Barcha maqolalar
Векторы развития цифрового законодательства: формирование доверия
В условиях развития цифровой среды происходит трансформация привычных форм и механизмов реализации правоотношений, формирование новых инструментов взаимодействий. Целью исследования стал поиск концептуального подхода и формирование предложений по стимулированию цифровой среды доверия в современных условиях. Предпринята попытка систематизировать подходы к формированию среды доверия в условиях развития цифровой среды, выявить направления и векторы развития. По результатам исследования выделяются системные элементы цифровой среды доверия и формируются предложения по совершенствованию отраслевого законодательства.
Булутли маълумотлар експертизаси: тадқиқот асослари
Биометрическая аутентификация в Казахстане и риски, связанные с практикой ее применения
В данной статье проведен анализ законодательства Республики Казахстан по части сбора и защиты биометрических данных, дактилоскопической и геномной регистрации. Рассмотрены примеры применения биометрической аутентификации в мировой практике, а также некоторые виды утечек персональных данных, угроз информационной безопасности и приватности. Также рассмотрена практика использования систем биометрической идентификации в Казахстане и практика применения международных стандартов в области биометрической идентификации в целях предотвращения нарушений прав человека. В заключении представлены рекомендации по снижению рисков, связанных с угрозами утечек чувствительной информации, указаны пробелы действующего законодательства, отсутствие отдельного закона о защите биометрических данных в Республике Казахстан и другие аспекты, связанные с пробелами регулирования биометрических данных.
Безопасность беспилотных такси – технологии и право
Ахборотларни оптик толали узатиш тизимларида АОҚСФдан фойдаланиб спектрал характеристикаларини яхшилаш услубларни ишлаб чиқиш ва тадқиқ қилиш
Таянч (энг мухим) сўзлар: Ахборотларни оптик толали узатиш тизимлари (ОТУТ), оптик тола, сирт акустик тўлқин (CAT), акустооптик қайта созланадиган фильтр (АОҚСФ), югурувчи тўлқин кучайтиргичи, спектрал характеристика, частота ва спектр модуляцияси, ярим ўтказгичли лазер, спектрал зичлаштириш.
Тадқиқот объектлари: ОТУТ, оптик толали алока линияларнинг (ОТАЛ) оптик боғламалари ва элементлари уларнинг ишчи параметрлари.
Ишнинг мақсади: АОҚСФлар ёрдамида оптик сигиалларии спектрал характеристикаларини ва жадаллигини кучайтириш учун регенерация услубларини ишлаб чиқиш ва тадкик килиш.
Тадқиқот методлари: АОҚСФ асосидаги стенддан ва югурма тўлқин кучайтиргичидан (ЮТК) фойдалаииб, ОТУТ спектрал характеристикаларини комплекс тадқиқ килиш. Шунингдек, олинган ОТАЛ характеристикаларини тадкик килишнииг тахлил килиш, синтезлаш, индукция, дедукция ва кайта ишлаш услубларидан фойдаланилган.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: Ахборотларни узатиш оптик толали тизимларининг спектрал характеристикаларини линеаризациялаш, фильтрлаш ва нурланиш интенсивлигини ошириш учун акустооптик самаралардан фойдаланишнинг илмий асослари ўрнатилган. Акустооптик фильтрлардан фойдаланиш асосида ОТУТлар спектрал характеристикаларини яхшилаш услублари ишлаб чикилган. Реал тезликли ахборотлар узатишнииг оптик толали тизимларида кечадиган жараёнларни имитациялаш ва ОТАЛ параметрларини тадкик килиш учун АОҚСФ асосида ўлчов стенди ва комплекси ишлаб чикилган.
Амалий ахамняти: ОТУТ ўтиш спектрал характеристикаси контуридаги бузилишларни компенсациялаш учун олинган натижаларнинг қўлланилиши бўйича амалий тавсиялар ишлаб чикилган. Ишлаб чикилган стенд ва ўлчов комплекси ОТАЛларнинг элементлари ва тугунларининг спектрал характеристикаларини тадқиқ килиш ва оптимал иш режимларини танлаш учуй тавсия килинган.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги. Диссертация ишининг натижалари ЎзАААга тегишли телекоммуникация корхоналарига ва ТАТУ ўқув жараёнига жорий этилиши учун юборилган.
