www.e-itt.uz
II SON. 2024
223
ДАВЛАТ-ХУСУСИЙ ШЕРИКЛИГИ АСОСИДА ОЛИЙ ТАЪЛИМ ХИЗМАТЛАРИНИ
ТРАНСФОРМАЦИЯЛАШ
PhD, доц.
Абдуллаев Жавоҳир Абдумалик ўғли
Республика таълимни ривожлантириш илмий-методик маркази
ORCID: 0009-0001-4743-0118
Аннотация.
Ушбу илмий мақолада давлат, бизнес, нотижорат ташкилотлар ва
таълим муассасаларининг ўзаро манфаатли ҳамкорлигини таъминловчи давлат-
хусусий шериклиги механизмларини қўллаш асосида Ўзбекистон олий таълим соҳасини
жаҳонда юз бераётган модернизация жараёнларига мос равишда трансформациялаш
қилиш учун амалга ошириш зарур бўлган долзарб масалалар баён этилган.
Калит сўзлар:
давлат-хусусий шериклиги, глобол бозор, инновация, таълим
хизматлари,
инсон
капитали,
модернизация,
трансформация,
нотижорат
ташкилотлар, миллий иқтисодиёт, ижтимоий сектор, меҳнат бозори.
ТРАНСФОРМАЦИЯ УСЛУГ ВЫСШЕГО ОБРАЗОВАНИЯ НА ОСНОВЕ
ГОСУДАРСТВЕННО-ЧАСТНОГО ПАРТНЕРСТВА
PhD, доц.
Абдуллаев Жавохир Абдумалик угли
Научно-методического центра развития образования
Аннотация.
В данной научной статье описаны актуальные вопросы, которые
необходимо реализовать для преобразования сектора высшего образования Узбекистана
в соответствии с модернизационными процессами, происходящими в мире, на основе
использования механизмов государственно-частного партнерства, обеспечивающих
взаимовыгодное сотрудничество между государство, бизнес, некоммерческие
организации и образовательные учреждения.
Ключевые слова:
государственно-частное партнерство, глобальный рынок,
инновации,
образовательные
услуги,
человеческий
капитал,
модернизация,
трансформация, некоммерческие организации, национальная экономика, социальная
сфера, рынок труда.
UOʻK: 330.123.6.579.254.2
223-229
www.e-itt.uz
II SON. 2024
224
TRANSFORMATION OF HIGHER EDUCATION SERVICES BASED
ON PUBLIC-PRIVATE PARTNERSHIP
PhD, assoc. prof.
Abdullaev Javokhir Abdumalik Ugli
Scientific and Methodological Center for the Development of Education
Annotation.
This scientific article describes the current issues that need to be implemented
in order to transform the higher education sector of Uzbekistan in accordance with the
modernization processes taking place in the world, based on the use of public-private partnership
mechanisms that ensure mutually beneficial cooperation between the state, business, non-profit
organizations and educational institutions.
Keywords:
public-private partnership, global market, innovation, educational services,
human capital, modernization, transformation, non-profit organizations, national economy,
social sector, labor market.
Кириш.
“Билимлар иқтисодиёти”
ва инсон капиталини ривожлантириш зарурати
шароитида давлат ва бизнеснинг таълим соҳасидаги у заро ҳамкорлиги приципиал
жиҳатдан янги хусусиятлар ва фаолият механизмларига эга бу лмоқда.
Бир томондан, ижтимоии -иқтисодии жиҳатдан муҳим аҳамиятга эга эканлиги
сабабли таълим соҳасини ту лиқ хусусии лаштириш мумкин эмас, иккинчи томондан,
давлат тизимида тез у згарувчан замонавии меҳнат бозори талабларига жавоб
берадиган мутахассислар таи е рлаш сифатини оширишни таъминлаи диган самарали
бошқарув ва молиялаштириш механизми мавжуд эмас.
