланган

.

Хусусан

,

Францияда

1959

ва

1969

йилларда

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

тўғрисида

ги

қонун

лойиҳалари

ишланган

бўлиб

,

уларда

халқаро

юк

ташишга

оид

муносабатлар

ҳам

ўз

ифодасини

топган

эди

.

Канадада

халқаро

юк

ташиш

масалаларини

тартибга

солишга

оид

нормалар

бир

қатор

ҳужжатларда

,

шу

жумладан

,

Федерал

Божхона

Акти

,

Федерал

Божхона

хизмати

агентлиги

тўғрисидаги

Акт

,

Хавфли

юкларни

ташиш

тўғрисидаги

Федерал

Акт

,

Божхона

тарифи

Акти

,

Шимолий

Америка

Эркин

савдо

Акти

(“NAFTA”),

Автомобил

хавфсизлиги

Акти

,

Юк

ташувчи

транспортлар

тўғрисидаги

Акт

,

Транспорт

ва

денгиз

орқали

ташиш

тўғрисидаги

Акт

,

Соҳилбўйи

ҳудуди

тўғрисидаги

Акт

,

Денгизда

суғурталаш

тўғрисидаги

Акт

,

Темир

йўлда

хавфсизлик

тўғрисидаги

қонун

,

Денгизда

сузиш

тўғрисидаги

Акт

,

Ташишлар

тўғрисидаги

Акт

,

Ҳаво

орқали

ташишлар

тўғрисидаги

Акт

,

Тижорат

мақсадларида

ташишлар

тўғрисидаги

Акт

,

Юк

ташишда

хафсизлик

тўғрисидаги

Акт

,

Хавфли

юкларни

ташиш

ва

улар

билан

муомала

қилиш

тўғрисидаги

Акт

,

Йўл

ҳаракати

тўғрисидаги

Акт

,

Денгиз

бўйича

иқтисодий

ҳамкорлик

тўғрисидаги

Акт

,

Автомобил

транспорти

тўғрисидаги

Акт

,

Темир

йўлда

хизмат

кўрсатиш

тўғрисидаги

Акт

,

Темир

йўл

тўғрисидаги

Актда

ва

бошқаларда

ўз

ифодасини

топган

[3].

Канаданинг

Квебек

провинцияси

Фуқаролик

кодексининг

ўнинчи

китоби

халқаро

хусусий

ҳуқуқ

масалаларига

бағишланган

бўлиб

,

унинг

умумий

қоидалари

халқаро

юк

ташишга

оид

муносабатларни

тартибга

солишда

ҳам

қўлланилади

.

Эстониянинг

2001

йилдаги

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

тўғрисида

ги

қонунида

ташиш

шартномасига

нисбатан

шартнома

тузилиш

вақтида

жўнатувчининг

асосий

фаолият

жойи

жойлашган

давлат

,

агар

юклаш

жойи

ёки

юкларни

тушириш

жойи

ушбу

давлатда

жойлашган

бўлса

шартнома

узвий

боғлиқ

давлат

сифатида

эътироф

этилиши

кўзда

тутилган

.

Эстония

қонунчилигига

биноан

юкларни

ташиш

шартномасининг

қоидалари

асосий

мақсади

юк

ташишдан

иборат

бўлган

барча

шартномаларга

нисбатан

қўлланилади

.

Ушбу

қоидалар

агарда

ҳолатлар

мажмуидан

шартнома

бошқа

давлатга

нисбатан

узвийроқ

боғлиқлиги

аниқланган

ҳолатлардагина

қўлланилмайди

[2].

Японияда

ҳам

халқаро

юк

ташишга

оид

муносабатлар

ўз

ҳуқуқий

асосларига

эга

бўлиб

,

улар

,

авваламбор

, 1989

йилда

қабул

қилинган

ва

1990

йилнинг

1

январидан

амалга

киритилган

Халқаро

хусусий

ҳуқуқ

тўғрисида

ги

қонунда

назарда

тутилган

[1].