Қўлланилиш (фойдаланиш) сохаси. ОТУТда спектрал характеристикаларии яхшилаш хамда ОТАЛларнинг элементлари ва тугунларини тестлаш учун қўлланилади.
Англаш масалаларида аломатлар фазосининг ночизиқли алмаштиришларига асосланган ахборот моделлари
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жахонда, рақамли технологиялардан фойдаланиш товарлар ишлаб чиқариш ва хизматлар самарадорлигини оширишнинг муҳим омили бўлиб хисобланмокда. Ушбу технологияларнинг ривожланишида сунъий интеллект (СИ) усуллари мухим роль касб этади. СИ усулларининг салмокли кисми берилганларни интеллектуал таҳлили (БИТ) учун қўлланилмокда. Бсрилганлардан БИТ ёрдамида ажратиб олинган яширин қонуниятлар ахборот моделлари учун янги билимлар хисобланиб, улар асосида заиф тузилмали предмет соҳалардаги карор кабул килиш жараёнлари асослаб берилмокда.
Жаҳон амалиёти шуни кўрсатадики, заиф тузилмага эга предмет соҳалар учун ахборот моделларини куришга уриниш аломатлар фазосининг катта ўлчамлиги ва мантиқий қонуниятларни кидириш учун мўлжалланган алгоритмларнинг юқори комбинаторик мураккаблиги сабабли самарасиз бўлиб қолмокда. Шунингдек, англаш масаласини ечиш нуктаи-назаридан, дастлабки аломатлар ва объектлар тўпламига нисбатан яхши сифат кўрсаткичларига эга информатив аломатлар тўпламини ва ўргатувчи объектларнинг кием тўпламини кидириш муаммолари бўйича такдикотлар давом этмокда. Тадқиқотлар шуни кўрсатадики, англаш тизимларининг сифатини ошириш йўлларидан бири - объектларни тавсифлаш учун аниқланадиган аломатлар тўпламини сон ўқига ночизиқли акслантириш йўли билан латент аломатларни синтез килиш усули ҳисобланади. Берилганлар базасидан (саклагичдан) яширин конуниятларни ажратиб олувчи классификация алгоритмларининг аниқлигини ошириш мазкур тадқиқотнинг долзарблигини аниқлайди.
Мустақиллик йилларида мамлакатимизда фундаментал ва амалий татбиққа эга бўлган долзарб илмий йўналишларга эътибор кучайтирилди. Хусусан, билимларни эгаллаш масалаларида билимларни такдим этиш априор берилган бўлиб, фақат ушбу такдимот доирасида тизимни қуриш кераклиги кўзда тутилса, метаўргатиш масалаларида эса такдимотни ўзини автоматик такдим этиш масаласи қўйиладики, унинг деталлари предмет соҳага боғлиқ равишда кескин ўзгариши мумкин. Метаўрганиш масаласини ечишнинг зарурати, машинали тизимлар учун тор предмет соҳада амал қилиш қобилиятлари билан боғлик чекловларни олиб ташлаш билан изоҳланади. Шунингдек, Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси асосида илмий-тадкиқот ва инновация ютуқларини амалиётга жорий этиш маханизмларидан иқтисодиёт тармокларининг самарадорлигини оширишда фойдаланиш муҳим аҳамиятга эта ҳисобланади.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2008 йил 15 июлдаги ПҚ-916-сон «Инновацион лойиҳалар ва технологияларни ишлаб чиқаришга татбиқ этишни рағбатлантириш борасидаги қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида»ги, 2017 йил 17 февралдаги ПҚ-2789-сон «Фанлар академияси фаолияти, илмий-тадқиқот ишларини ташкил этиш, бошкариш ва молиялаштиришни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Қарори ва 2017 йил 8 февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш бўйича ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги фармони ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа норматив-ҳуқуқий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат килади.
