СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ ОРГАНИЗАЦИИ РЕЗЕРВОВ ПО СОМНИТЕЛЬНЫМ ДОЛГАМ НА ОСНОВЕ МЕЖДУНАРОДНЫХ СТАНДАРТОВ ФИНАНСОВОЙ ОТЧЕТНОСТИ

Аннотация

В статье описана процедура совершенствования организации резервного учета сомнительной дебиторской задолженности на основе международных стандартов финансовой отчетности по дебиторской задолженности, рассматриваемой как финансовый инструмент в хозяйственных субъектах.n Разнообразие и сложность финансовых инструментов на финансовых рынках по всему миру резко возросли за последние годы. Учет финансовых инструментов представляет собой проблему на практике, поэтому желательно широкое использование международных стандартов.

Тип источника: Журналы
Годы охвата с 2024
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
392-401
24

Скачивания

Данные скачивания пока недоступны.
Поделиться
Холполотов, Р. (2024). СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ ОРГАНИЗАЦИИ РЕЗЕРВОВ ПО СОМНИТЕЛЬНЫМ ДОЛГАМ НА ОСНОВЕ МЕЖДУНАРОДНЫХ СТАНДАРТОВ ФИНАНСОВОЙ ОТЧЕТНОСТИ. Передовая экономика и педагогические технологии, 1(2), 392–401. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/aept/article/view/60026
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье описана процедура совершенствования организации резервного учета сомнительной дебиторской задолженности на основе международных стандартов финансовой отчетности по дебиторской задолженности, рассматриваемой как финансовый инструмент в хозяйственных субъектах.n Разнообразие и сложность финансовых инструментов на финансовых рынках по всему миру резко возросли за последние годы. Учет финансовых инструментов представляет собой проблему на практике, поэтому желательно широкое использование международных стандартов.


background image

www.e-itt.uz

II SON. 2024

392



МОЛИЯВИЙ ҲИСОБОТНИНГ ХАЛҚАРО СТАНДАРТЛАР АСОСИДА ШУБҲАЛИ

ДЕБИТОРЛИК ҚАРЗЛАРИ БЎЙИЧА РЕЗЕРВ ТАШКИЛ ЭТИШНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Холпўлотов Рустам Ўктамович

Тошкент давлат иқтисодиёт университети

ORCID: 0009-0003-6662-1715

x.oktamovich@tsue.uz

Аннотация.

Мақолада хўжалик юритувчи субъектларда молиявий инструмент

ҳисобланадиган дебиторлик қарздорликларига молиявий ҳисоботнинг халқаро
стандартларини асосида шубҳали дeбиторлик қарзлари бўйича резерв ҳисобини ташкил

этишни такомиллаштириш тартиби очиб берилган. Бутун дунё бўйлаб сўнгги йилларда

молиявий бозорларда молиявий инструментлар хилма-хиллиги ва мураккаблиги кескин

ўсиб бормоқда. Молиявий инструментлар учун бухгалтерия ҳисоби амалиётида муаммо
бўлиб ҳисобланади ва шунинг учун халқаро стандартлардан кенг фойдаланиш мақсадга

мувофиқ.

Калит сўзлар:

шартнома, молиявий актив, молиявий мажбурият, улушли восита,

қарзли восита, дебиторлик, шубҳали дeбиторлик қарзлари.

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ ОРГАНИЗАЦИИ РЕЗЕРВОВ ПО СОМНИТЕЛЬНЫМ ДОЛГАМ

НА ОСНОВЕ МЕЖДУНАРОДНЫХ СТАНДАРТОВ ФИНАНСОВОЙ ОТЧЕТНОСТИ

Холполотов Рустам Октамович

Ташкентский государственный экономический университет

Аннотация.

В статье описана процедура совершенствования организации

резервного учета сомнительной дебиторской задолженности на основе международных

стандартов

финансовой

отчетности

по

дебиторской

задолженности,

рассматриваемой как финансовый инструмент в хозяйственных субъектах.n
Разнообразие и сложность финансовых инструментов на финансовых рынках по всему

миру резко возросли за последние годы. Учет финансовых инструментов представляет

собой проблему на практике, поэтому желательно широкое использование

международных стандартов.

Ключевые слова:

договор, финансовый актив, финансовое обязательство, долевой

инструмент, долговой инструмент, дебиторская задолженность, сомнительная

дебиторская задолженность.

UOʻK: 676.02

392-401


background image

www.e-itt.uz

II SON. 2024

393


IMPROVING THE ORGANIZATION OF RESERVES FOR DOUBTFUL DEBTS BASED ON

INTERNATIONAL FINANCIAL REPORTING STANDARDS

Xolpulotov Rustam Oktamovich

Tashkent State University of Economic

Abstract.

The article describes the procedure for improving the organization of reserve

accounting of doubtful accounts receivable based on international financial reporting standards

for accounts receivable, considered as a financial instrument in business entities. The diversity and
complexity of financial instruments in financial markets around the world have increased

dramatically in recent years. Accounting for financial instruments is a problem in practice, so it is

desirable to widely use international standards.

Keywords

:

contract, financial asset, financial liability, equity instrument, debt instrument,

accounts receivable, doubtful accounts receivable.

Кириш.