Хитой

Халқ

Республикасида

эса

, 1984

йилги

Денгиз

кемалари

тўғрисида

ги

, 2003

йилги

Бандаргоҳ

тўғрисида

ги

, 1991

йилги

Темир

йўл

тўғрисида

ги

ва

бошқа

қонунларида

халқаро

юк

ташишни

амалга

ошириш

билан

боғлиқ

давлат

ички

қоидалари

белгилаб

берилган

[6, 77-78-

стр

].

Таъкидлаш

лозимки

,

Хитойда

2000

дан

ортиқ

бандаргоҳлар

фаолият

кўрсатади

,

улардан

130

дан

ортиғи

чет

эл

кемаларини

ҳам

қабул

қилади

.

Хитойнинг

энг

йирик

16

та

бандаргоҳи

йилига

50

млн

.

тонна

юкни

қабул

қилади

.

Хитой

бўйича

барча

бандаргоҳларнинг

умумий

юк

қабул

қилиш

ҳажми

эса

,

йилига

2890

млн

.

тоннадан

ошиб

кетади

. 2010

йилги

маълумотларга

кўра

,

бутун

дунё

бўйича

халқаро

денгиз

ташишларининг

35

фоизи

айнан

Хитойда

амалга

оширилади

[4, 152-

стр

].

Шу

боис

ҳам

Хитойда

денгиз

орқали

халқаро

ташишлар

анча

чуқур

тартибга

солинган

.

Чунончи

, 1992

йилги

Денгиз

кодекси

, 2003

йилги

Бандаргоҳ

тўғрисида

ги

қонун

, 1984

йилги

Денгиз

кемалари

ҳаракатланиши

хавфсизлиги

тўғрисида

ги

қонун

, 1998

йилги

Денгиз

ҳакамлик

комиссияси

тўғрисидаги

Ҳакамлик

қоидалари

, 1974

йилги

Чет

эллик

кемалардан

ундириладиган

транспорт

солиғи

тўғрисида

ги

низом

ва

бошқа

қонун

ҳужжатларида

ушбу

масалалар

атрофлича

ёритилган

.

Шунингдек

,

Хитойда

1986

йилда

Фуқаролик

ҳуқуқининг

Умумий

қоидалари

, 1985

йилда

Халқаро

хўжалик

ҳуқуқи

тўғрисида

ги

қонун

қабул

қилинган

бўлиб

,

уларда

Хитой

ва

чет

эл

ташкилотлари

ўртасида

барча

чет

эл

иқтисодий

,

олди

-

сотди

шартномаларга

оид

муносабатлар

тартибга

солинган

.

Халқаро

хўжалик

ҳуқуқи

тўғрисида

ги

қонун

асосан

диспозитив

хусусиятга

эга

чет

эл

элементлари

билан

мураккаблашган

фуқаролик

ҳуқуқий

муносабатларга

бевосита

қўлланадиган

меъёрлардан

иборатдир

.

Беларусь

Республикасида

1998

йил

7

декабрдаги

Фуқаролик

кодексининг

40-41-

боблари

Ташиш

ва

Транспорт

экспедицияси

га

бағишланган

.

Шунингдек

,

ташишнинг

алоҳида

турларини

тартибга

солишга

қаратилган

кўплаб

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжатлар

қабул

қилинган

.

Хусусан

, 2006

йил

16

майдаги

Ҳаво

кодекси

,

1998

йил

15

июлдаги

Сув

кодекси

, 2002

йил

24

июндаги

Савдо

денгизчилиги

кодекси

, 1999

йил

6

январдаги

Темир

йўл

транспорти

тўғрисида

ги

қонун

,

2001

йил

21

июлдаги

Автомобил

транспорти

ва

автомобилда

ташиш

тўғрисида

ги

қонун

, 1998

йил

5

майдаги

Транспорт

фаолияти

асослари

тўғрисида

ги

қонун

, 1994

йил

2

декабрдаги

Автомобил

йўллари


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2017

1

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

89

тўғрисида

ги

қонун

, 2002

йил

17

июлдаги

Йўл

ҳаракати

тўғрисида

ги

қонун

шулар

жумласидандир

.

Беларусда

транспортнинг

мустақил

тури

сифатида

қувур

транспорти

кўзда

тутилади

.