Тадқиқотнинг мақсади англаш масалаларида аломатлар фазосининг ночизиқли алмаштиришларига асосланган сунъий интеллект мезонлари ва усулларини такомиллаштиришдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
берилганлар танланмасига асосланган ночизиқли карор қилиш қоидаларини шакллантириш усули такомиллаштирилган;
компактлик мезони асосида визуаллаштириш натижаларини қиёсий такқослаш усули тавсифланган бўлиб, компактлик қиймати ҳар бир синф объектларини минимал сондаги ўзаро кесишмайдиган гуруҳларга ажратиш натижалари бўйича аникланган;
берилганларда тушуриб қолдирилган ва такрорланувчи қийматлар инобатга олинган ҳолда ҳамда берилганларни дастлабки ишлов беришни инобатга олган ва олмаган ҳолда микдорий аломатларни ўзаро кесишмайдиган интервалларга бўлиш алгоритмининг мураккаблик баҳоси олинган;
объектлар тавсифидаги бошланғич аломатлар фазосидан латент аломатлар фазосига ўтилганда яқин кўшни алгоритмининг умумлаштириш қобилиятининг ошганлиги исботланган;
аломатларни агломератов иерархик гуруҳлаш ва уларни сон ўқига ночизиқли акслантиришда информативлиги бўйича тартибланган латент аломатлар тўпламларининг шаклланиши кўрсатилган.
Хулоса
Билимларга асосланган ахборот моделлар учун интеллектуал тахдил усулларини яратиш ва асослаш илмий тадқиқотларнинг долзарб йўналишларидан ҳисобланади. Аломатларнинг тузилмавий хилма-хиллигида объектлар ўртасидаги муносабатлар кластер тахлил усулларидан фойдаланган ҳолда аломатлар фазосини ночизиқли алмаштиришлар оркали тадқиқ килинган. Ночизиқли алмаштиришлардан мақсад ўзаро кесишмайдиган синф объектларининг идеал компактлигига интилиш ҳисобланади. Компактликни катъиймас мантик атамаларида изохдаш берилганлар базасидан яширин конуниятларни излашда фойдаланилади.
Ушбу ишда олинган асосий натижалар:
1. Турли тоифадаги аломатларни сон ўқида чизиқли ва ночизикли акслантириш учун аломатларни иерархик агломератив гурухдаш коидалари ишлаб чиқилди. Чизиқли ва ночизикли акслантириш ўртасида жиддий фарк мавжудлиги кўрсатилди. Таклиф этилган коидалар ёрдамида дастлабки аломатлар фазоси ўлчамини сезиларли даражада қисқартиришга мувофиқ бўлинди;
2. Оралиқларнинг оптимал чегарасини ҳисоблаш учун берилганларни дастлабки ишлов бериш усуллари таклиф этилган. Чегара қийматларини аниқлашда «Ҳар бир оралиқ чегараларида фақат битта синфнинг объектларни тавсифлашдаги аломатлар қийматлари ётади» гипотезасининг ростлигини текширишдан фойдаланилади. Берилганларда такрорланишлар ва тушириб колдирилган кийматлар бўлган холатларда кидириш учун алгоритмлар мураккаблигининг баҳоси аниқланди. Интерваллар чегараларининг кийматларидан аломатлар гуруҳи бўйича объектлар турғунликларини ҳисоблаш ва аломатни ночизикли комбинацияга кўшиш учун иерархик агломератив гурухдаш коидаларида фойдаланилган;
3. Объектлар тавсифидаги аломатларининг (0,1] ораликқа тегишли мумкин бўлган кийматлари тўплами билан берилган ўргатувчи танланманинг компактлигини баҳолаш усули таклиф килинди. Аломатларни ночизикли алмаштиришдаги компактлик қиймати чизиқли алмаштиришга ва дастлабки «хом» аломатлар фазосидагига нисбатан юқори бўлиши ҳисоблаш экспериментлари ёрдамида исботланди. Компактлик баҳоси хамда алгоритмнинг умумлаштириш қобилияти ўртасида боғликлик мавжудлиги кўрсатилди;
4. Аломатларни ночизикли алмаштиришдан қарор қабул қилиш қоидаларининг аналитик кўринишини келтириб чиқаришда фойдаланилган. Иерархик агломератив алгоритмни амалга ошириш жараёнида ушбу алмаштириш асосида олинган латент аломатлар информативлик муносабати бўйича тартибланди;
5. Сувғориладиган ерлар шўрланишининг мотиноринги ва саратон касаллигини ташхис килиш учун иккита ахборот моделлар қурилди. Модел доирасида ўргатувчи танланманинг шовқин объектлари аниқланди. Шовкин объектларни ўчиришдан олинган самара синфнинг ва бутун танланма компактлик бахоси орқали кўрсатилди.
Анализ применения искусственного интеллекта в маркетинге
Анализ инцидентов нарушения безопасности конфиденциальной информации в россии и мире в i полугодии 2022 года. правовые проблемы информационной безопасности и пути их решения
Алоқа каналлари орқали ахборот узатиш тизимлари ва қурилмалари
Тадкикот объектлари: ишлатиш шароитларида МУТ элементларини диагностика килиш, МУТни ўрнатилган назорат килиш услублари ва сигнатурали тахлил асосидаги ракамли қурилмаларни диагностика қилиш.
Ишнинг мақсади: МУТ элементларини назорат ва диагностика килишнинг самарали услубларини ишлаб чикиш ва та дкик килиш.
Тадкикот мстодлари: аналитик ва дастурли тадкикот усуллари, олинган натижаларни тахлил килишнинг ишлаб чикилган моделлари ва услублари. Эхтимоллар назарияси, графлар назарияси, ишончлилик назарияси, мантикий алгебра назарияси, компьютерда моделлаштириш услублари.
Олинган натижалар ва уларнннг янгилиги: дискрет канал хатоликлари манбаининг каскадли модели, диагностика стратегияси ва МУТ элементларини иш кобилиятларини кайта тиклаш. Уз-узини назорат қиладиган ва назоратсиз МУТ элементларини ички назорат воситаларининг математик модели, уларнинг самарадор хажмлари кийматларини бахолаш. Назорат килиш аниқлилигини бахолаш ва эталон сигнатураларни хисоблаш услублари. Қидириш вақтини камайтирадиган сигнатурали тахлилни қўллаганда, носозликни излаш алгоритмлари. Компакт тестлаш ва эталон сигнатураларни шакллантириш услублари аниклилигини бахолаш учун имитацион модел.
Амалий ахамияти: ишлаб чиқилган услублар, алгоритмлар ва дастурлар МУТ элементларини ишлатиш боскичида назорат-диагностика таъминотини ишлаб чикиш учун амалий фойдаланишга тавсия килинди.
Татбик этиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: диссертация ишининг натижалари “Узбектелеком” АК да жорий этилмокда. Ишнинг назарий ва амалий натижалари ТАТУ “Телекоммуникация” йўналишида ва 5А5222205-“Алока тармоклари ва бошкарув тизимлари” мутахассислиги бўйича ўқув жараёнида кўлланилмокда.
Қўлланиш (фойдаланиш) coxaeи: таклиф этилган услублар, алгоритмлар ва дастурлар МУТни ишлатилишида рақамли телекоммуникация қурилмалари ва тизимларнинг назорат - диагностика таъминотини ишлаб чикишда кенг қўлланилиши мумкин.
Актуальные возможности и перспективы применения искусственного интеллекта в патентных исследованиях
Актуальные проблемы усовершенствования правоотношений в сфере налогового контроля в условиях цифровизации
Актуальные вопросы развития цифровых сервисов в деятельности предприятий
Актуальность внедрения искусственного интелекта для диагностики пациентов в стоматологии
Авторское право на произведения, созданные искусственным интеллектом
Авторские права и искусственный интеллект: кому они принадлежат?
Автоматизация юридической функции (Legaltech) как стимул развития права
Автоматизация закупок и вопросы правосубъектности
«Цифровой интеллект» в управлении бизнесом
цифровых данных в «цифровой интеллект».
Zamonaviy texnika fanlari ta’lim texnologiyalari yordamida o‘qitish
Usbu maqolada o‘quv-tarbiyaviy jarayonni ilg’or pedagogik texnologiyalar bilan foydalangan holda texnika oliy o‘quv yurtida mutaxassislik fanlarini o‘qitish haqida ma‘lumotlar keltirilgan. Oliy ta'lim tizimidan raqobat muhitiga javob bera oladigan mutaxassislarni tayyorlashda zamonaviy texnika fanlari ta'limda innovatsion yondashuvlarni qo’llanilishi talab etilmoqda.
Zamonaviy diskret matematikaning vazifalari
Ushbu maqolada matematik modellashtirishda diskret matematikaning o`rni va ahamiyati, uning shakllanish manbaalari, funksiyalari va vazifalari haqida so`z boradi. Ishlab chiqarishning barcha sohalarida tarqalgan matematik tajriba kompyuterlarni yaratishning model texnologiyalarini o`rganishda diskret matematikaning zarur bo`limlari haqida ma’lumotlar berilgan. Shuningdek, yangi kirib kelayotgan sun’iy inellekt fani asosida va ehtimoliy modellashtirishda diskret matematikaning vazifalari berib o`tilgan.
Yuzni aniqlash algoritimini qiyosiy tahlil qilish
Ushbu maqolada turli xil algoritmlar jumladan, Viola-Jones, Haar, LBP, Cnn algoritmlarini qo’llagan holda yuzni aniqlash dasturini yaratish haqida ma’lumotlar keltirilgan. Yuzni aniqlash hozirgi kunda ko’plab sohalarda qo’llanilmoqda. Masalan, korxona yoki tashkilotlarda xodimlarning, maktablarda o’quvchilarning, shu bilan birga oliy ta’limda talabalarning davomatini tekshirishda, turar joylarni nazorat qilish, identifikatsiya va boshqa sohalarda qo’llaniladi. Bu yuzni aniqlash algoritmi, asosan, tasvirlarni tahlil qilish, uning xususiyatlari va tarkibini aniqlash, keyinchalik aniqlangan yuzning asosiy anatomik elementlarini tan olish va ularni o'rganish asosida ishlaydi. Ushbu dasturni python dasturlash tilidan foydalangan holda yaratib olamiz. Bu tahlil, yuzni aniqlash algoritmini tushunish, uning afzalliklarini va cheksizliklarini, xususiyatlarni, va umumiy qo'llaniladigan bo'lishi mumkin bo'lgan sohalar haqida tushuntirishni maqsad qilgan. Dastlabki aqlli tanib olish, asosan, barmoq va palma chiziqlarini skanerlash va kontrastlash uchun o'ziga xosligidan foydalangan, ammo ba'zi ob-havo sabablari yoki teri to'qimalarining tufayli teri to'qimalarining cheklovlari tufayli bu usullar ma'lum cheklovlarni ko'rsatdi. Mazkur maqolada yuzni aniqlashda algoritmlarni qo’llash, ularning afzalliklari va kamchiliklari berilgan.
Yerni masofadan zondlash tasvirlariga dastlabki ishlov berishda diskret gistogramma modeli
YER TUZISH CHIZMALARINI ISHLAB CHIQISHDA RAQAMLI TEXOLOGIYALARNING ROLI
Yer osti suvlarini filtrlash jarayonlarini matematik modellashtirish va o‘rganish
Xizmatlar sohasini raqamlashtirishning samaradorligini oshirish
Ushbu maqolada restoran xizmatlari sohasida raqamli transformatsiyalashuvning zamonaviy yo‘nalishlarini rivojlantirish Samarqand viloyati samarqand shaxri kesimida ko‘rib chiqilgan.