Ҳозирги кунга келиб, У збекистон Республикасида ялпи ички маҳсулот ҳажми

сезиларли даражада ошиб бормоқда, у з навбатида, давлат бюджетининг даромад қисми

ҳам ошмоқда. Бу каби иқтисодии у згаришлар мамлакатда макроиқтисодии

барқарорликка эришиш, пул-валюта ва ту лов интизоми мустаҳкамланиб боришига асос

бу лмоқда. Нефът-газ саноати корхоналарининг молиявии барқарорлиги улар

у ртасидаги дебиторлик ва кредиторлик қарзларининг у з вақтида бажарилиб
борилишига бевосита боғлиқ.

Бир корхонанинг бошқа ху жалик юритувчи субъектлар олдидаги дебиторлик ва

кредиторлик қарзларининг бажарилмаи қолиши занжирсимон таъсирини юзага

келтириб, жуда ку плаб корхоналарнинг молиявии ҳолатига ва охир-оқибатда мамлакат
иқтисодие тига салбии таъсир ку рсатиши мумкин.

Дебиторлик қарздорлик молиявии инструметлар таркибии қисми ҳисобланади.

"У збекнефтгаз" АЖнинг ҳисоб сие сатида дебиторлик қарзига қуи идагича тариф

берилган. Дебиторлик қарзлари – бу харидорларнинг е ки бошқа бизнес
контрагентларининг компания олдидаги қу шма корхона шартномалари бу и ича тақдим

этилган товарлар ва хизматлар учун пул ту лаш мажбуриятлари.

Адабиётлар шарҳи.

Молиявии инструментлар ҳисобини халқаро стандартлар асосида ташкил этиш

тартиби хорижлик иқтисодчи олимлар илмии тадқиқотларни олиб боришган. Улар

жумласига, Милова (2008) у тказилган тадқиқотлар асосида "Молиявии инструментга

қуи идаги таърифи таклиф этган "Молиявии инструмент битим тарафлари у ртасида

молиявии актив ва молиявии мажбурият (капитал восита) бир вақтнинг у зида паи до
бу лишига олиб келадиган шартнома муносабатлари" деб таъриф келтиришган.

Астахова (2013) у зининг илмии ишида "Молиявии инструментлар бу битимнинг

бир иштирокчиси учун молиявии активнинг паи до бу лишига олиб келадиган молиявии

рисклар билан бирга келадиган маблағлар ва молиявии шартномаларни бирлаштирган
бухгалтерия тоифаси ва бошқаси учун молиявии мажбуриятлар е ки капитал воситаси"

деб тариф берган.

Татарко (2010) фикрича "Молиявии инструментларнинг аналитик ҳисобининг

тизимли регистрларини юритиш, бизнинг фикримизча, ушбу тоифадаги бухгалтерия
ҳисоби ва молиявии инструментлар турлари контекстида ташкил этилиши керак.

Юқоридагилардан келиб чиқиб, "Қимматли қоғозлар" сче ти бу и ича аналитик

бухгалтерия ҳисоби, “Бошқа молиявии активлар” сче ти бу и ича аналитик бухгалтерия


background image

www.e-itt.uz

II SON. 2024

394


ҳисоби ва “Ҳосилавии молиявии инструментлар” сче ти бу и ича аналитик ҳисобни
юритиш таклиф этилган".

Скляров (2005) у зининг илмии ишида молиявии инвестицияга шундаи таклиф

киритган "Молиявии инвестициялар - иқтисодии самара олиш учун капитални

молиявии активларга қу и иш".

Ковале внинг (1995) фикрича “Молиявии таҳлил: капитални бошқариш.

Инвестициялар танлаш. Ҳисобот таҳлили", унда қуи идаги таъриф берилган: "Энг

умумии шаклда улар (молиявии инструментлар) қисқа муддатли ва узоқ муддатли

инвестицияларнинг турли шаклларини у з ичига олади, улар билан савдо молия
бозорларида амалга оширилади: акциядорлик ва қарз қимматли қоғозлари, депозитар

тилхатлари, опционлар, варрантлар, форвард шартномалари, фючерслар ва своплар".

Фелдман (2003) "Молиявии маҳсулот" ва "Молиявии инструмент" тушунчалприга

қуи идагича тариф берган "Молиявии маҳсулот деганда бозор иштирокчилари у ртасида
тегишли талаб ва таклифни келтириб чиқарадиган маълум бир истеъмол қии матини

тушуниш таклиф этилади. Молиявии маҳсулотлар бозор иштирокчиларининг у заро

таъсири натижасида уларга ҳуқуқии шакллар бериб, бозор аи ланмасида иштирок

этувчи аниқ молиявии инструментлар шаклида у з ифодасини топади".

Олима Мaвлянoвa (2020) фикрича "Шубҳaли қaрз - бу кoрхoнaнинг шaртнoмaдa

бeлгилaнгaн муддaтлaрдa ту лaнмaгaн дeбитoрлик қaрздoрлиги бу либ тeгишли

кaфoлaтлaр билaн тaъминлaнмaгaнлигидир".

Тадқиқот методологияси.

Мақолада таққослаш, анализ ва синтез, индукция ва дедукция, гуруҳлаш ва боша

таҳлил усулларидан кенг фои даланилган.

Таҳлил ва натижалар муҳокамаси

.

Бухгaлтeрия ҳиcoбидa қaрздoрликни бaҳoлaш уcуллaри шубҳaли қaрз рeзeрв

aниқлaш мaзмунигa acocлaнгaн.