Шу

боис

, 2002

йил

9

январда

махсус

норматив

-

ҳуқуқий

ҳужжат

Магистрал

қувур

транспорти

тўғрисида

ги

қонун

қабул

қилинган

. 1998

йил

5

майдаги

Транспорт

фаолияти

асослари

тўғрисида

ги

қонунга

асосан

транспортда

ташиш

фаолияти

давлат

томонидан

тартибга

солиш

ва

бошқариш

,

транспорт

фаолияти

субъектларининг

мулкчилик

шаклидан

қатъий

назар

тенглиги

,

транспорт

фаолияти

субъектлари

ва

давлат

манфаатларининг

уйғунлиги

ва

уларнинг

ўзаро

масъулияти

,

халқаро

ҳуқуқ

нормаларининг

устуворлиги

каби

принципларга

асосланиши

белгиланган

[7, 114-116-

стр

].

Россия

Федерациясида

ташиш

шартномасига

нисбатан

коллизион

принциплар

асосида

моддий

ҳуқуқ

нормаларининг

қўлланилиши

умуман

Фуқаролик

кодексида

(1211-

модданинг

3-

банди

),

ташишнинг

алоҳида

турларига

нисбатан

эса

тегишли

кодекслар

ва

қонунларда

ифодаланган

.

Россия

Федерацияси

Фуқаролик

кодексининг

1211-

моддаси

3-

қисмига

мувофиқ

,

ташувларга

нисбатан

тарафлар

ўртасида

битим

мавжуд

бўлмаган

тақдирда

ташувчининг

давлат

қонуни

қўлланилади

,

транспорт

экспедицияси

шартномасига

нисбатан

эса

экспедитор

давлати

қонуни

қўлланилади

,

чунки

ташувчи

,

жумладан

,

экспедитор

ҳам

кодекс

томонидан

шартнома

мазмуни

учун

муҳим

аҳамият

касб

этувчи

ижро

ни

амалга

оширувчи

томонлар

сифатида

белгиланади

.

Халқаро

ташиш

ҳуқуқи

қўлланилиши

лозим

бўлганда

бундай

ҳолат

ташувчи

томонидан

тақдим

қилинган

ҳужжатда

белгиланган

бўлиши

мумкин

.

Халқаро

тўғридан

-

тўғри

аралаш

темир

йўл

-

сув

юк

ташувлари

тўғрисидаги

1959

йилги

Битим

Россия

Федерацияси

учун

ўз

кучини

сақлаб

қолган

.

Россия

Федерацияси

,

шунингдек

халқаро

комбинациялашган

ташувлар

ва

мутаносиб

объектлар

муҳим

йўналишлари

тўғрисидаги

1

февраль

1991

йилги

Европа

Битими

(

САКПП

)

нинг

ҳам

аъзоси

ҳисобланади

.

Бироқ

,

Россия

Федерацияси

Юкларнинг

халқаро

аралаш

ташувлари

тўғрисидаги

БМТ

Конвенцияси

(24

май

1980

йил

),

Хавфли

юкларни

автомобиль

,

темир

йўл

ва

ички

сув

транспорти

орқали

ташишда

етказилган

зарар

учун

фуқаролик

жавобгарлиги

тўғрисидаги

Конвенция

(

КГПОГ

) (1

февраль

1990

йил

),

Халқаро

савдода

транспорт

терминаллари

операторларининг

жавобгарлиги

тўғрисидаги

БМТ

Конвенцияси

(15

апрель

1991

йил

)

нинг

аъзоси

эмас

.

Россия

Федерациясида

охирги

йилларда

халқаро

автомобиль

қатнови

ўрнатиш

тўғрисида

ҳукуматлараро

халқаро

битимлар

тузиш

фаолиятининг

кучайишини

кузатиш

мумкин

.

Масалан

,

Россия

Федерацияси

ва

Испания

Қироллиги

ўртасидаги

халқаро

автомобиль

қатнови

тўғрисидаги

2001

йилдаги

Битим

,

собиқ

СССР

ва

Италия

Республикаси

ўртасидаги

халқаро

автомобиль

юк

ва

йўловчи

қатнови

ҳақидаги

19

июнь

1984

йилдаги

Битим

ва

бошқалар

.