Юқорида таъкидланган қарама-қаршиликни бартараф этиш мақсадида, бугунги
кунда жаҳон амалие тида таълим фаолиятини ривожлантиришда иштирок этиш билан
боғлиқ рисклар, мажбуриятлар ва харажатларни у з зиммасига олган ҳолда давлат,
бизнес, нотижорат ташкилотлар ва таълим муассасаларининг у заро манфаатдорлиги
учун шарт-шароит яратадиган давлат-хусусии шериклиги шаклидан фои даланилмоқда.
Олии
таълим
–
“Таълим-тадқиқот-инновацияларни
оммавий
ривожлантириш”
инновацион циклининг биринчи бу ғини бу либ ҳисобланади.
Билимлар иқтисодие ти шароитида, олии таълим соҳаси нафақат интеллектуал
капитални қаи та ишлаб чиқаришнинг муҳим қисми сифатида, балки, миллии иқтисодии
тизимларни рақобатбардош афзалликларининг инновационлигини таъминловчи
иқтисодии у сишнинг доминант вектори сифатида ҳам намое н бу лади.
Бу эса, У збекистон олии таълим соҳаси олдида жаҳон таълим маи донида юз
берае тган трансформацион у згаришларга мослашиш зарурлиги билан боғлиқ бу лган
қуи идаги долзраб вазифаларни амалга оширишни талаб этади:
Биринчидан,
У збекистон иқтисодие тини ривожлантиришнинг инновацион
модели;
Иккинчидан,
таълим хизматларини етказиб берувчилар ва истеъмолчиларнинг
ижтимоии эҳтие жлари;
Учинчидан,
инновациялар, меҳнат ва таълим бозоридаги глобал бозор талаблари.
Муаммонинг бундаи шаклда юзага келиши, таълим соҳасидаги таркибии -
функционал трансформацияни амалга ошириш доирасида давлат, хусусии
ва ижтимоии секторлар у ртасидаги у заро ҳамкорликнинг янги шаклларини тадқиқ
этишни тақозо этади.
www.e-itt.uz
II SON. 2024
225
Адабиётлар шарҳи.
Олии таълим соҳасида давлат-хусусии шериклигини ривожлантиришнинг сифат
ку рсаткичлари нафақат таълим соҳасида, балки миллии иқтисодие тнинг инновацион
характерини амалга ошириш учун иқтисодии субъектларнинг интеграциялашган у заро
ҳамкорлигини и у лга қу и иш мақсадида ушбу шаклдан самарали фои даланишни
белгилаи ди.
Давлат вa хycycии ceктop у pтacидaги у зapo мyнocaбaтлapнинг нaзapии вa aмaлии
acocлapини ку плаб хopижии oлимлap acapлapидa ку pиб чиқилгaн.
Мустақил давлатлар ҳамду стлиги oлимлapдaн ДХШ кoнцeпцияcи вa yнинг acocии
фyндaмeнтaл мacaлaлapи Вapнaвcкии (2004), Вилиcoв (2007), Дepябинa (2008),
Кaбaшкин (2011), Климeнкo, Кopoлeв (2010), Пaнкpaтoв (2010), илм-фан вa таълим
coҳacидa ДХШни қу ллаш хycycиятлapи Мoлчaнoв (2009), олии вa у pтa мaхcyc кacб ҳyнap
таълимини мoлиялaштиpиш Бaбич (2002), Ишинa (2000), Кaткoвa (2008), бeвocитa
таълим хизмaтлapи бoзopидa ДХШ мacaлaлapи Рoщин (2000) вa бошқaлap acapлapидa
тaдқиқ этилгaн.
