www.e-itt.uz
II SON. 2024
267
ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР БОЗОРИНИНГ МАЗМУН
-
МОҲИЯТИ
ВА УНИНГ АСОСИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ
Доц.
Ибодуллаев Аброр Ахрорович
Тошкент давлат иқтисодиёт университети
ORCID:0000-0003-1465-8826
Аннотация.
Ушбу мақолада қимматли қоғозлар бозорини ташкил топиши ва унинг
қисқача мазмуни ва моҳияти, қимматли қоғозлар бозорининг асосий ҳусусиятлари,
мамлакат иқтисодиятини ривожланишига таъсири кўриб чиқилган.
Калит сўзлар:
қимматли қоғозлар бозори, қимматли қоғозлар бозорининг асосий
хусусиятлари, ривожланиш тариҳи, қимматли қоғозлар бозори хронологияси, қимматли
қоғозлар бозорининг кенгайтирилган таснифи.
СОДЕРЖАНИЕ ФОНДОВОГО РЫНКА И ЕГО ОСНОВНЫЕ ОСОБЕННОСТИ
Доц
.
Ибодуллаев Аброр Ахрорович
Ташкентский государственный экономический университет
Аннотация.
В данной статье рассматривается организация фондового рынка, ее
краткое содержание и сущность, основные особенности фондового рынка, а также его
влияние на развитие экономики страны.
Ключевые слова:
фондовый рынок, основные характеристики фондового рынка,
история развития, хронология фондового рынка, расширенная классификация фондового
рынка.
THE ESSENCE OF THE STOCK MARKET AND ITS MAIN FEATURES
Assoc. Prof.or
Ibodullayev Abror Akhrorovich
Tashkent State University of Economics
Abstract.
This article examines the organization of the stock market and its summary and
essence, the main features of the stock market, and its impact on the development of the country's
economy.
Key words:
stock market, the main characteristics of the stock market, development history,
stock market chronology, extended classification of the stock market.
UOʻK: 336.761(575.1-25)
267-274
www.e-itt.uz
II SON. 2024
268
Кириш.
Ҳозирги кунда қимматли қоғозлар бозори жаҳон молиявии -иқтисодии муҳитида
тобора оммалашиб бормоқда, у иқтисодие тнинг фақат бир сегментига эмас балки бир
нечта соҳасига инвестиция киритиш е ки у з соҳасини диверсификация қилиш
имкониятини берувчи бозор сифатида намое н бу лмоқда. Бу эса у з-у зидан тадбиркорлик
субъектларига катта қизиқиш олиб келмоқда. У рганишлар натижасида ривожланган
хорижии мамлакатларда қимматли қоғозлар бозори капитализациясининг ялпи ички
махсулотга нисбатан улуши 300 фоиздан юқори эканлигини гувоҳи бу лдик. Ушбу
маълумотдан билишимиз мумкинки қимматли қоғозлар бозорини мамлакат
иқтисодие тини ривожлантиришга ва инвестицион салоҳиятни янада оширишга хисса
қу шадиган иқтисодии соҳа ҳисобланади.
Су нгги и илларда мамлакатимизда қимматли қоғозлар бозорини ривожлантириш
мақсадида ривожланган мамлакатлар тажрибаларини қу ллаш орқали сохада ку плаб
кенг ку ламли ислоҳатлар олиб борилмоқда. Қимматли қоғозлар бозорини
ривожланиши бу мамлакатда молия бозорини тараққии этиши ҳамда инвестицион
муҳитни янада ривожлантиришга ҳизмат қилади.
Иқтисодии категория сифатида қимматли қоғозлар бозорининг мазмун моҳиятига
таъриф берадиган бу лсак қимматли қоғозлар - ҳужжатлар бу либ, улар мазкур
ҳужжатларни чиқарган юридик шахс билан уларнинг эгаси у ртасидаги мулкии
ҳуқуқларни е ки қарз муносабатларини тасдиқлаи ди, дивидендлар е ки фоизлар тарзида
даромад ту лашни ҳамда ушбу ҳужжатлардан келиб чиқадиган ҳуқуқларни бошқа
шахсларга у тказиш имкониятини назарда тутади
20
.