Ҳозирги

кунда

Россия

Федерацияси

ва

бошқа

давлатлар

иштирокида

35

тадан

ортиқ

шартномалар

амал

қилмоқда

.

Бундай

шартномаларнинг

барчаси

қоида

тариқасида

намунавий

хусусият

касб

этади

ва

тузилиши

жиҳатидан

учта

бўлимдан

иборат

бўлади

:

умумий

қоидалар

,

йўловчи

қатнови

ва

юк

қатнови

[5].

Қирғизистон

Республикасида

эса

,

юк

ташиш

муносабатлари

1997

йил

5

декабрдаги

Фуқаролик

кодексининг

ташиш

ва

транспорт

экспедициясига

оид

32-33-

боблари

билан

тартибга

солинади

.

Шунингдек

,

Қирғизистонда

транспорт

соҳасидаги

айрим

масалаларни

тартибга

солувчи

махсус

қонун

ҳужжатлари

– 1998

йил

8

июлдаги

Транспорт

тўғрисида

ги

ҳамда

1998

йил

9

июлдаги

Темир

йўл

транспорти

тўғрисида

ги

қонунларида

ҳам

юк

ташишга

оид

қоидалар

ўз

ифодасини

топган

.

Молдовада

ҳам

юк

ташишга

оид

муносабатлар

,

авваламбор

, 2002

йил

6

июндаги

Фуқаролик

кодекси

Учинчи

китобининг

ташишга

бағишланган

12-

боби

(980-1028-

моддалар

)

қоидалари

билан

тартибга

солинади

.

Унинг

980-

моддасига

биноан

,

ташиш

шартномасига

кўра

,

бир

тараф

(

ташувчи

)

бошқа

тараф

(

йўловчи

ёки

жўнатувчи

)

олдида

йўловчи

,

багаж

ёки

юкни

муайян

ҳақ

эвазига

келишилган

жойга

етказиб

бериш

мажбуриятини

зиммасига

олади

.

Ташиш

шартномаси

Қирғизистон

қонунчилиги

бўйича

оммавий

шартнома

сифатида

баҳоланади

. 982-

моддада

эса

,

ташишнинг

аралаш

ва

бир

нечали

турлари

фарқланади

.

Бир

нечали

ташишда

бир

неча

ташувчилар

бир

-

бирини

алмаштирган

ҳолда

ташишнинг

айнан

бир

усулидан

(

айнан

бир

транспорт

воситасидан

)

фойдаланадилар

.

Аралаш

ташишда

эса

,

ташувчи

ҳам

,

транспорт

тури

ҳам

алмашуви

кўзда

тутилади

.

Тожикистон

Республикасида

эса

,

юк

ташиш

муносабатлари

Фуқаролик

кодексининг

ташишга

оид

38-

боби

қоидалари

,

шунингдек

2000

йил

29

ноябрдаги

Транспорт

тўғрисида

ги

ва

2006

йил

3

мартдаги

Транспорт

-

экспедиция

тўғрисида

ги

қонунлар

билан

тартибга

солинади

.

Украинада

эса

,

юк

ташишга

оид

муносабатлар

Фуқаролик

кодексининг

ташишга

оид

64-

боби

ҳамда

транспорт

экспедициясига

оид

65-

боби

билан

,

шунингдек

2003

йил

16

январдаги

Хўжалик

кодекси

юк

ташишни

ҳуқуқий

тартибга

солишга

тааллуқли

32-

боби

билан

тартибга

солинади

.

Хулоса

қилиб

айтганда

,

хорижий

давлатлар

тажрибасидан

келиб

чиққан

ҳолда

,

биринчидан

,

Ўзбекистон

Республикасининг

транспорт

фаолиятининг

алоҳида

жиҳатларини

тартибга

солувчи

қонун

ҳужжатларини

тизимлаштирган

ҳолда

ягона

транспорт

тўғрисидаги

қонунни

қабул

қилиш

мақсадга

мувофиқ

.