У збекистондa хизмaт ку pcaтиш вa cepвиc coҳaлapини шакллaнтиpиш, бeвocитa
таълим хизмaтлapи, олии вa у pтa мaхcyc кacб ҳyнap таълим тизимини pивoжлaнтиpиш,
ДХШ механизмини pивoжлaнтиpишнинг илмии -нaзapии , тaшкилии -ҳyқyқии вa
мeтoдoлoгик acocлapи pecпyбликaмизнинг иқтисодчи oлимлapидaн Ғyлoмoв,
Aбдypaҳмaнoв (2004), Рaҳимoвa, Aбдypaҳмaнoв (2005), Caидoв (2001), Пapдaeв (2008),
Ту paeв (2009), Юcyпoв, Кapaбaeв (2013), Oллaнaзapoв (2019), Джyмaниязoв (2018),
Хaлмypaтoв (2021), Caдyллaeвa (2018) ва бошқaлapнинг acapлapидa кeнг е pитилaди.
Миллии хусусиятларни инобатга олган ҳолда, У збекистонда иқтисодчи
олимлардан Юсупов ва Карабаев (2013) БМТ тараққие т дастури доирасида ДХШнинг
шаклланиши ва ривожланишининг аи рим назарии -услубии масалаларини тадқиқ
қилганлар.
Шунингдек, Джуманиязов (2018) томонидан эса ДХШ асосида уи -жои қурилиши
соҳасида корпоратив бошқарув механизмларини такомиллаштиришга и у налтирилган
изланишлар олиб борилган бу либ, бироқ ушбу илмии изланишларда олии таълим
тизимида ДХШ механизмларини самарали қу ллаш ва ривожлантириш истиқболлари
мустақил тадқиқот объекти сифатида тадқиқ этилмаган.
Белыи ва Романовалар (2010) томонидан “Олии таълимда давлат-хусусии
шериклиги: у заро таъсир и у налишлари” мавзусида олиб борилган тадқиқот ишида
олии таълимнинг мазмун-моҳияти ва сифатини баҳолаш, олии таълим соҳасида қу шма
лои иҳаларни амалга ошириш, фан ва инновациялар интеграцияси, олии таълимни
иқтисодии қу ллаб-қувватлаш ва қу шма инвестицион лои иҳаларни амалга ошириш
билан боғлиқ масалалар у рганилган.
Шу билан бирга, Дмитриева (2012) томонидан амалга оширилган “Олии таълим
соҳасида давлат-хусусии шериклигини ривожлантириш” мавзусидаги тадқиқот ишида
мамлакатни иқтисодии ривожлантиришни рағбатлантириш механизми сифатида олии
таълим соҳасида давлат-хусусии шериклиги моделларини қу ллаш масаласига алоҳида
эътибор қаратилган.
Шунингдек, Новиковнинг (2007) “Давлат-хусусии шериклиги таълим хизматлари
соҳасини трансформация қилиш механизми сифатида” мавзусидаги илмии ишида
таълим хизматлари сифатини баҳолашни давлат-хусусии мониторингини амалга
ошириш, глобаллашув шароитида таълим хизматларининг ҳае тии лик циклини
у згартириш моделлари тадқиқ этилган.
Бирoқ, ушбу илмии ишларда олии таълим соҳасида таълим сифатини
таъминлашнинг муҳим механизми сифатида давлат-хусусии шериклигини жории
қилиш билан боғлиқ масалалар яхлит илмии излaниш сифатида aмaлгa
www.e-itt.uz
II SON. 2024
226
oширилмaгaнлиги илмии мақоламизнинг мaқсaди вa вaзифaлaрини бeлгилaш учун aсoс
бу либ хизмат қилади.
Тадқиқот методологияси.
Мазкур илмии мақоламизни е зиш учун олиб борилган тадқиқот жарае нида илмии
мушоҳада, абстракт-мантиқии фикрлаш, суҳбат, статистик, иқтисодии , молиявии ,
эконометрик моделлаштириш усулларидан кенг фои даланилди.
Таҳлил ва натижалар муҳокамаси.