Қимматли қоғозлар бозорлари асрлар давомида шакилланиб келган ва одамлар
турли компанияларнинг акцияларини сотиб олишлари ва сотишлари мумкин бу лган
асосии оммавии тартибга солинадиган бозор сифатида шакилланган. Қимматли
қоғозлар бозорининг тарихи XIII асрга ту ғри келади.
АҚШ ва чет элдаги бошқа ривожланган мамлакатларда қимматли қоғозлар бозори
мамлакат иқтисодие ти ку рсаткичларини тебранишига етарлича таъсир ку рсатади
десак муболаға бу лмаи ди. Акциядорлик жамиятларидан акцияларига бу лган талаб
юқори бу лса, нархлар шунчалик ку тарлиб бораверади. Аксинча тескари бу лса талаб
камроқ бу лади ва акция нархи тушади.
Адабиётлар шарҳи.
Ривожлaнгaн хорижии дaвлaтлaрдaги иқтисодчи олимлaр нaфaқaт у зининг илмии
излaнишлaридa мaзкур бозорнинг келиб чиқиши вa унинг долзaрблигигa эътибор
қaрaтибгинa қолмaсдaн, унинг иқтисодие т ривожлaнишидaги у рнини турли иқтисодии
тaҳлил
моделлaри
орқaли
ку риб
чиққaнлиги
вa
зaрурии
хулосaлaрни
шaкллaнтиргaнликлaрининг гувоҳи бу лaмиз.
Мaмлaкaтимиз иқтисодчи олимлaрининг илмии ишлaри вa тaдқиқотлaридa
уюшгaн қиммaтли қоғозлaр бозорининг шaкллaниши, хусусиятлaри, унинг
ривожлaниш босқичлaри ҳaмдa мaзкур бозорнинг институционaл тузилмaси сифaтидa
биржaлaрнинг шaкллaниши вa инфрaтузилмaсини жaҳон стaндaртлaригa мос рaвишдa
ривожлaнишини тaъминлaш, У збекистондa биржa фaолиятининг динaмик тaҳлили
кaби долзaрб мaсaлaлaр қaмрaб олингaн.
Уюшгaн қиммaтли қоғозлaр бозорининг иқтисодии мaзмуни вa aҳaмияти,
ривожлaниши борaсидa япониялик олим Нобуе ши (2019) у з илмии ишлaридa уюшгaн
қиммaтли қоғозлaр бозорининг ривожлaнишидa биржaлaрнинг aҳaмияти, бу борaдa
Токио фонд биржaсининг бугунги кундaги ривожлaниш тенденциялaрини тaҳлил этиб,
уюшгaн қиммaтли қоғозлaр бозоридa янги рaқaмли инструментлaрни жории этиш
зaрурлигини тaъкидлaи ди.
www.e-itt.uz
II SON. 2024
269
Шунингдек, янa бир гуруҳ япониялик олимлaрдaн Нишумурa, Цуцуи (2018) эсa у з
илмии тaдқиқотлaридa уюшгaн хaлқaро қиммaтли қоғозлaр бозорининг
ривожлaнишини
тaҳлил
этиб,
хaлқaро
фонд
биржaлaри
фaолиятини
ривожлaнтиришдaги aсосии муaммолaрни ку риб чиққaн.
Хорижлик тaдқиқотчи олимлaрдaн Нежлa Тунис (2013) фонд биржaсининг тaшкил
этилиши, унинг мaмлaкaт иқтисодие тидaги ролини тaҳлил этиш орқaли уюшгaн
қиммaтли қоғозлaр бозорини тaртибгa солишдa фонд биржaсининг aҳaмияти вa
сaмaрaсини илмии ишлaридa aкс эттирaди. Унинг фикричa, уюшгaн қиммaтли қоғозлaр
бозори – яхлит шaкллaнгaн вa “ишончли” молиявии ресурслaрни жaлб этиш учун
тaшкил этилгaн молия муaссaсaсидир”.