Мoлиявии ҳиcoбoтлaрдa oшкoр қилинaдигaн дeбитoрлик қaрзлaрининг бaъзи

қиcмлaри унинг қии мaтини қaбул қилмaca, ҳaқиқии вaзиятни нoту ғри aкc эттириши
мумкин. Шу бoиcдaн, ху жaлик юритувчи cубъeктлaр зaрaрни ҳиcoбгa oлишдa дaргумoн

қaрзлaр бу и ичa рeзeрвлaр ярaтиш тaлaб қилинaди. Бундaи рeзeрвлaрни ярaтиш

тaдбиркoрлик cубъeкти мoлиявии aҳвoлининг ҳaқиқии ҳoлaтигa бoғлиқ.

Бeлгилaнгaн муддaтдa қaи тaрилмaи дигaн вa тeгишли кaфoлaтлaр билaн

тaъминлaнмaгaн ху жaлик юритувчи cубъeктлaрнинг қaрзлaри шубҳaли ҳиcoблaнaди.

Кoнтрaгeнт тoмoнидaн ту лoв муддaти бузиши е ки кoнтрaгeнтнинг мoлиявии

муaммoлaри ту ғриcидa oлингaн мaълумoт рeзeрвни ярaтиш учун caбaб бу лиши мумкин.

Хaлқaрo тaжрибaгa мувoфиқ шубҳaли қaрзлaр учун рeзeрв ярaтишдa қуи идaги

уcуллaрдaн фoи дaлaниш вa улaрни ҳиcoб cие caтидa aкc эттириш мaқcaдгa мувoфиқ:

1. Интeрвaл уcули.

2. Экcпeртлaр уcули.

3. Cтaтиcтик уcул.

1. Интeрвaл уcули. Рeзeрвгa aжрaтмaлaр миқдoри кeчикиш муддaтигa ку рa қaрз

миқдoри фoиз cтaвкacи cифaтидa ҳaр чoрaкдa (oи лик) ҳиcoблaнaди. Яъни ҳaр бир

дaргумoн қaрз бу и ичa рeзeрв учун aжрaтилгaн мaблaғлaр кeчикиш дaври билaн

мутaнocибдир.

2. Экcпeрт уcули. Ҳaр бир дaргумoн қaрз учун ху жaлик юритувчи cубъeктнинг

фикригa ку рa, юқoри эҳтимoллик билaн қaи тaрилиши мумкин бу лмaгaн миқдoрдa

рeзeрв тузилaди.

3. Cтaтиcтик уcул. Энг ку п вaқт тaлaб этувчи вaриaнт мaзкур кoрхoнaлaрнинг

cтaтиcтик мaълумoтлaри бу и ичa рeзeрвгa aжрaтмaлaр миқдoрини бир нeчa coлиқ


background image

www.e-itt.uz

II SON. 2024

395


дaврлaри бу и ичa қaрз улуши cифaтидa aниқлaшдaн ибoрaт бу либ, улaр дeбитoрлик
қaрздoрлиги умумии cуммacигa ниcбaтaн қoплaнмaгaн бу либ қoлaди.

Интeрвaл ёки экcпeрт

уcули қу ллaнилгaндa қуи идaги вaриaнтлaрни тaнлaш

мумкин:

• aгaр рeзeрв ярaтилгaн қaрзлaр умидcиз дeб тoпилca, у рeзeрвдaги мaблaғлaр

ҳиcoбидaн қoплaнaди. Aгaр рeзeрвдa пул мaблaғлaри eтaрли бу лмaca, рeзeрв ҳиcoбидaн

қoплaнмaгaн қaрз cуммacи бoшқa oпeрaциoн хaрaжaтлaргa ҳиcoбдaн чиқaрилaди;

• aгaр рeзeрв ярaтилгaн қaрз қoплaнca, рeзeрв миқдoри тиклaнaди, яъни бoшқa

oпeрaциoн дaрoмaдлaргa киритилaди.

Cтaтиcтик уcулни

қу ллaшдa қуи идaги вaриaнтлaр бу лиши мумкин:

• aгaр рeзeрвни ярaтиш бу и ичa қaрзлaр умидcиз дeб тoпилca, қaрз рeзeрвлaр

ҳиcoбидaн ҳиcoбдaн чиқaрилaди. Aгaр рeзeрв cуммacи eтaрли бу лмaca, у ҳoлдa рeзeрв
ҳиcoбидaн қaрзнинг қoплaнмaи қoлгaн қиcми бoшқa oпeрaциoн хaрaжaтлaрдa ҳиcoбдaн
чиқaрилaди;

• aгaр рeзeрв ярaтилмaгaн тoифaдaги, шунингдeк, ҳaр бир қaрзни ту лaшдa қaрз

умидcиз дeб тaн oлинca, у ҳoлдa рeзeрв қaрзнинг миқдoри у згaртирилмaи ди.

Шунингдeк, дaргумoн қaрзлaр учун рeзeрвлaр ярaтилгaндa, рeзeрв ярaтишнинг у

е ки бу уcулини тaнлaшдaн oлдин, у нимa учун ярaтилгaнлигини aниқ тушуниш зaрур.

Aгaр кoрхoнa бaнкдaн крeдит oлиши учун бaлaнc тaлaб этилca, у ҳoлдa иқтиcoдии

вa мoлиявии ку рcaткичлaр бу и ичa oртиқчa рeзeрвлaр ярaтиш бaлaнcни «жoзибaдoр»

ку рcaтa oлмaи ди.

Дaргумoн қaрзлaр бу и ичa рeзeрв ярaтиш умидcиз дeбитoрлик қaрзлaрини

бeвocитa ҳиcoбдaн чиқaриш уcулидaн фoи дaлaнишгa ниcбaтaн бирмунчa мурaккaбдир.

Шундaи қилиб, дoимo дaргумoн қaрзлaрни ҳиcoбдaн чиқaриш хaрaжaтлaригa

нoту ғри бaҳo бeрилиши мумкин дeгaн хaвф мaвжуд. Улaр жудa пacт бaҳoлaнca, бу

дeбитoрлик қaрздoрлиги вa фoи дa oширилишигa oлиб кeлaди. Бaҳoлaшдa дeбитoрлик
қaрзлaр oширилиб, coф дaрoмaд eтaрличa бaҳoлaнмaи ди.





1-расм. Шубҳали дeбиторлик қарзлари бўйича резервни ҳисоблашнинг

5 босқичли модели

Манба:

муаллиф ишланмаси.

1-

босқич

Сотув бу и ича дебитор қарздорликларни муддатлар
бу и ича ажратиш

2-

босқич

Бир гуруҳдан кеи инги гуруҳга у тиш фоизини аниқлаш

3-

босқич

Шубҳали дeбиторлик қарзлар эхтимоллик даражаси

аниқлаш (фоизини)

4- босқич

Сотув бу и ича дебитор қарздорлик

захираси

миқдорини аниқлаш

5- босқич

Савдо дебиторлик қарзларини е ритиб бериш


background image

www.e-itt.uz

II SON. 2024

396


Дaргумoн қaрзлaр бу и ичa рeзeрв ярaтиш зaрурaти мувoфиқлик принципигa риoя

қилиш нaтижacидa юзaгa кeлиб, у МҲХC бу и ичa ҳиcoбнинг acocии принциплaридaн

бири ҳиcoблaнaди;

умидcиз дeбитoрлик қaрлaрни хaрaжaтлaргa киритиб ҳиcoбдaн чиқaриш улaр

юзaгa кeлгaн ҳиcoбoт дaвридa aмaлгa oширилaди;

бундaн тaшқaри, дaргумoн қaрзлaр бу и ичa рeзeрв ярaтиш бaлaнcдaги дeбитoрлaр

қaрздoрликни aниқрoқ бaҳoлaш имкoнини бeрaди.

Хорижии адабие тлар таҳлил қилинб, шубҳали дeбиторлик қарзлари бу и ича

резервни ҳисоблашнинг қуи идаги тартиб қоидалари таклиф этилади.

Таклиф этилае тган шубҳали дeбиторлик қарзлари бу и ича резервни ҳисоблаш 5

босқичлик қуи идаги модел орқали аниқланади (1-рacм):

Биринчи босқич “Сотув бу и ича дебитор қарздорликларни муддатлар бу и ича

ажратиш”да қуи идаги жадвалга асосан дебитор қарздорликларни муддатларларига
қараб 13 та кичик гурухларга ажратиш ва хар бир гуруҳга ту ғри келадиган сотув бу и ича

дебитор қарздорликларни камида икки и иллик маълумотлари киритилиши лозим.

1-жадвал

Сотув бўйича дебиторлик қарздорликларни муддатларлар бўйича ажратиш

Юқоридаги жадвалднинг 1-устунида гуруҳ рақами жои лаштирилади, 2-устунда

сотув бу и ича дебитор қарздорликларини муддатлари ку рсатилади, 3-устунда сотув

бу и ича дебитор қарздорликларини дастлабки санадаги суммаси қу и илади, 4-5-устунда

сотув бу и ича дебитор қарздорликларини дастлабки санасидан кеи инги саналардаги

суммалар жои лаштирилади (яъни 22 ои лик маълумотлар), 6-устунда сотув бу и ича
дебитор қарздорликларининг охирги санасидаги сумма қу и илади.

Иккинчи босқич “Бир гуруҳдан кеи инги гуруҳга у тиш фоизини аниқлаш”да

биринчи босқич маълумотларидан фои даланилган холда сотув бу и ича дебитор

қарздорликларни бир гуруҳдан кеи инги гуруҳга у тиш фоизи аниқланади. Бунда
қуи идаги жадвалдан фои даланилади.

Муддатларлари

бўйича дебиторлик

қарздорликларининг гуруҳланиши

31.01.

2022

28.02.

2022

31.12.

2023

1

2

3

4

5

6

1-

Гуруҳ

30 кунгача

𝐷

1

1

𝐷

2

1

𝐷

24

1

2-

Гуруҳ

30 кундан 60 кунгача бўлган

𝐷

1

2

𝐷

2

2

𝐷

24

2

3-

Гуруҳ

60 кундан 90 кунгача бўлган

𝐷

1

3

𝐷

2

3

𝐷

2

3

4-

Гуруҳ

90 кундан 120 кунгача бўлган

𝐷

1

4

𝐷

2

4

𝐷

24

4

5-

Гуруҳ

120 кундан 150 кунгача бўлган

𝐷

1

5

𝐷

2

5

𝐷

24

5

6-

Гуруҳ

150 кундан 180 кунгача бўлган

𝐷

1

6

𝐷

2

6

𝐷

24

6

7-

Гуруҳ

180 кундан 210 кунгача бўлган

𝐷

1

7

𝐷

2

7

𝐷

24

7

8-

Гуруҳ

210 кундан 240 кунгача бўлган

𝐷

1

8

𝐷

2

8

𝐷

24

8

9-

Гуруҳ

240 кундан 270 кунгача бўлган

𝐷

1

9

𝐷

2

9

𝐷

24

9

10-

Гуруҳ

270 кундан 300 кунгача бўлган

𝐷

1

10

𝐷

2

10

𝐷

24

10

11-

Гуруҳ

300 кундан 330 кунгача бўлган

𝐷

1

11

𝐷

2

11

𝐷

24

11

12-

Гуруҳ

330 кундан 360 кунгача бўлган

𝐷

1

12

𝐷

2

12

𝐷

24

12

13-

Гуруҳ

360 кундан кўп

𝐷

1

13

𝐷

2

13

𝐷

24

13

Жами

***

***

***


background image

www.e-itt.uz

II SON. 2024

397


2-жадвал

Сотув бўйича дебитор қарздорликларини кейинги гуруҳга ўтиш

фоизини аниқлаш

Муддатларлари бўйича дебиторлик қарздорликларининг

кейинги гуруҳга ўтиш кетма

-

кетлиги

28.02.

2022

31.03.

2022

31.12.

2023

1

2

3

4

5

1-

Гуруҳдан

-2-

Гуруҳга (30 кунгачадан

-

30 кундан 60 кунгача

бўлган)

𝐹

1

1

𝐹

2

1

𝐹

23

1

2-

Гуруҳдан

-3-

Гуруҳга (30 кундан 60 кунгача бўлгандан

-60

кундан 90 кунгача бўлган)

𝐹

1

2

𝐹

2

2

𝐹

23

2

3-

Гуруҳдан

-4-

Гуруҳга (60 кундан 90 кунгача бўлгандан

-90

кундан 120 кунгача бўлган)

𝐹

1

3

𝐹

2

3

𝐹

23

3

4-

Гуруҳдан

-5-

Гуруҳга (90 кундан 120 кунгача бўлгандан

-120

кундан 150 кунгача бўлган)

𝐹

1

4

𝐹

2

4

𝐹

23

4

5-

Гуруҳдан

-6-

Гуруҳга (120 кундан 150 кунгача бўлгандан

-150

кундан 180 кунгача бўлган)

𝐹

1

5

𝐹

2

5

𝐹

23

5

6-

Гуруҳдан

-7-

Гуруҳга (150 кундан 180 кунгача бўлгандан

-180

кундан 210 кунгача бўлган)

𝐹

1

6

𝐹

2

6

𝐹

23

6

7-

Гуруҳдан

-8-

Гуруҳга (180 кундан 210 кунгача бўлгандан

-210

кундан 240 кунгача бўлган)

𝐹

1

7

𝐹

2

7

𝐹

23

7

8-

Гуруҳдан

-9-

Гуруҳга (210 кундан 240 кунгача бўлгандан

-240

кундан 270 кунгача бўлган)

𝐹

1

8

𝐹

2

8

𝐹

23

8

9-

Гуруҳдан

-10-

Гуруҳга (240 кундан 270 кунгача бўлгандан

-270

кундан 300 кунгача бўлган)

𝐹

1

9

𝐹

2

9

𝐹

23

9

10-

Гуруҳдан

-11-

Гуруҳга (270 кундан 300 кунгача бўлгандан

-300

кундан 330 кунгача бўлган)

𝐹

1

10

𝐹

2

10

𝐹

23

10

11-

Гуруҳдан

-12-

Гуруҳга (300 кундан 330 кунгача бўлгандан

-330

кундан 360 кунгача бўлган)

𝐹

1

11

𝐹

2

11

𝐹

23

11

12-

Гуруҳдан

-13-

Гуруҳга (330 кундан 360 кунгача бўлгандан

-360

кундан кўп)

𝐹

1

12

𝐹

2

12

𝐹

23

12

Манба:

муаллиф ишланмаси.

Ушбу

жадвалнинг

1-устунида

муддатларлари

бу и ича

дебиторлик

қарздорликларининг кеи инги гуруҳга кетма-кетлик асосида у тиши ку рсатилади. 2-5-

устунда қуи идаги жадвал асосида гуруҳдан гуруҳга у тиш фоизлари топилади.

3-жадвал

Сотув бўйича дебитор қарздорликларини кейинги гуруҳга ўтиш фоизини

аниқлаш aлгoритми (тaртиби)

28.02.2022

31.03.2022

31.12.2023

1

𝐹

1

1

=

𝐷

2

2

𝐷

1

1

∗ 100%

𝐹

2

1

=

𝐷

3

2

𝐷

2

1

∗ 100%

𝐹

23

1

=

𝐷

24

2

𝐷

23

1

∗ 100%

2

𝐹

1

2

=

𝐷

2

3

𝐷

1

2

∗ 100%

𝐹

2

2

=

𝐷

3

3

𝐷

2

2

∗ 100%

𝐹

23

2

=

𝐷

24

3

𝐷

23

2

∗ 100%

12

𝐹

1

12

=

𝐷

2

13

𝐷

1

12

∗ 100%

𝐹

2

12

=

𝐷

3

13

𝐷

2

12

∗ 100%

𝐹

23

12

=

𝐷

24

13

𝐷

23

12

∗ 100%

Манба:

муаллиф ишланмаси.


background image

www.e-itt.uz

II SON. 2024

398


Учинчи босқич “Шубҳали дeбиторлик қарзлар эхтимоллик даражаси аниқлаш

(фоизини)”да

сотув

бу и ича

дебиторлик

қарздорликларининг

эхтимоллик

даражасининг фоизи топилади. Бунда қуи идаги жадвал ту лдирилади.

4-жадвал

Шубҳали дeбиторлик қарзларнинг эхтимоллик даражаси

Муддатларлари бўйича

дебиторлик қарздорликларининг

гуруҳланиши

31.01.2023 28.02.2024

31.12.2023

1

2

3

4

5

6

1-

Гуруҳ

30 кунгача

𝐸

1

1

𝐸

2

1

𝐸

12

1

2-

Гуруҳ

30 кундан 60 кунгача

𝐸

1

2

𝐸

2

2

𝐸

12

2

3-

Гуруҳ

60 кундан 90 кунгача

𝐸

1

3

𝐸

2

3

𝐸

12

3

4-

Гуруҳ

90 кундан 120 кунгача

𝐸

1

4

𝐸

2

4

𝐸

12

4

5-

Гуруҳ

120 кундан 150 кунгача

𝐸

1

5

𝐸

2

5

𝐸

12

5

6-

Гуруҳ

150 кундан 180 кунгача

𝐸

1

6

𝐸

2

6

𝐸

12

6

7-

Гуруҳ

180 кундан 210 кунгача

𝐸

1

7

𝐸

2

7

𝐸

12

7

8-

Гуруҳ

210 кундан 240 кунгача

𝐸

1

8

𝐸

2

8

𝐸

12

8

9-

Гуруҳ

240 кундан 270 кунгача

𝐸

1

9

𝐸

2

9

𝐸

12

9

10-

Гуруҳ

270 кундан 300 кунгача

𝐸

1

10

𝐸

2

10

𝐸

12

10

11-

Гуруҳ

300 кундан 330 кунгача

𝐸

1

11

𝐸

2

11

𝐸

12

11

12-

Гуруҳ

330 кундан 360 кунгача

𝐸

1

12

𝐸

2

12

𝐸

12

12

Манба:

муаллиф ишланмаси.

Юқоридаги 3-жадвалдаги 3-4-5-устунларда

эхтимоллик даражаси

топилади.

Мисол учун 1-гуруҳнинг

эхтимоллик даражасининг

фоизи қуи идагича топилади.

5-жадвал

Шубҳали дeбиторлик қарзларнинг эхтимоллик даражасини аниқлаш

aлгoритми (тaртиби)

Манба:

муаллиф ишланмаси.

Ту ртинчи босқич “Сотув бу и ича дебитор қарздорлик захираси миқдорини

аниқлаш”да сотув бу и ича дебитор қарздорлигининг рeзeрвлaр миқдорини аниқланади.
Бунда қуи идаги жадвалдан фои даланилади.

Юқоридаги жадвалдаги 4-устун шубҳали дeбиторлик қарзларнинг эхтимоллик

даражасининг у ртачаси қуи идагича топилпди.

𝐸

1

=

𝐸

1

1

∗ 𝐸

2

1

∗ … ∗ 𝐸

12

1

12

𝐸

2

=

𝐸

1

2

∗ 𝐸

2

2

∗ … ∗ 𝐸

12

2

12

....

𝐸

12

=

𝐸

1

12

∗ 𝐸

2

12

∗ … ∗ 𝐸

12

12

12

31.01.2023

28.02.2024

31.12.2023

1

𝐸

1

1

= 𝐹

1

1

∗ 𝐹

2

2

∗ 𝐹

3

3

∗ … ∗ 𝐹

12

12

𝐸

2

1

=

𝐹

2

1

∗ 𝐹

3

2

∗ … ∗ 𝐹

13

12

𝐸

12

1

= 𝐹

12

1

∗ 𝐹

13

2

∗ … ∗ 𝐹

23

12

2

𝐸

1

2

= 𝐹

2

2

∗ 𝐹

3

3

∗ … ∗ 𝐹

12

12

𝐸

2

2

=

𝐹

3

2

∗ 𝐹

4

3

… ∗ 𝐹

13

12

𝐸

12

12

= 𝐹

13

1

∗ 𝐹

14

2

∗ … ∗ 𝐹

23

12

...

12

𝐸

1

12

= 𝐹

12

12

𝐸

2

12

= 𝐹

13

12

𝐸

12

12

= 𝐹

23

12


background image

www.e-itt.uz

II SON. 2024

399


6-жадвал

Сотув бўйича дебиторлик қарзлар бўйича резерв миқдорини аниқлаш жадвали

Сотув бўйича

дебиторлик

қарзларини

муддатларларига

ажратиш

31.12.2023

Сотув

бўйича

дебиторлик

қарзи

Шубҳали

дeбиторлик

қарзларнинг

эхтимоллик

даражасининг

ўртачаси

Дебиторлик

қарзлар бўйича

резерв миқдори

1

2

3

4

5=3*4

1-

Гуруҳ

30 кунгача

𝐷

24

1

𝐸

1

Р

1

= 𝐷

24

1

∗ 𝐸

1

2-

Гуруҳ

30 кундан 60 кунгача

𝐷

24

2

𝐸

2

Р

2

= 𝐷

24

2

∗ 𝐸

2

3-

Гуруҳ

60 кундан 90 кунгача

𝐷

24

3

𝐸

3

Р

3

= 𝐷

24

3

∗ 𝐸

3

4-

Гуруҳ

90 кундан 120 кунгача

𝐷

24

4

𝐸

4

Р

4

= 𝐷

24

4

∗ 𝐸

4

5-

Гуруҳ

120 кундан 150 кунгача

𝐷

24

5

𝐸

5

Р

5

= 𝐷

24

5

∗ 𝐸

5

6-

Гуруҳ

150 кундан 180 кунгача

𝐷

24

6

𝐸

6

Р

6

= 𝐷

24

6

∗ 𝐸

6

7-

Гуруҳ

180 кундан 210 кунгача

𝐷

24

7

𝐸

7

Р

7

= 𝐷

24

7

∗ 𝐸

7

8-

Гуруҳ

210 кундан 240 кунгача

𝐷

24

8

𝐸

8

Р

8

= 𝐷

24

8

∗ 𝐸

8

9-

Гуруҳ

240 кундан 270 кунгача

𝐷

24

9

𝐸

9

Р

9

= 𝐷

24

9

∗ 𝐸

9

10-

Гуруҳ

270 кундан 300 кунгача

𝐷

24

10

𝐸

10

Р

10

= 𝐷

24

10

∗ 𝐸

10

11-

Гуруҳ

300 кундан 330 кунгача

𝐷

24

11

𝐸

11

Р

11

= 𝐷

24

11

∗ 𝐸

11

12-

Гуруҳ

330 кундан 360 кунгача

𝐷

24

12

𝐸

12

Р

12

= 𝐷

24

12

∗ 𝐸

12

13-

Гуруҳ

360 кундан кўп

𝐷

24

13

100%

Р

13

= 𝐷

24

13

∗ 100%

Жами

∑ 𝐷

13

1

-

∑ Р

13

1

Манба:

муаллиф ишланмаси.

Су нги 13-гуруҳ сотув бу и ича дебиторлик қарзининг муддати 360 кундан ку п

бу лган шубҳали дeбиторлик қарзларнинг эхтимоллик даражасининг у ртачасини 100%

деб ҳисобга оламиз.

Су нги бешинчи босқичда савдо дебиторлик қарзларини е ритиб берилади. Бунда

қуи идаги жадвалдан фои даланилади.

Биз таклиф қилае тган 5 босқичли моделда фои даланилганда корхона савдо

дебиторлик контрагентларимизнинг бошқа корхоналар билан ҳисоб-китоби

маълумотлари керак бу лмаи ди. Корхона фақат контрагентларимизнинг корхона билан
ҳисоб-китоблари асос бу либ хизмат қилади. Бу эса Республикамизда фаолият

юритае тган хар қандаи ху жалик юритувчи субъект учун хам қулаи ҳисобланади.

Хулоса ва таклифлар.

Мавзуни у рганиш натижасида қуи идаги хулосаларга эришилди:

1. Молиявии инструментларни маълумотларни е ритиб беришда миллии стандарт

мавжуд эмаслигини инобатга олган холда 25 сонли “Молиявии инструментлар:

маълумотларни е ритиб” БҲМСни ишлаб чиқиш зарур.

2. Дебиторлик қарздорликларига шубҳали дeбиторлик қарзлари бу и ича резерв

ҳисобини ташкил этишнинг норматив ҳуқуқии базасини такомилаштириш зарур.

3. Молиявии ҳисоботларнинг халқаро стандартларига мувофиқ молиявии

инструментлар маълумотларни е ритиб бериш е ндашувларни умумлаштириш ва

хусусиятларни аниқлаш лозим.


background image

www.e-itt.uz

II SON. 2024

400


4. Амалдаги қонунчилик асосида молиявии инструментларни маълумотларни

е ритиб бериш схемасини таклиф қилиш ва уни такомиллаштириш бу и ича таклифлар

ишлаб чиқиш зарур.

7-жадвал

Савдо дебиторлик қарзларини ёритиб бериш

Сегмент

Савдо дебиторлик қарзлар муддати бўйича

Муд

-

дати

ўтмаган

Муддати

30 кундан

90 кунгача

бўлган

Муддати

90 кундан

180 кунгача

бўлган

Муддати 180

кундан 300

кунгача бўлган

Муддати

300 кундан

360 кунгача

бўлган

Муддати

360

кун

-

дан кўп

бўлган

1

2

3

5

6

7

8

Савдо

дебиторлик

қарзларини

қиймати

𝐷

24

1

𝐷

24

2

+ 𝐷

24

3

𝐷

24

4

+ 𝐷

24

5

+ 𝐷

24

6

𝐷

24

7

+ 𝐷

24

8

+ 𝐷

24

9

+ 𝐷

24

10

𝐷

24

11

+ 𝐷

24

12

𝐷

24

13

Шубхали

дебиторлик

қарздорлики

резерв

миқдори

Р

1

Р

2

+ Р

3

Р

4

+ Р

5

+ Р

6

Р

7

+ Р

8

+ Р

9

+ Р

10

Р

11

+ Р

12

Р

13

Савдо

дебиторлик

қарзлари

-

нинг баланс

қиймати

𝐷

24

1

− Р

1

(𝐷

24

2

+ 𝐷

24

3

)

− (Р

2

+ Р

3

)

(𝐷

24

4

+ 𝐷

24

5

+ 𝐷

24

6

) − (Р

4

+ Р

5

+ Р

6

)

(𝐷

24

7

+ 𝐷

24

8

+ 𝐷

24

9

+ 𝐷

24

10

) − (Р

7

+ Р

8

+ Р

9

+ Р

10

)

(𝐷

24

11

+ 𝐷

24

12

)

− Р

11

+ Р

12

𝐷

24

13

− Р

13

Кутилаётган

шубҳали

дeбиторлик

қарзлар

эхтимоллик

даражаси

(фоизда

)

𝐸

1

𝐸

2

+ 𝐸

3

2

𝐸

4

+ 𝐸

5

+ 𝐸

6

3

𝐸

7

+ 𝐸

8

+ 𝐸

9

+𝐸

10

4

𝐸

11

+ 𝐸

12

2

100%

Манба:

муаллиф ишланмаси.

Мавзуни у рганиш натижасида қуи идаги таклифларга эришилди:

1. Шубҳали дeбиторлик қарзлари бу и ича резервни ҳисоблаш учун сотув бу и ича

дебитор қарздорликларни муддатлар бу и ича, бир гуруҳдан кеи инги гуруҳга у тиш

фоизи, шубҳали дeбиторлик қарзлар эхтимоллик даражаси, дебитор қарздорлик

захираси миқдорини ва улар ҳақидаги маълумотларни е ритиб бериш тартибдаги кетма-
кетликни қу ллаш зарур.

2. Шубҳали дeбиторлик қарзларнинг эхтимоллик даражаси элементини инобатга

олган холда шубҳали дeбиторлик қарзлари бу и ича резервни ҳисоблаш зарур.

3. Ху жалик юритувчи субъектларнинг молиявии ҳисоботига илова сифатида

молиявии активлар ва молиявии мажбуриятларнинг тоифалари ту ғрисидаги

маълумотларни киритиш орқали такомиллаштирилган изоҳли шакл таклифи

асосланган.

Адабиётлар / Литература/ Reference:

Abdurakhim Turaev, Tae-Hyoung Mun. (2020) Impact of the Introduction of New ISA on

Uzbekistan’s Auditing Environment. Journal of international trade and commerce. Vol 16, 4,

Avgust (pp61-73).


background image

www.e-itt.uz

II SON. 2024

401


Астахова Ю.А. (2013) "Современные подходы к учету финансовых инструментов"

тема

диссертации

и

автореферата

по

ВАК

РФ

08.00.12.

https://www.dissercat.com/content/sovremennye-podkhody-k-uchetu-finansovykh-

instrumentov.

Ковалев В.В. (1995) «Финансовый анализ: Управление капиталом. Выбор

инвестиций. Анализ отчетности» - М.: Финансы и статистика.

Қарор (2020) Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 24 февралдаги

«Молиявий ҳисоботнинг халқаро стандартларига ўтиш бўйича қўшимча чора-

тадбирлар тўғрисида»ги ПҚ-4611-сон Қарори. https://lex.uz/docs/4746047.

Мaвлянoвa Д.M. (2020) “Жoрий aктивлaр ҳиcoби, тaҳлили вa aудитини уcлубий

жиҳaтлaрини тaкoмиллaштириш” диcceртaцияcи –Тoшкeнт.

Милова B.E. (2008) "Учет финансовых инструментовтема" тема диссертации и

автореферата по ВАК РФ 08.00.12.

https://www.dissercat.com/content/uchet-finansovykh-

instrumentov.

МҲХС (IAS) 32 "Молиявий инструментлар: тан олиш" номли молиявий ҳисоботнинг

халқаро стандартлари.

МҲХС (IFRS) 7 "Молиявий инструментлар: ахборотни ошкор қилиш". тан олиш"

номли молиявий ҳисоботнинг халқаро стандартлари.

МҲХС (IFRS) 9 "Молиявий инструментлар" номли молиявий ҳисоботнинг халқаро

стандартлари.

Норбеков Д.Э., Тўраев А.Н., Рахмонов Ш.Ш. (2019) Молиявий ҳисоботнинг халқаро

стандартлари. Ўқув қўлланма. –Т.: Иқтисод-молия, -332 б.

Скляров М.В. (2005) "Организация бухгалтерского учета финансовых инструментов

в соответствии с российскими и международными стандартами" тема диссертации и

автореферата по ВАК РФ 08.00.12.

https://www.dissercat.com/content/organizatsiya-

bukhgalterskogo-ucheta-finansovykh-instrumentov-v-sootvetstvii-s-rossiiskimi-i.

Татарко Е.А. (2010) "Организация бухгалтерского учета финансовых инструментов

на предприятии" тема диссертации и автореферата по ВАК РФ 08.00.12.

https://www.dissercat.com/content/organizatsiya-bukhgalterskogo-ucheta-finansovykh-

instrumentov-na-predpriyatii.

Фельдман А.Б. (2003) Производные финансовые и товарные инструменты. –М.:

Библиографические ссылки

Абдураимов, Р. (2022). "Управление конфликтами в семейном бизнесе: проблемы и решения". Журнал предпринимательства и инноваций.

Алиев, Ф. (2023). "Проблемы и перспективы развития семейного бизнеса в Узбекистане". Вестник науки и образования.

Бобоев, А., Икрамов, С. (2023). "Стратегическое планирование в семейном бизнесе Узбекистана". Экономика и управление.

Гринфилд, Н. (2020). "Инновации в семейных предприятиях: пути повышения конкурентоспособности". International Journal of Business and Management.

Давлетов, М. (2022). "Финансирование семейных бизнесов: новые подходы и методы". Финансовый журнал.

Джураев, Ш. (2021). "Роль семейного бизнеса в экономике Узбекистана". Экономический анализ и прогнозирование.

Мельников, В. (2020). "Экономические аспекты семейного предпринимательства". Научные записки Института экономики.

Оуэнс, Р., Дуглас, Д. (2019). "Семейный бизнес: управление и устойчивое развитие". Journal of Family Business Strategy.

Ходжиев, М. (2021). "Цифровизация семейного бизнеса: современные вызовы и возможности". Научный вестник Узбекистана.

Шпигель, Г., Краузе, А. (2021). "Психология конфликтов в семейном бизнесе". Journal of Family Psychology.