«Билимлар иқтисодиёти»
шароитида глобал рақобат – жаҳон иқтисодие тининг
нафақат таркибии , балки, хизмат ку рсатиш соҳасининг устунлиги, билим
интенсивлигининг у сиши, ахборотлашув, интеграциялашган ишлаб чиқариш,
иқтисодие тнинг ижтимоии и у налтирилган турини шакллантириш, шунингдек, инсон
капиталини ривожлантиришнинг илмии ва таълим концепцияларини қаи та ку риб
чиқиш каби энг муҳим хусусиятларида намое н бу ладиган функционлар контурларини
ҳам трансформациялашни талаб этмоқда.
Аи нан,
олий таълим
- миллатнинг интеллектуал капиталини шакллантириш
тизими ва инновацион ишлаб чиқаришнинг асосии и у налишларидан бири сифатида
технологиялар ва маҳсулотларни жадал янгилаш асосида бозорларнинг интенсив
у сиши учун асосии шарт-шароитларни яратади. Олии таълим –
“Таълим-тадқиқот-
инновацияларни оммавий ривожлантириш”
инновацион циклининг биринчи бу ғини
бу либ ҳисобланади. Шу билан бирга, олии таълим соҳаси нафақат интеллектуал
капитални такрор ишлаб чиқаришнинг зарур элементи, балки миллии иқтисодии
тизимларнинг ташқи ва ички рақобатбардош устунликлари барқарорлигини
белгиловчи иқтисодии у сишнинг асосии жиҳати сифатида ҳам намое н бу лади.
Миллии иқтисодие тнинг индивидуал ва ижтимоии интеллектуал капитални қаи та
ишлаб чиқариш қобилияти, бу – миллатнинг иқтисодии тафаккур даражасини амалга
оширади, ку п жиҳатдан иқтисодии куч, фаровонлик, унинг стратегиясини танлаш ва
глобал дуне тартибида кеи инги ривожланиш траекториясини белгилаи ди.
Бу эса, У збекистон олии таълим соҳаси олдида жаҳон таълим маи донида юз
берае тган трансформацион у згаришларга мослашиш зарурлиги билан боғлиқ бу лган
қуи идаги долзраб вазифаларни амалга оширишни талаб этади:
Биринчидан,
У збекистон иқтисодие тини ривожлантиришнинг инновацион
модели;
Иккинчидан,
таълим хизматларини етказиб берувчилар ва истеъмолчиларнинг
ижтимоии эҳтие жлари;
Учинчидан,
инновациялар, меҳнат ва таълим бозоридаги глобал бозор талаблари.
«Билимлар иқтисодиёти»
га асосланган глобал олии таълим маконини аниқлаш
– олии таълим хизматлари соҳасини ижтимоии лои иҳалаштириш билан боғлиқлигини
тартибга солади ва ижтимоии -иқтисодии тизимларни трансформациялашнинг умумии
вектори, олии таълим хизматлари соҳасини таркибии ва функционал модернизация
қилишнинг тарихии мантиғи, шунингдек, олии таълим хизматларининг
трансформацион динамикасини амалга оширишнинг институционал механизмлари
секторини танлашни олдиндан белгилаб беради.
Бошқача аи тадиганда, олии таълим хизматлари соҳасини трансформация қилиш –
жамиятнинг маълум бир соҳасининг мазмуни ва функцияларини шунчаки у згартириш
эмас, балки янги мақсадлар, дастурлар, лои иҳалар, технологияларни шакллантириш
орқали глобал ташқи муҳит у згаришларига миллии олии таълим бозорига
мослаштириладиган энг аҳамиятли ва истиқболлиларини танлаб олиш доирасида
берилган у згаришларнинг у лчови сифатида миллии иқтисодие тда содир бу ладиган
у згаришларни оптималлаштириш шартидир.
www.e-itt.uz
II SON. 2024
227
Кенг маънода билимлар иқтисодие ти – бу иқтисодие т ривожланишида билим ва
инновациялар устунлик қиладиган иқтисодие тдир (Our Competitive Future, 1998).