Ушбу

қонун

лойиҳасининг

Умумий

қисмида

транспорт

фаолиятининг

асослари

,

транспорт

соҳасини

давлат

томонидан

тартибга

солиш

,

транспорт

соҳасида

тариф

,

тўлов

ва

йиғимлар

,

йўловчи

,

багаж

ва

почта

жўнатмаларини

ташиш

,

юк

ташиш

,

транспорт

хавфсизлигини

таъминлаш

,

транспорт

соҳасидаги

жавобгарлик

,

даъво

ва

эътирозлар

;

Махсус

қисмида

эса

,

автомобил

ва

шаҳар

электр

транспорти

соҳасини

тартибга

солиш

,

темир

йўл

транспорти

соҳасини

ҳуқуқий

тартибга

солишнинг

ўзига

хос

хусусиятлари

,

ҳаво

транспорти

соҳасини

ҳуқуқий

тартибга

солишнинг

ўзига

хос

хусусиятлари

,

сув

транспорти

соҳасини

ҳуқуқий

тартибга

солишнинг

ўзига

хос

хусусиятлари

,

аралаш

юк

ташиш

ва

бошқа

масалаларни

алоҳида

тартибга

солиш

мақсадга

мувофиқ

.

Адабиётлар

рўйҳати

:

1.

Č

aslav P. Delivery of goods without a bill of lading:

revival of an old problem in the Far East // Journal of In-
ternational Maritime Law. – 2003. –

448.

2. Pejovi

ć

Č

. Legal Issues Arising from Delivery of

Goods Without a Bill of Lading: Case Study of Some Asian
Jurisdictions, PPP god.45 (2006), 160, 1-20.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2017

1

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

90

3. Westeringh W. Transporting goods into Canada by

road // Fasken Martineau DuMoulin LLP Vancouver.

4.

Белых

В

.

С

.

Транспортное

законодательство

России

и

зарубежных

государств

,

ЕС

,

ШОС

,

ЕврАзЭС

:

сравнительно

-

правовой

анализ

:

Монография

/

отв

.

ред

.

В

.

А

.

Бублик

. –

М

.:

Проспект

, 2013. – 152

с

.

5.

Гречуха

В

.

Н

.

Международное

транспортное

право

. –

М

.:

ЮРАЙТ

, 2011. – 280

с

.

6.

Егиазаров

В

.

Транспортное

законодательство

государств

-

членов

ЕврАзЭС

(

Окончание

) //

Право

и

экономика

. –

М

.:

Юстицинформ

, 2003. –

4. – 120

с

.

7.

Егиазаров

В

.

Транспортное

законодательство

государств

-

членов

ЕврАзЭС

.

Проблемы

и

перспекти

-

вы

развития

(

Начало

) //

Право

и

экономика

. –

М

.:

Юс

-

тицинформ

, 2003. –

3. – 180

с

.

Э

.

Ахунджанов

,

ТДЮУ

катта

илмий

ходим

-

изланувчиси

ХАЛҚАРО

КЎЛАМДА

ТЕМИР

ЙЎЛ

ТРАНСПОРТИДА

ТЕЗ

БУЗИЛАДИГАН

ЮКЛАРНИ

ТАШИШ

МУНОСАБАТЛАРИНИ

ТАШКИЛИЙ

-

ҲУҚУҚИЙ

ТАРТИБГА

СОЛИШ

Аннотация

:

Мақолада

қишлоқ

хўжалиги

маҳсулотларини

темир

йўлларда

ташиш

муносабатларини

таҳлил

қилишга

ҳаракат

қилинган

.

Муаллиф

қишлоқ

хўжалиги

маҳсулотларини

тез

бузиладиган

юкларнинг

бир

тури

сифатида

кўриб

чиқиб

,

бу

турдаги

юкларни

темир

йўлларда

ташишнинг

ўзига

хос

хусусиятларини

ҳамда

тез

бузиладиган

юкларни

ташишларни

ташкил

қилиш

бўйича

бир

қатор

масалаларни

кўриб

чиқади

.