Шунингдек, бир қaнчa хорижлик олимлaрдaн Ҳсинг (2008) “Box-Cox” модели
орқaли AҚШдa уюшгaн қиммaтли қоғозлaр бозорини, D.Stauffer, Д.Сорнетти қиммaтли
қоғозлaр бозорининг тaшкиллaнгaнлик дaрaжaси вa унинг стaтистик шaффофлигини
“Cont-Bouchaud” модели орқaли тaҳлил этгaн (Hsing, 2008).
Жумлaдaн, республикaмизнинг иқтисодчи олимлaридaн И.Бутиковнинг фикричa,
“қиммaтли қоғозлaр бозори – бу жисмонии вa юридик шaхслaрнинг қиммaтли
қоғозлaрни чиқaриш, улaрнинг муомaлaдa бу лиши вa су ндирилиши билaн боғлиқ
муносaбaтлaри тизимидир”. У з нaвбaтидa, Бутиков (2001) қиммaтли қоғозлaр бозорини
икки и ирик тургa, яъни уюшгaн вa уюшмaгaн қиммaтли қоғозлaр бозоригa aжрaтaди. У з
тaдқиқотлaридa олим, қиммaтли қоғозлaрнинг уюшгaн бозори – бу қиммaтли
қоғозлaрнинг муомaлaдa бу лиш соҳaси бу либ, ундa қиммaтли қоғозлaр оперaциялaрини
ушбу битимлaр иштирокчилaри учун қиммaтли қоғозлaр сaвдосининг тaшкилотчиси
томонидaн белгилaнгaн тaдбирлaр вa шaртлaр билaн тaртибгa солингaн”лигини қaи д
этиб у тaди. Шунингдек, олимнинг тaъкидлaшичa, уюшгaн қиммaтли қоғозлaр
бозорининг институционaл тузилмaси сифaтидa “клaссик ку ринишдaги фонд биржaси
бу – профессионaл иштирокчилaр томонидaн уюштирилгaн, энг яхши қиммaтли
қоғозлaрнинг доимии рaвишдa aмaл қилиб турувчи улгуржи бозори бу либ, у сaвдо-
сотиқнинг ҳaмдa қиммaтли қоғозлaр вa брокерлaргa сaвдолaргa рухсaт беришнинг
aлоҳидa тaртиб-тaмои иллaригa эгa ҳисоблaнaди.
Тадқиқот методологияси.
Тадқиқот жарае нида маҳаллии ва хорижии иқтисодчи олимларнинг қимматли
қоғозлар бозорининг мазмун-моҳияти ва унинг асосии хусусиятлари тушунчасига
берилган молиявии -иқтисодии тарифлар, мавзуга боғлиқ бу лган ку плаб эмпирик
тадқиқотларга таянган ҳолда мантиқии фикрлаш, илмии мушоҳада, тизимли е ндашув
усулларидан кенг фои даланган ҳолда муаллиф томонидан ушбу мақола доирасида
унинг
методологик
асоси
бу либ,
умумметодологик
усуллар,
таснифлаш,
умумлаштириш, қие сии таҳлил, назарии талқин ва таҳлилии услубилардан
фои даланилган.
Таҳлил ва натижалар муҳокамаси.
Фонд биржaлaри тaрихaн мaълум мaънодa қиммaтли қоғозлaр бозорининг у зигa
хос ҳaрaкaтлaнтирувчи кучлaри ҳисоблaнaди. Aҳaмиятлиси, мaзкур фикрни дaвом
эттириб, олим “Биржa – уюшгaн бозор. Бутун жaҳондa биржaгa фaқaт бaрқaрор
молиявии aҳволгa вa ривожлaниш истиқболлaригa эгa бу лгaн тузилмaлaрнинг
қиммaтли қоғозлaригa эркин рухсaт этилaди”, - дея уюшгaн қиммaтли қоғозлaр
бозорининг aсосии тузилмaси сифaтидa биржaлaргa кенгроқ е ндaшгaн.
Биз қуи ида фонд бозори тарихидаги асосии воқеалар хронологияси ку риб чиқамиз.
www.e-itt.uz
II SON. 2024
270
1-жадвал
Қимматли қоғозлар бозори хронологияси
1400
йилларнинг
охири
Антверпен
ёки
ҳозирги
Белгия
халқаро
савдо
марказига
айланган.
Савдогарлар соф фойда олиш учун нархлар ошишини кутган
ҳолда товарларни сотиб олганлар.
1611
йил
Амстердамда
биринчи
замонавий
биржа
савдоси
ташкил
этилган.
Голландиянинг Шарқий Ҳиндистон компанияси биринчи
оммавий сотувга қўйилган компания бўлиб, кўп йиллар давомида
биржада савдо фаолияти билан шуғулланадиган ягона компания
ҳисобланган.
1700
йилларнинг
охири
Кичик савдогарлар гуруҳи Buttonwood дарахти шартномасини
туздилар.
21
Одамлар ҳар куни акциялар ва облигацияларни сотиб олиш ва
сотиш учун учрашадилар, бу амалиёт охирида Нью
-
Йорк фонд биржасини
ташкил қилган.
1790
йил
Филаделфия фонд биржаси ташкил топган, у АҚШда молиявий
секторларнинг ривожланишига ва мамлакатнинг ғарбий экспансия
(кенгайиши)га ёрдам берган.
1896
йил
яратилди
.
Дастлаб у асосан саноат
компаниялари бўлган 12 та компонентдан иборат бўлган
.
1923
йил
нинг дастлабки версияси Genri Barnum Poor компанияси, Poor's
Publishing
томонидан яратилган. У 1926 йилда 90 та акцияни кузатишдан
бошланган.
1929
йил
АҚШ фонд бозори ўн йиллик “Roaring 20s”дан сўнг қулаб тушди, ўшанда
чайқовчилар фонд бозорига пул тикиб, нархларни ошириб юборган.
1941
йил
Standard & Poor's Purs
нашри
Standard Statistics
билан
бирлашганда
ташкил
этилган
.
1971
йил
АҚШнинг бошқа фонд биржасида савдо бошланди, Қимматли қоғозлар
дилерлари миллий ассоциацияси автоматлаштирилган котировкалар,
акс ҳолда
деб номланади
1987
йил
Корпоратив харидлар ва портфел суғуртаси бозордаги нархларнинг
"Қора душанба" номи билан машҳур бўлган 19 октябргача кўтарилишига
ёрдам берди.
2008
йил
Молия секторида ипотека билан таъминланган қимматли қоғозларнинг
кўпайиши билан бирга уй
-
жой бозорининг ўзгаришидан
кейин фонд
бозори қулади.
2020
йил
COVID-
19 пандемияси АҚШга 2020
йил бошида етиб боради ва фонд
бозорларида катта пасайиш кузатилмоқда.
21
https://buttonwoodlegaladviser.com/history/#:~:text=In%201792%2C%2024%20stockbrokers%20formed,following%20t
he%20panic%20of%201792.
22
Dow Jones Industrial Average fond indeksining eng dastlabki namunalaridan biri bo'lib, 30 ta ko'k chipli kompaniya
aksiyalari to'plami bo'lib, ular butun AQSh fond bozorini yoki uning bir qismini ifodalashi kerak bo'lgan bitta raqamga
hisoblanadi.
www.e-itt.uz
II SON. 2024
271
Юқоридаги 1-жадвал маълумотларидан келиб чиқиб, фонд бозори 1400 и иллардан
бошлаб савдогарлар томонидан мол-мулкини кенгаи тириш ҳамда у з соҳасини
диверсификация қилиш орқали тадбиркорлик соҳасини ривожлантиришга хиссасини
қу шган. 1611 и илга келиб Амстердамда биринчи замонавии биржа савдоси ташкил
этилган. Унда Голландиянинг Шарқии Ҳиндистон компанияси биринчи оммавии
сотувга қу и илган компания бу либ, узоқ и иллар давомида биржада савдо фаолияти
билан шуғулланадиган ягона компания ҳисобланган. 1700 и илда кичик савдогарлар
гуруҳи Buttonwood дарахти шартномасини тузишган. Савдогарлар акция ва
облигациялар сотиб олиш учун учрашишган кеи инчалик ушбу жои сотувчи ва харидор
учрашадиган жои яъни Нью-И орк фонд биржасини ташкил қилинган. Бугунги кунга
келиб Нью-И орк фонд биржаси Нью-И орк шаҳридаги Wall Streetда жои лашган.
Капиталлашув бу и ича Америка Қу шма Штатлари ва дуне даги энг и ирик фонд биржаси
(2022 и ил феврал ҳолатига ку ра 27,69 триллион доллар). АҚШ ва умуман молия
саноатининг молиявии қудрат рамзи ҳисобланади.
23
1790 и илда Филаделфия фонд биржаси ташкил топган, у АҚШда молиявии
секторларнинг ривожланишига ва мамлакатнинг ғарбии экспансия (кенгаи иши)га
е рдам берган. Филаделфия фонд биржаси минатақда молиявии бозор ривожланишга ва
савдогарлар фаолиятини кенгаи тиришга, иқтисодие тини янада у сишига катта таъсир
ку рсатган.
COVID-19 пандемияси АҚШга 2020 и ил бошида етиб борган ва фонд бозорларида
катта пасаи иш кузатилган. Мамлкатда ку плаб акциядорлик жамиятлари
фаолиятларида узилишлар бу лганлиги сабаб 2020 и ил 16 март
24
га келиб қимматли
қоғозлар нархлари кескин тушиши оқибатида Нью-И орк фонд биржаси бир неча бор
савдони ту хатишга мажбур бу лган. 2020 и ил март ои ида биржа қулаши паи тида ижобии
натижага эришган соҳалар фармацевтика, озиқ-овқат, дастурии таъминот ва
технология, шунингдек, табиии газдан истеъмоли бу лган.
Қуи идаги 1-расм маълумотлари асосида қимматли қоғозлар бозорининг
кенгаи тирилган таснифи ку риб чиқадиган бу лсак. Қимматли қоғозларни учга бу либ
у рганилган.
Қимматли қоғозларнинг уюшмаган бозори – бу қимматли қоғозларнинг
муомалада бу лиш соҳаси бу либ, унда қимматли қоғозлар билан операциялар савдолар
ташкилотчиларининг ушбу битим предмети ва унинг иштирокчиларига нисбатан
қу и ган талабларига риоя этилмаган ҳолда амалга оширилади
25
. Уюшмаган қимматли
қоғозлар бозорида маълум бир тартиб, қоида амал қилмаи ди, сотувчи ва ҳаридор билан
келишилган ҳолда савдолар амалга оширилади. Уюшган қимматли қоғозлар бозори – бу
қимматли қоғозларнинг муомалада бу лиш соҳаси бу либ, унда қимматли қоғозлар
операциялари ушбу битимлар иштирокчилари учун қимматли қоғозлар савдосининг
ташкилотчиси томонидан белгиланган тадбирлар ва шартлар билан тартибга
солинган.
26
Шундан келиб чиқиб аи тиш мумкинки, уюшган қимматли қоғозлар бозори
шакилланишида дастлабки фонд биржаларининг асосии хусусиятли жиҳатлари
қимматли
қоғозлар
муомаласини
фаол
ташкил
этган
ҳолда,
уларнинг
аи ланувчанлигини таъминлаш учун савдо маи донини ҳосил қилиш, деи иш мумкин.
23
Интернет маълумотлари асосида муаллиф томонидан таи е рланган.
24
https://www.forbes.com/sites/lizfrazierpeck/2021/02/11/the-coronavirus-crash-of-2020-and-the-investing-lesson-it-
taught-us/
25
И. Бутиков Қимматли қоғозлар бозори, дарслик – Тошкент. Консаудитинформ, 2001 и . 496-бет.
26
И. Бутиков Қимматли қоғозлар бозори, дарслик – Тошкент. Консаудитинформ, 2001 и . 496-бет.
www.e-itt.uz
II SON. 2024
272
1-расм. Қимматли қоғозлар бозорининг кенгайтирилган таснифи
Манба:
муаллиф томонидан тузилган.
ҚИММАТЛИ ҚОҒОЗЛАР БОЗОРИ ТАСНИФИ
Уюшган қимматли
қоғозлар бозори
Уюшмаган қимматли
қоғозлар бозори
Бирламчи ва иккиламчи
қимматли қоғозлар бозорлари
“Тошкент” Республика фонд
биржаси
У збекистон Республикаси
валюта биржасининг фонд
бу лими
“Эльсис-савдо” биржадан
ташқари электрон савдо
тизими
Марказии Депозитарии
томонидан ру и хатдан
у тказилган савдо битимлари
Инвестиция воситалари
ҳамда нотариал тартибда
ру и хатга олинган
савдо битимлари
Қимматли қоғозларнинг биржа
ва биржадан ташқари
бозорлари
Қимматли қоғозларнинг
минтақавий, миллий, халқаро
бозорлари
Қимматли қоғозларнинг
алоҳида турлари бўйича
бозорлар
Акциялар бозори
Давлат облигациялари бозори
Корхоналар облигациялар
бозори
МЧЖлари
облигациялари
бозори
АЖ облигациялари
бозори
II SON. 2024
www.e-itt.uz
II SON. 2024
273
Қимматли қоғозларнинг биржадан ташқари савдоси ташкилотчиси фаолияти – бу
инвесторларга воситачиларни жалб этмаи туриб савдода иштирок этиш имкониятини
берувчи, қимматли қоғозлар савдосини ташкил этиш бу и ича фаолиятни буюртмалар
қабул қилиш пунктларидан, махсус компьютер савдо тизимларидан фои даланган ҳолда
амалга оширувчи юридик шахс қимматли қоғозларнинг биржадан ташқари савдоси
ташкилотчисидир
27
. Мазкур фаолият XX асрнинг 70 и илларда паи до бу либ, ривожланиш
даври ҳам у ша и иллардан бошлаган. Биржадан ташқари қимматли қоғозлар
операциялари мамлакатимизда 1998 и илдан “Элсис - Савдо” биржадан ташқари
электрон савдо тизими орқали қимматли қоғозлар савдосини яъни сотиш ҳамда ҳарид
қилиш фаолиятини бажарувчи сифатида фаолият ку рсатади.
Қимматли қоғозларнинг бирламчи бозори акциядорлик жамияти фаолиятини
кенгаи тириш мақсадида акцияларини бирламчи жои лаштирилишини амалга оширади.
Бунда қимматли қоғозларни эмитент е ки унинг вакили томонидан дастлабки
сармоядорга сотиш бозори қимматли қоғозларнинг бирламчи бозори ҳисобланади.
Қимматли
қоғозларларнинг
бирламчи
бозорида
акцияларини
бирламчи
жои лаштирирувчи эмитент маълумотлари очиқ ошкора бу лади.
Қимматли қоғозларнинг иккиламчи бозори – бу илгари чиқарилган ва ҳеч
бу лмаганда бир марта ҳарид қилинган қимматли қоғозлар олди-сотдиси (муомуласи)
амалга ошираладиган бозоридир (Бутиков, 2001). Иккиламчи қимматли қоғозлар
савдосини таҳлил қилиш орқали мамлакатда қимматли қоғозлар бозорини
ривожланиши тенденциясини аниқлаб олиш мумкин бу лади.
Хулоса ва таклифлар.
Қиммaтли қоғозлaр бозорининг нaзaрии ҳaмдa ҳуқуқии aсослaри доирaсидa
уюшгaн қиммaтли қоғозлaр бозори мaзмун-моҳияти, унинг вужудгa келиши вa
ривожлaнишининг илмии -нaзaрии aсослaри, мaзкур бозорнинг тaркибии тузилмaси вa
aсосии вaзифaлaри, уюшгaн қиммaтли қоғозлaр бозорини тaртибгa солишнинг ҳуқуқии
aсослaрини ку риб у тдик.
Қимматли қоғозлар бозори унинг хусусиятлари, савдо тизимлари фаолияти,
уларни ривожлантириш, фонд бозори орқали инвестициявии фаолликни ошириш,
акциядорлик жамиятларида бошқарув фаолиятини такомиллаштириш орқали
қимматли қоғозлар бозорида уларнинг фаоллигини янада ошириш бу мамлакат
тараққие ти ҳамда инвестицион муҳитни янада яхшилаш хизмат қилади. Хулосa
сифaтидa қиммaтли қоғозлaр бозори тaрихaн биржa сaвдолaри aсосидa
шaкллaнгaнлиги, иқтисодии муносaбaтлaрнинг тоборa чуқурлaшиб, молиявии
ресурслaр ҳaрaкaтининг жaдaллaшуви оқибaтидa қиммaтли қоғозлaр сaвдо
мaи донлaригa бу лгaн эҳтие жнинг ортиб бориши нaтижaсидa шaкллaнгaн, деи иш
мумкин.
Қиммaтли қоғозлaр бозори у зининг и ирик институционaл тузилмaсигa эгa
мехaнизмдир. Ушбу институционaл тузилмa тaркибигa кирувчи ҳaр бир тузилмaвии
бирлик у з фaолияти доирaсидa қиммaтли қоғозлaр бозорининг қонунии aсосдa фaолият
олиб бориши вa унинг ривожлaнишини тaъминлaшгa хизмaт қилaди.
Адабиётлар / Литература/ Reference:
Hsing Yu. (2008) Impacts of Financial Stock Prices and Exchange Rates on the Demand for
Money in Poland.South East European Journal of Economics and Business. Volume 2 issue 1 04
Mar. University Hammond, USA.
Ibodullayev A.A. (2020) “Analysis of exchange development indicators” «Инновационные
подходы в управлении финансовыми ресурсами хозяйствующих субъектов» Сборник
тезисов и докладов международного круглого стола, а также Международной
27
https://lex.uz/docs/2662539
www.e-itt.uz
II SON. 2024
274
межвузовской научно- практической видеоконференции. – Т., – С. 241-243.
Nejla B. (2013) Book-to-market equity and size as determinants of returns: evidence from
the tunisian stock exchange. Современнаяэкономика: проблемы, тенденции, перспективы, №
8, p 45.University of Manouba, ESC (High School of Business), (Tunisia).
Nishimura Y., Tsutsui Y. (2018) Do international investors cause stock market spillovers?
Comparing responses of cross-listed stocks between accessible and inaccessible market. Economic
Modelling, Volume 69, January. – P. 237-248.
Nobuyoshi Y. (2019) Commodity Etfs in The Japanese Stock Exchanges.
Journal of Advanced
Studies in Finance, ISSN 2068-8393 https://journals.aserspublishing.eu/jasf/article/view/45.
Issue Vol 2 No 1: JASF Volume II Issue 1(3) Summer 2019.
Бутиков И. (2001) Қимматли қоғозлар бозори, дарслик – Тошкент.
Консаудитинформ, 496-бет.
Ибодуллаев А. (2021) Ўзбекистонда уюшган қимматли қоғозлар бозорини
такомиллаштириш (“Тошкент” Республика фонд биржаси мисолида) иқтисодиёт
фанлари бўйича фалсафа доктори PhD илмий даражасини олиш учун ёзган
диссертацияси.
Ибодуллаев А.А. (2020) “Тошкент” республика фонд биржаси фаолияти
кўрсаткичлари таҳлили. “Халқаро молия ва ҳисоб” илмий электрон журнали. №1,
февраль, 9-б.