Билимлар иқтисодие тининг паи до бу лиши билимнинг ишлаб чиқариш омили
сифатидаги ролининг ортиши ва унинг малака, у рганиш, ташкил этиш ва
инновацияларга сезиларли таъсири билан тавсифланади (Houghton, and other, 2000).
Билимлар иқтисодие тида билим феноменининг моҳияти, функциялари, у згариши
ва ишлатилиши билан боғлиқ асосии назарии ва услубии масалаларга турли
е ндашувларни бирлаштирадиган ягона концептуал платформа ишлаб чиқилмаган.
Билимлар иқтисодие тини талқин қилишдаги фарқлар ушбу ҳодисанинг турли хил
урғулари билан белгиланади ва умуман олганда, бир нечта концептуал е ндашувларни
ажратиб ку рсатиш мумкин:
1.
Билимлар концепцияси ҳокимият манбаи сифатида;
2.
Билимлар концепцияси иқтисодии тараққие ти янги ресурси (ишлаб чиқариш
омили) сифатида;
3.
Билимлар концепцияси ахборот жамияти ривожланишининг энг муҳим
натижаси сифатида;
4.
Билим концепцияси билимнинг кодланган ва кодланмаган элементлари
мажмуи сифатида;
5.
Билим концепцияси интеллектуал мулкнинг у зига хос маҳсулоти сифатида;
6.
Билимлар концепцияси аралаш товар сифатида.
Билимлар иқтисодие тини талқин қилишдаги фарқларни акс эттирувчи билимлар
иқтисодие тининг асосии тушунчалари қуи идаги 1-расмда келтирилган.
1-расм. Билимлар иқтисодиёти концепцияси
Манба:
муаллиф ишланмаси.
Билимлар иқтисодие тининг турли концепцияларига асосланиб, замонавии
иқтисодие тда билим функцияларининг трансформациясини шакллантириш мумкин,
чунки билимга асосланган иқтисодие тда жамият ва иқтисодие тда билимлар
бажарадиган функцияларнинг таркиби сезиларли даражада кенгаи иб бормоқда.
www.e-itt.uz
II SON. 2024
228
Замонавии иқтисодие тда билимлар функцияларини у згариши – барча олии
таълим парадигмаларини трансформация қилувчи олии таълим хизматлари
бозорининг миллии субъектларини сифат жиҳатдан янги “у заро таъсир маи дони”ни
вужудга келтирадиган, илгари мавжуд бу лган миллии олии таълим тизимини
трансформация қилиш давомида олии таълим хизматларини ишлаб чиқариш ва
истеъмол қилиш жарае нида сифат жиҳатдан янги босқични белгилаб берувчи олии
таълим хизматлари соҳасини ҳам трансформациялади.
Хулоса ва таклифлар.
Хулоса қилиб аи тганда, бундаи шароитда, У збекистон олии таълим соҳаси учун
инновацияларни оммавии ривожлантириш мақсадида илмии билимларни тарқатиш ва
жории этиш механизмлари, билимларни тижоратлаштириш ва уни амалие тга татбиқ
этишга мослаштирилган кодлаштирилган билим оқимларининг у сиши билан боғлиқ
бу лган инновацион ечимларни амалга ошириш функцияси фаоллаштирилади.
Шундаи қилиб, олии таълим хизматлари соҳасининг "билимлар иқтисодие ти"даги
ролини трансформация қилиш қуи идаги энг муҳим шартлар билан боғлиқ:
1.
Илмии билимлар, маълумотлар ва у қитишнинг кенг тарқалиши
(мослашувчанлик, модулилик, узлуксизлик, ку п босқичлилик);
2.
Янги билимларни қабул қилувчи инсон капиталини ривожлантириш, шу
жумладан ишчиларни бутун умри давомида таи е рлаш ва малакасини ошириш учун
шарт-шароитларни таъминлаш, иқтисодие тнинг давлат ва хусусии секторлари
у ртасида, шунингдек, касбии соҳаларнинг турли соҳалари у ртасида ишчиларнинг
касбии ҳаракатчанлигини рағбатлантириш;
3.
Ривожланган ва ривожланае тган мамлакатлар у ртасидаги билимлар
оқимидаги сезиларли трансформациялар, саноат инновациялари улушининг у згариши,
патентлар ва илмии нашрлар сонининг ку паи иши, шунингдек, илмии -тадқиқот ва
тажриба конструкторлик ишланмаларни халқаролаштиришни ривожлантириш;
4.
Инновацион инфратузилмани, инновацион тармоқларни ривожлантириш ва
глобал инновацион кластерларни шакллантириш асосида “таълим – тадқиқот –
инновацияларни оммавии ривожлантириш” циклидаги муносабатларни мустаҳкамлаш;
5.
Иқтисодие т ва жамиятнинг инновацион мои иллигини оширишга хизмат
қилувчи тегишли таркибии қисмларнинг у заро ҳамкорлигини таъминловчи давлат ва
хусусии институтларни (шу жумладан, янги билим ва инновациялардан фои даланишга
асосланган иқтисодии ривожланишда давлат-хусусии шериклик ҳамда давлат ва
бизнеснинг у заро жавобгарлиги) ривожлантириш.
Адабиётлар / Литература/ Reference
Caдyллaeвa
Г.C.
(2018)
Ўзбекистондa
таълим
хизмaтлapи
бoзopини
pивoжлaнтиpиш иcтиқбoллapи. // “Иқтисодиёт вa инновацион тeхнoлoгиялap” илмий
-
элeктpoн жypнaли. 6
-
сон, нoябpь
-
дeкaбpь.
Caидoв М.Х., Пepeгyдoв Л.В. (2001) Мeнeжмeнт и экoнoмикa выcшeгo oбpaзoвaния. –
Т.: Мoлия, –
252 c.
Houghton, John, and Sheehan, Peter. A (2000) Primer on the Knowledge Economy. Victoria
University: Centre for Strategic Economic Studies. Melbourne.
Our Competitive Future: (1998) Building the Knowledge Economy. United Kingdom
Department of Trade and Industry: London.
Oллaнaзapoв Б. (2019) Давлат
-
хycycий шepикчилиги механизми acocидa тypизм
coҳacидa инвecтициoн фaoлликни oшиpиш йўналишлapи. // Хopaзм Мaъмyн aкaдeмияcи
aхбopoтнoмacи. –
Хивa, №1. 36
-41-
б
.
Бaбич A.M., Пaвлoвa Л.Н. (2002) Гocудaрcтвeнныe и муниципaльныe финaнcы:
Учeбник для вузoв // М.: ЮНИТИ,
- 687 c.;
www.e-itt.uz
II SON. 2024
229
Белый Е.М., Романова И.Б. (2010) Государственно-частное партнёрство в высшем
образовании: направления взаимодействия // Интеграция образования. N 3. С. 3-8.
Вaрнaвcкий В.Г. (2004) Aльянc нa нeoпрeдeлeнный cрoк // Журнaл «ФeльдПoчтa» №
29. -C. 5-14;
Вaрнaвcкий В.Г., Климeнкo A.B., Кoрoлeв В.A. (2010) Гocудaрcтвeннo
-
чacтнoe
пaртнeрcтвo:
тeoрия и прaктикa // М.: Изд. дoм Гoc. ун
-
тa
-
Выcшeй шкoлы экoнoмики.
-
287 c.
Вeлиcoв М.В. (2007) Гocудaрcтвeннo
-
чacтнoe пaртнeрcтвo: пoлитикo
-
прaвoвoй
acпeкт // Журнaл «Влacть» № 7.
- C.14-19;
Гyлямoвa C.C, Aбдypaхмoнoвa К.Х. (2004) Oбpaзoвaниe и чeлoвeчecкoe paзвитиe:
Миpoвaя пpaктикa и oпыт Узбeкиcтaнa. Мoнoгpaфия. –
Т.: ТГЭУ, –
170 c.
Дeрябинa М. (2008) Гocудaрcтвeннo
-
чacтнoe пaртнeрcтвo: тeoрия и прaктикa //
Вoпрocы экoнoмики № 8.
- C.61-77.
Джуманиязов У.И. (2018) Давлат
-
хусусий шерикчилиги асосида уй
-
жой қурилиши
соҳасида корпоратив бошқарув механизмларини такомиллаштириш. И.ф.ф.д. ... дис.
автореф. –
Т.: ТДИУ,
-
27 б
.;
Дмитриева Е.А. (2012) Диссертации на соискание научной степени кандидата
экономических наук по тему "Развитие государственно-частного партнерства в сфере
высшего профессионального образования", г.
Ишинa
В.И.
(2000)
Упрaвлeниe
внeбюджeтными
рecурcaми
ВУЗoв//
«Унивeрcитeтcкoe упрaвлeниe: прaктикa и aнaлиз» № 4(15). C. 10
-18;
Кaбaшкин В.A. (2011) Гocудaрcтвeннo
-
чacтнoe пaртнeрcтвo в рeгиoнaх Рoccийcкoй
фeдeрaции // М.: издaтeльcтвo «Дeлo»
-120 c.
Кaткoвa М.A. (2008) O взaимocвязи инcтитутoв // «Нoocфeрнaя и
пocтиндуcтриaльнaя экoнoмикa» №1
-2. C. 46-50;
Молчанова О.П. (2009) Государственно
-
частное партнёрство в образовании: сб.
научн. тр.
/ МГУ им. М.В. Ломоносова; [под ред. О.П. Молчановой, А.Я. Лившина]. М.:
Университет книжный дом,
-
242 с.
Навиков В.С. (2007) Институциональная трансформация рынка образовательных
услуг // Экономический вестник РГУ, №2.
Пapдaeв М.Қ., Мycaeв Ҳ.Н. (2008) yмyмий тaҳpиpи ocтидa. Хизмaт кўpcaтиш, cepвиc
вa тypизм coҳaлapини pивoжлaнтиpиш: мyaммoлap вa yлapнинг eчимлapи. Мoнoгpaфия.
–
Т.: Iqtisod
-moliya,
–
259 б.
;
Пaнкрaтoв A.A. (2010) Гocудaрcтвeннo
-
чacтнoe пaртнeрcтвo в coврeмeннoй
прaктикe: ocнoвныe тeoрeтичecкиe и прaктичecкиe прoблeмы. Мoнoгрaфия. // М.:
Издaтeльcтвo «AНКИЛ»
- 248 c.;
Рaхимoвa Д.Н., Aбдypaхмoнoв O.К., Зoкиpoвa Н.К. (2005) Oбpaзoвaтeльный мapкeтєнг
и pынoк тpyдa. –
М.: Coв.пиcaтeль,
-144 c.
Рoщин C.Ю., Рaзумoвa Т.O. (2000) Экoнoмикa трудa: Экoнoмичecкaя тeoрия трудa:
Учeбнoe пocoбиe для вузoв // М.: ИНФРA
-
М.
- 400 c.;
Тypaeв Б.Х. (2009) Opгaнизaциoннo
-
экoнoмичecкиe механизмы peгиoнaльнoгo
тypизмa. –
Т.: Фан.
Хaлмypaтoв Қ. (2021) Қopaқaлпoғиcтoн Рecпyбликacидa хизмaтлap coҳacидa
ДХШнинг тaшкилий
-
иқтисодий механизмини тaкoмиллaштиpиш. PhD илмий даражаси
yчyн диcc. aвтopфepaти. –
Нyкyc: ҚopДУ, –
63 б.
Юсупов Н., Карабаев Ф. (2013) Теория и практика государственно
-
частного
партнерства. Учебный модуль. / Под. редак.
А.Э.Шайхова. –
Т.,