Муаллиф

мақолада

олиб

борилган

тадқиқот

натижасида

Ўзбекистон

Республикасида

тез

бузиладиган

юкларни

темир

йўлларда

ташиш

бўйича

махсус

қоидаларни

ишлаб

чиқишни

таклиф

қилади

.

Калит

сўзлар

:

фермер

хўжаликлари

,

деҳқон

хўжаликлари

,

қишлоқ

хўжалиги

маҳсулотлари

,

тез

бузиладиган

юклар

,

тез

бузиладиган

юкларни

темир

йўлларда

ташиш

,

тез

бузиладиган

юкларни

темир

йўлларда

ташиш

қоидалари

,

чуқурмузлатиладиган

,

музлатилган

,

совутилган

ва

совутилмайдиган

маҳсулотлар

.

Аннотация

:

В

статье

автор

проанализировал

от

-

ношения

по

перевозке

сельскохозяйственной

продук

-

ции

посредством

железных

дорог

.

Автор

рассматрива

-

ет

перевозку

сельскохозяйственной

продукции

как

один

из

видов

скоропортящейся

грузов

,

особенности

железнодорожных

перевоз

таких

грузов

,

а

также

ряд

вопросов

,

связанных

с

осуществлением

перевозки

скоропортящихся

грузов

.

Автор

на

основании

резуль

-

татов

исследовании

предлагает

принять

в

Республике

Узбекистан

Правила

«

О

железнодорожной

перевозки

скоропортящихся

грузов

».

Ключеые

слова

:

фермерские

хозяйства

,

дехкан

-

ские

хозяйства

,

сельскохозяйственные

продукты

,

ско

-

ропортящийся

груз

,

перевозка

железнодорожная

пе

-

ревозка

скоропортящийся

грузов

,

правила

железнодо

-

рожной

перевозки

скоропортящихся

грузов

,

глубоко

-

замороженные

,

замороженные

,

охлажденные

и

не

-

охлажденные

продукты

.

Annotation:

The author analyzed the relationship on

the transport of agricultural products through the railways.
The author considers the transportation of agricultural
products as one of the types of perishable goods, particu-
larly rail transportation of such goods, as well as a number
of issues related to the implementation of the transport of
perishable goods. On the basis of the results of research
the author put forward the proposes to adopt in Regula-
tions “On railway transport of perishable goods”.

Key words:

farms, dekhkan farms, agricultural prod-

ucts, perishable cargo, rail transportation of perishable
goods, the rules of the railway transport of perishable
goods, deep-frozen, refrigerated and non-refrigerated
foods.


Ўзбекистон

географик

жиҳатдан

қулай

,

иқлими

мўтадил

ва

унумдор

ерларда

жойлашган

мамлакат

ҳисобланади

.

Заминимизда

қадимги

даврлардан

бошлаб

деҳқончилик

,

боғдорчилик

,

узумчилик

ва

полизчилик

маданияти

шаклланиб

келган

ва

ҳозирги

Библиографические ссылки

Caslav P. Delivery of goods without a bill of lading: revival of an old problem in the Far East // Journal of International Maritime Law. - 2003. - №448.

Pejovib 0. Legal Issues Arising from Delivery of Goods Without a Bill of Lading: Case Study of Some Asian Jurisdictions, PPP god.45 (2006), 160, 1-20.

Westeringh W. Transporting goods into Canada by road // Fasken Martineau DuMoulin LLP Vancouver.

Белых B.C. Транспортное законодательство России и зарубежных государств, ЕС, ШОС, ЕврАзЭС: сравнительно-правовой анализ: Монография / отв. ред. В.А.Бублик. - М.: Проспект, 2013. - 152 с.

Гречуха В.Н. Международное транспортное право. - М.: ЮРАЙТ, 2011.- 280 с.

Егиазаров В. Транспортное законодательство государств - членов ЕврАзЭС (Окончание) // Право и экономика. - М.: Юстицинформ, 2003. - №4. - 120 с.

Егиазаров В. Транспортное законодательство государств - членов ЕврАзЭС. Проблемы и перспективы развития (Начало) // Право и экономика. - М.: Юстицинформ, 2003. - № 3. - 180 с.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов