Авторы

  • Ойбек Камалов
    Академия Министерства Внутренних Дел Республики Узбекистан

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.autoabstract.36386

Ключевые слова:

Проблемы торговля рынок правовое регулирование

Аннотация

Актуальность и востребованность темы диссертации. В условиях происходящего в мире процесса глобализации важное значение приобретает последовательное развитие положений международного характера, регламентирующих отношения по поставке товаров с учетом различных социальных, экономических и правовых систем.
В этом аспекте в нашей республике осуществляются широкомасштабные меры по всесторонней поддержке частного предпринимательства, расширению доли его участия в экономике страны, дальнейшему повышению культуры составления и соблюдения гражданско-правовых договоров в отрасли. В Концепции дальнейшего углубления демократических реформ и формирования гражданского общества в стране вопросам углубления демократических рыночных реформ и либерализации экономики посвящен отдельный раздел VI, ибо «важнейшая приоритетная задача, от решения которой во многом зависят устойчивый экономический рост и перспективы нашей страны, уровень и качество жизни населения, - это устранение всех преград и ограничений, предоставление полной свободы на пути развития частной собственности и частного предпринимательства»1.
Для обеспечения эффективного выполнения указанных задач необходимо совершенствование нормативно-правовой базы, правоприменительной и судебной практики в этой сфере. В частности, важнейшими задачами является формирование теоретических выводов и разработка практических предложений, направленных на повышение эффективности применения договоров по поставке товаров, их роли и значения в сфере частного предпринимательства.
Настоящее диссертационное исследование будет способствовать обеспечению реализации положений Указов Президента Республики Узбекистан «Об усилении ответственности должностных лиц за экономическую несостоятельность хозяйствующих субъектов и исполнение договорных обязательств» от 4 марта 1998 года № УП-1938, «О мерах по обеспечению надежной защиты частной собственности, малого бизнеса и частного предпринимательства, снятию преград для их ускоренного развития» от 15 мая 2015 года № УП-4725 и других нормативных актов, принятых в целях создания наиболее благоприятных условий для развития частного предпринимательства.
Научное исследование роли и значения договора поставки товаров в развитии демократической рыночной экономики, в реализации государственных и общественных интересов, а также совершенствование его правовой конструкции позволит еще более повысить его эффективность и влияние на развитие частного предпринимательства.
Цель исследования состоит в разработке научных выводов по совершенствованию гражданско-правовых договоров в сфере поставки товаров, а также рекомендаций, направленных на развитие законодательства в данной области.
Научная новизна исследования:
внедрены научно обоснованные рекомендции по дальнейшему усилению надежной защиты субъектов предпринимательства, расширению сферы их участия в области поставки товаров;
обоснована необходимость принятия мер по обеспечению иска в хозяйственных судах на действия, препятствующие предпринимательской деятельности;
выработаны решения, направление на обеспечение защиты интересов субъектов предпринимательства и потребителей в отношениях, связанных с договорами поставки товаров;
обоснована необходимость внесения в Гражданский кодекс Республики Узбекистан изменений и дополнений в соответствии с порядком и принципами поставки товара, правами и обязанностями сторон, правилами предвидимого нарушения договоров, предусмотренных Конвенцией ООН «О договорах международной купли-продажи товаров»;
с учетом выявленной необходимости приведения в соответствие положений статей 108 и 366 Гражданского кодекса Республики Узбекистан обоснована целесообразность введения в данный Кодекс в соответствии с правилами международных актов новой статьи ПО1 «Электронная форма соглашений»;
на основе анализа практики действия договоров о поставке товаров обоснована необходимость распространения действия положений, предусмотренных в главе 51 Гражданского кодекса Республики Узбекистан («Хранение»), на отношения, связанные с ответственным хранением покупателем переданного поставщиком товара;
обоснована необходимость участия каждого поставщика-продавца, осуществляющего деятельность по поставке товара, наряду с субъектами предпринимательства, в промышленных ярмарках, приобретения их товаров на электронных торгах, а также наличия информации о них на специальных информационных порталах биржевой деятельности.
Заключение
В результате проведенного исследования сформулированы следующие выводы общетеоретического характера, а также выдвинуты предложения по совершенствованию законодательства и рекомендации, направленные на развитие правоприменительной практики:
I. Научно-теоретические выводы относительно договорных отношений по поставке товаров:
1. Договор поставки товаров, занимая особое место в экономическом и гражданском обороте, проявляется в следующем:
- наличии долгосрочных и устойчивых договорных отношениях между сторонами;
- предметом договора являются товары, непосредственно формирующие основу производства и потребительского рынка;
- выполнение договорных отношений во многом зависит не от сторон, а находится в тесной связи с деятельностью инфраструктуры рынка (погрузка, перевозка, хранение, страхование, банковско-кредитная система и т.п.).
Эти положения требуют специфического подхода к правовому регулированию договора поставки товаров. В отличие от традиционной купли-продажи, в договоре поставки товаров регулируются долгосрочные отношения. Следовательно, в большинстве случаев, данный договор относится к сложносоставным договорным отношениям. Принимая во внимание различный характер правовых конструкций, его можно признать в качестве одного из крупных субинститутов гражданского права.
2. Обосновывается нецелесообразность поддержания предложений, выдвигаемых в цивилистической науке о принятии в Торгового кодекса и закрепления в нем оборота профессионального предпринимательства, в частности норм, направленных на оформление отношений по поставке товаров.
Национальная система законодательства Узбекистана сформирована на основе монистического подхода. Эта историко-национальная особенность предполагает действие только Гражданского кодекса и принятых на его основе законодательных актов в сфере регулирования имущественного права и других материальных прав, договорных обязательств, а также иных имущественных и связанных с ними частных неимущественных отношений. Те или иные аспекты торгового оборота эффективно регулируются рядом законов, принятых в рамках Гражданского кодекса Республики Узбекистан, в частности, законами «О биржевой деятельности», «О рынке ценных бумаг», «О сертификации продукции и услуг», «Об оценке соответствия», «О техническом регулировании» и другими нормативными актами.
Разработка и существование Торгового кодекса наряду с Гражданским кодексом (дуалистическая система частного права) породит проблему определения соотношения между ними. Вне зависимости от разрешения этой проблемы в правоприменительной практике возникнут существенные трудности, ошибки в расчетах, что в свою очередь окажет негативное влияние на процессы социально-экономического реформирования.
В связи с этим, совершенствование договорных отношений в сфере поставки товаров должно осуществляться не путем принятия Торгового кодекса и установления в нем новых правил, а путем развития положений Гражданского кодекса.
В диссертации обосновывается необходимость совершенствования договорных отношений по поставке товаров с учетом общих признаков соглашений и специальных признаков договоров.
3. В доктрине национального законодательства Узбекистана предусмотрены три разновидности правовых конструкций договора поставки товаров, в частности, общая конструкция, предусмотренная в Гражданском кодексе, правовые конструкции по поставке товаров в отдельных отраслях (например, энергетике, промышленности, металлургии, строительстве, сельском хозяйстве), предусмотренные в законах, специальные конструкции по поставке отдельных видов товаров, предусмотренные в подзаконных актах.
В правоприменительной практике конструкции договоров по поставке товаров определенного вида, предусмотренные в законах и подзаконных актах, основываются на общих стандартах, предусмотренных в Гражданском кодексе. Вместе с тем, в связи с минимальностью стандартов, определенных в Гражданском кодексе, в соответствующих случаях, связанных с поставкой определенного вида товаров, наблюдаются отклонения от положений Гражданского кодекса, а также случаи руководства правилами, указанными в законодательстве или обычаями делового оборота.
В этом аспекте конструкции в договорах поставки товаров должны соответствовать требованиям, предусмотренным в Гражданском кодексе; если поставка соответствующего вида товара требует определенной специфики либо это обусловлено интересами покупателя, то допускается выход за рамки Кодекса.
В настоящее время необходимо наметить перспективы совершенствования правовых положений в сфере поставки товаров; требуется внесение в Гражданский кодекс изменений и дополнений, направленных на обеспечение условий для расширения участия малого бизнеса и частного предпринимательства в заключении соответствующих договоров в условиях демократических рыночных отношений. В этом аспекте с учетом логики осуществляемых в республике экономических реформ, обосновывается предложение о предусмотрении в Гражданском кодексе Республики Узбекистан параграфа «Поставка» в качестве отдельной специальной главы и реализации данной юридической конструкции в следующих направлениях:
во-первых, предусмотреть в новой главе параграф «Общие правила о поставке товаров», сосредоточив в нем нормы, отражающие общие особенности договоров поставки товара;
во-вторых, исходя из классификации товаров в качестве объектов гражданских прав предусмотреть параграфы, посвященные договорам поставки отдельных видов вещей (индивидуально-определенные и определенные родовыми признаками, делимые и неделимые, потребляемые и непотребляемые, главные вещи и принадлежности, сложные вещи);
в-третьих, предусмотреть правовое регулирование отношений, связанных с поставкой товаров, производимых поставщиком-продавцом, занимающимся предпринимательской деятельностью, а также поставкой товаров других производителей.
Вместе с тем, принимая во внимание, что в ходе совершенствования в национальном законодательстве конструкции договора поставки товаров могут возникнуть и неожиданные в общественной жизни обстоятельства, следует учитывать необходимые условия для определения правил, соответствующих действию обычаев делового оборота и собственным интересам и возможностям сторон.
4. Происходящие процессы глобализации оказывают влияние и на рыночные отношения, наблюдается динамика превращения мира в своеобразное единое экономико-правовое пространство.
Несмотря на сложности протекания этих процессов, ООН, Всемирной торговой организацией, международными межправительственными и неправительственными организациями разрабатываются и принимаются международные документы (в частности, Типовые контракты Всемирной торговой организации, правила «Инкотермс-2010», «Принципы международных коммерческих договоров» международного института по унификации частного права - УНИДРУА), заключаются соглашения между организациями стран-членов СНГ об общих условиях поставки товаров.
Реализация мер, направленных на формирование определенных основ единого экономико-правового поля в мире, свидетельствует о необходимости взаимного сближения правовых систем национальных государств в рассматриваемом аспекте.
5. Используемый в гражданском законодательстве, в частности в статье 437 Гражданского кодекса Республики Узбекистан термин «товар» не имеет единого понимания и содержания. Принимая во внимание цель поставки товара, в этих гражданско-правовых отношениях под товаром следует понимать материальный объект, продукт труда, имеющий определенную ценность и предназначенный для реализации на рынке.
6. Необходимо совершенствование законодательства в сфере государственного контроля за деятельностью хозяйствующих субъектов, в частности, дальнейшее развитие прозрачной и благоприятной практики контроля за деятельностью субъектов предпринимательства, осуществляющих свою деятельность в соответствии с законодательством и договорной дисциплиной.
В диссертации указывается на целесообразность создания механизма и разработки принципов, направленных на то, чтобы порядок осуществления государственного контроля за деятельностью субъектов предпринимательства способствовал укреплению договорной дисциплины по поставке товаров.


background image

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ЮРИДИК УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ

ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ

16.07.2013.YU.26.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

_ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ

АКАДЕМИЯСИ

КАМАЛОВ ОЙБЕК АХМАТОВИЧ

БОЗОР ИҚТИСОДИЁТИ ШАРОИТИДА МАҲСУЛОТ ЕТКАЗИБ

БЕРИШ БЎЙИЧА ШАРТНОМАВИЙ МУНОСАБАТЛАРНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

12.00.03. – Фуқаролик ҳуқуқи. Тадбиркорлик ҳуқуқи.

Оила ҳуқуқи. Халқаро хусусий ҳуқуқ

(юридик фанлар)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2015


background image

УДК: 334.75 (575.1):341.66

347.45 (575.1)



Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation

Камалов Ойбек Ахматович

Бозор иқтисодиѐти шароитида маҳсулот етказиб
бериш бўйича шартномавий муносабатларни
такомиллаштириш

5

Камалов Ойбек Ахматович
Совершествование договорных отношений по поставке
товаров в условиях рыночных экономики

3 3

Kamalov Оybek Akhmatovich

Improvement of contractual relations on delivery of goods
in market economy

6 1

Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works

8 7


background image

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ЮРИДИК УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ

ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ

16.07.2013.YU.26.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

_ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ

АКАДЕМИЯСИ

КАМАЛОВ ОЙБЕК АХМАТОВИЧ

БОЗОР ИҚТИСОДИЁТИ ШАРОИТИДА МАҲСУЛОТ ЕТКАЗИБ

БЕРИШ БЎЙИЧА ШАРТНОМАВИЙ МУНОСАБАТЛАРНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

12.00.03. – Фуқаролик ҳуқуқи. Тадбиркорлик ҳуқуқи.

Оила ҳуқуқи. Халқаро хусусий ҳуқуқ

(юридик фанлар)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2015


background image

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси

ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/В2014.3-4.Yu38 рақам билан рўйхатга
олинган.


Докторлик диссертацияси Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясида

бажарилган.

Докторлик диссертациясининг тўлиқ матни Тошкент давлат юридик университети ҳузуридаги

Фан доктори илмий даражасини берувчи 16.07.2013.Yu.26.01 рақамли илмий кенгаш
веб-саҳифасида

www.tsui.uz/uz-ilmiу-kengash

манзилида жойлаштирилган.

Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) Илмий кенгаш веб-саҳифасида

(

www.tsui.uz/uz-ilmiу-kengash

) ва «ZiyoNET» ахборот-таълим порталида (

www.zionet.uz

)

жойлаштирилган.

Илмий маслаҳатчи:

Нарматов Нуриддин Соатмурадович

юридик фанлар доктори, доцент

Расмий оппонентлар:

Рўзиев Рустам Жабборович

юридик фанлар доктори, профессор

Синдаров Комил Ойдинович

юридик фанлар доктори


Насриев Илхом Исмоилович

юридик фанлар доктори

Етакчи ташкилот:

Жаҳон иқтисодиѐти ва дипломатия университети


Диссертация ҳимояси Тошкент давлат юридик университети ҳузуридаги юридик фанлар

доктори илмий даражасини олиш учун диссертациялар ҳимояси бўйича 16.07.2013.Yu.26.01 рақамли
илмий кенгашнинг 2015 йил «30» декабрь соат 10:00 даги мажлисида бўлиб ўтади (Манзил: 100047,
Тошкент ш., Сайилгоҳ кўчаси, 35. Тел.: (998971) 233-66-36; факс: (998971) 233-37-48;
e-mail:

info@tsui.uz

).

Докторлик диссертацияси билан Тошкент давлат юридик университети ахборот-ресурс

марказида танишиш мумкин (__-рақами билан рўйхатга олинган). (Манзил: 100047, Тошкент ш.,
А.Темур кўчаси, 13. Тел.: (998971) 233-66-36.

Диссертация автореферати 2015 йил «28» ноябрда тарқатилди.
(2015 йил «___» ноябрдаги __рақамли реестр баѐнномаси).





Қ.Р. Абдурасулова

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш раиси, ю.ф.д., профессор

Н.Ф. Имомов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш котиби, ю.ф.д., доцент

З.Н.Эсанова

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш ҳузуридаги илмий семинар

раиси, ю.ф.д., доцент


background image

5

Кириш (Докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.

Бугунги кунда

дунѐда юз бераѐтган глобаллашув жараѐнида турли ижтимоий, иқтисодий ва
ҳуқуқий тизимларни инобатга олган ҳолда маҳсулот етказиб бериш
муносабатларини тартибга солиб турувчи халқаро аҳамиятга эга бўлган
қоидаларни изчил ривожлантириш муҳим аҳамият касб этмоқда.

Шу жиҳатдан, республикамизда хусусий тадбиркорликни ҳар томонлама

қўллаб-қувватлаш, унинг мамлакат иқтисодиѐтидаги роли ва улушини
кенгайтириш, соҳада фуқаролик-ҳуқуқий шартномаларни тузиш ҳамда унга амал
қилиш маданиятини янада ошириш бўйича кенг қамровли чора-тадбирлар амалга
оширилмоқда.

«Мамлакатимизда

демократик

ислоҳотларни

янада

чуқурлаштириш ва фуқаролик жамиятини ривожлантириш концепцияси»да
алоҳида VI бўлим демократик бозор ислоҳотларини ва иқтисодиѐтни
либераллаштиришни янада чуқурлаштиришга бағишланган. «Хусусий мулк ва
хусусий тадбиркорликни янада ривожлантириш мақсадида бу соҳага тўлиқ
эркинлик бериш, бу йўлда ғов бўлиб турган барча тўсиқ ва чекловларни
бартараф этиш энг муҳим устувор вазифадир. Барқарор иқтисодий ўсиш ва
мамлакатимизнинг келажак истиқболи, аҳолининг ҳаѐт даражаси ва сифати кўп
жиҳатдан айни мана шу энг устувор вазифанинг қандай ҳал этилишига боғлиқ»

1

.

Ушбу вазифаларнинг самарали ижросини таъминлаш учун соҳага оид

норматив-ҳуқуқий база, ҳуқуқни қўллаш ва суд амалиѐти такомиллаштирилиши
лозим.

Хусусан,

маҳсулот

етказиб

бериш

шартномасини

қўллаш

самарадорлигини, айниқса, унинг хусусий тадбиркорликдаги аҳамияти ва
таъсирини янада ошириш бўйича илмий хулоса ва амалий таклифларни ишлаб
чиқиш муҳим вазифа ҳисобланади.

Мамлакатимизда маҳсулот етказиб бериш шартномасининг демократик

бозор иқтисодиѐтини ривожлантиришдаги ўрнини, унинг давлат ва жамият
манфаатларига қанчалик самарали хизмат қилаѐтганлигини илмий жиҳатдан
тадқиқ этиш ҳамда ҳуқуқий конструкциясини такомиллаштириш, келгусида
унинг хусусий тадбиркорликни ривожлантиришдаги аҳамиятини янада
оширишга имкон яратади.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 1998 йил 4 мартдаги ПФ-1938 -

сонли «Хўжалик юритувчи субъектларнинг иқтисодий ночорлиги ва шартнома
мажбуриятларининг

бажарилиши

учун

мансабдор

шахсларнинг

жавобгарлигини кучайтириш тўғрисида»ги, 2015 йил 15 майдаги ПФ-4725-
сонли «Хусусий мулк, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ишончли
ҳимоя қилишни таъминлаш, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги
тўсиқларни бартараф этиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Фармонлари ва
соҳага оид бошқа қонун ҳужжатларининг ижросини муайян даражада
таъминлашга мазкур диссертация тадқиқоти хизмат қилади.

1

Каримов И.А. 2015 йилда иқтисодиѐтимизда туб таркибий ўзгаришларни амалга

ошириш, модернизация ва диверсификация жараѐнларини изчил давом эттириш ҳисобидан
хусусий мулк ва хусусий тадбиркорликка кенг йўл очиб бериш – устувор вазифамиздир
//Халқ сўзи. 2015 йил 17 январь. № 11 (6194).


background image

6

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланишининг

устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Мазкур диссертация Республика фан ва

технологиялари ривожланишининг устувор йўналишларига мувофиқ бўлиб,
дастурнинг ИТД-2 «Демократик ислоҳотларни янада чуқурлаштириш,
фуқаролик жамиятини шакллантириш, миллий иқтисодиѐтни модернизациялаш
ва эркинлаштиришнинг илмий асосларини ишлаб чиқиш» устувор йўналишига
мос келади (2015-2017 йй.).

Диссертациянинг мавзуси бўйича хорижий илмий тадқиқотлар

шарҳи.

Маҳсулот етказиб бериш соҳасида шартномавий муносабатларни

такомиллаштиришнинг муайян жиҳатлари бўйича илмий-тадқиқот ишлари
дунѐнинг етакчи илмий марказ ва университетларида, жумладан, Harvard
(АҚШ), La Sapienza (Италия), Cologne (Германия) университетларида,
Кемерово давлат университети ва Россия давлат ижтимоий фанлар
университетида (Россия Федерацияси) олиб борилмоқда.

Маҳсулот етказиб бериш шартномасини қўллаш самарадорлигини ошириш

юзасидан олиб борилган илмий-тадқиқотлар натижасида қатор муҳим илмий ва
амалий натижалар олинган, жумладан, шартнома шартларига изоҳ бериш
асосланган (Harvard University); фуқаролик-ҳуқуқий муносабатларда «Халқаро
тижорат шартномалари принциплари»ни қўллашнинг самарадорлиги ишлаб
чиқилган (La Sapienza University); шартнома шартларини уйғунлаштириш
зарурати асослаб берилган (Cologne University); маҳсулот етказиб беришга оид
шартнома муносабатлари тадқиқ этилган (Кемерово давлат университети);
умумдавлат ва маҳаллий эҳтиѐжлар учун маҳсулот етказиб беришни ҳуқуқий
тартибга солиш исботланган (Россия давлат ижтимоий фанлар университети).

Бугун дунѐда маҳсулот етказиб бериш шартномасининг намунавий

моделини ривожлантириш, унинг жамият ва умумдавлат эҳтиѐжларини
таъминлашдаги

аҳамиятини

кенгайтириш,

тадбиркорлик

фаолияти

субъектларининг иштирокини ўрганиш, соҳага оид халқаро ҳужжатларни
такомиллаштириш каби устувор йўналишларда тадқиқотлар олиб борилмоқда.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Маҳсулот етказиб бериш бўйича

шартномавий муносабатларни такомиллаштириш, соҳанинг қонунчиликка оид
ва иқтисодий негизлари узвийлигини таъминлаш масалалари Ўзбекистон
Республикасида етарли даражада ўрганилмаган.

Хорижлик олимлар К. Левисон, С. Шавель, Д. Требилкок, В. Патрик,

Ш. Шмитс, Т. Чунг, А. Едлин ва Д. Гианни – шартномаларда белгиланадиган
шартларни такомиллаштириш масалаларини, М. Ж. Бонелл – маҳсулот етказиб
беришга оид шартномавий муносабатларда «Халқаро тижорат шартномалари
принциплари»нинг аҳамиятини, М. Хесселинк ва С. Врис – Европа шартнома
ҳуқуқининг принципларини, Г. Жайменес – халқаро савдо муносабатларида
намунавий контрактларнинг қўлланилишини, Ж. Б. Митчелл давлат эҳтиѐжлари
учун товарлар етказиб бериш шартномаларида оммавий тузилмаларнинг
иштирокига оид масалаларни ўрганганлар.

Маҳсулот етказиб бериш шартномасининг ўзига хос жиҳатлари

Е. Я. Токар, В. В. Витрянский, А. М. Гаврилова, Л. И. Шевченко, Е. П. Кучер,
А. В. Скворцов, В. Пустозерова, А. Соловьѐв, А. Лазаренко, М. Филатова


background image

7

кабилар томонидан ўрганилган.

Умумдавлат ва маҳаллий эҳтиѐжлар учун товарлар етказиб беришнинг

айрим жиҳатлари – Л. В. Горбунова, А. В. Яровой, Л. И. Шевченко,
Л. Е. Пермяков, Я. Б. Гребенщикова, Л. В. Заботина кабилар томонидан, айрим
турдаги

маҳсулотларни

етказиб

бериш

масалалари

Т. Е. Кукина,

Н. П. Орлова асарларида ўрганилган.

Ўзбекистонда эса маҳсулот етказиб бериш соҳасида қўлланиладиган

шартномаларнинг умумий жиҳатлари – Ҳ. Р. Раҳмонқулов, И. Б. Зокиров,
М. Х. Раҳмонқулов, Ш. Н. Рўзиназаров, Р. Рўзиев, К. Синдоров, Т. Умаров,
Ф. Шодманов асарларида, уларнинг тадбиркорлик субъектлари фаолиятида
қўлланилиши масалалари эса Х. Т. Азизов, И. Анортоев, С. Бобоқулов,
М. Боротов, С. Гулямов, О. Оқюлов, Б. Самархўжаев, К. Рашидов, М. Усмонов,
Ж. Т. Холмўминов, С. С. Ҳамроев, Н. Ф. Имомов ишларида тадқиқ этилган.

Айни вақтда мамлакатимизда маҳсулот етказиб беришнинг у ѐки бу

жиҳатлари махсус илмий тадқиқот мавзуси сифатида Қ. Ш. Абдулхасанова,
Х. Х. Махмудов, Д. И. Бабаев, А. Ш. Ғуломовлар томонидан ўрганилган.

Юқорида баѐн этилганлар бозор иқтисодиѐти шароитида маҳсулот етказиб

бериш бўйича шартномавий муносабатларни фуқаролик-ҳуқуқий тартибга
солишнинг назарий ва амалий муаммолари Ўзбекистон Республикасининг
фуқаролик ва тадбиркорлик қонунчилиги, шунингдек соҳага оид халқаро
ҳужжатлар ҳамда бошқа қонун ҳужжатлари асосида комплекс тадқиқот иши
сифатида ўрганилмаганлигидан далолат беради.

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилаѐтган олий таълим

муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Тадқиқот

мавзуси Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг
«Бозор

иқтисодиѐти

шароитида

шартномавий

муносабатларни

такомиллаштириш муаммолари» (2015-2018 йй.) мавзусидаги илмий тадқиқот
ишининг таркибий қисмига киритилган.

Тадқиқотнинг мақсади

– маҳсулот етказиб бериш соҳасида фуқаролик-

ҳуқуқий шартномаларни такомиллаштириш бўйича илмий хулосалар ва
қонунчиликни ривожлантиришга қаратилган тавсиялар ишлаб чиқишдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари:

маҳсулот етказиб беришда шартномавий муносабатларнинг моҳияти

ва аҳамиятини ўрганиш;

маҳсулот етказиб беришга оид фуқаролик қонун ҳужжатлари ва уларнинг

бозор иқтисодиѐти шароитида такомиллашувини таҳлил қилиш;

маҳсулот етказиб бериш бўйича шартномавий муносабатларда халқаро

ҳужжатларнинг ўрнини аниқлаш ҳамда улар асосида миллий қонунчиликни
ривожлантириш бўйича тавсиялар ишлаб чиқиш;

маҳсулот етказиб бериш шартномасининг олди-сотди шартномаси умумий

конструкцияси билан узвийлигини ҳамда ўзаро фарқли жиҳатларини илмий
таҳлил қилиш;

фуқаролик-ҳуқуқий муносабатларнинг вужудга келиши асоси сифатида

маҳсулот етказиб бериш шартномасининг моҳиятини, унинг предмети
сифатида товарларнинг ўзига хос жиҳатларини аниқлаш, уларга тавсиф бериш;


background image

8

товарларни шартнома бўйича етказиб бериш муддати ва тартибини

ўрганиш ҳамда уларни таҳлил қилиш асосида фуқаролик қонунчилигини
такомиллаштиришга қаратилган таклифлар ишлаб чиқиш;

маҳсулот етказиб бериш бўйича шартномавий мажбуриятларни

бажармаганлик ѐки лозим даражада бажармаганлик учун тарафларнинг
жавобгарлиги билан боғлиқ масалаларни ўрганиш;

халқаро ҳужжатлар ва хорижий давлатлар миллий қонунчилигини ўрганиш

асосида тадбиркорлик фаолияти субъектлари иштирокида тузиладиган
маҳсулот

етказиб

бериш

шартномасининг

намунавий

моделини

такомиллаштириш бўйича илмий хулоса ва амалий таклифлар ишлаб чиқиш;

ички ишлар органлари иштирокида маҳсулот етказиб бериш

шартномаларининг ўзига хос жиҳатларини аниқлаш ва уларни таҳлил қилиш
асосида миллий қонунчиликни ҳамда ҳуқуқни қўллаш амалиѐтини
такомиллаштиришга қаратилган тавсиялар ишлаб чиқиш;

маҳсулот етказиб бериш соҳасини тартибга солишга доир фуқаролик-

ҳуқуқий нормалар ҳамда ҳуқуқни қўллаш амалиѐтини такомиллаштиришга
хизмат қиладиган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқишдан иборат.

Тадқиқотнинг объекти

– бозор иқтисодиѐти шароитида маҳсулот етказиб

бериш билан боғлиқ ижтимоий-ҳуқуқий муносабатлар.

Тадқиқотнинг предмети

маҳсулот етказиб бериш соҳасидаги халқаро

ҳужжатлар, Ўзбекистон Республикаси ва хорижий давлатларнинг қонун
ҳужжатлари, соҳада фуқаролик-ҳуқуқий шартномаларнинг қўлланилишига оид
илмий доктрина, ҳуқуқни қўллаш ва хўжалик судлари амалиѐти ҳисобланади.

Тадқиқотнинг усуллари.

Диссертация мавзуига оид масалаларни тадқиқ

этишда жамиятда юз бераѐтган воқеа ва ҳодисаларни ўрганиш, тўпланган
тажрибаларни таҳлил этиш, умумлаштириш, дедукция, тизимли ѐндашув,
қиѐсий-ҳуқуқий, формал-юридик таҳлил, социологик сўровлар ўтказиш,
статистик маълумотларни ўрганиш каби методлардан фойдаланилди.

Диссертация иши доирасида республикамизнинг 12 та ҳудудида

Ўзбекистон Республикаси Савдо-саноат палатаси билан ҳамкорликда
тадбиркорлик фаолияти субъектлари ўртасида, шунингдек ички ишлар
органларининг масъул ходимлари ўртасида анкета сўровлари ўтказилди,
хўжалик судлари амалиѐтида кўрилган ишлар ўрганилди.

Тадқиқотнинг илмий янгилиги

қуйидагилардан иборат:

тадбиркорлик субъектларини ишончли ҳимоя қилишни янада кучайтириш,

маҳсулот етказиб бериш соҳасида уларнинг иштироки доирасини кенгайтириш
бўйича тавсиялар асосланган;

хўжалик судларида тадбиркорлик фаолиятига тўсқинлик қилувчи хатти-

ҳаракатлар устидан даъвони таъминлаш чораларининг кўрилиши шартлиги
асосланган;

маҳсулот етказиб бериш шартномалари билан боғлиқ муносабатларда

тадбиркорлик субъектлари ҳамда истеъмолчиларнинг манфаатларини ҳимоя
қилишга қаратилган ечимлар ишлаб чиқилган;

«Халқаро

товарлар

олди-сотдиси

шартномалари

тўғрисида»ги

конвенциянинг маҳсулот етказиб бериш тартиб-таомиллари, тарафларнинг


background image

9

ҳуқуқ ва мажбуриятлари, шартноманинг бузилишини олдиндан кўриш каби
қоидалари асосида Фуқаролик кодексига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш
асослантирилган;

Фуқаролик кодексининг 366-моддаси ва 108-моддаси талабларини ўзаро

мувофиқлаштиришга бўлган зарурат аниқланган, бу борада халқаро
ҳужжатларнинг қоидаларига мувофиқ Фуқаролик кодексига «Битимларнинг
электрон шакли» деб номланувчи янги 110

1

-модданинг киритилиши лозимлиги

асослантирилган;

маҳсулот етказиб бериш шартномалари билан боғлиқ амалиѐт таҳлили

асосида сотиб олувчи маҳсулот етказиб берувчи топширган товарни
масъулиятли сақлаши билан боғлиқ муносабатларга ФКнинг 51-боби («Омонат
сақлаш») қоидаларини ҳам тадбиқ этиш зарурати аниқланган;

маҳсулотларни ўзлари ишлаб чиқарган тадбиркорлик субъектлари билан

бир қаторда, маҳсулот етказиб бериш фаолияти билан шуғулланаѐтган ҳар
қандай маҳсулот етказиб берувчи-сотувчига ҳам саноат ярмаркаларида
қатнашиш, улар маҳсулотлари харидини электрон савдоларда, шунингдек
биржа фаолиятида махсус ахборот портали орқали амалга ошириш лозимлиги
асослантирилган.

Тадқиқотнинг амалий натижаси.

Ўзбекистон Республикасининг

Фуқаролик ва Хўжалик процессуал кодекслари, «Ташқи иқтисодий фаолият
тўғрисида»ги, «Хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятининг шартномавий-
ҳуқуқий базаси тўғрисида»ги, «Тадбиркорлик фаолияти эркинлигининг
кафолатлари тўғрисида»ги, «Электрон рақамли имзо тўғрисида»ги қонунларга
ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш тўғрисидаги таклифлар хусусий мулкни,
тадбиркорлик субъектларини ишончли ҳимоя қилишни янада кучайтиришга,
уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф этишга, маҳсулот
етказиб бериш соҳасида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик
субъектларининг иштироки доирасини кенгайтиришга хизмат қилади.

Ўзбекистон Республикаси Олий хўжалик суди Пленуми қарорларига

берилган тавсиялар хўжалик судлари фаолиятида «Хўжалик юритувчи
субъектлар фаолиятининг шартномавий-ҳуқуқий базаси тўғрисида»ги
Ўзбекистон Республикасининг қонуни талабларини тўлақонли қўллашда,
тадбиркорлик субъектлари тақдим этган аризалар асосида уларнинг даъволари
бўйича тегишли чораларни амалга ошириш имконини яратади.

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги.

Тадқиқот ишининг ҳар бир

боби охирида, шунингдек диссертация ишининг якунида ўз аксини топган
умумназарий хулосалар, қонун ҳужжатларини такомиллаштиришга ҳамда
ҳуқуқни қўллаш амалиѐтини ривожлантиришга қаратилган таклифлар
фуқаролик ҳуқуқи, тадбиркорлик ҳуқуқи фанларида мавжуд назарий
қарашларни, маҳсулот етказиб бериш соҳасига оид халқаро ҳужжатлар ва
миллий қонунчилик нормаларини ҳамда ҳуқуқни қўллаш амалиѐтини таҳлил
қилиш асосида илгари сурилган.

Хулосалар тадқиқотдан кўзланган мақсад ва унга эришиш учун

белгиланган вазифаларнинг ечимини топишга оид муаллифнинг қарашлари,
таклиф ва мулоҳазалари ҳамда ўтказилган ижтимоий сўровнинг умумлашган


background image

10

жавобларига таянган ҳолда ишлаб чиқилган бўлиб, тадқиқот ишида
фойдаланилган статистик материаллар ва ўтказилган анкета-сўровлари тегишли
ҳужжатлар билан расмийлаштирилган.

Тадқиқот ишидаги таклиф ва тавсиялар халқаро ҳужжатлар, миллий

қонунчилик, ҳуқуқни қўллаш ва хўжалик суди амалиѐти ҳамда фуқаролик
ҳуқуқи, тадбиркорлик ҳуқуқи фанлари назариясидаги концептуал муаммоларни
ҳал этиш ва уларнинг ечимини топиш зарурати билан боғлиқ ҳолда ишлаб
чиқилган.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Диссертация

ишининг илмий аҳамияти ундаги илмий-назарий хулосалар, таклиф ва
тавсиялардан келгуси илмий фаолиятда, қонун ижодкорлигида, ҳуқуқни
қўллаш амалиѐтида, фуқаролик, тадбиркорлик қонун ҳужжатларининг тегишли
нормаларини шарҳлашда, миллий қонунчиликни такомиллаштириш ҳамда
фуқаролик ҳуқуқи, тадбиркорлик ҳуқуқи фанларини илмий-назарий жиҳатдан
янада бойитишда фойдаланиш мумкинлигида намоѐн бўлади. Тадқиқот
ишининг назарий жиҳатларига таяниш келгусида маҳсулотларнинг муайян
турларини етказиб бериш, соҳада тадбиркорлик фаолияти субъектларининг
иштироки ҳамда фуқаролик-ҳуқуқий шартномаларнинг қўлланилиши билан
боғлиқ мавзуларда янги илмий тадқиқотлар олиб бориш имконини беради.

Диссертация иши натижасида ишлаб чиқилган амалий тавсия ва

хулосалардан маҳсулот етказиб бериш соҳасини тартибга солувчи халқаро
ҳужжатлар ва миллий қонунчиликни такомиллаштиришда, ҳуқуқни қўллаш
амалиѐтини ривожлантиришда, шунингдек «Фуқаролик ҳуқуқи» ҳамда
«Тадбиркорлик ҳуқуқи» фанлари бўйича маъруза ва амалий машғулотларда,
ўқув ва методик қўлланмалар тайѐрлашда ҳамда маҳсулот етказиб бериш билан
боғлиқ ишларни кўриб чиқиш бўйича хўжалик судлари амалиѐтида
фойдаланиш мумкин.

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

Диссертация иши

натижаларидан қуйидагиларда фойдаланилган:

Ўзбекистон

Республикаси

Хўжалик

процессуал

кодексининг

76-моддаси,

«Ташқи

иқтисодий

фаолият

тўғрисида»ги

қонуннинг

17-моддаси, «Хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятининг шартномавий-
ҳуқуқий базаси тўғрисида»ги қонуннинг 21-моддаси, «Электрон рақамли имзо
тўғрисида»ги қонуннинг 6-моддаси, «Тадбиркорлик фаолияти эркинлигининг
кафолатлари тўғрисида»ги қонуннинг 5-моддасига ўзгартиш ва қўшимчаларни
киритиш ҳамда ушбу қонунда «Тадбиркорлик фаолияти субъектларига
берилган имтиѐзлар ва преференцияларни қўллашнинг кафолатлари» номли
янги 30

1

-модда

билан тўлдириш юзасидан таклифлар «Ўзбекистон

Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига хусусий мулкни, тадбиркорлик
субъектларини ишончли ҳимоя қилишни янада кучайтиришга, уларни жадал
ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф этишга қаратилган ўзгартиш ва
қўшимчалар киритиш тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикасининг қонуни
лойиҳасини ишлаб чиқилишида фойдаланилган. Ушбу таклифлар Ўзбекистон
Республикасининг 2015 йил 20 августдаги ЎРҚ-391-сонли қонунининг 1, 14,
19, 23, 29-моддаларида ўз аксини топган (Ўзбекистон Республикаси Олий


background image

11

Мажлиси Қонунчилик палатаси 16.11.2015 й., 02/1-5-сонли далолатнома);

Ўзбекистон Республикаси Олий хўжалик суди Пленумининг «Ўзбекистон

Республикаси Олий хўжалик суди Пленумининг айрим қарорларига ўзгартиш
ва қўшимчалар киритиш тўғрисида»ги қарорининг қуйидаги йўналишларида
фойдаланилган: Олий хўжалик суди Пленумининг 2002 йил 4 мартдаги
«Ўзбекистон Республикасининг «Хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятининг
шартномавий-ҳуқуқий базаси тўғрисида»ги Қонунини хўжалик судлари
амалиѐтида қўллашнинг айрим масалалари ҳақида»ги 103-сонли қарорининг
9-банди ҳамда 2007 йил 15 июндаги «Биринчи инстанция судида ишларни
кўришда Ўзбекистон Республикаси Хўжалик процессуал кодексининг
қўлланилиши тўғрисида»ги 162-сонли қарорининг 17-бандига ўзгартиш ва
қўшимчалар киритишда инобатга олинган. Мазкур таклифларнинг амалга
оширилиши

хўжалик

юритувчи

субъектлар

томонидан

хўжалик

шартномаларини тузишда қонунийликни таъминлашга,

тадбиркорлик

субъектларининг тақдим этган аризалар асосида хўжалик судлари томонидан
даъвони таъминлашнинг самарадорлигини оширишга хизмат қилади. Ушбу
таклифлар 2015 йил 30 сентябрь куни қабул қилинган «Ўзбекистон
Республикаси Олий хўжалик суди Пленумининг айрим қарорларига ўзгартиш
ва қўшимчалар киритиш тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси Олий хўжалик
суди Пленумининг 1,3-бандларида ўз аксини топган (Ўзбекистон Республикаси
Олий хўжалик суди 30.10.2015 й., 4359-сонли далолатнома).

Тадқиқот

натижаларининг

апробацияси.

Тадқиқот

ишининг

натижалари 9 та илмий-амалий анжуманда, жумладан «Ўзбекистон
Республикаси Конституцияси – жиноят-процессуал қонунининг ҳуқуқий асоси
сифатида» (Тошкент, 2009), «Давлат ва ҳуқуқ назарияси фанларини ўрганиш
муаммолари»

(Тошкент,

2013),

«Илмий

инновацион

ҳамкорликни

ривожлантиришнинг долзарб масалалари» (Тошкент, 2014), «Законность и
правопорядок

в

современном

обществе»

(Новосибирск,

2014),

«Ҳуқуқ назарияси ҳамда таълимнинг долзарб масалалари» (Тошкент, 2015),
«Суд-ҳуқуқ ислоҳотлари шароитида фуқаролик суд ишларини юритиш
тўғрисидаги қонун ҳужжатларини такомиллаштириш масалалари: муаммо ва
ечим» (Тошкент, 2015), «Орол бўйи зонасида кичик бизнес ва хусусий
тадбиркорликни ривожлантиришнинг иқтисодий-экологик муаммолари»
(Нукус, 2015), «Давлат ва ҳуқуқнинг долзарб муаммолари» (Тошкент, 2015),
«Инсон ҳуқуқлари ва манфаатларининг ишончли ҳимоясини таъминлаш
– қонун ижодкорлиги ва ҳуқуқни қўллаш амалиѐтининг муҳим йўналиши»
(Тошкент, 2015) мавзуларида ўтказилган халқаро ва республика миқѐсидаги
илмий-амалий конференцияларда апробациядан ўтган.

Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуси

бўйича жами 33 та илмий иш нашр эттирилган, жумладан, миллий журналларда
19 та, халқаро журналларда 2 та, илмий анжуманларда 9 та, шунингдек, 2 та
монография, 1 та дарслик нашр этилган.

Диссертациянинг ҳажми ва тузилиши.

Диссертация 5 та боб, хулоса,

тавсиялар, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати, 237 саҳифадан иборат матн,
27 та иловадан (41 бет) иборат.


background image

12

Диссертациянинг асосий мазмуни

Диссертациянинг

кириш (докторлик диссертацияси аннотацияси)

қисмида тадқиқот мавзуининг долзарблиги ва зарурати, тадқиқотнинг
республика фан ва технологиялари ривожланишининг асосий устувор
йўналишларига боғлиқлиги, диссертация мавзуи бўйича хорижий илмий-
тадқиқотлар шарҳи, муаммонинг ўрганилганлик даражаси, диссертация
мавзуининг диссертация бажарилаѐтган олий таълим муассасасининг илмий-
тадқиқот ишлари билан алоқаси, тадқиқотнинг мақсад ва вазифалари, объекти
ва предмети, усуллари, илмий янгилиги ва амалий натижаси, тадқиқот
натижаларининг ишончлилиги, илмий ва амалий аҳамияти, жорий қилиниши,
апробацияси, натижаларнинг эълон қилинганлиги, диссертациянинг ҳажми ва
тузилиши ѐритилган.

Диссертациянинг биринчи боби «

Маҳсулот етказиб беришга оид

шартномавий муносабатларни ҳуқуқий тартибга солишнинг умумий
тавсифи

» деб номланиб, унда маҳсулот етказиб бериш шартномасининг

фуқаролик-ҳуқуқий шартномалар тизимида тутган ўрни, маҳсулот етказиб
беришга оид фуқаролик қонун ҳужжатлари ва уларнинг такомиллаштирилиши,
маҳсулот етказиб бериш бўйича шартномавий муносабатларда халқаро
ҳужжатларнинг аҳамияти, олди-сотдининг бир тури сифатида маҳсулот етказиб
бериш шартномасининг ўзига хос жиҳатлари билан боғлиқ масалалар таҳлил
этилган.

Диссертацияда демократик бозор ислоҳотларини янада чуқурлаштириш

«фуқаролик-ҳуқуқий шартнома»нинг имкониятидан самарали фойдаланишни
тақозо этиши, шартнома билан тартибга солиш бозор муносабатларининг
асосий механизмига айланиши лозимлиги таъкидланади. Бу борада маҳсулот
етказиб бериш шартномасининг мазмун-моҳияти, унинг амалиѐтда қўллани-
лишини ўрганиш асосида уни иқтисодий ўзгаришларга мос равишда янада
ривожлантиришга қаратилган илмий-амалий таклифлар илгари сурилади.

Изланувчи айрим цивилист олимлар (С.В.Платонов)нинг хорижий

тажрибага таянган ҳолда Савдо кодексини қабул қилиш ҳақидаги таклифини
танқид қилиб, бу фикрга қўшилиб бўлмаслигини асослаб беради.

Тадқиқот ишида «Хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятининг

шартномавий-ҳуқуқий базаси тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси
қонунининг 10-моддасида келтирилган «хўжалик шартномасида ҳисоб-китоб
қилиш тартиби белгиланаѐтганда товарлар (ишлар, хизматлар) ҳақини қонун
ҳужжатларида белгиланганидан кам бўлмаган миқдорда олдиндан тўлаб қўйиш,
албатта, назарда тутилган бўлиши керак» деган қоиданинг амалда маҳсулот
етказиб бериш муносабатларига қай даражада татбиқ этилаѐтганлиги таҳлил
қилинади.

Жумладан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Халқ хўжалигида

ҳисоб-китоблар ўз вақтида ўтказилиши учун корхона ва ташкилотлар
раҳбарларининг

масъулиятини

ошириш

борасидаги

чора-тадбирлар

тўғрисида»ги (1995 йил 12 май) Фармонига мувофиқ, истеъмолчилар ва
буюртмачилар ўзларига етказиб бериладиган маҳсулот қийматининг камида


background image

13

15 фоизини олдиндан тўламаган тақдирда хўжалик юритувчи субъектларнинг
маҳсулот етказиб беришлари ман этилади, шунингдек маҳсулот етказиб
берилган кундан 90 кун ўтганидан кейин ҳам пули келиб тушмаганлиги
«муддати ўтиб кетган дебиторлик қарзи» деб ҳисобланади. «Тўлов интизомини
ва

ўзаро

ҳисоб-китоблар

тизимини

мустаҳкамлаш

чора-тадбирлари

тўғрисида»ги (1996 йил 24 январь) Фармонда эса харидорларга хизмат
кўрсатувчи ваколатли банкларнинг кафолатлари мавжуд бўлганида экспортга
маҳсулот етказиб бериш (хизмат кўрсатиш) юзасидан контрактлар тузиши
мумкинлиги қайд этилган.

Диссертацияда ана шу қоидаларга ҳуқуқни қўллаш ҳамда хўжалик судлари

амалиѐтида тўлақонли риоя этилмаѐтганлиги таъкидланади. Хусусан,
Ўзбекистон Республикаси Президентининг юқорида қайд этилган Фармонидан
сўнг, шартнома мажбуриятларининг бажарилиши учун мансабдор шахсларнинг
жавобгарлигини кучайтириш бўйича муҳим қарорлар қабул қилинган бўлса-да,
ҳанузгача ушбу тартибга етарли риоя этилмаѐтганлиги ўз ечимини кутаѐтган
долзарб муаммолардан бири ҳисобланади.

Ушбу муаммони ҳал этиш учун диссертант қуйидагиларни таклиф этади:
1) юқорида қайд этилган Президент фармонларидаги қоидаларга 2003 йил

4 июлдаги ПФ-3274-сонли Фармон билан киритилган «қонунчиликда
белгиланган ҳоллар бундан мустасно» деган қўшимча бўйича «етказиб
бериладиган маҳсулотлар қийматининг камида 15 фоизини олдиндан тўлаш,
товарлар амалда жўнатилган кундан бошлаб 90 кун ўтгандан кейин, етказиб
берилган товарлар учун маблағлар келиб тушмаганлигини муддати ўтиб кетган
дебиторлик қарзи деб ҳисоблаш» деган қоидалар қайси ҳолатда татбиқ
этилмаслигини қонун ҳужжатларида аниқ белгилаш;

2) қонун

ҳужжатларига, хусусан «Хўжалик юритувчи субъектлар

фаолиятининг шартномавий-ҳуқуқий базаси тўғрисида»ги қонунга ушбу
қоидаларни ҳуқуқни қўллаш амалиѐтига татбиқ этиш механизмларини жорий
этиш бўйича зарур ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш, жумладан Қонуннинг
32-моддасида етказиб бериладиган маҳсулотлар қийматининг камида 15 фоизини
олдиндан тўламаганлик учун жавобгарлик чоралари қўлланиши, шунингдек
90 кун ўтгандан кейин, етказиб берилган товарлар учун маблағлар келиб
тушмаганлиги дебиторлик қарзи деб ҳисобланишига оид янги модда киритиш;

3) Олий хўжалик суди Пленумининг «Маҳсулот етказиб бериш билан

боғлиқ қонун ҳужжатларини суд амалиѐтида қўллашнинг айрим масалалари
ҳақида»ги қарори лойиҳасини ишлаб чиқиш ҳамда унда хўжалик судлари
фаолиятида мазкур қоидаларга риоя этиш механизмларини белгилаш.

Диссертант

ФКнинг

437-моддасида

маҳсулот

етказиб

бериш

шартномасининг муҳим белгилари сифатида ўз ифодасини топган субъектлар
таркиби, яъни фақат маҳсулот етказиб берувчи-сотувчи ва сотиб олувчининг
мақоми белгиланганлиги ҳам бугунги бозор иқтисодиѐти шароитида маҳсулот
етказиб беришда иштирок этаѐтган бошқа субъектларнинг мақомини белгилаш,
хусусан маҳсулот етказиб бериш шартномаларида улгуржи савдо
маҳсулотларини етказиб бериш бўйича муносабатларнинг субъекти сифатида


background image

14

савдо воситачиси мақомини қонун ҳужжатларида белгилаш таклифини
билдиради.

Диссертант халқаро муносабатларда соҳага оид ҳужжатлар ҳамда маҳсулот

етказиб бериш бўйича келишувлар амал қилаѐтган бир пайтда, улардаги
қоидаларнинг аъзо давлатлар ҳуқуқни қўллаш амалиѐтида қўлланишини таҳлил
қилиш асосида миллий қонунчиликни такомиллаштириш зарурати борлигини
аниқлайди. Бу борада БМТнинг Халқаро товарлар олди-сотдиси шартномалари
тўғрисидаги конвенциясида маҳсулот етказиб бериш тартиб-таомиллари,
тарафларнинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари, шартноманинг бузилишини олдиндан
кўриш, МДҲга аъзо давлатлар ҳукуматлари ўртасида тузилган маҳсулот
етказиб беришга оид халқаро келишувдаги шартнома тузиш, уни ўзгартириш ва
бекор қилиш тартиби, шартнома баҳоси ва тўловларни амалга ошириш
принциплари, шартномани бажаришдан бир тарафлама бош тортиш каби муҳим
қоидаларни таҳлил қилиш асосида миллий қонунчиликни такомиллаштириш
лозим, деган хулосага келади.

Изланувчи бугунги кунда фан-техниканинг изчил тараққиѐти халқаро

тажрибада шартномавий муносабатларга ҳам ижобий таъсир кўрсатаѐтгани,
хусусан, электрон шаклда шартнома тузиш, Интернет-банкинг тизими орқали
тўловларни амалга ошириш, электрон рақамли имзо ѐрдамида шартномаларни
расмийлаштириш, смарт-карт ва тармоқлар базаларида электрон пулдан
фойдаланиш каби фан-техника ютуқларини нафақат маҳсулот етказиб бериш
шартномасида, балки фуқаролик-ҳуқуқий шартномаларнинг барчасида қўллаш
механизмларини ҳамда тартиб-таомилларини Фуқаролик кодексида белгилаш
лозим, деган хулосага келади. Бу борада «Электрон ҳужжат айланиши
тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси қонунининг 4, 9-моддалари, ФКнинг
366-моддаси ҳамда халқаро ҳужжатларнинг қоидалари

1

асосида ФКни

«Битимларнинг электрон шакли» деб номланувчи 110

1

-модда билан

тўлдиришни таклиф этади.

Диссертацияда жаҳон иқтисодиѐти ва давлатлар ички иқтисодий

муносабатларининг ривожланиши ҳамда уйғунлашуви, шунингдек хўжалик
юритувчи субъектлар ўртасидаги шартнома тузиш ва унга амал қилиш
маданиятининг доимий равишда ошиб бориши, ўз навбатида, олди-сотди ҳамда
маҳсулот етказиб бериш шартномаларининг ҳар бир тури бўйича намунавий
лойиҳалар

ишлаб

чиқиш,

шунингдек

бу

борада

2011

йил

1 январдан бошлаб кучга кирган янги таҳрирдаги «Инкотермс-2010» қоидалари
халқаро кўламда маҳсулот етказиб бериш бўйича шартномавий муносабатларда
кенг қўлланиладиган атамаларнинг ягоналигини таъминлашда муҳим манба
бўлиб хизмат қилиши мумкинлиги таъкидланади.

Муаллиф

юридик

адабиѐтларда

билдирилган

(Ҳ. Раҳмонқулов,

Л. Шевченко, А. Гаврилова, А. Хикматов, Т. Саматов, Ф. Ибратова, А. Фарн-
шорт, А. Лазаренко) фикр-мулоҳазалар таҳлили асосида олди-сотдининг бир
тури сифатида маҳсулот етказиб бериш шартномасининг ўзига хос

1

«Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Халқаро товарлар олди-сотдиси шартномалари

тўғрисида»ги

Конвенциясининг

11-моддаси;

«Халқаро

тижорат

шартномалари

принциплари»нинг 1.2-моддаси.


background image

15

жиҳатларини таҳлил қилади. Хусусан, ушбу шартнома учун фуқаролик
қонунчилигида махсус субъектлар таркибининг назарда тутилганлиги, сотиб
олувчи ҳам фақат тадбиркорлик фаолияти субъекти бўлиши мумкинлиги,
шартнома объектининг ҳам ўзига хос жиҳатга эгалиги (тадбиркорлик
фаолиятида фойдаланиш учун яроқли бўлиши), маҳсулот етказиб бериш
қонунчиликда бир қанча махсус талаблар асосида амалга оширилиши,
товарларни етказиб бериш бир марталик ҳаракатларга боғлиқ бўлмаган ҳолда,
муайян давр мобайнида (масалан, йил давомида) келишилган туркум (гуруҳ)
маҳсулотлар

етказиб

берилиши

мумкинлиги

(узоқ

муддатга

мўлжалланганлиги), шартноманинг предмети фақат ашѐлар (хусусий ѐки турга
хос аломатларга эга бўлган ашѐлар) бўлиши мумкинлиги эътироф этилади.

Диссертациянинг

«Маҳсулот етказиб бериш шартномасининг моҳияти,

объекти ва мазмуни»

деб номланган иккинчи бобида фуқаролик-ҳуқуқий

муносабатларнинг вужудга келиши асоси сифатида маҳсулот етказиб бериш
шартномасининг моҳияти ва аҳамияти, шартноманинг объекти сифатида
товарларнинг ўзига хос жиҳатлари, товарларни шартнома бўйича етказиб
бериш муддати ва тартибига доир масалалар таҳлил этилади.

Маълумки, фуқаролик-ҳуқуқий шартнома ҳамда унинг алоҳида

турларининг мазмун-моҳияти билан боғлиқ масалаларни ўрганиш цивилистика
фанларида алоҳида аҳамият касб этади. Мазкур ҳолат нафақат мамлакатимизда,
балки барча ривожланаѐтган давлатларда ҳам демократик бозор ислоҳотларини
ва иқтисодиѐтни либераллаштиришни янада чуқурлаштиришга қаратилган
ислоҳотлар билан узвийдир. Шартнома айни пайтда жамиятнинг фундаментал
қадриятларидан бири сифатида кўзга ташланмоқда. Бинобарин, шартноманинг
мазмун-моҳиятини доимий равишда ўрганиш заруратининг мавжудлиги,
ривожланаѐтган ижтимоий қадриятлар, уларнинг мақсад ва вазифалари билан
узвий ҳисобланади (Н. Н. Тарасов). Чунончи, аксарият давлатларнинг
фуқаролик кодекслари шартномани келишув сифатида белгилайди, айрим
давлатларнинг қонунчилигида эса бошқача таърифлар ҳам учрамоқда. Хусусан,
Нидерландия давлати Фуқаролик кодексининг 3.35-моддасида «шартнома»
нафақат контрагентлар ўртасидаги келишув, балки контрагент томонидан
ишонч билдирилган «ваъда» сифатида таърифланади. Айни пайтда бундай
ѐндашув Европанинг Шартнома ҳуқуқи принципларида ҳам қабул қилинган

1

.

Тадқиқот

ишида

юрист

олимлар

(О. Иоффе,

М. Брагинский,

В. Витрянский, А. Хикматов, Н. Клейн) билдирилган фикрлар таҳлили асосида
маҳсулот етказиб бериш шартномасининг олди-сотди, контрактация, пудрат
шартномаларидан фарқли жиҳатлари кўрсатиб берилган. Шунингдек, маҳсулот
етказиб бериш шартномасида «товарнинг ассортименти» тушунчасини
товарнинг тури, модели, ўлчами каби йўналишлар бўйича аниқлаштириш
зарурлиги таъкидланади.

Диссертантнинг фикрича, жамият иқтисодий ҳаѐтида шартномавий

муносабатларнинг

ривожи

натижасида

маҳсулот

етказиб

бериш

шартномасининг аҳамияти тобора ошиб бормоқда. Хусусан, «бозор

1

Hesselink М. W., de Vries C.J.P. Principles of European Contract Law. Kluwer Law

International. The Hague/London/Boston. 1999. – P.139,158.


background image

16

муносабатларига ўтишда давлатнинг иқтисодий муносабатларга аралашувини
камайтириб бориш, маъмурий услублар ўрнини фуқаролик-ҳуқуқий
воситаларга

бўшатиб

бериш

ўтиш

жараѐнида

муайян

давр

ва босқичлар орқали амалга оширилиши» (М.Боротов), аксарият давлатларда
ҳуқуқий давлат қуриш конституциявий жиҳатдан белгиланган шароитда
муносабатларни тартибга солишнинг шартномавий шаклларини қўллашга
бўлган эҳтиѐж (С. С. Хамроев) ўз таъсирини кўрсатмоқда.

Диссертацияда маҳсулот етказиб бериш шартномасининг муҳим шарти

сифатида баҳо (нарх) ҳам алоҳида аҳамиятга эга эканлиги ва шартномада
ҳисоб-китобларга оид шартларни шакллантиришда қуйидаги икки муҳим
мезонни,

биринчидан,

шартномани

бажариш

бўйича

келажакда

режалаштирилган фаолиятни (шу жумладан, тўловни амалга оширишни);
иккинчидан, келгусида вужудга келиши ва шартнома шартларига мувофиқ
фаолиятни амалга оширишга тўсқинлик қилиши мумкин бўлган ҳолатларни
ҳисобга олиш лозимлиги таъкидланади. Жумладан, ушбу мезонлар сотиб
олувчи томонидан етказиб берилган товарлар учун тўловларни амалга ошириш,
шу билан бирга, товарларни етказиб бермаслик ѐки тўловни амалга
оширмаслик билан боғлиқ ҳолатлар бўйича келажакдаги хатти-ҳаракатларини
аниқлашга хизмат қилиши эътироф этилади.

Айни пайтда, хўжалик судлари амалиѐтида шартномада баҳонинг

белгиланмаганлиги ҳолатлари ҳам ишни даъвогар фойдасига ҳал этмасликка
асос бўлаѐтганлигини ҳамда шартномада товарлар баҳоси қатьий равишда
ўз аксини топишини қонунчиликда белгилаш билан боғлиқ таклифнинг
тадқиқот иши доирасида ўтказилган анкета сўровларида респондентлар
томонидан қўллаб-қувватланганлигини ҳисобга олган ҳолда ФКнинг
437-моддасида қуйидаги мазмундаги қисмни қўшимча сифатида киритиш
таклиф этилади: «Маҳсулот етказиб бериш шартномасида етказиб бериладиган
товарларнинг баҳоси белгиланиши лозим. Шартномада етказиб бериладиган
товарлар баҳоси ҳақида тарафлар ўртасида ўзаро келишилган шарт бўлмаган
тақдирда, маҳсулот етказиб бериш шартномаси тузилмаган деб ҳисобланади».

Диссертациянинг «

Маҳсулот етказиб беришга оид мажбуриятлар

тарафларининг ҳуқуқий мақомини такомиллаштириш масалалари

» деб

номланган учинчи бобида маҳсулот етказиб бериш шартномасининг тарафлари
сифатида тадбиркорлар, уларнинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари, давлат эҳтиѐжлари
учун товарлар етказиб бериш шартномасини такомиллаштириш масалалари,
қишлоқ хўжалиги маҳсулотини етказиб бериш бўйича контрактация
шартномасининг тарафлари, уларнинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари билан боғлиқ
масалалар таҳлил этилади.

Муаллифнинг таъкидлашича, маҳсулот етказиб бериш шартномасида

сотиб олувчи сифатида иштирок этадиган юридик шахс мақомига эга
тадбиркорлик фаолияти субъектларининг истеъмолчи сифатидаги қонуний
манфаатларини ҳимоя қилиш тизимини такомиллаштириш давр талабидир.
Илмий адабиѐтларда «Истеъмолчи корхоналарнинг

ҳуқуқларини ҳимоя қилиш

тўғрисида»ги қонунни қабул қилиш лозимлиги ҳақида илгари сурилган
таклифни (Е. Токар) фуқаролик қонунчилигида шартнома бўйича етказиб


background image

17

бериладиган маҳсулотларнинг сифатига нисбатан ҳуқуқий ҳимояни таъминлаш
ва бу борада Буюк Британия ҳамда Европа Иттифоқига аъзо бошқа давлатларда
тўпланган тажрибани инобатга олган ҳолда қўллаб-қувватлаш, айни пайтда
ушбу қонунни «Истеъмолчи юридик шахсларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилиш
тўғрисида» деб қабул қилиш маҳсулот етказиб бериш шартномасида сотиб
олувчи сифатида иштирок этаѐтган «юридик шахс» мақомига эга барча
хўжалик юритувчи субъектларнинг қамраб олинишига хизмат қилган бўларди.

Шунингдек, бозор иқтисодиѐти шароитида мамлакатимизда амалга

оширилаѐтган иқтисодий ислоҳотларнинг мантиқийлигини ҳамда Бутунжаҳон
савдо ташкилоти талабларини ҳисобга олган ҳолда тадбиркорлик субъектлари
томонидан ишлаб чиқариладиган маҳсулотларни сертификатлаштириш
тизимини янада соддалаштириш чораларини кўриш, бундан ташқари, оилавий
тадбиркорлик фаолияти ривожланаѐтган пайтда, маҳсулот ишлаб чиқаришга
ихтисослашган кичик корхоналарга вақтинчалик ва доимий сертификатларни
тақдим этиш тартиб-таомилларини жорий этиш масаласини муҳокама қилиш,
хусусан, вақтинчалик сертификат ўз фаолиятини энди бошлаган кичик
корхоналарга 5 йил муддатга берилиб, уларга ўз лойиҳаларини амалга
оширишлари учун банклар ва кредит ташкилотларидан молиявий ѐрдам олиш
имкониятини яратиши, доимий сертификатлар эса кичик корхоналар ўз
маҳсулотларини чиқара бошлаганларидан сўнг молиявий ѐрдам олиш, хомашѐ,
техник ва технологик воситалар билан таъминланиш каби давлат кўмагининг
турли шаклларидан фойдаланиш ҳуқуқини бериши зарур.

Маълумки,

Ўзбекистон

Республикаси

Фуқаролик

кодексининг

438-моддасига мувофиқ, маҳсулот етказиб бериш шартномаси бир йилга, бир
йилдан ортиқ муддатга (узоқ муддатли шартнома) ѐки тарафлар келишувида
назарда тутилган бошқа муддатга тузилиши мумкин. «Маҳсулотларни
сертификатлаш қоидалари»нинг 39-бандида эса ишлаб чиқариладиган маҳсулот
учун мувофиқлик сертификати бир йил муддатга, серияли ишлаб
чиқариладиган маҳсулотлар учун эса 3 йил муддатга берилиши назарда
тутилган. Муаллифнинг фикрига кўра, мувофиқлик сертификати кўпи билан
3 йил муддатга берилишининг белгиланганлиги ҳамда ушбу муддатдан ортиқ
даврга тузилган маҳсулот етказиб бериш шартномасининг келгусида тарафлар
ўртасида турли низоли ҳолатлар вужудга келишига сабаб бўлиши
мумкинлигини инобатга олиб, ФКнинг 438-моддасида узоқ муддатга
тузиладиган маҳсулот етказиб бериш шартномаларини бир йилдан ортиқ, аммо
уч йилдан кўп бўлмаган муддатга тузилишини белгилаб қўйиш лозим.

Тадқиқот ишида тадбиркорлик субъектлари томонидан маҳсулот ишлаб

чиқариш, техник воситаларни жойлаштириш ва ишга тушириш кабилар бўйича
лойиҳалар тайѐрлаш ва уларнинг амалиѐтга татбиқ этилишида кўмаклашиш
бўйича ривожланган хорижий давлатлар тажрибасидан келиб чиқиб,
Ўзбекистон

Республикаси

Савдо-саноат

палатасининг

туманлардаги

бўлинмалари қошида инжиниринг марказларини ташкил этиш, тадбиркорлик
субъектлари ўртасидаги ўзаро кооперация алоқаларини кенгайтиришга услубий
ѐрдам бериш бўйича ҳудудий субконтрактация марказлари фаолиятини йўлга
қўйиш ҳақида таклифлар илгари сурилади.


background image

18

Диссертацияда давлат контрактини маъмурий шартномалар туркумига

киритиш (А. С. Ротенберг), у умуман товар характерини ўзида ифода этмайди
(Л. В. Андреева), давлат контракти асосида бевосита товарлар етказиб бериш
бўйича мажбуриятлар вужудга келмаслиги (Л. Е. Пермяков) ҳақида
билдирилган фикрлар таҳлил этилади ҳамда улар етарли асосга эга эмас, деган
хулосага келинади.

Муаллифнинг нуқтаи назарига кўра, давлат контракти бўйича товарлар

ҳақи сотиб олувчи томонидан тўланганда унинг ушбу мажбурияти бўйича
давлат буюртмачисининг кафиллиги билан боғлиқ ҳолатлар, шу билан бирга
давлат буюртмаларига оид нормаларни унификациялашган тарзда қайта кўриб
чиқиш (М. Қаландарова) бугунги кунда ўз ечимини кутаѐтган масалалардандир.
Бу борада мамлакатимизда истиқлол йилларида давлат эҳтиѐжлари учун
товарлар етказиб бериш бўйича тўпланган тажриба ҳамда халқаро ва
ривожланган хорижий мамлакатлар тажрибасидан келиб чиқиб, «Давлат
эҳтиѐжлари учун товарлар етказиб бериш, ишлар бажариш, хизматлар
кўрсатиш тартиб-таомиллари тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикасининг
қонунини ишлаб чиқиш ва унда умумдавлат эҳтиѐжлари ҳамда маҳаллий давлат
ҳокимияти органлари эҳтиѐжлари учун товарлар етказиб бериш тартиб-
таомилларини,

давлат

буюртмачиси

сифатида

иштирок

этадиган

субъектларнинг мақомини, ваколатли давлат органларининг Интернет
тармоғидаги расмий сайтида буюртмаларни жойлаштириш тартиби каби
муносабатларни тартибга солишга қаратилган қоидаларни белгилаш зарур.

Тадқиқот ишида қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етказиб беришда

контрактация шартномасининг ўрни ва аҳамияти таҳлил этилади. Бу борада
фуқаролик

қонунчилиги

(ФКнинг

29-боби

5-параграфи)

нормалари

контрактация шартномасини минимал даражада ҳуқуқий тартибга солмоқда,
деган хулосага келинади.

Диссертациянинг тўртинчи боби «

Маҳсулот етказиб бериш шартномаси

бўйича мажбуриятларни бажармасликнинг ҳуқуқий оқибатлари

» деб

номланади.

Унда

маҳсулот

етказиб

бериш

бўйича

шартномавий

мажбуриятларни бажармаганлик ѐки лозим даражада бажармаганлик учун
жавобгарлик шартлари ва шакллари, маҳсулот етказиб берувчи ҳамда сотиб
олувчининг жавобгарлиги билан боғлиқ масалалар тадқиқ этилган.

Маълумки, ҳар қандай шартноманинг иштирокчиси унинг лозим даражада

бажарилишидан манфаатдордир (Ҳ. Раҳмонқулов). Бозор муносабатларини
тартибга солиш ва соҳага доир шартномавий мажбуриятларнинг бажарилишини
таъминлашда фуқаролик-ҳуқуқий жавобгарлик – асосий восита (Ф. Шодманов),
шартнома

мажбуриятларини

бажармаганлик

ѐки

лозим

даражада

бажармаганлик учун жавобгарлик эса фуқаролик-ҳуқуқий жавобгарлик тури
ҳисобланади (Р.Рўзиев).

Бу борада изланувчининг таъкидлашича, бозор иқтисодиѐти шароитида

тобора кенг қўлланилаѐтган маҳсулот етказиб бериш шартномалари ҳамда у
билан боғлиқ суд амалиѐти таҳлили мажбуриятларни бузганлик учун
жавобгарлик асослари ва шартларини такомиллаштириш заруратини келтириб
чиқармоқда. Жумладан, мажбуриятларни бажармаганлик ѐки лозим даражада


background image

19

бажармаганлик учун фуқаролик ҳуқуқларини ҳимоя қилишнинг «зарарни
қоплаш» усули кам қўлланилмоқда. Бошқача айтганда, кредитор томонидан
нафақат қарздорнинг ўз мажбуриятини бузганлиги натижасида етказилган
зарарнинг мавжудлиги фактини, балки уларнинг аниқ миқдорини ҳам исботлаш
масаласи долзарб аҳамиятга эга бўлмоқда. Юридик адабиѐтларда
таъкидланганидек, етказилган зарарни аниқлашнинг иқтисодий-ҳуқуқий
асосларини белгиловчи услубий тавсиялар ишлаб чиқилиши тақозо этилмоқда
(А. Ш. Ғуломов).

Диссертантнинг

нуқтаи

назарига

кўра,

фуқаролик-ҳуқуқий

жавобгарликнинг юқорида қайд этилган шаклини кенг қўллаш учун ФКнинг
24-бобида аниқ қоидалар ўз аксини топмаган. Бунда ФКнинг мазкур бобида
«Қопланиши лозим бўлган зарарнинг миқдорини аниқлаш» деб номланувчи
янги 324

1

-моддани, «Шартноманинг бекор бўлиши билан боғлиқ зарарларни

қоплаш» деб номланувчи алоҳида 324

2

-моддани киритиш, шунингдек 324,

327-моддаларга ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш зарурлиги асослантирилади
ва уларнинг матни таклиф этилади.

Шунингдек, цивилист олимларнинг маҳсулот етказиб берувчининг айби

бор-йўқлигидан

қатъи

назар

унга

мулкий

санкциянинг

таъсири

(Ҳ. Раҳмонқулов, Ш. Рўзиназаров, М. Ниѐзов), маҳсулот етказиб беришнинг
узоқ давом этиши жараѐнлари билан боғлиқлиги (В. В. Витрянский), шартнома
интизомига риоя қилинишини таъминлашнинг аҳамияти (Н. Исмоилов), унинг
механизмларни ишлаб чиқиш зарурлигига (Қ. Абдулхасанова) оид фикр-
мулоҳазалари таҳлил этилади ҳамда шартнома интизоми фуқаролик-ҳуқуқий
воситалар, неустойка, жарима каби усуллар орқали таъминланиши, оммавий-
ҳуқуқий воситаларни (хусусан, шартнома интизомини бузган мансабдор шахсга
нисбатан маъмурий, жиноий жавобгарлик чораларини), қачонки умумдавлат ва
жамият манфаатларига зарар етказиладиган бўлса, ушбу ҳолатларда қўллаш,
қолган барча ҳолатларда хусусий муносабатларга нисбатан оммавий-ҳуқуқий
санкцияларни қўллаш мақсадга мувофиқ эмас, деган хулоса илгари сурилади.

Муаллифнинг нуқтаи назарига кўра, БМТнинг «Халқаро товарлар олди-

сотдиси шартномалари тўғрисида»ги Конвенцияси маҳсулот етказиб бериш
шартномалари билан боғлиқ муносабатларга истеъмолчиларнинг ҳуқуқларини
ҳимоя қилиш тўғрисидаги қонун ҳужжатлари талабларининг қўлланилишига
имкон бермайди. Шу билан бирга, шартнома асосида маҳсулот етказиб
беришдан асосий мақсад – сотиб олувчига тадбиркорлик фаолиятида ѐки
шахсий, оилавий мақсадларда, рўзғорда ва шунга ўхшаш бошқа мақсадларда
фойдаланиш билан боғлиқ бўлмаган эҳтиѐжларини қондириш, охир-оқибатда
эса истеъмолчиларга сифати лозим даражада бўлган товарни етказиб бериш
ҳисобланади.

Бинобарин, маҳсулот етказиб бериш шартномаси бўйича ҳам

истеъмолчилар ҳукуқларини ҳимоя қилувчи махсус стандартларни қонун
ҳужжатларида,

шу

жумладан

ФКда

мавжуд

қоидалар

асосида

тизимлаштирилган ҳолда ишлаб чиқиш тадбиркорлик субъектларига ҳамда
истеъмолчиларнинг манфаатларига хизмат қилади. Бу эса бозор муносабатлари
шароитида давлат томонидан иқтисодий фаолият, тадбиркорлик билан


background image

20

шуғулланишни кафолатлашда биринчи навбатда «истеъмолчиларнинг ҳуқуқи
устунлигини ҳисобга олиш» конституциявий қоидасининг тўлақонли амал
қилишида, «Ислоҳот – ислоҳот учун эмас, аввало инсон учун, унинг
манфаатлари учун» деган устувор ғоянинг мақсадига эришишда долзарб
аҳамият касб этади.

Шунингдек, хорижий мамлакатларнинг (Россия, Беларусь давлатлари)

фуқаролик қонунчилиги тажрибасидан ҳамда ҳуқуқни қўллаш амалиѐти
таҳлилларидан, хусусан сотиб олувчи маҳсулот етказиб берувчи топширган
товарни рад этган тақдирда у бу товарнинг бут сақланишини таъминлаши
(масъулиятли сақлаш) билан боғлиқ муносабатларда ФКнинг «Омонат сақлаш»
деб номланувчи 51-боби қоидаларини ҳам қўллашга бўлган эҳтиѐжнинг
мавжудлигидан келиб чиқиб, ФКнинг ушбу бобидаги омонат сақлаш ҳақидаги
умумий қоидаларга «Қонунга мувофиқ омонат сақлаш» деб номланувчи
алоҳида норма киритиш зарурлиги асослантирилади.

Тадқиқот ишининг «

Маҳсулот етказиб бериш бўйича шартномавий

муносабатларнинг ҳуқуқий тартибга солинишини такомиллаштириш
муаммолари

» деб номланган бешинчи бобида тадбиркорлик фаолияти

субъектлари

иштирокида

тузиладиган

маҳсулот

етказиб

бериш

шартномасининг намунавий моделини такомиллаштириш масалалари,
ички ишлар органлари иштирокида тузиладиган маҳсулот етказиб бериш
шартномаларининг ўзига хос жиҳатлари, маҳсулот етказиб бериш билан боғлиқ
фуқаролик-ҳуқуқий нормаларни ҳамда ҳуқуқни қўллаш амалиѐтини
такомиллаштириш истиқболлари тадқиқ этилган.

Ҳар қандай фуқаролик-ҳуқуқий шартнома каби маҳсулот етказиб бериш

шартномасининг намунавий модели қандай бўлиши лозимлиги, шартнома
шартларини қайта кўриб чиқиш нафақат юридик, балки иқтисодий
адабиѐтларда ҳам муҳокама этилаѐтган асосий масалалардан ҳисобланади
(Тироле Жеан). Бинобарин, маҳсулот етказиб бериш шартномасининг
намунавий шакли, мазмун-моҳияти ҳуқуқий жиҳатдан қанчалик мустаҳкам
бўлса, ижтимоий-иқтисодий ҳаѐтда у шунчалик кенг қўлланилади. Бошқача
айтганда, ҳар қандай шартнома мазмунининг тўлақонлилиги кўп жиҳатдан
унинг шартлари қанчалик қонуний ва аниқлигига, шунингдек ушбу шартларни
қай даражада бажаришга боғлиқ ҳисобланади (Ҳ.Раҳмонқулов).

Диссертациянинг ушбу бобида маҳсулот етказиб бериш шартномасининг

намунавий моделини такомиллаштириш масалалари (Ҳ. Раҳмонқулов,
Ф. Ибратова, А. Васильев, А. Комаров) ҳамда муайян товарни етказиб беришга
қаратилган кўрсатманинг бўлиши, товарни қабул қилиш жойи, ҳисоб-
китобларни амалга ошириш жойи, муддатларни белгилашга доир шарт,
тарафлардан бирининг аризасига кўра, келишиб олиниши лозим бўлган
шартлар таҳлил қилинади. Ушбу таҳлил натижалари ҳамда ҳуқуқни қўллаш
амалиѐти эҳтиѐжларидан келиб чиқиб, ФКнинг 437-моддасига қўшимча
сифатида «товарларни қабул қилиш жойи маҳсулот етказиб бериш
шартномасида тарафларнинг ўзаро келишувига мувофиқ белгиланади» деган
қоидани киритиш таклифи асослантирилади.


background image

21

Диссертацияда ички ишлар органларининг маҳсулот етказиб бериш

шартномаларидаги иштироки ҳамда ушбу ҳолат уларнинг «юридик шахс»
сифатидаги мақомига боғлиқлиги масалалар таҳлил этилади (Н. Нарматов,
Н. Қўлдошев). Бу борада ҳуқуқни қўллаш амалиѐти таҳлиллари ҳамда МДҲ
давлатлари тажрибасидан келиб чиқиб, а) «Ўзбекистон Республикаси Ички
ишлар вазирлиги ҳақида»ги низомда Вазирликнинг юридик шахс сифатидаги
ҳуқуқ ва мажбуриятларини алоҳида белгилаш, б) «Ички ишлар органлари
тўғрисида»

ва

«Муассасалар

тўғрисида»

қонунлар

қабул

қилиш,

в) тизимда «юридик шахс» мақомига эга тузилмаларнинг аксарияти оператив
бошқарув ҳуқуқига, айримлари хўжалик юритиш ҳуқуқига эгалигини инобатга
олиб, махсус низомлар, шу жумладан «Ички ишлар вазирлиги тузилмаларининг
ким ошди савдоларида (танловларда) иштирок этиш тартиби тўғрисида»ги
низом лойиҳасини ишлаб чиқиш, г) ИИВ томонидан етказиб бериладиган
маҳсулотлар ҳар бирининг ўзига хос жиҳатларини ҳисобга олган ҳолда
намунавий шартномалар туркумини ишлаб чиқиш каби таклифлар илгари
сурилади.


background image

22

Хулоса

Амалга оширилган тадқиқот натижасида қуйидаги умумназарий

хулосалар, қонун ҳужжатларини такомиллаштиришга қаратилган таклифлар
ҳамда ҳуқуқни қўллаш амалиѐтини ривожлантиришга доир тавсиялар илгари
сурилади:

I. Маҳсулот етказиб беришга оид шартномавий муносабатларга доир

илмий-назарий хулосалар:

1. Маҳсулот етказиб бериш шартномаси иқтисодиѐтда ва фуқаролик

муомаласида алоҳида ўринга эга бўлиб, бу қуйидагиларда намоѐн бўлади:

– тарафлар ўртасида узоқ муддатли ва барқарор шартномавий-

муносабатлар мавжуд бўлишида;

– шартнома предмети бевосита ишлаб чиқариш ва истеъмол бозорининг

негизини шакллантирувчи товарлар эканлигида;

– шартномавий муносабатларни бажариш тарафларнинг ўзигагина эмас,

балки бозор инфратузилмаси (юклаш, ташиш, сақлаш, суғурта, банк-кредит
тизими ва шу кабилар) фаолиятига ҳам чамбарчас боғлиқ эканлигида.

Ушбу ҳолатлар маҳсулот етказиб бериш шартномасини ҳуқуқий тартибга

солишда ўзига хос ѐндашув бўлишини талаб этади. Анъанавий олди-сотдидан
фарқли равишда маҳсулот етказиб бериш шартномасида узоқ муддатли
муносабатлар тартибга солинади. Демак, ушбу шартнома аксарият ҳолларда
мураккаб таркибли шартномавий муносабатлар туркумига киради. Ҳуқуқий
конструкциялари турлича эканлигини ҳисобга олиб, уни фуқаролик ҳуқуқининг
йирик субинститутларидан бири сифатида эътироф этиш мумкин.

2. Цивилистика фанларида Савдо кодексини қабул қилиш ва унда

профессионал тадбиркорлик муомаласини, шу жумладан маҳсулот етказиб
беришга оид муносабатларни расмийлаштиришга қаратилган нормаларни
ифода этиш юзасидан билдирилган таклифларни қўллаб-қувватлаш мақсадга
мувофиқ эмаслиги асослантирилган.

Чунончи, Ўзбекистонда миллий қонунчилик тизими монистик ѐндашув

тизим асосида шаклланган. Бу тарихий-миллий ўзига хослик ҳисобланиб, мулк
ҳуқуқи ва бошқа ашѐвий ҳуқуқларни, шартнома мажбуриятларини, шунингдек
бошқа мулкий ҳамда у билан боғлиқ шахсий номулкий муносабатларни
тартибга солишда фақат Фуқаролик кодекси ва унинг асосида қабул қилинган
қонун ҳужжатлари амал қилишини тақозо этади. Қолаверса, савдо
муомаласининг у ѐки бу жиҳатларини Ўзбекистон Республикасининг
Фуқаролик кодекси доирасида қабул қилинган бир қатор қонунлар, хусусан
«Биржа фаолияти тўғрисида»ги, «Қимматли қоғозлар бозори тўғрисида»ги,
«Маҳсулотлар

ва

хизматларни

сертификатлаштириш

тўғрисида»ги,

«Мувофиқликни баҳолаш тўғрисида»ги, «Техник жиҳатдан тартибга солиш
тўғрисида»ги қонунлар ҳамда бошқа қонун ҳужжатлари самарали тартибга
солмоқда.

Фуқаролик кодекси билан бир пайтда Савдо кодексининг ишлаб чиқилиши

(хусусий ҳуқуқнинг дуалистик тизими) Фуқаролик кодекси билан ушбу кодекс
ўртасидаги нисбатни белгилаш муаммосини келтириб чиқаради. Муаммо


background image

23

қандай ҳал бўлмасин, ҳуқуқни қўллаш амалиѐтида муайян қийинчиликлар,
мўлжал олишда янглишишлар келиб чиқади. Бу эса ижтимоий-иқтисодий
ислоҳотлар жараѐнига салбий таъсир кўрсатади.

Бинобарин, маҳсулот етказиб беришга оид шартномавий муносабатларни

такомиллаштириш алоҳида Савдо кодексини қабул қилиб, унда янги
қоидаларни белгилаш йўналишида эмас, балки Фуқаролик кодекси
қоидаларини ривожлантириш йўналишида амалга оширилиши лозим.

Диссертацияда

маҳсулот

етказиб

беришга

оид

шартномавий

муносабатларни битимларга хос умумий белгилар ҳамда шартномаларнинг
ўзига хос махсус белгиларини ҳисобга олган ҳолда такомиллаштириш
зарурлиги асослантирилган.

3. Ўзбекистон миллий қонунчилик доктринасида маҳсулот етказиб бериш

шартномасининг уч турдаги ҳуқуқий конструкцияси, хусусан Фуқаролик
кодексида белгиланган умумий конструкция, қонунларда ўз ифодасини топган
тармоқлар (масалан, энергетика, саноат, металлургия, қурилиш, қишлоқ
хўжалиги

соҳалари)да

маҳсулот

етказиб

бериш

бўйича

ҳуқуқий

конструкциялар, қонун ости ҳужжатларида алоҳида турдаги маҳсулотларни
етказиб беришга оид махсус конструкциялар назарда тутилган.

Ҳуқуқни қўллаш амалиѐтида қонунлар ва қонун ости ҳужжатларида

белгиланган муайян турдаги маҳсулотларни етказиб бериш шартномаларидаги
конструкциялар Фуқаролик кодексида назарда тутилган умумий стандартларга
асосланмоқда. Шу билан бирга, Фуқаролик кодексида белгиланган стандартлар
минимал даража бўлиб, маҳсулотларнинг муайян турларини етказиб бериш
билан боғлиқ тегишли ҳолатларда ФК қоидаларидан четга чиқиш, қонун
ҳужжатларида белгиланган қоидаларга ѐки иш муомаласи одатларига амал
қилиш ҳоллари ҳам кузатилмоқда.

Бу борада маҳсулотларнинг муайян турларини етказиб бериш

шартномаларидаги конструкциялар Фуқаролик кодексида белгиланган
талабларга мос бўлиши лозим, токи тегишли турдаги маҳсулотни етказиб
бериш ўзига хосликни талаб қилса ѐки шартноманинг заиф тарафи – сотиб
олувчининг манфаатлари талаб қиладиган бўлса, Кодекс талабларидан
ташқарига чиқиш мумкин.

Айни пайтда, маҳсулот етказиб беришга оид ҳуқуқий қоидаларни

такомиллаштириш истиқболларини белгилаш, Ўзбекистон Республикасининг
Фуқаролик кодексига демократик бозор муносабатлари шароитида соҳада
тегишли шартномалар тузиш ва уларни қўллаш механизмларини, кичик бизнес
ва хусусий тадбиркорликнинг иштирокини кенгайтириш учун имконият
яратишга хизмат қилувчи қоидаларни мустаҳкамлашга қаратилган ўзгартиш ва
қўшимчалар киритилиши лозим. Бу борада республикамизда амалга
оширилаѐтган ислоҳотларнинг мантиқий изчиллигини ҳамда эҳтиѐжни ҳисобга
олган ҳолда, Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик кодексидаги «Маҳсулот
етказиб бериш» деб номланувчи параграфни алоҳида махсус боб сифатида
ифодалаш ва ушбу юридик конструкцияни қуйидаги йўналишларда амалга
ошириш таклифи асослантирилган:

биринчидан, ФКнинг ушбу алоҳида янги бобида бўлиши лозим бўлган


background image

24

«Маҳсулот етказиб бериш тўғрисидаги умумий қоидалар» деб номланувчи
параграфга

маҳсулот

етказиб

бериш

шартномаларининг

умумий

хусусиятларини акс эттирувчи нормаларни киритиш;

иккинчидан, фуқаролик ҳуқуқининг объекти сифатида товарларнинг

туркумланишидан келиб чиққан ҳолда, ашѐларнинг алоҳида турлари (хусусий
ва турга хос аломатлари билан белгиланадиган, бўлинадиган ва бўлинмайдиган,
истеъмол қилинадиган ва қилинмайдиган, асосий ва мансуб ҳамда мураккаб
ашѐлар)ни етказиб бериш ҳақидаги шартномаларга бағишланган алоҳида
параграфларни назарда тутиш;

учинчидан, тадбиркорлик фаолияти билан шуғулланаѐтган маҳсулот

етказиб берувчи-сотувчи томонидан ўзи ишлаб чиқарган товарни ҳамда бошқа
ишлаб чиқарувчиларнинг товарларини етказиб беришга оид муносабатларни
ҳуқуқий тартибга солиш.

Шу билан бирга, миллий қонунчиликда маҳсулот етказиб бериш

шартномасининг конструкциясини такомиллаштиришда ижтимоий ҳаѐтда
кутилмаган ҳолатлар ҳам юзага келишини инобатга олиб, иш муомаласи
одатларининг амал қилиши ҳамда тарафларнинг ўз манфаат ва имкониятларига
мос равишда қоидаларни белгилаши учун зарур шарт-шароитларни ҳисобга
олиш лозим.

4. Бутун

дунѐда юз бераѐтган глобаллашув жараѐнлари бозор

муносабатларига ҳам ўз таъсирини ўтказмоқда ва дунѐнинг ўзига хос ягона
иқтисодий-ҳуқуқий маконга айланиш жараѐнлари кузатилмоқда.

Ушбу жараѐннинг қийин кечаѐтгани ва мураккаблигига қарамай, БМТ,

Бутунжаҳон Савдо Ташкилоти, халқаро ҳукуматлараро ва ноҳукумат
ташкилотлар томонидан ишлаб чиқилаѐтган ҳужжатлар (шу жумладан, Халқаро
Савдо Палатасининг намунавий контрактлари, «Инкотермс-2010» қоидалари,
Хусусий ҳуқуқни бирхиллаштириш халқаро институти – УНИДРУА
Кенгашининг «Халқаро тижорат шартномалари принциплари»), МДҲга аъзо
давлатларнинг ташкилотлари ўртасида тузилган товарлар етказиб беришнинг
умумий шартлари ҳақидаги келишув каби халқаро ҳужжатлар қабул
қилинмоқда.

Бутун дунѐда ягона иқтисодий-ҳуқуқий майдоннинг муайян негизларини

шакллантиришга қаратилган чора-тадбирларнинг амалга оширилаѐтганлиги эса
миллий давлатлар ҳуқуқий тизимларини ўзаро яқинлаштириш зарурлигидан
далолат бермоқда.

5. Фуқаролик қонунчилигида қўлланиладиган, шу жумладан ФКнинг

437-моддасида мустаҳкамлаб қўйилган «товар» атамаси ягона тушунчага ва
мазмун-моҳиятга эга эмас. Бу борада маҳсулот етказиб беришнинг мақсадини
ҳисобга олган ҳолда, ушбу фуқаролик-ҳуқуқий муносабатларда «товар»ни
моддий объект, муайян қийматга эга бўлган ҳамда бозорда реализация қилиш
учун ишлаб чиқарилган меҳнат маҳсулини назарда тутиш зарур.

6. Хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятини давлат томонидан назорат

қилишга оид қонун ҳужжатларини такомиллаштириш, хусусан қонунга ва
шартнома интизомига риоя қилиб ишлаѐтган тадбиркорлик субъектлари


background image

25

фаолиятини назорат қилишнинг содда ва қулай амалиѐтини янада
ривожлантириш лозим.

Тадқиқот ишида тадбиркорлик субъектлари фаолияти устидан давлат

назоратини амалга ошириш тартиби маҳсулот етказиб бериш бўйича шартнома
интизомини мустаҳкамлашига халақит бермаслигига қаратилган механизм ва
принципларни яратиш мақсадга мувофиқ ҳисобланади.

II. Товарлар етказиб бериш тўғрисидаги давлат контракти ва

контрактация шартномасига хос бўлган илмий-назарий тушунчаларни
такомиллаштириш бўйича хулосалар:

1. Давлат эҳтиѐжлари учун товарлар етказиб бериш бўйича давлат

контракти қуйидаги муҳим хусусиятларга эга: биринчидан, ушбу шартномавий-
ҳуқуқий муносабатларга киришишдан давлатнинг муайян товар, иш ва
хизматларга бўлган муҳим эҳтиѐжларини қондириш мақсади кўзланади;
иккинчидан, давлат буюртмачиси сифатида махсус субъект қатнашади;
учинчидан, шартномавий муносабатларни расмийлаштиришда махсус тартиб-
таомиллар қўлланилади; тўртинчидан, тарафлар томонидан давлат контрактини
бир тарафлама ўзгартиришга фақат Ўзбекистон Республикасининг Фуқаролик
кодексида назарда тутилган ҳолларда йўл қўйилади; бешинчидан, контрактни
буюртмачи аксарият ҳолларда давлат бюджети маблағлари ҳисобидан
бажаради, бу эса, ўз навбатида, оммавий ҳуқуқ субъекти бўлган давлат
органлари ва юридик шахсларнинг иштирокини назарда тутади.

Айни пайтда, давлат эҳтиѐжлари учун товарлар етказиб бериш бўйича

давлат контракти тадбиркорлик субъектлари учун жозибадор бўлиши керак.

Давлат эҳтиѐжларини қондиришга қаратилган фуқаролик-ҳуқуқий

институт хусусий ва оммавий-ҳуқуқий ҳамда комплекс тусга эга. Чунончи,
давлат контрактларини молиялаштириш маъмурий, молия каби оммавий ҳуқуқ
соҳаларининг нормалари билан тартибга солинади. Давлат контрактлари ва
давлат эҳтиѐжлари учун товарлар етказиб бериш шартномаларини тузиш,
шунингдек шартнома мажбуриятларини бажариш фуқаролик ҳуқуқининг
предмети ҳисобланса, давлат буюртмаларини жойлаштириш, оммавий ҳуқуқ
нормалари билан бир қаторда, хусусий ҳуқуқ қоидалари билан ҳам тартибга
солинади.

2. Фуқаролик кодексининг 465-моддасида контрактация шартномасига

берилган таърифда бир қатор масалаларга, шу жумладан шартномани қишлоқ
хўжалиги маҳсулотига нисбатан тузиш даври, маҳсулот етиштирувчи
мажбуриятларининг ҳажми, шартнома предмети ҳисобланган маҳсулотнинг
сифати, уни етиштиришга оид муносабатларни қамраб олиши, маҳсулотни
тайѐрловчига муайян миқдор ва ассортиментда топшириш мажбурияти каби
масалаларни ифодалаш зарур.

3. Контрактация шартномаси билан боғлиқ муносабатларни ҳуқуқий

тартибга солиш тизимини такомиллаштиришда икки муҳим ҳолат, яъни,
биринчидан, маҳсулот етиштирувчи манфаатларини ҳимоя қилиш тизимини
такомиллаштириш; иккинчидан, шартнома предметининг хусусиятини ҳисобга
олиш лозим.


background image

26

4. Контрактация шартномаси олди-сотди шартномасининг алоҳида тури

бўлиши билан бирга, унинг қуйидаги фарқли белгилари мавжуд:

а) шартнома бўйича сотувчи сифатида қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари

етиштирадиган, хусусан ушбу маҳсулотларни етиштириш ѐки ишлаб чиқариш
бўйича тадбиркорлик фаолиятини амалга оширадиган, «юридик шахс»
мақомига эга хўжалик ширкатлари ва жамиятлари, шунингдек деҳқон (фермер)
хўжаликлари иштирок этади.

Шу билан бирга, амалдаги қонун ҳужжатлари талабларидан келиб чиқиб,

жисмоний шахслар юридик шахс ташкил этмаган ҳолда биргаликда қишлоқ
хўжалиги маҳсулотларини етиштириш (ишлаб чиқариш) билан боғлиқ
муносабатларнинг субъекти бўлиши ҳам мумкин;

б) контрактация шартномаси бўйича сотиб олувчи, қишлоқ хўжалиги

маҳсулотини кейинчалик қайта ишлаш ѐки сотиш учун уни харид қилиш
бўйича тайѐрловчи сифатида тижоратчи ташкилотлар ва якка тартибдаги
тадбиркорлар қатнашади. Бу борада тайѐрловчилар қаторига ун комбинатлари,
ип-йигирув фабрикалари, улгуржи савдо ташкилотлари ҳамда ишлаб чиқариш
кооперативларини киритиш мумкин. Айни пайтда тайѐрловчи қишлоқ
хўжалиги маҳсулотларини қайта ишлаш ѐки сотиш билан боғлиқ бўлмаган
мақсадлар учун қабул қилган тақдирда, тарафлар ўртасидаги ушбу
муносабатлар контрактация шартномаси билан тартибга солиниши мумкин
эмас;

в) контрактация

шартномасининг

объекти

ишлаб

чиқарилган

(етиштирилган) қишлоқ хўжалиги маҳсулоти ҳисобланади. Яъни, ушбу ҳолатда
қишлоқ хўжалигида бевосита етиштириладиган (ғалла, пахта хомашѐси,
сабзавот, мева маҳсулотлари кабилар) ѐки ишлаб чиқариладиган (чорвачилик ва
паррандачилик маҳсулотлари каби) маҳсулотларни назарда тутиш зарур.
Чунончи, қайта ишланган қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари (масалан, ѐғ,
консерваланган мевалар, мева шарбатлари ва ҳ.к.) контрактация шартномаси
бўйича реализация қилиниши мумкин эмас, аксинча, бу иш маҳсулот етказиб
бериш шартномаси бўйича амалга оширилиши зарур.

5. Давлат эҳтиѐжлари учун қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етказиб

бериш, соҳада контрактация шартномаларининг қўлланилишига оид қонун
ҳужжатлари ҳамда ҳуқуқни қўллаш амалиѐти таҳлилидан келиб чиқиб, давлат
эҳтиѐжлари учун контрактация шартномасига қуйидагича таъриф бериш
мақсадга мувофиқ:

«Давлат эҳтиѐжлари учун контрактация шартномасига мувофиқ, давлат

эҳтиѐжлари учун қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етказиб бериш мақсадида
танлов асосида жойлаштирилган давлат буюртмасини қабул қиладиган
маҳсулот етказиб берувчи – қишлоқ хўжалиги маҳсулотини етиштириш ҳамда
давлат буюртмачисига ѐки унга бириктирилган сотиб олувчига топшириш,
давлат буюртмачиси (сотиб олувчи) эса етказиб берилган маҳсулотнинг ҳақини
шартлашилган муддатда белгиланган баҳода тўлаш мажбуриятини олади».



background image

27

III. Маҳсулот

етказиб

беришга

оид

халқаро

ҳужжатларни

такомиллаштириш бўйича хулосалар:

Халқаро келишувларга аъзо давлатларнинг ҳуқуқни қўллаш амалиѐтида

тўпланган ижобий тажрибаларни ўрганиш асосида халқаро ҳужжатларга
тегишли ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш масаласини ҳам муҳокама қилиш
зарур. Жумладан:

1. Янги таҳрирдаги «Инкотермс-2010» қоидаларига ҳам тегишли ўзгартиш

ва қўшимчалар киритиш зарурати мавжуд. Зеро, «Инкотермс-2010»
қоидаларида товарларни халқаро олди-сотди шартномаси бўйича тарафларнинг
ўз мажбуриятларини бажармаслик оқибатлари (мол-мулкнинг тасодифан
шикастланиши ѐки тасодифан нобуд бўлиши хавфининг ўтиши, шунингдек
товар миқдорига тааллуқли қоидалардан ташқари), мулк ҳуқуқининг
сотувчидан сотиб олувчига ўтиши билан боғлиқ қоидалар ўз аксини топмаган;

2. МДҲга аъзо давлатлар ташкилотлари ўртасида товарлар етказиб

беришга оид умумий шартлар ҳақида»ги Келишувга қуйидаги ўзгартиш ва
қўшимчаларни киритиш:

а) 1-бандни қуйидаги хатбоши билан тўлдириш:
«Маҳсулот етказиб бериш шартномасига мувофиқ тадбиркорлик фаолияти

билан шуғулланаѐтган маҳсулот етказиб берувчи-сотувчи шартлашилган
муддатда ѐки муддатларда ўзи ишлаб чиқарадиган ѐхуд сотиб оладиган
товарларни сотиб олувчига тадбиркорлик фаолиятида фойдаланиш учун ѐки
шахсий, оилавий мақсадларда, рўзғорда ва шунга ўхшаш бошқа мақсадларда
фойдаланиш билан боғлиқ бўлмаган бошқа мақсадларда фойдаланиш учун
топшириш мажбуриятини олади»;

б) 21-бандга маҳсулот етказиб берувчининг шартномани жиддий равишда

бузиш ҳолатлари сифатида «товарларни етказиб бериш муддатларини бир неча
бор бузиш», «тарафлардан бири тўловга қобилиятсиз ѐки банкрот деб эълон
қилинганда» ҳамда «маҳсулот етказиб берувчи томонидан сотиб олувчи билан
келишмасдан товарлар ҳақини ошириш ҳолларида» каби қўшимча асосларни
киритиш;

в) дунѐ ягона иқтисодий-ҳуқуқий макон бўлиб, бунда у ѐки бу халқаро ва

минтақавий иқтисодий уюшмаларга кирмаслик ҳеч бир давлат учун салбий
оқибат келтириб чиқармаслиги шарт.

IV. Маҳсулот

етказиб

беришга

оид

миллий

қонунчиликни

такомиллаштириш бўйича таклифлар:

1. Фуқаролик кодексидаги «Маҳсулот етказиб бериш» деб номланувчи

параграфни алоҳида махсус боб сифатида ифодалаш ва унда қуйидагиларни
белгилаш зарур:

биринчидан, ФКнинг ушбу алоҳида янги бобида бўлиши лозим бўлган

«Маҳсулот етказиб бериш тўғрисидаги умумий қоидалар» деб номланувчи
параграфга

маҳсулот

етказиб

бериш

шартномаларининг

умумий

хусусиятларини акс эттирувчи нормаларни киритиш;

иккинчидан, фуқаролик ҳуқуқининг объекти сифатида товарларнинг

туркумланишидан келиб чиққан ҳолда, ашѐларнинг алоҳида турлари (хусусий
ва турга хос аломатлари билан белгиланадиган, бўлинадиган ва бўлинмайдиган,


background image

28

истеъмол қилинадиган ва қилинмайдиган, асосий ва мансуб ҳамда мураккаб
ашѐлар)ни етказиб бериш ҳақидаги шартномаларга бағишланган алоҳида
параграфларни назарда тутиш;

учинчидан, тадбиркорлик фаолияти билан шуғулланаѐтган маҳсулот

етказиб берувчи-сотувчи томонидан ўзи ишлаб чиқарган товарни ҳамда бошқа
ишлаб чиқарувчиларнинг товарларини етказиб беришга оид муносабатларни
ҳуқуқий тартибга солиш.

Шу билан бирга, миллий қонунчиликда маҳсулот етказиб бериш

шартномасининг конструкциясини такомиллаштиришда ижтимоий ҳаѐтда
кутилмаган ҳолатлар ҳам юзага келишини инобатга олиб, иш муомаласи
одатларининг амал қилиши ҳамда тарафларнинг ўз манфаат ва имкониятларига
мос равишда қоидаларни белгилаши учун зарур шарт-шароитларни ҳисобга
олиш лозим.

2. Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик кодексининг 11, 324, 327, 337, 375,

437, 443, 447, 451, 453, 460-моддаларига тегишли ўзгартиш ва қўшимчалар
киритиш, янги 110

1

-модда («Битимларнинг электрон шакли»), 324

1

-модда

(«Қопланиши лозим бўлган зарарнинг миқдорини аниқлаш»), 324

2

-модда

(«Шартноманинг бекор бўлиши билан боғлиқ зарарларни қоплаш»), 893

1

-модда

(«Қонунга мувофиқ омонат сақлаш») билан тўлдириш.

3. Ўзбекистон

Республикасининг «Хўжалик юритувчи субъектлар

фаолиятини давлат томонидан назорат қилиш тўғрисида»ги қонунининг:

3-моддасида – «режали текшириш», «режадан ташқари текшириш», «қисқа

муддатли текшириш» тушунчаларининг мазмун-моҳиятини баѐн этиш;

5-моддасида – хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятини давлат

томонидан назорат қилишнинг асосий принциплари сифатида «тадбиркорлик
фаолияти субъекти ҳуқуқларининг устуворлиги», «текширув ўтказишнинг
мақсадга мувофиқлиги принципи», «назорат қилувчи органларнинг хўжалик
юритувчи субъектлар фаолиятини текшириш ишларининг самарадорлиги»
принципларини белгилаш;

16-моддасида – фаолияти текширилаѐтган хўжалик юритувчи субъектга

текшириш жараѐнида иштирок этиш учун ўзи аъзо бўлган тадбиркорлик
фаолияти субъектлари бирлашмасининг вакилларини таклиф этиш ҳуқуқини
ифодалаш;

«Тадбиркорлик субъектини режали текширув ўтказиш бошланиши ҳақида

хабардор қилиш» деб номланувчи 10

2

-моддасининг иккинчи қисми сифатида

«Кейинги йил учун тасдиқланган режали текширишлар ҳақидаги маълумотлар
тасдиқланган кундан эътиборан ўн кун ичида Интернет жаҳон ахборот тармоғи
орқали махсус ваколатли органнинг расмий веб-сайтида эълон қилинади»,
деган қоидани баѐн этиш:

«Назорат қилувчи органларнинг хўжалик юритувчи субъектлар

фаолиятини текшириш ишларининг самарадорлиги» деб номланувчи
18

1

-моддани киритиш.

Диссертацияда муаллиф томонидан ишлаб чиқилган «Ўзбекистон

Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига ўзгартиш ва қўшимчалар
киритиш тўғрисида»ги қонун лойиҳаси илова қилинган.


background image

29

4. Хусусий мулк ва хусусий тадбиркорликни жадал ривожлантириш учун

имкониятлар доирасини янада кенгайтириш мақсадида қуйидаги ташкилий-
ҳуқуқий чора-тадбирларни амалга ошириш зарур:

а) экспорт-импорт операцияларини амалга оширишда талаб қилинадиган

ҳужжатларнинг тўлиқ рўйхатини ишлаб чиқиш ҳамда ушбу механизмни ташқи
иқтисодий фаолиятни давлат томонидан тартибга солиш йўлларининг бири
сифатида қонунчиликда белгилаш;

б) кичик тадбиркорлик субъектлари учун қонун ҳужжатларида назарда

тутилган имтиѐзлар ва преференцияларнинг рўйхатини Ўзбекистон
Республикасининг интерактив давлат хизматлари ягона порталидаги
Тадбиркорлик субъектлари учун имтиѐзлар ва преференцияларнинг ягона
реестрида эълон қилинишини ҳамда доимий равишда янгилаб борилишини
ҳуқуқий жиҳатдан мустаҳкамлаш;

в) давлат органлари, уларнинг мансабдор шахслари қонун ҳужжатларида

берилган имтиѐзлар ва преференцияларни қўллаш тартибини ўз ваколатлари
доирасида тушунтириши, шунингдек уларнинг қўлланилишини таъминлаши
шартлигини

«Тадбиркорлик

фаолияти

эркинлигининг

кафолатлари

тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси қонунида ифодалаш;

г) Ўзбекистон Республикаси Давлат солиқ қўмитаси ҳузуридаги рўйхатга

олиш маркази томонидан берилган электрон рақамли имзо калити
сертификатига эга бўлган шахслар давлат ва хўжалик бошқаруви органлари,
маҳаллий давлат ҳокимияти органлари ҳамда тижорат банклари томонидан
кўрсатиладиган барча турдаги хизматлардан эркин фойдалана олишини
қонунчиликда баѐн этиш.

5. Етказиб бериладиган маҳсулотлар қийматининг камида 15 фоизини

олдиндан тўлаш, товарлар амалда жўнатилган кундан бошлаб 90 кун ўтгандан
кейин, етказиб берилган товарлар учун маблағлар келиб тушмаганлигини
муддати ўтиб кетган дебиторлик қарзи деб ҳисоблаш, шунингдек харидорларга
хизмат кўрсатувчи ваколатли банкларнинг кафолатлари мавжуд бўлганда,
экспортга маҳсулот етказиб бериш (хизмат кўрсатиш) юзасидан контрактлар
тузиши мумкинлиги билан боғлиқ Ўзбекистон Республикаси Президентининг
норматив-ҳуқуқий ҳужжатларида белгиланган қоидаларни ижтимоий ҳаѐтга
татбиқ этиш механизмларини ишлаб чиқиш лозим.

6. Хўжалик судлари фаолиятида маҳсулот етказиб бериш шартномаларида

ҳақни тўлаш уларда маҳсулотнинг сифатига, ассортиментига ҳам
боғлиқлигининг эътироф этилаѐтганлигини, соҳада қонунчиликда белгиланган
қоидаларнинг бир хилда талқин этилиши ва қўлланилишини таъминлашга
бўлган эҳтиѐжни ҳисобга олган ҳолда, ФКнинг 437-моддасида маҳсулот
етказиб бериш шартномасида товарнинг номи, тури, ассортименти, миқдори,
сифати ва келиб чиқиш мамлакатини аниқлаш имконияти яратилган тақдирда,
ўзаро келишилган деб ҳисобланишини белгилаш зарур.

7. Маҳсулот

етказиб

бериш

шартномаларида

улгуржи

савдо

маҳсулотларини етказиб бериш бўйича муносабатларнинг субъекти сифатида
савдо воситачиси мақомини, шу жумладан мазкур ҳолатда ўз шахсий ишлаб
чиқариш корхонасига эга бўлмаган ва товарларнинг улгуржи ѐки чакана


background image

30

савдоси бўйича, шунингдек ўз номидан ѐки мижоз номидан ва унинг ҳисобидан
товарлар етказиб бериш бўйича хизмат кўрсатишда тадбиркорлик фаолиятини
амалга ошираѐтган жисмоний ѐки юридик шахслар бўлиши мумкинлигини
қонун ҳужжатларида белгилаш зарур.

8. Маҳсулотларнинг монопол турлари билан бир қаторда, келгусида ҳар

қандай маҳсулотни биржалар орқали ихтиѐрий равишда сотиш тизимини
босқичма-босқич

яратиш

ҳамда

қонун

ҳужжатларида

белгиланган

таснифлагичлар асосида барча товарларнинг хавфсизлиги бўйича умумий
ҳамда махсус регламентлар ишлаб чиқиш мақсадга мувофиқ ҳисобланади;

9. Мамлакатимизда нодавлат нотижорат ташкилотларнинг ижтимоий-

иқтисодий ислоҳотлар жараѐнидаги ўрни ва роли тобора ошиб бораѐтган бир
пайтда, таъсис ҳужжатларига мувофиқ даромад келтирадиган фаолиятнинг
бошқа тури билан шуғулланаѐтган нодавлат нотижорат ташкилотларнинг
уставларида белгиланган мақсадга эришиш борасида ўз эҳтиѐжларини
қондириш мақсадида маҳсулот етказиб берувчи-сотувчи мақомига ҳам эга
бўлишлари мумкинлигини Фуқаролик кодексининг 437-моддасида белгилаш
мақсадга мувофиқ ҳисобланади.

10. Хорижий давлатлар тажрибаси асосида истиқболда тадбиркорлик

фаолиятининг кичик-ўрта-йирик субъектлар схемаси бўйича амалга
оширилишини, маҳсулот етказиб берувчи – тадбиркорлик субъектларининг
ташқи иқтисодий муносабатлардаги иштироки кенгайиб боришини инобатга
олган ҳолда тадбиркорлик субъектларининг мақомини такомиллаштириш,
хусусан ўрта корхоналар, йирик тадбиркорлик субъектларини қонун
ҳужжатларида белгилаш лозим.

11. Ўзбекистонда мустақиллик йилларида давлат эҳтиѐжлари учун

товарлар етказиб бериш бўйича тўпланган тажриба ҳамда ривожланган
хорижий мамлакатлар тажрибасидан келиб чиқиб, «Давлат эҳтиѐжлари учун
товарлар етказиб бериш, иш бажариш, хизматлар кўрсатиш тартиб-таомиллари
тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикасининг қонунини қабул қилиш мақсадга
мувофиқ ҳисобланади. Қолаверса, Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик
кодексининг 80, 459-моддалари талаблари ҳам таклиф этилаѐтган қонунни
ишлаб чиқишнинг долзарблигидан далолат беради.

12. Маҳсулот етказиб берувчиларнинг фаолиятини мувофиқлаштириш,

шунингдек уларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини ифода этиш ҳамда ҳимоя қилиш
мақсадида нотижорат ташкилотлар бўлган уюшма ва бирлашмалар ташкил
этиш, келгусида соҳада мавжуд муаммоларни аниқлаш, муҳокама қилиш ва ҳал
этиш бўйича таклифларни ваколатли давлат органларига тақдим этишда ҳамда
маҳсулот етказиб берувчиларни зарур ҳуқуқий, иқтисодий ва бошқа ахборот
билан таъминлашда муҳим аҳамият касб этади.

13. Маҳсулот ишлаб чиқарувчилар билан бир қаторда, тадбиркорлик

субъектлари ҳисобланган маҳсулот етказиб берувчиларнинг рўйхатини
шакллантириш тизимини жорий этиш келгусида ушбу маҳсулотларни сотиб
олувчиларнинг бозордаги талаб ва таклифни ўрганишлари асосида ўз
эҳтиѐжларини қондиришлари борасида тегишли чора-тадбирларни ўз вақтида
амалга оширишларига имкон яратади.


background image

31

14. Ҳуқуқни қўллаш амалиѐти эҳтиѐжидан ҳамда хорижий давлатлар

тажрибасидан келиб чиқиб, «Ички ишлар органлари тўғрисида», «Муассасалар
тўғрисида» қонун лойиҳалари, «Ички ишлар вазирлиги тузилмаларининг ким
ошди савдоларида (танловларда) иштирок этиш тартиби тўғрисида» низом
лойиҳаси ишлаб чиқилиши лозим.

15. Ўзбекистон Республикаси Олий хўжалик суди Пленумининг айрим

қарорларига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш зарур. Жумладан:

а) «Ўзбекистон Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига хусусий

мулкни, тадбиркорлик субъектларини ишончли ҳимоя қилишни янада
кучайтиришга, уларни жадал ривожлантириш йўлидаги тўсиқларни бартараф
этишга қаратилган ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш тўғрисида»ги Ўзбекистон
Республикасининг 2015 йил 20 августдаги қонуни талабларидан келиб чиқиб,
2002 йил 4 мартдаги «Ўзбекистон Республикасининг «Хўжалик юритувчи
субъектлар фаолиятининг шартномавий-ҳуқуқий базаси тўғрисида»ги
қонунини хўжалик судлари амалиѐтида қўллашнинг айрим масалалари
ҳақида»ги 103-сонли ҳамда 2007 йил 15 июндаги «Биринчи инстанция судида
ишларни кўришда Ўзбекистон Республикаси Хўжалик процессуал кодексининг
қўлланилиши тўғрисида»ги 162-сонли қарорларига тегишли ўзгартиш ва
қўшимчалар киритиш;

б) 2007 йил 15 июндаги «Мажбуриятларни бажармаганлик ѐки лозим

даражада бажармаганлик учун мулкий жавобгарлик тўғрисидаги фуқаролик
қонун ҳужжатларини қўллашнинг айрим масалалари ҳақида»ги 163-сонли
қарорига зарарни суд тартибида ундириш учун даъвогар тақдим этадиган
асосларни белгилаш;

в) 2007 йил 28 декабрдаги «Тегишли даражада сифатли бўлмаган маҳсулот

(товар)ларни етказиб бериш билан боғлиқ бўлган низоларни ҳал қилиш тартиби
тўғрисида»ги 174-сонли қарорида маҳсулот етказиб бериш шартномаларида
тарафларнинг ўзаро келишувига қараганда нисбатан сифати юқори бўлган
маҳсулот етказиб берилганда, сотиб олувчининг зарарни қоплаш ѐки неустойка
қўллаш ҳақидаги даъволарини хўжалик судлари томонидан кўриб чиқишда
эътибор қаратилиши лозим бўлган ҳолатларни баѐн этиш;

г) ўтмишда маҳсулот етказиб бериш шартномасини ҳуқуқий тартибга

солишга оид қабул қилинган йўриқномаларга амал қилиш, айрим ҳужжатларни
қабул қилишда уларга асосланиш ҳолатларига чек қўйиш мақсадида 1993 йил
3 июндаги «Маҳсулотлар, товарлар етказиб беришда камомад чиқиши билан
боғлиқ низоларни ҳал этиш амалиѐти тўғрисида»ги 17-сонли қарорнинг
4, 5, 8, 10-бандлари, 2007 йил 28 декабрдаги «Тегишли даражада сифатли
бўлмаган маҳсулот (товар)ларни етказиб бериш билан боғлиқ бўлган низоларни
ҳал қилиш тартиби тўғрисида»ги 174-сонли қарорига тегишли ўзгартиш ва
қўшимчалар киритиш.

Ўзбекистон Республикаси Олий хўжалик суди Пленумининг «Ўзбекистон

Республикаси Олий хўжалик суди Пленумининг айрим қарорларига ўзгартиш
ва қўшимчалар киритиш тўғрисида»ги қарори лойиҳаси ишлаб чиқилди (қарор
лойиҳаси илова қилинади).


background image

32












































background image

33

УЧЕНЫЙ СОВЕТ 16.07.2013.YU.26.01 НА СОИСКАНИЕ УЧЁНОЙ

СТЕПЕНИ ДОКТОРА НАУК ПРИ ТАШКЕНТСКОМ

ГОСУДАРСТВЕННОМ ЮРИДИЧЕСКОМ УНИВЕРСИТЕТЕ

_ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __

АКАДЕМИЯ МИНИСТЕРСТВО ВНУТРЕННИХ ДЕЛ

РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

КАМАЛОВ ОЙБЕК АХМАТОВИЧ

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ ДОГОВОРНЫХ ОТНОШЕНИЙ ПО

ПОСТАВКЕ ТОВАРОВ В УСЛОВИЯХ РЫНОЧНОЙ ЭКОНОМИКИ

12.00.03. – Гражданское право. Предпринимательское право.

Семейное право. Международное частное право

(юридические науки)

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ

Ташкент – 2015


background image

34

Тема докторской диссертации зарегистрирована под №30.09.2014/В2014.3-4.Yu38

в Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан.


Докторская диссертация выполнена в Академии Министерства внутренних дел Республики

Узбекистан.

Полный текст докторской диссертации размещен на веб-странице Ученого совета

16.07.2013.yu.26.01 на соискание учѐной степени доктора наук при Ташкентском государственном
юридическом университете

www.tsui.uz/uz-ilmiу-kengash

Автореферат диссертации размещен на трех языках (узбекском, русском и английском) на веб-

странице Ученого совета (

www.tsui.uz/uz-ilmiу-kengash

) и образовательной информационной сети

«ZiyoNET» (

www.zionet.uz

).


Научный консультант:

Нарматов Нуриддин Соатмурадович

доктор юридических наук, доцент

Официальные оппоненты:

Рузиев Рустам Жабборович

доктор юридических наук, профессор

Синдаров Комил Ойдинович

доктор юридических наук


Насриев Илхом Исмоилович

доктор юридических наук

Ведущая организация:

Университет мировой экономики и дипломатии


Защита диссертации состоится «30» декабря 2015 г. в 10:00 часов на заседании Ученого совета

16.07.2013.Yu.26.01 по защите диссертаций на соискание ученой степени доктора юридических наук
при Ташкентском государственном юридическом университете (Адрес: 100047, г.Ташкент, ул.
Сайилгох, 35. Тел.: (99871) 233-66-36; факс: (998971) 233-37-48; e-mail:

info@tsui.uz

).

С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре

Ташкентского государственного юридического университета (зарегистрирована под №___)
(Адрес: 100047, г.Ташкент, ул. Амира Темура, 13. Тел.: (99871) 233-66-36).

Автореферат диссертации разослан «28» ноября 2015 года
(протокол реестра №____ от «____» ноября 2015 года).



К.Р. Абдурасулова

Председатель Ученого совета по защите диссертаций

на соискание ученой степени доктора наук,

д.ю.н., профессор

Н.Ф. Имомов

Секретарь Ученого совета по защите диссертаций

на соискание ученой степени доктора наук,

д.ю.н., доцент

З.Н.Эсанова

Председатель научного семинара при Ученом совете

по защите диссертаций на соискание

ученой степени доктора наук, д.ю.н., доцент


background image

35

Введение (Аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы диссертации.

В условиях

происходящего в мире процесса глобализации важное значение приобретает
последовательное

развитие

положений

международного

характера,

регламентирующих отношения по поставке товаров с учетом различных
социальных, экономических и правовых систем.

В этом аспекте в нашей республике осуществляются широкомасштабные

меры по всесторонней поддержке частного предпринимательства, расширению
доли его участия в экономике страны, дальнейшему повышению культуры
составления и соблюдения гражданско-правовых договоров в отрасли. В
Концепции дальнейшего углубления демократических реформ и формирования
гражданского общества в стране вопросам углубления демократических рыночных
реформ и либерализации экономики посвящен отдельный раздел VI, ибо
«важнейшая приоритетная задача, от решения которой во многом зависят
устойчивый экономический рост и перспективы нашей страны, уровень и
качество жизни населения, – это устранение всех преград и ограничений,
предоставление полной свободы на пути развития частной собственности и
частного предпринимательства»

1

.

Для обеспечения эффективного выполнения указанных задач необходимо

совершенствование нормативно-правовой базы, правоприменительной и
судебной практики в этой сфере. В частности, важнейшими задачами является
формирование теоретических выводов и разработка практических
предложений, направленных на повышение эффективности применения
договоров по поставке товаров, их роли и значения в сфере частного
предпринимательства.

Настоящее

диссертационное

исследование

будет

способствовать

обеспечению реализации положений Указов Президента Республики
Узбекистан

«Об

усилении

ответственности

должностных

лиц

за

экономическую несостоятельность хозяйствующих субъектов и исполнение
договорных обязательств» от 4 марта 1998 года № УП-1938, «О мерах
по обеспечению надежной защиты частной собственности, малого бизнеса
и частного предпринимательства, снятию преград для их ускоренного
развития» от 15 мая 2015 года № УП-4725 и других нормативных актов,
принятых в целях создания наиболее благоприятных условий для развития
частного предпринимательства.

Научное исследование роли и значения договора поставки товаров в

развитии

демократической

рыночной

экономики,

в

реализации

государственных и общественных интересов, а также совершенствование его

1

Каримов И.А. Создание в 2015 году широких возможностей для развития частной

собственности и частного предпринимательства путем осуществления коренных
структурных преобразований в экономике страны, последовательного продолжения
процессов модернизации и диверсификации – наша приоритетная задача // Народное слово. –
2015 год 17 января. № 11 (6194).


background image

36

правовой конструкции позволит еще более повысить его эффективность и
влияние на развитие частного предпринимательства.

Связь исследования с приоритетными направлениями науки и

технологий в Республике Узбекистан.

Диссертация соответствует основным

приоритетным направлениям развития науки и технологий программы ППИ-2
«Разработка научных основ дальнейшего углубления демократических реформ,
формирования гражданского общества, модернизации и либерализации
национальной экономики» на 2015-2017 годы.

Зарубежный научно-исследовательский обзор темы диссертации.

Научные исследования отдельных аспектов совершенствования договорных
отношений в сфере поставок товаров проводились в таких ведущих научных
центрах и университетах мира, как Harvard (США), La Sapienza (Италия),
Cologne (Германия), Кемеровском государственном университете и Российском
государственном университете общественных наук (Российская Федерация).

В ходе проведенных исследований, направленных на повышение

эффективности применения договоров поставки товаров, получены важные
научные и практические результаты, в частности: обоснованы наличие
особенностей, присущих толкованию условий договора (Harvard University);
разработана эффективность применения «Принципов международных
коммерческих договоров» (La Sapienza University); обоснованы необходимость
приведения в соответствие условий договора (Cologne University);
проанализированы договорные отношения в сфере поставки товаров
(Кемеровский

государственный

университет);

обосновано

правовое

регулирование поставок товаров для общегосударственных и национальных
нужд (Российский государственный университет общественных наук).

Сегодня в мире проводятся исследования в таких приоритетных

направлениях, как развитие типовой модели договора по поставке товаров,
повышение его роли в обеспечении общественных и общегосударственных
интересов, изучение форм участия субъектов предпринимательской
деятельности

в

реализации

данных

договоров,

совершенствование

международных документов в рассматриваемой сфере.

Степень

изученности

проблемы.

Вопросы

совершенствования

договорных отношений по поставке товаров, обеспечения органичной
взаимосвязи данной сферы с законодательством и экономическими основами
государства в Республике Узбекистан исследованы недостаточно.

Проблемы совершенствования договорных обязательств нашли свое

отражение в научных трудах таких зарубежных ученых, как К. Левисон,
С. Шавель, Д. Требилкок, В. Патрик, Ш. Шмитс, Т. Чунг, А. Едлин и
Д. Гианни, значение принципов международных коммерческих договоров
рассматривались М.Ж. Бонеллом, принципы европейского договорного права
изучались М. Хесселинком и С. Врисом, применение типовых контрактов в
международных торговых отношениях анализировалось Г. Жайменесом,
вопросы, связанные с участием публичных структур в договорах поставок
товаров для нужд государства, изучались Ж. Б. Митчеллом.

Специфика договорных отношений в сфере поставки товаров


background image

37

рассматривалась

Е. Я. Токарем,

В. В. Витрянским,

А. М. Гавриловой,

Л. И. Шевченко,

Е. П. Кучер,

А. В. Скворцовым,

В. Пустозеровой,

А. Соловьѐвым, А. Лазаренко, М. Филатовой.

Отдельные аспекты поставок товаров для общегосударственных и местных

нужд

рассматривались

в

работах

Л. В. Горбуновой,

А. В. Яровой,

Л. И. Шевченко, Л. Е. Пермякова, Я. Б. Гребенщиковой, Л. В. Заботиной,
а вопросы поставок отдельных видов товаров – в работах Т. Е. Кукиной,
Н. П. Орловой.

В Узбекистане общие вопросы, касающиеся договоров в сфере поставок

товаров, исследовались в работах Х. Р. Рахмонкулова, И. Б. Зокирова,
М. Х. Рахмонкулова,

Ш. Н. Рузиназарова,

Р. Рузиева,

К. Синдорова,

Т. Умарова, Ф. Шадманова, вопросы применения этих договоров в
деятельности субъектов предпринимательства – в работах Х. Т. Азизова,
И. Анартаева,

С. Бобокулова,

М. Баротова,

С. Гулямова,

О. Окюлова,

Б. Самарходжаева, К. Рашидова, М. Усмонова, Ж.Холмуминова, С. Хамроева,
Н.Имомова.

Те или иные аспекты поставок товаров рассматривались в рамках

специального научного исследования К. Ш. Абдулхасановой, а также
Х. Х. Махмудовым, Д. И. Бабаевым, А. Ш. Гулямовым.

Вышеизложенное свидетельствует о том, что комплексного исследования

теоретических и практических проблем гражданско-правового регулирования
договорных отношений по поставке товаров в условиях рыночной экономики,
гражданского

и

предпринимательского

законодательства

Республики

Узбекистан, на основе международных и других законодательных актов не
проводилось.

Связь темы диссертации с научно-исследовательскими работами

высшего образовательного учреждения, где выполнена диссертация.

Тема

диссертации является составной частью научно-исследовательской работы
Академии Министерства внутренних дел Республики Узбекистан на тему
«Проблемы совершенствования договорных отношений в условиях рыночной
экономики» (2015-2018 гг.).

Цель исследования

состоит в разработке научных выводов по

совершенствованию гражданско-правовых договоров в сфере поставки товаров,
а также рекомендаций, направленных на развитие законодательства в данной
области.

Задачи исследования

:

изучение сущности и значения договорных отношений при поставке

товаров;

анализ гражданского законодательства в сфере поставок товаров и путей

его совершенствования в условиях рыночной экономики;

определение роли международных документов в договорных отношениях

по поставкам товаров, разработка на их основе рекомендаций по
совершенствованию национального законодательства;

научный анализ органической взаимосвязи и специфики договора поставки

товаров с общей конструкцией договора купли-продажи;


background image

38

определение и характеристика сущности договора поставки товаров как

основания возникновения гражданско-правовых отношений, особенностей
товаров как его предмета;

изучение сроков и порядка поставки товаров согласно договора, на основе

их анализа разработка предложений по совершенствованию гражданского
законодательства;

изучение вопросов, связанных с ответственностью сторон за невыполнение

или ненадлежащее выполнение договорных обязятельств по поставке товаров;

на основе изучения международных документов и национального

законодательства зарубежных государств формулирование научных выводов и
разработка практических рекомендаций по совершенствованию примерной
модели договора поставки товаров, составленного при участии субъектов
предпринимательской деятельности;

определение особенностей договоров поставки товаров с участием органов

внутренних

дел,

разработка

рекомендаций,

направленных

на

совершенствование национального законодательства и правоприменительной
практики в данной области;

разработка

предложений

и

рекомендаций,

направленных

на

совершенствование гражданско-правовых норм, регламентирующих сферу
поставки товаров и правоприменительной практики.

Объект исследования

составляют общественно-правовые отношения в

сфере поставки товаров в условиях рыночной экономики.

Предметом исследования

являются международные документы в сфере

поставки товаров, законодательные акты Республики Узбекистан и зарубежных
государств, научная доктрина в сфере применения гражданско-правовых
договоров, правоприменительная практика и практика хозяйственных судов.

Методы

исследования.

Исследование

вопросов

диссертации

основывалось на изучении событий и явлений, происходящих в обществе,
анализе накопленного опыта, с использованием методов обобщения, дедукции,
системного подхода, проведения социологических опросов, сравнительно-
правового, формально-юридического анализа, изучения статистических
материалов.

В рамках диссертационной работы совместно с Торгово-промышленной

палатой Республики Узбекистан было проведено анкетирование среди
субъектов предпринимательства в 12 регионах республики, а также среди
ответственных работников органов внутренних дел, изучены дела,
рассмотренные хозяйственными судами.

Научная новизна исследования

:

внедрены научно обоснованные рекомендции по дальнейшему усилению

надежной защиты субъектов предпринимательства, расширению сферы их
участия в области поставки товаров;

обоснована необходимость принятия мер по обеспечению иска в

хозяйственных судах на действия, препятствующие предпринимательской
деятельности;

выработаны решения, направленые на обеспечение защиты интересов


background image

39

субъектов предпринимательства и потребителей в отношениях, связанных
с договорами поставки товаров;

обоснована необходимость внесения в Гражданский кодекс Республики

Узбекистан изменений и дополнений в соответствии с порядком и принципами
поставки товара, правами и обязанностями сторон, правилами предвидимого
нарушения

договоров,

предусмотренных

Конвенцией

ООН

«О договорах международной купли-продажи товаров»;

с учетом выявленной необходимости приведения в соответствие

положений статей 108 и 366 Гражданского кодекса Республики Узбекистан
обоснована целесообразность введения в данный Кодекс в соответствии
с правилами международных актов новой статьи 110

1

«Электронная форма

соглашений»;

на основе анализа практики действия договоров о поставке товаров

обоснована

необходимость

распространения

действия

положений,

предусмотренных в главе 51 Гражданского кодекса Республики Узбекистан
(«Хранение»), на отношения, связанные с ответственным хранением
покупателем переданного поставщиком товара;

обоснована необходимость участия каждого поставщика-продавца,

осуществляющего деятельность по поставке товара, наряду с субъектами
предпринимательства, в промышленных ярмарках, приобретения их товаров на
электронных торгах, а также наличия информации о них на специальных
информационных порталах биржевой деятельности.

Практические результаты исследования.

Предложения о внесении

изменений и дополнений в Гражданский и Хозяйственный процессуальный
кодексы Республики Узбекистан, законы «О внешнеэкономической
деятельности», «О договорно-правовой базе деятельности хозяйствующих
субъектов», «О гарантиях свободы предпринимательской деятельности»,
«Об электронной цифровой подписи» будут способствовать дальнейшему
усилению надежной защиты субъектов предпринимательства, снятию преград
на пути их ускоренного развития, расширению доли участия субъектов малого
бизнеса и частного предпринимательства в сфере поставки товаров.

Рекомендации к постановлениям Пленума Высшего хозяйственного суда

Республики Узбекистан обеспечат возможность применения в полном объеме
положений Закона Республики Узбекистан «О договорно-правовой базе
деятельности хозяйствующих субъектов» при принятии соответствующих мер
по претензиям и заявлениям субъектов предпринимательства.

Достоверность полученных результатов.

В заключениях глав,

а также в заключительной части диссертации содержатся общетеоретические
выводы и предложения по совершенствованию законодательства и
правоприменительной практики, разработанные на основе теоретических
взглядов, существующих в науках гражданского и предпринимательского
права, анализа международных актов и норм национального законодательства,
а также правоприменительной практики.

Сформулированные выводы основываются на взглядах, предложениях и

размышлениях

автора,

обобщениях

результатов

проведенного


background image

40

социологического опроса, направленных на разрешение поставленных задач
для достижения целей исследования. Использованные в процессе исследования
статистические материалы и проведенное анкетирование оформлены
соответствующими документами.

Предложения и рекомендации, содержащиеся в работе, разработаны

исходя из необходимости разрешения концептуальных проблем, имеющихся в
международно-правовых

актах,

национальном

законодательстве,

правоприменительной и судебной практике, а также гражданском и
предпринимательском праве.

Научная и практическая значимость результатов исследования.

Научно-теоретические выводы, предложения и рекомендации, полученные в
результате исследования, могут быть использованы в последующей научной
деятельности, законотворчестве, правоприменительной

практике, при

толковании соответствующих норм гражданского, предпринимательского
законодательств,

дальнейшем

научно-теоретическом

развитии

наук

гражданского и предпринимательского права. Теоретические аспекты
исследования

открывают

перспективы

проведения

новых

научных

исследований в области поставок товаров определенного вида, дальнейшего
расширения

форм

и

видов

участия

в

этой

сфере

субъектов

предпринимательской деятельности.

Выработанные в результате исследования практические рекомендации и

выводы могут быть использованы при совершенствовании международных
нормативных

документов

и

национального

законодательства,

регламентирующих сферу поставок товаров, правоприменительной практики в
данной области, в практике хозяйственных судов при рассмотрении дел,
связанных с поставками товаров, а также при проведении лекционных и
практических занятий, подготовке учебных и методических пособий по
дисциплинам «Гражданское право» и «Предпринимательское право».

Внедрение результатов исследования.

Результаты научной работы были

использованы:

при подготовке предложений по внесению изменений и дополнений

в статью 76 Хозяйственного процессуального кодекса Республики Узбекистан,
статью 17 Закона «О внешнеэкономической деятельности», статью 21 Закона
«О договорно-правовой базе деятельности хозяйствующих субъектов», статью
6 Закона «Об электронной цифровой подписи», статью 5 Закона «О гарантиях
свободы предпринимательской деятельности», а также по дополнению данного
Закона новой статьей 30

1

«Гарантии реализации льгот и преференций,

предоставленных субъектам предпринимательской деятельности», при
разработке проекта закона Республики Узбекистан «О внесении изменений и
дополнений в некоторые законодательные акты Республики Узбекистан,
направленных на дальнейшее усиление надежной защиты частной
собственности, субъектов предпринимательства, снятие преград для их
ускоренного развития». Данные предложения нашли свое отражение в статьях
1, 14, 19, 23, 29 Закона Республики Узбекистан № ЗРУ-321 от 20 августа 2015
года (Законодательная палата Олий Мажлиса Республики Узбекистан,


background image

41

16.11.2015 г., акт № 02/1-5);

учтены в постановлении Пленума Высшего хозяйственного суда

Республики Узбекистан «О внесении изменений и дополнений в некоторые
постановления Пленума

Высшего хозяйственного суда Республики

Узбекистан» в следующих направлениях: при внесении изменений и
дополнений в пункт 9 постановления Пленума Высшего хозяйственного суда
Республики Узбекистан от 4 марта 2002 года № 103 «О некоторых вопросах
практики применения хозяйственными судами Закона Республики Узбекистан
«О договорно-правовой базе деятельности хозяйствующих субъектов», а также
в пункт 17 постановления от 15 июня 2007 года № 162 «О применении
Хозяйственного процессуального кодекса Республики Узбекистан при
рассмотрении дел в суде первой инстанции». Реализация данных предложений
послужит обеспечению законности при заключении хозяйственных договоров
хозяйствующими субъектами, повышению эффективности обеспечения
хозяйственными судами исков субъектов предпринимательства. Данные
предложения нашли свое отражение в пунктах 1, 3 постановления Пленума
Высшего хозяйственного суда Республики Узбекистан «О внесении изменений
и дополнений в некоторые постановления Пленума Высшего хозяйственного
суда Республики Узбекистан», принятого 30 сентября 2015 года (Высший
хозяйственный суд Республики Узбекистан, 30.10.2015 г., акт № 4359).

Апробация результатов исследования.

Результаты исследования прошли

апробацию в ходе 9 научно-практических мероприятий, в частности, на
республиканских и международных научно-практических конференциях по
темам: «Конституция Республики Узбекистан как правовая основа уголовно-
процессуального закона» (Ташкент, 2009), «Проблемы изучения теории
государства и права» (Ташкент, 2013), «Актуальные вопросы развития научно-
инновационного

сотрудничества»

(Ташкент,

2014),

«Законность

и

правопорядок в современном обществе» (Новосибирск, 2014), «Актуальные
вопросы теории права и образования» (Ташкент, 2015), «Вопросы
совершенствования законодательства о гражданском судопроизводстве в
условиях судебно-правового реформирования: проблемы и решения» (Ташкент,
2015), «Экономико-экологические проблемы развития малого бизнеса и
частного предпринимательства в Приаралье» (Нукус, 2015), «Актуальные
проблемы государства и права» (Ташкент, 2015), «Обеспечение надежной
защиты прав и интересов личности – важнейшее направление законотворчества
и правоприменительной деятельности» (Ташкент, 2015).

Опубликование результатов исследования.

По теме исследования

диссертантом опубликованы 33 научные работы, в том числе в национальных
журналах – 19, в международных журналах – 2, в материалах научных форумов
– 9, а также 2 монографии, 1 учебник.

Структура и объем диссертации.

Диссертация

состоит из

5 глав,

заключения, выводов, списка использованной литературы (237 страниц текста,
27 приложения на 41 странице).



background image

42

Основное содержание диссертации

В

вводной

части

диссертации

освещаются

актуальность

и

востребованность

темы

исследования,

взаимосвязь

исследования

с основными приоритетными направлениями развития науки и технологий
республики, зарубежный научно-исследовательский обзор темы диссертации,
степень изученности исследуемой проблемы, связь темы диссертации
с

научно-исследовательскими

работами

высшего

образовательного

учреждения, где выполнена диссертация, цель и задачи, объект и предмет
исследования,

методы

научного

исследования,

научная

новизна

и практический результат исследования, достоверность полученных
результатов исследования, научная и практическая значимость результатов
исследования,

их

внедрение,

апробация

результатов

исследования,

опубликованность результатов, структура и объем диссертации.

В первой главе диссертации

«Общая характеристика правового

регулирования договорных отношений по поставке товаров»

определяется

место договоров по поставке товаров в системе гражданско-правовых
договоров,

значение

международных

актов

по

поставке

товаров

в договорных отношениях, приводится анализ вопросов, связанных
с особенностями договора по поставке товаров в качестве одной
из разновидностей купли-продажи.

В

диссертации

аргументируется

необходимость

эффективного

использования возможностей «гражданско-правовых договоров» в процессе
дальнейшего углубления демократического рыночного реформирования,
превращения договорного регулирования в основной механизм рыночных
отношений. В этом аспекте с учетом сущности договорных отношений по
поставке товаров, на основе изучения практики их применения выдвигаются
научно обоснованные предложения по их дальнейшему развитию
в соответствии с происходящими экономическими изменениями.

Отдельные ученые-цивилисты (С.В. Платонов), опираясь на зарубежный

опыт, подвергли критике предложения о принятии Торгового кодекса,
обосновывая невозможность присоединения к данной точке зрения.

В работе анализируется степень практического распространения на

отношения по поставке товаров правила, содержащегося в ст. 10 Закона
Республики

Узбекистан

«О

договорно-правовой

базе

деятельности

хозяйствующих субъектов», согласно которому «при определении порядка
расчетов в хозяйственном договоре обязательно должно быть предусмотрено
условие предварительной оплаты стоимости товара (работ, услуг) в размере не
менее установленного законодательством».

В частности, в соответствии с Указом Президента Республики Узбекистан

«О мерах по повышению ответственности руководителей предприятий и
организаций за своевременность проведения расчетов в народном хозяйстве»
(12 мая 1995 г.) хозяйствующим субъектам запрещено производить отпуск
продукции, выполнение работ и оказание услуг потребителям и заказчикам без
предварительной оплаты в размере не менее 15 процентов стоимости


background image

43

поставляемой продукции (работ, услуг), а также считается просроченной
дебиторской задолженностью непоступление средств за поставленные товары,
оказанные услуги и выполненные работы по истечении 90 дней со дня
фактической отгрузки товаров, выполнения работ, оказания услуг. А в
соответствии с Указом «О мерах по укреплению платежной дисциплины и
системы взаиморасчетов» (24 января 1996 г.) контракты на поставку продукции
(оказание услуг) на экспорт можно заключать и осуществлять их исполнение
при наличии гарантий уполномоченных банков, обслуживающих покупателей.

В диссертации отмечается, что указанные правила не в полной мере

соблюдаются в правоприменительной практике хозяйственных судов. В
частности, несмотря на то, что после издания данных указов были приняты
постановления по усилению ответственности должностных лиц в сфере
выполнения договорных обязательств, установленный порядок все же
соблюдается не должным образом.

Для разрешения проблемы диссертантом сформулированы предложения

по:

1)

дополнению

вышеназванных

указов

Президента

словами

«за исключением случаев, установленных законодательством», внесенному
Указом № УП-3274 от 4 июля 2003 года – конкретно указать
в законодательстве случаи неприменения правил «предварительной оплаты
в размере не менее 15 процентов стоимости поставляемой продукции
и признания просроченной дебиторской задолженностью непоступление
средств за поставленные товары, оказанные услуги и выполненные работы
по истечении 90 дней со дня фактической отгрузки»;

2) внедрению в правоприменительную практику механизма применения

этих правил, внести соответствующие изменения и дополнения в
законодательство, в частности в статью 325 Закона «О договорно-правовой базе
деятельности

хозяйствующих

субъектов»,

предусмотреть

меры

ответственности за неосуществление предварительной оплаты в размере не
менее 15 процентов стоимости поставляемой продукции, а также ввести новую
статью, посвященную дебиторской задолженности;

3) разработке проекта постановления Пленума Высшего хозяйственного

суда «О некоторых вопросах судебной практики применения законодательства
по поставке товаров» и определению механизма соблюдения данных правил в
деятельности хозяйственных судов.

Принимая во внимание, что статья 437 Гражданского кодекса Республики

Узбекистан указывает, что статусом субъекта договора поставки товаров
обладают лишь поставщик-продавец и покупатель, обосновывается
предложение о необходимости в современных рыночных отношениях
законодательного определения в договорах поставки товаров статуса и других
субъектов, осуществляющих поставку товаров, в частности статуса посредника
в качестве субъекта отношений по поставке товаров оптовой торговли.

Диссертант на основе анализа правоприменительной практики государств-

членов международных отношений в данной сфере, порядка и принципов
поставки товаров, закрепленных в Конвенции ООН «О договорах


background image

44

международной купли-продажи товаров», прав и обязанностей сторон,
предвидимого нарушения договора, межправительственного соглашения стран-
членов СНГ о поставках товаров, порядка его составления, изменения и
отмены, правил определения стоимости договора и принципов осуществления
оплаты, одностороннего уклонения от выполнения условий договора
формулирует вывод о необходимости совершенствования национального
законодательства.

Принимая во внимание международный опыт, показывающий, что

современное развитие научно-технического прогресса оказывает свое
положительное влияние и на договорные отношения, диссертантом
формулируется вывод о том, что возможности использования достижений
науки и техники, в частности при составлении электронной формы договоров,
осуществлении оплаты посредством системы Интернет-банкинга, оформлении
договоров с использованием электронной цифровой подписи, использовании
электронных денег в смарт-картах и базовых сетях, должны иметь место не
только в договорах по поставке товаров, но и использоваться во всех
гражданско-правовых

договорах,

чем

обосновывается

предложения

о целесообразности закрепления в Гражданском кодексе Республики
Узбекистан положений, определяющих механизм, порядок и принципы
применения этих достижений в договорных гражданско-правовых отношениях.
В этом аспекте внесено предложение о дополнении Гражданского кодекса (ГК)
статьей 110

1

«Электронная форма соглашений» на основании положений статей

4, 9 Закона Республики Узбекистан «Об электронном документообороте»,
статьи 366 ГК, а также правил международных документов

1

.

Диссертантом отмечается значение для обеспечения развития и

гармонизации межгосударственных и внутригосударственных экономических
отношений, повышения культуры заключения и соблюдения условий договоров
хозяйствующими субъектами, разработки типовых проектов договоров купли-
продажи и поставок отдельных видов товаров, единообразного понимания
терминов, широко применяемых в договорных отношениях поставки товаров,
содержащихся во вступивших в силу с 1 января 2011 года правил «Инкотермс-
2010» в новой редакции.

Автором на основе анализа содержащихся в юридической литературе

мнений (Х.Рахманкулов, Л.Шевченко, А.Гаврилова, А.Хикматов, Т.Саматов,
Ф.Ибратова, А.Фарншорт, А.Лазаренко) рассматриваются особенности
договора по поставке товаров в качестве одного из видов купли-продажи.
В частности, указывается, что согласно гражданскому законодательству для
данного вида договора характерно наличие специальных субъектов,
покупателем также может быть только лишь субъект предпринимательской
деятельности, объект договора имеет свои особенности (должен быть
пригодным к использованию в предпринимательской деятельности), поставка
товаров осуществляется в соответствии с рядом предусмотренных в
законодательстве специальных требований, поставка товаров не является

1

Статья 11 Конвенции ООН «О договорах международной купли-продажи товаров»;

статья 1.2 Принципов международных коммерческих договоров.


background image

45

одноразовым действием, а представляет собой возможность поставки
оговоренной

партии

(группы)

товаров

в

течение

определенного

(долгосрочного) периода (например, в течение года), предметом договора могут
быть только вещи (вещь, обладающая индивидуальными или определенными
признаками).

Во второй главе диссертации «

Сущность, объект и содержание договора

поставки товаров

»

анализируются сущность и значение договора поставки

товаров как основания возникновения гражданско-правовых отношений,
особенности товаров как объекта договора, вопросы, связанные со сроками и
порядком поставки товаров по договорам.

Известно, что изучение понятия и сущности гражданско-правовых

договоров и их разновидностей имеет важное значение для цивилистической
науки. Данное положение неразрывно связано с реформами, направленными на
дальнейшую

демократизацию

рынка

и

либерализацию

экономики,

проводимыми не только в нашей стране, но и во всех развитых зарубежных
государствах. В настоящее время договор рассматривается как одна из
фундаментальных ценностей общества. Поэтому необходимость изучения
сущности договора находится в органической взаимосвязи с развивающимися
социальными ценностями, их целями и задачами (Н.Н.Тарасов). Например,
гражданские кодексы большинства стран определяют договор как соглашение.
В законодательствах некоторых государств встречаются иные его определения.
В частности, в соответствии со статьей 3.35 Гражданского кодекса
Нидерландов «договор» – не только соглашение между контрагентами, но и
доверие (обещание), высказанное контрагентом. В настоящее время такой
подход принят и Принципами Европейского договорного права

1

.

В исследовании на основе анализа позиций, содержащихся в юридической

литературе (О.Иоффе, М.Брагинский, В.Витрянский, А.Хикматов, Н.Клейн),
характеризуются отличия договора поставки товаров от купли-продажи,
контрактации, договоров подряда. Вместе с тем, указывается на необходимость
уточнения в договоре поставки товаров понятий «ассортимент товара», вид,
модель, единица измерения товара.

По мнению диссертанта, в результате развития договорных отношений в

экономической жизни общества все большее значение приобретает договор
поставки товаров. В частности, свое влияние оказывают сокращение
вмешательства государства в экономические отношения при переходе на
рыночные отношения, поэтапное замещение административных методов
гражданско-правовыми методами в переходный период (М.Боротов), наличие в
большинстве государств потребности регулирования отношений путем
применения договорных форм (С.С.Хамроев).

В диссертации указывается, что в качестве важного условия договора

поставки товаров является стоимость (цена), и что при формулировании в
договоре условий взаиморасчетов следует учитывать: во-первых, планируемую
деятельность по выполнению условий договора в будущем (в том числе

1

Hesselink М. W., de Vries C.J.P. Principles of European Contract Law. Kluwer Law

International. The Hague/London/Boston. 1999. – P.139,158.


background image

46

производство оплаты); во-вторых, возможные ситуации, могущие в будущем
препятствовать осуществлению деятельности, предусмотренной условиями
договора. В частности, утверждается, что в последующем данные критерии
послужат для установлении действий, связанных с оплатой покупателем
поставленного товара, а также случаев, связанных с непоставкой товаров или
неоплатой товаров.

Учитывая, что в практике хозяйственных судов случаи неуказания в

договоре стоимости товара являются основанием принятия решений не в
пользу истца, а также принимая во внимание, что при анкетировании,
проведенном в рамках исследования, респонденты единогласно поддержали
предложение о целесообразности закрепления в законодательстве положения,
обязывающего указывать стоимость товаров в договорах, обосновывается
предложение о дополнении статьи 437 ГК частью следующего содержания: «В
договоре о поставке товара должна указываться стоимость товара. В случаях
отсутствия в договоре условий о соглашении сторон по поводу стоимости
товара договор поставки товара не признается заключенным».

В главе третьей диссертации «

Вопросы

совершенствования правового

статуса сторон обязательств по поставке товаров

» проводится анализ прав и

обязанностей предпринимателей в качестве сторон договора поставки товаров,
рассматриваются вопросы совершенствования договора поставки товаров для
государственных нужд, права и обязанности сторон договора контрактации по
поставке сельскохозяйственных товаров.

По мнению автора, совершенствование системы защиты законных

интересов субъектов предпринимательской деятельности, обладающих
статусом юридического лица и участвующих в договоре поставки товаров
в качестве покупателей, является требованием времени. В данном аспекте автор
поддерживает высказанное в юридической литературе предложение (Е. Токарь)
о целесообразности принятия закона «О защите прав предприятий-
потребителей», призванного обеспечивать в гражданском законодательстве
правовую защиту качества поставляемого по договору товара, и обосновывает
необходимость, с учетом опыта, накопленного Великобританией и другими
странами Евросоюза, принять подобный закон – закон «О защите прав
потребителей – юридических лиц». Данный закон позволит охватить все
хозяйствующие субъекты, обладающие статусом юридического лица и
участвующие в качестве покупателей в договорных отношениях по поставке
товаров.

Обосновывается необходимость принятия мер по дальнейшему

упрощению системы сертификации товаров, производимых субъектами
предпринимательства, с учетом логики проводимых в стране экономических
реформ, а также принимая во внимание требования Всемирной торговой
организации. Кроме того, указывается на необходимость в условиях развития
семейной предпринимательской деятельности рассмотрения вопроса внедрения
порядка и принципов выдачи временных или постоянных сертификатов малым
предприятиям, специализирующимся на производстве товаров, в частности,
выдачи временных сертификатов малым предприятиям, только начавшим свою


background image

47

деятельность, сроком на 5 лет, обеспечения возможности получения ими
финансовой помощи от банков и кредитных организаций для реализации своих
проектов, а также предоставления права пользования всеми видами
государственной помощи (получение финансовой помощи, обеспечение
техническими и технологическими средствами и т.п.).

Известно, что в соответствии со статьей 438 Гражданского кодекса

Республики Узбекистан договор поставки может быть заключен на один год, на
срок более одного года (долгосрочный договор) или на иной срок,
предусмотренный соглашением сторон. Согласно пункту 39 «Правил
сертификации товаров» сертификат соответствия на производимую продукцию
выдается сроком на один год, а на продукцию серийного производства сроком
на три года. Принимая во внимание, что максимальный срок действия
сертификата соответствия составляет не более трех лет и учитывая, что случаи
заключения договоров на срок, превышающий указанный, могут породить
различные конфликты среди сторон, автор вносит предложение о внесении в
статью 438 ГК положения, ограничивающего сроки действия договоров
поставки товаров от одного до трех лет.

В работе формулируются предложения о подготовке проектов договоров

по производству товаров, размещению и пуску в эксплуатацию технических
средств. Основываясь на опыте развитых зарубежных стран предлагается
образовать при районных отделениях Торгово-промышленной палаты
Республики Узбекистан инжиниринговые центры, в целях оказания
методической помощи субъектам предпринимательства в расширении
взаимной кооперации предлагается наладить деятельность территориальных
субконтрактационных центров.

В

результате

проведенного

анализа

сформулированы

выводы

о недостаточной обоснованности суждений о причислении государственных
контрактов к группе административных договоров (А.С. Ротенберг), о том, что
государственный контракт не отражает в себе характер товара (Л.В. Андреева),
о невозникновении на основе государственного контракта обязательств по
непосредственной доставке товаров (Л.Е. Пермяков).

По мнению автора, требующими своего разрешения являются вопросы,

касающиеся

унифицированного

пересмотра

положений,

связанных

с поручительством государственного заказчика в случаях оплаты покупателем
товара по государственному контракту, а также норм, связанных с
государственными заказами (М.Каландарова). В этом отношении, исходя из
накопленного за годы независимости нашего государства опыта по поставке
товаров для государственных нужд, а также опыта развитых зарубежных стран,
необходимо разработать закон «О порядке поставки товаров, выполнении
работ, оказании услуг для нужд государства», в котором следует предусмотреть
порядок и принципы поставки товаров для общегосударственных нужд,
потребностей местных органов государственной власти, определить статус
субъектов, участвующих в качестве государственного заказчика, порядок
размещения заказов на официальных сайтах уполномоченных государственных
органов.


background image

48

В работе проанализированы роль и значение договора контрактации в

поставке сельскохозяйственной продукции. Обосновывается вывод о том, что
действующее гражданское законодательство (параграф 5 главы 29 ГК) в
минимальной степени осуществляет правовое регулирование договоров
контрактации.

В четвертой главе диссертации «

Правовые последствия неисполнения

обязательств по договору поставки товара

» анализируются условия и формы

ответственности за невыполнение или ненадлежащее выполнение договорных
обязательств по поставке товаров, вопросы ответственности поставщиков и
покупателей.

Известно, что участник любого договора в той или иной степени

заинтересован в его исполнении (Х. Рахмонқулов). Основным средством
регулирования рыночных отношений и обеспечения исполнения договорных
обязательств в этой сфере является гражданско-правовая ответственность
(Ф. Шодмонов), а ответственность за невыполнение или ненадлежащее
выполнение договорных обязательств является одной из разновидностей
гражданско-правовой отвественности (Р. Рузиев).

Автор на основе проведенного анализа судебной практики по делам,

связанным с применением договоров поставки товаров, указывает на
необходимость совершенствования оснований и условий ответственности за
нарушения договорных обязательств. В частности, отмечается незначительное
использование такого способа обеспечения защиты прав граждан при
невыполнении или ненадлежащем выполнении обязательств, как возмещение
вреда. Иными словами, актуальными являются не только вопросы доказывания
кредитором наличия факта причинения ущерба в результате нарушения
обязательств должником, но и вопросы доказывания конкретного размера
причиненного ущерба. Как отмечается в юридической литературе, возникает
необходимость

разработки

методических

рекомендаций,

содержащих

экономико-правовые основы определения размеров причиненного ущерба
(А.Ш. Гуломов). С точки зрения диссертанта, глава 24 ГК не содержит
конкретных

правил,

призванных

обеспечить

широкое

применение

вышеназванной формы гражданско-правовой ответственности. Автором
обосновываются предложения о введении в данную главу новой статьи 324

1

«Определение размера ущерба, подлежащего возмещению» и отдельной статьи
324

2

«Возмещение ущерба, связанного с расторжением договора», а также

внесении соответствующих изменений и дополнений в статьи 324 и 327 ГК.

На основе анализа мнений ученых-цивилистов, касающихся действия

имущественных санкций вне зависимости от наличия вины поставщика товара
(Х. Рахмонқулов, Ш. Рузиназаров, М. Ниѐзов), связанности поставки товаров с
продолжительными по времени процессами (В.В. Витрянский), значения
обеспечения

соблюдения

договорной

дисциплины

(Н. Исмоилов),

необходимости разработки соответствующих механизмов (К. Абдулхасанова),
автором формулируются выводы о целесообразности обеспечения договорной
дисциплины такими гражданско-правовыми средствами, как неустойка, штраф,
а применение публично-правовых средств (в частности, мер административной,


background image

49

уголовной ответственности к должностным лицам, допустившим нарушения
договорной дисциплины) должно допускаться лишь в случаях причинения
ущерба

общегосударственным

и

общественным

интересам,

и

нецелесообразности применения публично-правовых средств во всех остальных
случаях.

По мнению автора, Конвенция ООН «О договорах международной купли-

продажи товаров» не обеспечивает возможности применения требований
законодательства о защите прав потребителей в отношениях, связанных с
поставкой товаров. Вместе с этим, основной целью поставки товаров в
соответствии с договором является удовлетворение потребностей в целях
использования в предпринимательской деятельности или в других целях, не
связанных с личным, семейным, домашним и иным подобным использованием.
В конечном итоге основной целью признается доставка потребителю товара
надлежащего качества.

Следовательно, систематизированная разработка специальных стандартов

по обеспечению защиты прав потребителей на основе положений
действующего законодательства, в частности ГК, послужит интересам
субъектов предпринимательства и потребителей. Это в свою очередь имеет
важное значение для обеспечения государством гарантий экономической
деятельности, осуществления предпринимательской деятельности, всецелой
реализации конституционного положения о приоритетности прав потребителя,
достижения цели основной идеи – «Реформы не ради реформ,
а во имя человека, его интересов».

На

основании

анализа

гражданского

законодательства

и правоприменительной практики зарубежных государств (Россия, Беларусь), с
учетом необходимости распространения действия положений, содержащихся в
главе 51 «Хранение» ГК, на случаи возникновении отношений, связанных с
отказом покупателя от переданного поставщиком товара, при которых он
обязан обеспечить сохранность этого товара (ответственное хранение), автором
обосновывается

необходимость

введения

в

указанную

главу

ГК

самостоятельной нормы – «Законное хранение».

В пятой главе диссертации «

Проблемы совершенствования правового

регулирования договорных отношений по поставке товаров

» исследованию

подвергаются вопросы совершенствования типовой модели договора поставки
товаров,

заключаемых

с

участием

субъектов

предпринимательской

деятельности, особенности договоров поставки товаров, заключаемых с
участием органов внутренних дел, перспективы совершенствования
гражданско-правовых норм о поставке товаров и правоприменительной
практики.

Одним из основных вопросов, обсуждаемых не только в юридической, но

и в экономической литературе, является вопрос о том, каким должна быть
типовая модель договора поставки товаров, как и любого гражданско-
правового договора (Тироле Жеан). От того, насколько с правовой точки зрения
будет закреплена форма и сущность договора поставки товаров, зависит
широта его применения в социально-экономической жизни. Иными словами,


background image

50

полнота содержания любого договора во многом зависит от законности и
конкретности его условий, а также от степени их выполнения (Х. Рахмонқулов).

В данной главе диссертации рассматриваются вопросы совершенствования

типовой модели договора поставки товаров (Х. Рахманқулов, Ф. Ибратова,
А. Васильев, А. Комаров), а также анализируются условия, касающиеся
наличия указаний о поставке товаров, месте приема товаров, месте
производства взаиморасчетов, условия, подлежащие согласованию по
заявлению одной из сторон. По результатам проведенного анализа, с учетом
потребностей правоприменительной практики обосновывается предложение о
дополнении статьи 437 ГК положением следующего содержания: «Место
приема товаров указывается в договоре о поставке товаров на основе взаимного
согласия сторон».

В диссертации анализируются вопросы участия органов внутренних дел в

договорах поставки товаров, а также взаимосвязи этого факта с их статусом в
качестве «юридического лица» (Н. Нарматов, Н. Кулдошев). Основываясь на
анализе правоприменительной практики и исходя из опыта стран СНГ,
выдвигаются следующие предложения: а) в положении «О Министерстве
внутренних дел Республики Узбекистан» определить права и обязанности
Министерства в качестве юридического лица; б) принять законы «Об органах
внутренних дел» и «Об учреждениях»; в) принимая во внимание, что
большинство структур системы, имеющих статус «юридического лица»,
обладают правом оперативного управления, а некоторые из них правом
хозяйственного ведения, разработать проекты специальных положений, в
частности проекта положения «О порядке участия структур Министерства
внутренних дел в аукционах (конкурсах)»; г) разработать типовые договора с
учетом особенностей каждого из товаров, поставляемых МВД.


background image

51

Заключение

В результате проведенного исследования сформулированы следующие

выводы общетеоретического характера, а также выдвинуты предложения по
совершенствованию законодательства и рекомендации, направленные на
развитие правоприменительной практики:

I. Научно-теоретические

выводы

относительно

договорных

отношений по поставке товаров:

1. Договор поставки товаров, занимая особое место в экономическом и

гражданском обороте, проявляется в следующем:

– наличии долгосрочных и устойчивых договорных отношениях между

сторонами;

– предметом договора являются товары, непосредственно формирующие

основу производства и потребительского рынка;

– выполнение договорных отношений во многом зависит не от сторон, а

находится в тесной связи с деятельностью инфраструктуры рынка (погрузка,
перевозка, хранение, страхование, банковско-кредитная система и т.п.).

Эти положения требуют специфического подхода к правовому

регулированию договора поставки товаров. В отличие от традиционной купли-
продажи, в договоре поставки товаров регулируются долгосрочные отношения.
Следовательно, в большинстве случаев, данный договор относится к
сложносоставным договорным отношениям. Принимая во внимание различный
характер правовых конструкций, его можно признать в качестве одного из
крупных субинститутов гражданского права.

2. Обосновывается

нецелесообразность

поддержания

предложений,

выдвигаемых в цивилистической науке о принятии в Торгового кодекса
и закрепления в нем оборота профессионального предпринимательства,
в частности норм, направленных на оформление отношений по поставке
товаров.

Национальная система законодательства Узбекистана сформирована на

основе монистического подхода. Эта историко-национальная особенность
предполагает действие только Гражданского кодекса и принятых на его основе
законодательных актов в сфере регулирования имущественного права и других
материальных прав, договорных обязательств, а также иных имущественных и
связанных с ними частных неимущественных отношений. Те или иные аспекты
торгового оборота эффективно регулируются рядом законов, принятых в
рамках Гражданского кодекса Республики Узбекистан, в частности, законами
«О биржевой деятельности», «О рынке ценных бумаг», «О сертификации
продукции и услуг», «Об оценке соответствия», «О техническом
регулировании» и другими нормативными актами.

Разработка и существование Торгового кодекса наряду с Гражданским

кодексом (дуалистическая система частного права) породит проблему
определения соотношения между ними. Вне зависимости от разрешения этой
проблемы в правоприменительной практике возникнут существенные
трудности, ошибки в расчетах, что в свою очередь окажет негативное влияние


background image

52

на процессы социально-экономического реформирования.

В связи с этим, совершенствование договорных отношений в сфере

поставки товаров должно осуществляться не путем принятия Торгового кодекса
и установления в нем новых правил, а путем развития положений
Гражданского кодекса.

В диссертации обосновывается необходимость совершенствования

договорных отношений по поставке товаров с учетом общих признаков
соглашений и специальных признаков договоров.

3. В

доктрине

национального

законодательства

Узбекистана

предусмотрены три разновидности правовых конструкций договора поставки
товаров, в частности, общая конструкция, предусмотренная в Гражданском
кодексе, правовые конструкции по поставке товаров в отдельных отраслях
(например, энергетике, промышленности, металлургии, строительстве,
сельском хозяйстве), предусмотренные в законах, специальные конструкции по
поставке отдельных видов товаров, предусмотренные в подзаконных актах.

В правоприменительной практике конструкции договоров по поставке

товаров определенного вида, предусмотренные в законах и подзаконных актах,
основываются на общих стандартах, предусмотренных в Гражданском кодексе.
Вместе с тем, в связи с минимальностью стандартов, определенных в
Гражданском кодексе, в соответствующих случаях, связанных с поставкой
определенного вида товаров, наблюдаются отклонения от положений
Гражданского кодекса, а также случаи руководства правилами, указанными в
законодательстве или обычаями делового оборота.

В этом аспекте конструкции в договорах поставки товаров должны

соответствовать требованиям, предусмотренным в Гражданском кодексе; если
поставка соответствующего вида товара требует определенной специфики либо
это обусловлено интересами покупателя, то допускается выход за рамки
Кодекса.

В настоящее время необходимо наметить перспективы совершенствования

правовых положений в сфере поставки товаров; требуется внесение в
Гражданский кодекс изменений и дополнений, направленных на обеспечение
условий

для

расширения

участия

малого

бизнеса

и

частного

предпринимательства в заключении соответствующих договоров в условиях
демократических рыночных отношений. В этом аспекте с учетом логики
осуществляемых в республике экономических реформ, обосновывается
предложение о предусмотрении в Гражданском кодексе Республики
Узбекистан параграфа «Поставка» в качестве отдельной специальной главы и
реализации данной юридической конструкции в следующих направлениях:

во-первых, предусмотреть в новой главе параграф «Общие правила о

поставке товаров», сосредоточив в нем нормы, отражающие общие
особенности договоров поставки товара;

во-вторых, исходя из классификации товаров в качестве объектов

гражданских прав предусмотреть параграфы, посвященные договорам поставки
отдельных видов вещей (индивидуально-определенные и определенные


background image

53

родовыми

признаками,

делимые

и

неделимые,

потребляемые

и

непотребляемые, главные вещи и принадлежности, сложные вещи);

в-третьих, предусмотреть правовое регулирование отношений, связанных с

поставкой товаров, производимых поставщиком-продавцом, занимающимся
предпринимательской деятельностью, а также поставкой товаров других
производителей.

Вместе с тем, принимая во внимание, что в ходе совершенствования в

национальном законодательстве конструкции договора поставки товаров могут
возникнуть и неожиданные в общественной жизни обстоятельства, следует
учитывать необходимые условия для определения правил, соответствующих
действию обычаев делового оборота и собственным интересам и возможностям
сторон.

4. Происходящие процессы глобализации оказывают влияние и на

рыночные

отношения,

наблюдается

динамика

превращения

мира

в своеобразное единое экономико-правовое пространство.

Несмотря на сложности протекания этих процессов, ООН, Всемирной

торговой

организацией,

международными

межправительственными

и

неправительственными организациями разрабатываются и принимаются
международные документы (в частности, Типовые контракты Всемирной
торговой

организации,

правила

«Инкотермс-2010»,

«Принципы

международных коммерческих договоров» международного института по
унификации частного права – УНИДРУА), заключаются соглашения между
организациями стран-членов СНГ об общих условиях поставки товаров.

Реализация мер, направленных на формирование определенных основ

единого экономико-правового поля в мире, свидетельствует о необходимости
взаимного

сближения

правовых

систем

национальных

государств

в рассматриваемом аспекте.

5. Используемый в гражданском законодательстве, в частности в статье

437 Гражданского кодекса Республики Узбекистан термин «товар» не имеет
единого понимания и содержания. Принимая во внимание цель поставки
товара, в этих гражданско-правовых отношениях под товаром следует понимать
материальный объект, продукт труда, имеющий определенную ценность и
предназначенный для реализации на рынке.

6. Необходимо

совершенствование

законодательства

в

сфере

государственного контроля за деятельностью хозяйствующих субъектов,
в частности, дальнейшее развитие прозрачной и благоприятной практики
контроля за деятельностью субъектов предпринимательства, осуществляющих
свою деятельность в соответствии с законодательством и договорной
дисциплиной.

В диссертации указывается на целесообразность создания механизма и

разработки принципов, направленных на то, чтобы порядок осуществления
государственного контроля за деятельностью субъектов предпринимательства
способствовал укреплению договорной дисциплины по поставке товаров.


background image

54

II. Выводы по совершенствованию научно-теоретических понятий,

присущих государственным контрактам по поставке товаров и договорам
контрактации:

1. Государственный контракт по поставке товаров для государственных

нужд имеет следующие особенности: во-первых, целью вступления в эти
договорно-правовые отношения является удовлетворение потребностей
государства в определенном товаре, выполнении работ или оказании услуг; во-
вторых, в качестве государственного заказчика выступает специальный
субъект; в-третьих, при оформлении договорных отношений применяется
особый порядок; в-четвертых, одностороннее изменение государственного
контракта допускается лишь в случаях, предусмотренных Гражданским
кодексом Республики Узбекистан; в-пятых, в большинстве случаев заказчик
выполняет контракт за счет бюджетных средств, а это, в свою очередь,
предусматривает участие субъектов публичного права, т.е. государственных
органов и юридических лиц.

В современных условиях государственный контракт по поставке товаров

должен стать привлекательным для субъектов предпринимательства.

Гражданско-правовой институт, направленный на удовлетворение

потребностей государства, имеет частный и публично-правовой, а также
комплексный

характер.

Например,

финансирование

государственных

контрактов регулируется нормами таких отраслей публичного права, как
административное и финансовое право. Если заключение государственных
контрактов и договоров поставки товаров для государственных нужд, а также
выполнение условий этих договоров признаются предметом гражданского
права, то размещение государственных заказов наряду с нормами публичного
права регулируется также и нормами частного права.

2. В статье 465 Гражданского кодекса, наряду с определением договора

контрактации, следует предусмотреть положения, охватывающие период
заключения договора относительно сельскохозяйственной продукции, объем
обязательств производителя продукции, отношения, связанные с качеством и
производством продукции, признаваемой предметом договора, обязательства
передачи продукции заготовителю в определенном количестве и ассортименте.

3. В процессе совершенствования правового регулирования отношений,

связанных с договором контрактации, следует учитывать следующие
важнейшие обстоятельства, во-первых, совершенствование системы защиты
интересов производителя продукции; во-вторых, особенности предмета
договора.

4. Будучи одной из разновидностей договора купли-продажи, договор

контрактации имеет свои отличительные черты, в частности:

а) в качестве продавца по договору признается производитель

сельскохозяйственной продукции, а именно хозяйственные ширкаты и
общества, а также дехканские (фермерские) хозяйства, обладающие статусом
юридического лица, осуществляющие предпринимательскую деятельность по
выращиванию или производству данной продукции


background image

55

Вместе с тем, исходя из положений действующего законодательства,

субъектами отношений, связанных с выращиванием (производством)
сельскохозяйственной продукции, могут быть и физические лица,
осуществляющие деятельность без образования юридического лица;

б) по договору контрактации покупателями являются коммерческие

организации и индивидуальные предприниматели, выступающие в качестве
заготовителей, осуществляющих закупки сельскохозяйственной продукции для
последующей переработки или реализации. В этой сфере к заготовителям
относятся мукомольные комбинаты, прядильные фабрики, организации
оптовой торговли и производственные кооперативы. В настоящее время
отношения между сторонами в случаях принятия заготовителем продукции в
целях, не связанных с ее переработкой или реализацией, не могут
регулироваться договорами контрактации;

в) объектом договора контрактации является произведенная (выращенная)

сельскохозяйственная

продукция.

В

этом

случае

имеется

ввиду

непосредственно выращенная (зерно, хлопок-сырец, овощи, фрукты) или
произведенная (продукция животноводства и птицеводства) продукция.
А переработанная сельскохозяйственная продукция (например, масло,
консервированные фрукты, фруктовые соки и т.п.) не могут быть реализованы
по договору контрактации, напротив, такая деятельность должна
осуществляться в рамках договора поставки товаров.

5. Исходя из анализа законодательства и правоприменительной практики

понятие договора контрактации целесообразно определить следующим
образом:

«По договору контрактации для государственных нужд поставщик,

принявший размещенный по конкурсу государственный заказ, в целях поставки
сельскохозяйственной продукции для государственных нужд обязуется
вырастить сельскохозяйственную продукцию, а также передать ее
государственному заказчику или закрепленному за ним покупателю,
а государственный заказчик (покупатель) обязуется оплатить стоимость
поставленной продукции в обусловленные сроки по определенной цене».

III. Рекомендации по совершенствованию международных документов

в сфере поставки товаров:

На основании изучения положительного опыта правоприменительной

практики государств-членов международных соглашений целесообразно:

1. Внести соответствующие изменения и дополнения в новую редакцию

положений «Инкотермс-2010», касающиеся правил, связанных с переходом
имущественного права от продавца к покупателю вследствие неисполнения
сторонами своих обязательств по международному договору купли-продажи
(случайное повреждение имущества или внезапная опасность его уничтожения,
за исключением правил, касающихся количества товара).

2. Внести в Соглашение об общих условиях поставок товаров между

организациями государств-участников СНГ изменения и дополнения
следующего характера:

а) пункт 1 дополнить положением следующего содержания:


background image

56

«По договору поставки товара поставщик-продавец товара, занимающийся

предпринимательской деятельностью, обязуется в обусловленный срок или
сроки передать покупателю произведенный или приобретенный им товар в
целях использования в предпринимательской деятельности или в других целях,
не связанных с личным, семейным, домашним и иным подобным
использованием»;

б) в пункт 21 внести в качестве обстоятельств, существенно нарушающих

положения договора поставки товара, следующие дополнительные основания:
«неоднократное нарушение сроков поставки товара», «неплатежеспособность
или объявление банкротом одной из сторон», а также «случаи повышения
поставщиком цены товара без предварительного согласования с покупателем»;

в) принимая во внимание, что современный мир представляет собой

единое экономико-правовое пространство, предусмотреть положение, согласно
которому, неучастие государства в каких-либо международных и региональных
экономических объединениях не должно влечь за собой негативных
последствий для данного государства.

IV. Предложения

по

совершенствованию

национального

законодательства в сфере поставки товаров:

1. Параграф «Поставка» Гражданского кодекса Республики Узбекистан

предусмотреть в качестве самостоятельной главы, закрепив в ней следующие
положения:

во-первых, предусмотреть в новой главе параграф «Общие правила

поставки товара», сосредоточив в нем нормы, закрепляющие общие
особенности договоров поставки товара;

во-вторых, предусмотреть параграф, посвященный договорам поставки

отдельных видов вещей (индивидуально-определенные и определенные
родовыми

признаками,

делимые

и

неделимые,

потребляемые

и

непотребляемые, главные вещи и принадлежности, сложные вещи), исходя из
классификации товаров в качестве объекта гражданского права;

в-третьих, обеспечить правовое регулирование отношений, связанных с

поставкой товаров, производимых поставщиком-продавцом, занимающимся
предпринимательской деятельностью, а также поставкой товаров других
производителей.

Вместе с тем, принимая во внимание, что в ходе совершенствования в

национальном законодательстве конструкции договора поставки товаров могут
возникнуть и неожиданные в общественной жизни обстоятельства, следует
учитывать необходимые условия для определения правил, соответствующих
обычаям делового оборота и собственным интересам и возможностям сторон.

2. Внести соответствующие изменения и дополнения в статьи 11, 324, 327,

337, 375, 437, 443, 447, 451, 453, 460 Гражданского кодекса Республики
Узбекистан, дополнить Кодекс новыми статьями 110

1

(«Электронная форма

соглашений»),

324

1

(«Определение

размера

ущерба,

подлежащего

возмещению»), 324

2

(«Возмещение ущерба, связанного с расторжением

договора»), 893

1

(«Законное хранение»).


background image

57

3. В Законе Республике Узбекистан «О государственном контроле

деятельности хозяйствующих субъектов»:

отразить в статье 3 – содержание понятий «плановая проверка»,

«внеплановая проверка», «краткосрочная проверка»;

в статье 5 закрепить в качестве основных принципов государственного

контроля деятельности хозяйствующих субъектов принципы верховенства прав
субъектов предпринимательской деятельности, целесообразности проведения
проверок, эффективности проверок деятельности хозяйствующих субъектов
контролирующими органами;

в статье 16 закрепить за хозяйствующим субъектом, в отношении

деятельности

которого

осуществляется

проверка

права

приглашать

представителей объединения субъектов предпринимательской деятельности,
членом которого он является, для их участия в процессе проверки;

статью 10

2

«Извещение субъекта предпринимательства о начале

проведения плановой проверки» дополнить частью второй следующего
содержания: «Сведения об утвержденных на следующий год плановых
проверках

размещаются

на

официальном

веб-сайте

специально

уполномоченного органа во всемирной информационной сети Интернет не
позднее десяти дней со дня утверждения плана проверок»;

ввести статью 18

1

«Эффективность проведения контролирующими

органами проверок деятельности хозяйствующих субъектов».

Проект закона «О внесении изменений и дополнений в некоторые

законодательные акты Республики Узбекистан», разработанный автором,
содержится в приложениях к диссертации.

4. В целях создания благоприятных условий для ускоренного развития

частной собственности и частного предпринимательства следует реализовать
следующие организационно-правовые мероприятия:

а) разработать полный список документов, требуемых для осуществления

операций по экспорту и импорту, а также в законодательном порядке
предусмотреть данный механизм в качестве одного из направлений
государственного регулирования в сфере внешнеэкономической деятельности;

б) обеспечить правовое закрепление размещения на едином портале

интерактивных государственных услуг Республики Узбекистан в едином
реестре льгот и преференций для субъектов предпринимательства перечня
законодательно предусмотренных льгот и преференций для субъектов
предпринимательства с постоянным его обновлением;

в) отразить в Законе Республики Узбекистан «О гарантиях свободы

предпринимательской деятельности» обязательство государственных органов,
их должностных лиц в пределах своих полномочий разъяснять порядок
применения указанных в законодательстве льгот и преференций, а также
обеспечивать их применение;

г) отразить в законодательстве положение о возможности свободного

пользования лицами, обладающими сертификатом ключа электронной
цифровой подписи, выданным регистрационным центром при Государственном
налоговом комитете Республики Узбекистан, всеми услугами, оказываемыми


background image

58

органами государственного и хозяйственного управления, местными органами
власти, а также коммерческими банками.

5. Признать

просроченной

дебиторской

задолженностью

срок

непоступления средств за поставленные товары по истечении 90 дней со дня
фактической отгрузки, а также разработать механизмы применения
в общественной жизни положений, содержащихся в нормативно-правовых
актах Президента Республики Узбекистан, связанных с возможностью
заключения контрактов поставки товаров (оказания услуг) на экспорт, при
наличии гарантий уполномоченного банка.

6. Принимая во внимание зависимость оплаты от качества и ассортимента

товаров в договорах поставки товаров, а также необходимость обеспечения
единого толкования и применения положений законодательства в данной
сфере, целесообразно предусмотреть в статье 437 Гражданского кодекса
Республики Узбекистан положение о том, что соглашение считается
заключенным только при указании в договоре наименования, вида,
ассортимента, качества товара и наличии возможности определения страны-
производителя.

7. Определить

в законодательстве статус торгового посредника

в качестве субъекта отношений по оптовой поставке товаров в договорах
поставки, которыми могут быть физические и юридические лица,
не

имеющие

своего

частного

производственного

предприятия,

осуществляющие предпринимательскую деятельность по оказанию услуг по
поставке товаров от своего имени или от имени клиента за его счет в сфере
оптовой и розничной торговли.

8. Представляется целесообразным в перспективе, наряду с монопольными

видами товаров, осуществить поэтапное создание системы добровольной
торговли любыми товарами через биржу, а также разработать на основе
предусмотренных в законодательстве классификаторов общие и специальные
регламенты безопасности всех видов товаров.

9. Принимая

во

внимание

повышение

значимости

и

роли

негосударственных некоммерческих организаций в процессе социально-
экономического реформирования, целесообразно в статье 437 Гражданского
кодекса Республики Узбекистан предусмотреть для негосударственных
некоммерческих

организаций,

занимающихся

в

соответствии

с

учредительными документами иными видами деятельности, приносящей
прибыль при достижении целей, определенных их уставами, для
удовлетворения своих потребностей, статуса поставщика-продавца.

10. В перспективе, с учетом зарубежной практики осуществлять

предпринимательскую деятельность по схеме малые-средние-крупные
субъекты,

совершенствовать

статус

субъектов

предпринимательской

деятельности с учетом расширения их участия во внешнеэкономических
отношениях, в частности, предусмотреть в законодательстве субъектов средних
предприятий, крупных субъектов предпринимательства.

11. Исходя из накопленного за годы независимости нашего государства

опыта по поставке товаров для государственных нужд, а также опыта развитых


background image

59

зарубежных стран, целесообразно принятие Закона Республики Узбекистан «О
порядке поставки товаров, выполнении работ, оказании услуг для нужд
государства».

Об

актуальности

принятия

данного

закона

также

свидетельствуют положения статей 80, 459 Гражданского кодекса Республики
Узбекистан.

12. В целях координации деятельности поставщиков товаров, обеспечения

и защиты их прав и интересов целесообразно образование некоммерческих
ассоциаций и объединений, которые будут иметь важное значение при
представлении уполномоченному государственному органу предложений по
рассмотрению и разрешению проблем, существующих в данной сфере, а также
при обеспечении поставщиков необходимой информацией правового,
экономического и иного характера.

13. Введение системы формирования перечня поставщиков товаров,

являющихся

субъектами

предпринимательства,

позволит

обеспечить

своевременность

осуществления

соответствующих

мероприятий

по

удовлетворению потребностей рынка с учетом изучения покупательского
спроса и предложений.

14. Исходя из потребностей правоприменительной практики и опыта

зарубежных стран целесообразно разработать проекты законов «Об органах
внутренних дел», «Об учреждениях», а также проект Положения о порядке
участия структур Министерства внутренних дел в аукционах (конкурсах).

15. Необходимо

внести определенные изменения и дополнения

в некоторые постановления Пленума Высшего хозяйственного суда Республики
Узбекистан, в частности:

а) на основании требований Закона Республики Узбекистан от 20 августа

2015 года «О внесении изменений и дополнений в некоторые законодательные
акты Республики Узбекистан, направленных на дальнейшее усиление надежной
защиты частной собственности, субъектов предпринимательства, снятие
преград для их ускоренного развития» внести соответствующие изменения и
дополнения в постановления Пленума Высшего хозяйственного суда
Республики Узбекистан от 4 марта 2002 года № 103 «О некоторых вопросах
практики применения хозяйственными судами Закона Республики Узбекистан
«О договорно-правовой базе деятельности хозяйствующих субъектов» и
постановление от 15 июня 2007 года № 162 «О применении Хозяйственного
процессуального кодекса Республики Узбекистан при рассмотрении дел в суде
первой инстанции»;

б) указать в постановлении Высшего хозяйственного суда Республики

Узбекистан от 15 июня 2007 года № 163 «О некоторых вопросах применения
актов гражданского законодательства об имущественной ответственности за
неисполнение или ненадлежащее исполнение обязательств» основания,
представляемые истцом для взыскания ущерба в судебном порядке;

в) в постановлении от 28 декабря 2007 года № 174 «О порядке разрешения

споров, связанных с поставкой продукции (товаров) ненадлежащего качества»
отразить положения, которыми следует руководствоваться хозяйственным
судам при рассмотрении исков покупателя о возмещении ущерба или


background image

60

применении неустойки в случаях поставки товара более высокого качества, чем
это было обусловлено сторонами в договоре поставки товара;

г) в целях недопущения использования принятых в прошлом инструкций в

сфере осуществления договора поставки товаров, а также руководствования
ими при принятии отдельных документов, следует внести соответствующие
изменения и дополнения в пункты 4, 5, 8, 10 постановления от 3 июня 1993 года
№ 17 «О практике разрешения споров, связанных с недостачами продукции
(товаров) при поставках» и в постановление от 28 декабря 2007 года № 174 «О
порядке разрешения споров, связанных с поставкой продукции (товаров)
ненадлежащего качества».

Разработан проект постановления Пленума Высшего хозяйственного суда

Республики Узбекистан «О внесении изменений и дополнений в некоторые
постановления Пленума

Высшего хозяйственного суда Республики

Узбекистан» (проект постановления приводится в приложениях).



background image

61

ACADEMIC COUNCIL 16.07.2013.YU. 26.01 FOR THE DEGREE

OF DOCTOR OF SCIENCE UNDER TASHKENT STATE UNIVERSITY

OF LAW

_ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ _ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __

ACADEMY OF THE MINISTRY OF INTERNAL AFFAIRS

OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

KAMALOV ОYBEK AKHMATOVICH

IMPROVEMENT OF CONTRACTUAL RELATIONS

ON DELIVERY OF GOODS IN MARKET ECONOMY

12.00.03. – Civil law. Business law.

Family law. International private law

(juridical sciences)

D O C T O R A L D I S S E R T A T I O N A B S T R A C T

Таshkent – 2015


background image

62

The theme of the doctoral dissertation is registered under № 30.09.2014/В2014.3-4.Yu38 at the Higher
Attestation Commission under the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan.


The doctoral dissertation is prepared at the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the

Republic of Uzbekistan.

Full text of the doctoral dissertation is posted on the website

www.tsui.uz/uz-ilmiу-kengash

of the

Academic council 16.07.2013.Yu.26.01 for the degree of doctor of juridical science under Tashkent State
University of Law.

Abstract of the dissertation is posted in three languages (Uzbek, Russian and English) on the website

of the Academic Council (

www.tsui.uz/uz-ilmiу-kengash

) and information-educational portal «Ziyonet»

(

www.ziyonet.uz

).

Scientific consultant:

Narmatov Nuriddin Soatmuradovich

doctor of juridical science, docent

Offical opponents:

Ruziev Rustam Djabborovich

doctor of juridical science, professor

Sindarov Komil Oydinovich

doctor of juridical science


Nasriev Ilkhom Ismoilovich

doctor of juridical science

The leading organization:

University of World Economy and Diplomacy


Dissertation defense will be held on December 30, 2015 at 10 a.m. at a meeting of the Academic

Council No.16.07.2013. Yu26.01 on defensing the dissertation for the degree of doctor of juridical science
under Tashkent State University of Law (Аddress: 100047, Tashkent city, Sayilgoh street, 35. Phone:
(998971) 233-66-36; fax: (998971) 233-37-48; e-mail:

info@tsui.uz

).

The doctoral dissertation is available at the Information Resource Center of Tashkent State University

of Law (registered under No. __). (Аddress: 100047, Tashkent city, A.Temur street, 13. Phone: (998971)
233-66-36.

Dissertation abstract was circulated on November 28, 2015.
(Registry protoсol No. November ___ , 2015).





К.R. Аbdurasulova

Chairman of the Academic Council

for the degree of doctor of science, D.J.S., professor

N.F. Imomov

Secretary of the Academic Council

for the degree of doctor of science, D.J.S., docent

Z.N. Esanova

Chairman of the scientific seminar under

the Academic Council for the degree

of doctor of science, D.J.S., docent


background image

63

Introduction (Doctoral dissertation abstract)

Actuality and necessity of the dissertation theme.

Development of

international rules regulating relations on delivery of goods in the process of
globalization taking place in the world today, taking into account various social,
economic and legal systems are becoming important.

In this respect, wide-ranging measures are being implemented on fully

supporting private entrepreneurship in our country, increasing its role and share in the
economy of the country, concluding civil-legal contracts, and further improving
culture of following to it. Chapter VI of the «Concept of further deepening
democratic

reforms

and

establishing

civil

society

in

the

country»

is devoted to further deepening democratic market reforms and liberalization of the
economy. «Ensuring full freedom of this sphere, to overcome all obstacles and
limitations standing in this way are the most important priorities of further
development of private property and the private sector. Sustainable economic growth
and future prospects of our country, the level and quality of life of the population in
many respects depend on the way of solving this priority task»

1

.

The normative-legal framework, law enforcement and judicial practice in the

sphere should be improved in order to ensure the effective implementation of these
tasks. In particular, development of scientific conclusions and practical suggestions
on further improving the implementation effectiveness of the contract on delivery of
goods, especially its importance and impact are important tasks of civil rights,
entrepreneurship rights subjects.

Scientific research of the position of the contract on delivery of goods in the

development of a democratic market economy in our country, its effective serving to
the interests of the state and society and improving its legal structure will create
opportunities for further increasing its role in the development of private
entrepreneurship in the future.

The research of this dissertation will serve to implementation of Decrees of the

President of the Republic of Uzbekistan of March 4, 1998 «On strengthening the
accountability of officials for economic weakness of economic entities and for the
fulfillment of the contractual obligations», of May 15, 2015 «On measures of
ensuring reliable protection of private property, small business and private
entrepreneurship, removing barriers to their rapid development» in order to create
more favorable conditions for amendments to legislative acts in the sphere.

Relevance of the research to priority directions of science and technology

development in the Republic of Uzbekistan.

This dissertation is related to the main

priorities for the development of science and technology and is compatible with the
priority direction. ITD-2 « Development of scientific bases of further deepening of
democratic reforms, formation of civil society, modernization and liberalization of

1

Karimov I.A. Create opportunities for private property and private entrepreneurship at the

expense of implementation of major structural changes in our economy, the consistent continuation
of processes of modernization and diversification in 2015

– our priority goal

// Khalk suzi. - 2015. – January 17. № 11 (6194).


background image

64

the national economy» of the state scientific and technical program for the period of
2015-2017.

Foreign scientific-research review on the dissertation theme.

Scientific-

research activities on specific aspects of improving contractual relations in the sphere
of delivery of goods are carried out in the world’s leading research centers and
universities, including Harvard (USA), La Sapienza (Italy), Cologne (Germany)
universities, Kemerovo State University and in the Russian State Social Sciences
University (Russian Federation).

The following important scientific and practical results were achieved during the

carried

out

scientific

research

on

improving

the

effectiveness

of implementation of the contract on delivery of goods, including, the description of
terms of the contract (Harvard University), the effectiveness of application
of principles of «International commercial contracts» in civil-legal relations
(La Sapienza University), the need to harmonize the terms of the agreement (Cologne
University), contract relations on delivery of goods (Kemerovo State University) as
well as legal regulation of the delivery of goods for national and local needs (the
Russian State University of Social Sciences) were proved to have specific
characteristics.

Research activities are being carried out in the world today on priority areas

such as development of the standard model of the contract on delivery of goods, the
expansion of its role in ensuring the needs of society and national development, to
study the participation of business entities, improvement of relevant international
documents in the sphere.

Extent of scrutiny of the problem.

Issues of improvement of contractual

relations on delivery of goods, ensuring the continuity of the economic foundations
and the legislation in the sphere in the Republic of Uzbekistan are not studied at the
proper level.

Foreign

scientists

K. Levison,

S. Shavel,

D. Trebilkok

V. Patrick,

Sh. Schmitt, T. Chung, A. Edlin and D. Gianni studied issues related to the
improvement of conditions specified in the contracts, M. J. Bonell – the importance
of «The principles of international commercial contracts» in contractual relations on
delivery of goods, M. Hesselink and S. Vris – The European principles of contract
law, G. Jaymenes – the use of standard contracts in international trade relations,
J. B. Mitchell participation of public structures in contracts on delivery of goods for
the state needs.

The peculiarities of the contract on delivery of goods were studied by

E. Y. Tokar, V. V. Vitryanskiy, A. M. Gavrilova, L. I. Shevchenko, E. P. Kucher,
A. V. Skvortsov, V. Pustozerova, A. Solovyov, A. Lazarenko, M. Filatova.

Some aspects of the delivery of goods for national and local needs were studied

in

works

of

L. V. Gorbunova,

A. V. Yarovaya,

L. I. Shevchenko,

L. E. Permyakov, Ya. B. Grebenshikova, L. V. Zabotina, issues of delivery of certain
types of goods by T. E. Kukina, N. P. Orlova.

General aspects of contracts used in the sphere of delivery of goods in

Uzbekistan

are

studied

by

Kh. R. Rakhmonkulov,

I. B. Zakirov,

M. Kh. Rakhmonkulov, Sh. N. Ruzinazarov, R. Ruziyev, K. Sindorov, T. Umarov,


background image

65

F. Shodmanov, and their use in activities of business entities by Kh. T. Azizov,
I. Anortoev,

S. Bobokulov,

M. Borotov,

S. Gulyamov,

O. Okyulov,

B. Samarkhudjaev, K. Rashidov, M. Usmanov, J. T. Kholmuminov, S. Khamroev,
N. F. Imamov.

At the same time, different aspects of delivery of goods were studied by

K. Sh. Abdulkhasanova,

Kh. Kh. Makhmudov,

D. I. Babaev,

A. Sh. Gulamov

as the subject of a special scientific research.

The above-mentioned shows that theoretical and practical problems of civil and

legal regulation of contractual relations on delivery of goods in a market economy
was not studied as a comprehensive research based on civil and business legislation
of the Republic of Uzbekistan, as well as on relevant international documents in the
sphere and other legislative acts.

Relation of the dissertation theme to the scientific-research works

of higher educational institutions where the dissertation is carried out.

The

subject of the research is included into structural part of the scientific research
of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan on
«Problems of improving contractual relations in the market economy»
(2015-2018).

The purpose of the research –

development of scientific conclusions and

proposals for the development of legislation on improvement of civil-legal contracts
on delivery of goods.

Objectives of the research:

to study the nature and importance of the contractual relations on delivery of

goods;

civil legislative acts on delivery of goods and analysis of their improvement in

conditions of market economy;

to determine the position of international documents on contractual relations on

delivery of goods and development of recommendations for the improvement of
national legislation on their basis;

scientific analysis of different aspects of continuity of purchase-and-sale

contract on delivery of goods with the general structure;

to identify the nature of the contract on delivery of goods as the basis of

emerging civil-legal relations, specific aspects of goods as its subject, their
description;

to study the duration and order of the contract on delivery of goods and develop

recommendations aimed at improving the analysis on the basis of civil legislation;

to study issues related to the responsibility of the parties in non-performance or

improper fulfillment of contractual obligations on delivery of goods;

to develop scientific and practical conclusions and proposals on improvement of

the standard model of the contract on delivery of goods with business entities on the
basis of studying international documents and foreign national legislation;

to determine the specific aspects of contracts on delivery of goods with bodies

of internal affairs, and develop recommendations aimed at improving law
enforcement practice and the national legislation on the basis of their analysis;


background image

66

to develop proposals and recommendations that serve to improve civil legal

norms on regulating the sphere of delivery of goods and law enforcement practice.

The object of the research

– social and legal relations associated with the

delivery of goods in market economy.

The subject of the research

is international documents in the sphere of delivery

of goods, legislative acts of the Republic of Uzbekistan and foreign countries,
scientific doctrine on the use of civil-legal agreements in the sphere, law enforcement
and practice of economic courts.

Methods of the research.

In studying issues related to the theme of the

dissertation, methods such as studying events taking place in society, analyzing the
accumulated experience, generalizing, deduction, systematic approach, comparative-
legal, formal-legal analysis, sociological surveys, analysis of statistical data were
used.

Within the framework of the dissertation, surveys were carried out

in 12 regions of our country in cooperation with the Chamber of Commerce and
Industry of the Republic of Uzbekistan and business entities, as well as between
senior officials of the competent bodies of internal affairs, issues that were considered
in the practice of courts were studied.

The scientific novelty of the research is as follows:

scientific recommendations based on further strengthening the reliable

protection of business entities, expanding their participation in the sphere of delivery
of goods are introduced;

obligation of taking measures on ensuring claim over actions prohibiting

business activities in the economic courts is justified;

solutions for the protection of business entities and consumer interests are

developed in relations associated with contracts on delivery of goods;

introduction of amendments and additions to the Civil Code in accordance with

the procedures on delivery of goods of the Convention «On contracts of the sale of
international goods», rights and obligations of the parties, breach of contract preview
are justified;

the need to coordinate requirements of the Article 366 and the Article 108

of the Civil Code is identified, it is justified that a new Article 110

1

known as

«Electronic forms of contracts» should be included in the Civil Code in accordance
with the rules of the international documents in this field;

the need for the introduction of the rules into the Chapter 51 of the Civil Code

(«Storage of property») on relations on storage of goods delivered by suppliers to
buyers on the basis of analysis of contracts on delivery of goods is identified;

the need of participating in industrial fairs of business entities producing their

own products, as well as of any product suppliers and sellers dealing with the
delivery of goods, purchasing products in electronic trading, as well as through the
specific information portal in exchange activities are justified.

Practical results of the research.

Proposals on introducing amendments and

aadditions to the Civil and Economic Procedure Codes of the Republic of Uzbekistan,
laws «On foreign economic activities», «On contractual and legal basis of activities
of business entities», «On guarantees of freedom of entrepreneurial activity», «On


background image

67

electronic digital signature» will serve to further strengthen the protection of private
property, and business entities, to remove barriers to their rapid development, to
expand the scope of participation of small business and private entrepreneurship in
the delivery of goods.

Recommendations given to the decisions of the Plenum of the Supreme

Economic Court of the Republic of Uzbekistan will provide an opportunity of full
implementation of the requirements of the Law of the Republic of Uzbekistan
«On the contractual-legal base of activities of economic entities» in the economic
court activities, carry out appropriate measures on their claims on the basis of
applications submitted by business entities.

The reliability of the results.

Theoretical conclusions, proposals aimed at

improving the legislative acts and development of law enforcement practice at the
end of each chapter of the research work, as well as reflected in the conclusion of the
dissertation are forwarded on the basis of analysis of civil law, theoretical viewpoints
in business law science, international documents and national legislative norms in the
sphere of delivery of goods in practice.

The conclusions are developed on the author’s views on finding solutions to the

tasks set for aims of the research and on its achievement, on comments and
suggestions, as well as on the basis of results of social questionnaire, issued by
relevant documents on statistical materials conducted in the research and relevant
documents.

Research proposals and recommendations are developed in accordance with

international documents, national legislation, law enforcement and economic court
practice and civil rights, addressing conceptual problems in the theory of business
law sciences and the need to find their solution.

Scientific and practical significance of the research results.

The scientific

importance of the dissertation, its scientific-theoretical conclusions, recommendations
and suggestions will be reflected in future scientific activities, in legislative activities,
law-enforcement practice, in interpretation of applicable norms in civil and business
legislative acts, improvement of national legislation and civil law, in further
scientific-theoretical enrichment of business law sciences. The reliance on the
theoretical aspects of the research will create opportunities of carrying out new
scientific research associated with issues of delivery of certain types of products in
the future, the participation of business entities in the sphere, as well as
implementation of civil and legal contracts.

Practical recommendations and conclusions developed as a result of the

dissertation can be used in improvement of international documents regulating the
sphere of delivery of goods and development of national legislation, law enforcement
practice, as well as in lectures and workshops on subjects such as «Civil rights» and
«Business law», in preparing educational and methodological manuals and in the
practice of economic courts on reviewing cases associated with the delivery of goods.

Implementation of the research results.

The results of the dissertation are used

in the following:

Article 76 of the Economic Procedure Code of the Republic of Uzbekistan,

Article 17 of the Law «On Foreign Economic Activities», Article 21 of the Law «On


background image

68

the contractual-legal base of activities of economic entities», Article 6 of the Law
«On electronic digital signature», introduction of amendments and amendment to the
Article 5 of the Law «On guarantees of freedom of entrepreneurial activity» and
proposals on introducing the new Article 30

1

to this law on «Guarantees of

application of privileges and preferences granted to business entities» are used in the
development of the draft law of the Republic of Uzbekistan «On introducing
amendments and amendment to some legislative acts of the Republic of Uzbekistan
on strengthening the reliable protection of private property, business entities, on
removing barriers to their rapid development». These proposals are reflected in the
Articles 1, 14, 19, 23, and 29 of the Law No. 391 of the Republic of Uzbekistan of
August 20, 2015 (act No. 02/1-5, 16.11.2015, the Legislative Chamber of the Oliy
Majlis of the Republic of Uzbekistan).

Used in the following areas of the Law of the Plenum of the Supreme Economic

Court of the Republic of Uzbekistan «On introducing amendments and amendment to
some legislative acts of the Plenum of the Supreme Economic Court of the Republic
of Uzbekistan»: Taking into account the paragraph 9 of the Law No. 103 «On some
issues of using the Law «On contractual-legal base of activities of economic entities»
in the practice of courts» of March 4, 2002 of the Plenum of the Supreme Economic
Court of the Republic of Uzbekistan and in introducing amendments and amendment
to the paragraph 17 of the Law No. 162 of June 15, 2007 «On the application of the
Economic Procedural Code of the Republic of Uzbekistan in court of first instance».
Implementation of these proposals will serve to ensure the legitimacy in concluding
contracts by economic entities, to improve the efficiency of ensuring claims by the
economic courts on the basis of applications offered by business subjects. These
proposals are reflected in paragraphs 1, 3 of the Plenum of the Supreme Economic
Court of the Republic of Uzbekistan adopted on September 30, 2015 «On introducing
amendments and amendment to certain legislative acts of the Plenum of the Supreme
Economic Court of the Republic of Uzbekistan» (act No. 4359, 30.10.2015, the
Supreme Economic Court of the Republic of Uzbekistan).

Approbation of results of the research.

The results of the research were

approved in 9 scientific-practical conferences, including at the international and
national scientific-practical conferences on «The Constitution of the Republic of
Uzbekistan – as the legal basis of the Criminal Procedure Law (Tashkent, 2009),
«Problems of the study of the state and legal theory sciences» (Tashkent, 2013),
«Actual issues of development of scientific innovative cooperation» (Tashkent,
2014), «Legitimacy, law and order in modern society» (Novosibirsk, 2014), «Actual
issues of legal theory and education» (Tashkent, 2015), «Issues of improving the
legislative acts on civil court proceedings in the judicial-legal reforms: problems and
solutions» (Tashkent, 2015), «Economic and environmental problems of
development of small business and private entrepreneurship in the Aral Sea zone»
(Nukus, 2015), «Actual problems of state and law» (Tashkent, 2015), «Ensuring
reliable protection of human rights and interests – an important aspect of law-making
and law-enforcement practice» (Tashkent, 2015).

Publication of the research results.

33 scientific works on the subject of the

dissertation, including 19 in national journals, 2 in international journals, 9 in


background image

69

scientific conferences, as well as 2 monographs, 1 textbook are published.

The content and structure of the dissertation.

The dissertation consists of 5

chapters,

conclusion,

recommendations,

references,

237

pages

of

text,

27 applications (41 pages).


background image

70

The main content of the dissertation

The introduction

of the dissertation (doctoral dissertation annotation) covers up

the urgency and necessity of the research theme, the dependence of the research to
the priority directions of development of science and technologies of the country,
review of international scientific and research on dissertation theme, the level of
scrutiny of the problem, relation of the dissertation theme to the scientific research
works of higher educational institution where the dissertation is being carried out,
aims and objectives, object and subject, methods, scientific novelty and practical
relevance of the research, the reliability, scientific and practical significance,
introduction, approbation, announcement of conclusions of the research results, the
content and structure of the dissertation.

The first chapter of the dissertation is named

«General characteristics of legal

regulation of contractual relations on delivery of goods»

and deals with issues on

the role of the contract on delivery of goods in the system of civil-legal contracts,
civil-legal acts related to the delivery of goods and improvement of them,
significance of international acts in contractual relations concerning the delivery of
goods, specifics of the contract on delivery of goods as a type of the sales contract.

In the dissertation, it is emphasized that further deepening of democratic market

reforms requires an effective use of possibilities of «civil-legal contract», regulation
by contract should become the main mechanism of market relations. In this
connection, scientific and practical proposals aimed at further development of the
contract on delivery of goods according to economic changes based on the studies of
its content and essence and its use in practice were forwarded.

The researcher criticizing some jurist scientists’ proposals on the adoption of

Trade Code guided by a foreign experience, proves that it is impossible to agree with
this idea.

The research work analyzes the extent of implementing the norm on «while

identifying the calculation procedure in the economic contract, payment of wages for
goods (works, services) should be, definitely, provided not less than the amount
specified in the legislation» in the Article 10 of the Law of the Republic of
Uzbekistan «On contractual and legal basis of activities of business entities» to
relations of delivery of goods in practice.

In particular, in accordance with the Decree of the President of the Republic of

Uzbekistan of May 12, 1995 «On measures for increasing responsibility of heads of
entities and organizations for timely conduction of calculations in the national
economy», if consumers and customers do not pay in the amount of at least 15
percent of cost of delivered goods (works, services), delivery of goods of economic
entities will be forbidden, as well as after 90 days from the date of the actual delivery
of goods it will be considered as «expired accounts receivable». The Decree (January
24, 1996) «On measures of strengthening of payment discipline and mutual
calculations system» notes the possibility of signing contracts on delivery of goods
(services) for export in case of available guarantees of the authorized banks serving
customers.


background image

71

In the dissertation, it is emphasized that law enforcement in these regulations

and in the practice of economic courts is not fully complied. In particular, after the
above-mentioned Decree of the President of the Republic of Uzbekistan, even though
important decisions have been made on strengthening the accountability of officials
for the fulfillment of contractual obligations, non-performance of this regulation is
still one of the actual problems waiting to be solved.

The dissertator offers the following on solving these problems:
1) to clearly define in the legislation of non-performance of rules on «advance

payment of at least 15 percent of the value of delivered goods, sent after 90 days from
the date of delivery of goods, to consider as expired accounts receivable when funds
for the delivery of goods are not received» in accordance with the amendment on
«except for cases prescribed by the legislation» introduced by the the Decree No. PD-
3274 of July 4, 2003 to the above-mentioned provisions of the President;

2) to introduce necessary amendments to the legislative acts on implementation

of norms on law enforcement practice mechanisms, in particular, to the law «On
contractual-legal base of activities of business entities», including application of
measures of responsibility for non-payment of at least 15 % in advance for goods to
be delivered in the Article 32 of the Law, as well as introduce a new Article on
considering accounts receivable as expired when funds for the delivery of goods are
not received in 90 days after delivery of goods;

3) to develop a draft resolution «On some issues of using legislative acts in

judicial practice related to the delivery of goods» of the Plenum of the Supreme
Economic Court and establishment of mechanisms of complying with the rules in
economic judicial activites.

The dissertator offers determination of the content of subjects included as the

most important values of the contract on delivery of goods in the Article 437 of the
Civil Code, that is to define the status of supplier of the product, seller and the buyer
and other companies involved in the delivery of goods in current conditions of the
market economy, including proposal of the sales agent status as subject of wholesale
trade relations in product delivery contracts for the delivery of goods in the legislative
acts.

The dissertator determines that there is a need to improve national legislation

while analysing the practical application of laws of member states at time, when
legislative acts in the sphere of international relations and agreements for the delivery
of goods are being implemented. In this regard, the United Nations Convention on
Contracts for the International Sale of Goods comes to the conclusion that the
national legislation must be improved on the basis of analysis of such important
procedures as delivery of goods, rights and obligations of the parties, preview of
agreement termination, signing a contract on international agreement for the delivery
of goods concluded between the governments of the CIS member states, the order of
its amendment and termination, the cost of the contract and principles of payment
procedures, unanimously refuse the execution of the agreement.

The researcher concludes that today, sustainable development of science and

technology has a positive impact in international practice of contractual relations,
particularly, scientific and technological achievements such as signing a contract in


background image

72

electronic form, making payments via the Internet banking system, issuing contracts
using digital signatures, using electronic cash such as smart cards and networks,
should be set in not only the contract on delivery of goods, but in all civil-legal
contracts mechanisms and procedures, in the Civil Code. In this regard, it is proposed
to introduce an Article 110

1

on «Electronic form of contracts» to the Civil Code in

accordance with the Articles 4 and 9 of the Law of the Republic of Uzbekistan «On
electronic document circulation», the Article 366 of the Civil Code and norms

1

of

international documents.

It was emphasized that the dissertation could serve as an important source in the

development and integration of the world economy and internal economic relations
between the countries, as well as conclusion of an agreement between the two entities
and permanent increasing of culture of its application, in turn, development of model
projects for each type of contracts on sale and delivery of goods and ensuring unity of
terms that are widely used in contractual relations on delivery of goods in the
international level of «Incoterms – 2010» norms in new edition that is entered into
force on January 1, 2011.

The author analyzes specific aspects of the contract for the delivery of goods as

a type of trade based on views and analysis of legal literature (Kh. Rakhmonkulov,
L. Shevchenko, A. Gavrilova, A. Khikmatov, T. Samatov, F. Ibratova, A. Farnshort,
A. Lazarenko). In particular, it is recognized that the agreement provided for special
subjects composition in the civil legislation, a purchaser can be only a subject of
business activity, the object of the contract has specific aspect (to be suitable for use
in entrepreneurial activity), delivery of goods is carried out on the basis of a number
of special requirements of the legislation, coordinated series (group) products can be
delivered (planned for a long time) without a single act within a certain period of time
(for example, during the year), only items can be subject of the contract (public or
private, with traces of a specific type of material).

In the second chapter of the dissertation on

«The essence, object and content

of the contract on delivery of goods»

, essence and importance of the contract on

delivery of goods called as a basis for the emergence of civil and legal relations, the
peculiarities of goods as the object of the contract, the duration of the contract for the
delivery of goods and issues on the agenda are analyzed.

It is known that the study of issues related to the civil-legal contracts, the

essence and content of its types plays an important role in civil law science. This
situation is continuity of reforms not only in our country, but also in all developing
countries, aimed at deepening democratic market reforms and liberalization of the
economy. The contract can be seen as one of the fundamental values of society at the
same time. Consequently, the continuous availability of the need to study the nature
and content of the agreement, developing social values are closely linked with their
goals and objectives (N. N. Tarasov). Thus, the Civil Codes of the majority of
countries define the agreement as a contract, and in some states there are different
definitions in the legislation. In particular, in the Article 3.35 of the Civil Code of the
State of the Netherlands, a «contract» is not only an agreement between the

1

Article 11 of the United Nations Convention on Contracts for the International Sale of Goods;

Article 1.2 on «The rules of private international law».


background image

73

counterparties, but expressed as trusted «promise» by the contractor. At the same
time, such an approach has been adopted in legal principles of the European Contract
law

1

.

In the research, analysis of opinions of lawyer scientists (O. Ioffe,

M. Braginskiy, V. Vitryanskiy, A. Khikmatov, N. Klein) on different aspects of
contracts on trade and contracting from the contract on delivery of goods have been
shown. As well as the notion of the «product range» in the contract for the delivery of
goods need to be established by such areas as type, model, size of goods.

According to the dissertator, in social and economic life, as a result of

development of bilateral contract relations, the importance of contract on delivery of
goods is growing. In particular, «gradually reducing the state intervention in
economic relations in passing to a market economy, giving way to civil-legal means
instead of the administrative methods, and implementation of these in the process of a
certain period of time and steps» (M. Borotov), establishment of a legal state in the
majority of countries effects to the need for regulation of contractual relations in the
form of conditions identified by the constitution (S. S. Khamroev).

In the dissertation it is emphasized that the price (the cost) is also important in

agreement for the delivery of goods as a main condition in formation of the estimates
and the contract terms of the following two criteria, firstly, the activities planned for
the future implementation of the agreement (including implementation of payments);
secondly, to take into account the circumstances that may occur in the future and
could impede the implementation of activities under the terms of the agreement. In
particular, the following criteria by the buyer to pay for the delivered goods, at the
same time, cases of non-delivery of goods or payments will serve to identify future
actions.

At the same time, the case of unascertained price in the contract does not solve

the problem in favor of the plaintiff in the practice of economic courts and in cases of
identifying reflection of the cost of goods in the legislation during the research
supported by survey respondents in surveys conducted within the framework of the
Article 437 of the Civil Code, and the following is offered as an additional
introduction: «The contract on delivery of goods should state the price of the
delivered goods. If the contract does not state the agreement between the parties on
the value of goods to be delivered, the contract of delivery of goods is to be
considered as not concluded».

In the third chapter of the dissertation on

«Issues of improving the legal status

of the parties on obligations of delivery of goods»

issues related to the

entrepreneurs as parties of the contract for the delivery of goods, their rights and
obligations, issues of improving the contract for delivery of goods for the state needs,
the parties of the contracts for the delivery of agricultural production, their rights and
obligations are analysed.

According to the author, improving the system of protection of the legitimate

interests of the buyer of the contract on delivery of goods, which have the status of
legal person in business entities’ activities as the consumer, is demand of period. The

1

Hesselink М. W., de Vries C.J.P. Principles of European Contract Law. Kluwer Law

International. The Hague/London/Boston. 1999. – P.139,158.


background image

74

need for the forwarded proposal (E.Tokar) on the adoption of the Law on the
«Protection of consumer rights of enterprises» in scientific literatures in relation to
provision of legal protection of the quality of goods delivered under the contract on
civil law and in this regard, to support taking into account the experience of the
United Kingdom and other countries in the European Union, at the same time, to
adopt this law as «On the protection of the legal rights of the consumer» would serve
to cover all economic entities with the status of a «legal entity» taking part as a buyer
in the contract for the delivery of goods.

As well as the reasonableness of the market economy and economic reforms

implemented in the country, and taking into account the requirements of the World
Trade Organization, to take measures on further streamlining the system of
certification of products produced by business entities, and also, to discuss
implementation of procedures of presentation of certificates to small enterprises
specialized in temporary and permanent production when the family business is
developing, including requirement on giving the right of a temporary certificate that
is granted for 5 years to small enterprises that have now started their activity, to help
them in carrying out their own projects by creating opportunities of financial support
from banks and credit organizations, to use various forms of state assistance such as
financial support to small businesses for obtaining permanent certificates after the
start of production, raw materials, provision of technical and technological means.

As it is known, in accordance with the Article 438 of the Civil Code of the

Republic of Uzbekistan, the contract of supply may be concluded for a year, for a
time of period more than a year (period contract) or other time of period provided by
agreement of parties. Paragraph 39 of «Products certification rules» mentions that the
certificate of conformity for the product produced is given for one year, and for a
series produced products for a term of 3 years. According to the author, the
appointment of the issuance of a certificate of conformity for maximum term of 3
years and taking into account the contract for the delivery of goods created over this
time of period could lead to the origin of different circumstances of dispute between
the parties in the future, it is necessary to define in the Article 438 of the Civil Code
the signing of contracts on delivery of goods on a long-term over a period of a year
but not more than three years.

In the research, production of goods by business entities, developing projects

such as placing and starting up technical means, and support their implementation in
practice based on the advanced experience of foreign countries, proposals are
forwarded on establishment of engineering centers under the district offices of the
Chamber of Commerce and Industry of the Republic of Uzbekistan, and
establishment of subcontracting centers on methodological support for the expansion
of regional cooperation between business subjects.

In the dissertation, opinions on introduction of public contracts to a series of

administrative contracts (A.S.Rotenberg), absense of full reflection of the nature of
goods (L. V. Andreeva), absense of liability for the delivery of goods in the state
contract (L. E. Permyakov) are analysed and concluded as that they do not have
sufficient grounds.


background image

75

According to the author’s point of view, when the buyer pays for the goods on

the state contract, circumstances of his obligation related to the customer guarantee of
the State, along with the revision and harmonization of norms of public order
(M. Kalandarova) are issues waiting for its solution today. In this regard, gained
experience for the delivery of goods for state needs in our country during the years of
independence, as well as from the experience of international and developed
countries, it is important to develop the law of the Republic of Uzbekistan «On
procedures of delivering goods for the state needs, implementing activities, services»,
and to set rules aimed at regulating relations such as procedures of delivering goods
for the needs of national and local state governing bodies, the status of subjects
involved in the government as a customer, the procedure of placing orders into the
official website of the authorized state bodies.

The role and importance of the contracting agreement on delivery of agricultural

products is analysed in the research. In this regard, it have been concluded that the
civil legislation (Paragraph 5 of Chapter 29 of the Civil Code) norms poses a minimal
level of legal contractual agreement.

The fourth chapter of the dissertation is on

«Legal consequences of not

fulfilling the obligations of the contract on delivery of goods»

. The non-

compliance of the contractual obligations on delivery of goods or the inappropriate
fulfillment of conditions and forms of responsibility for matters relating to the
liability of the supplier and the buyer of the product have been investigated in this
dissertation.

As it is known, any member of the contract have interest of its execution in the

required level (Kh. Rakhmonkulov). The regulation of market relations and ensuring
the fulfillment of the contractual obligations of civil-legal responsibility in this sphere
is the main engine (F. Shodmanov), and responsibility for non-performance of
contractual obligations or improper fulfillment is the type of civil-legal responsibility
(R. Ruziev).

According to the researcher in this regard, increasing implementation of

contracts on delivery of goods, which are widely used in the context of market
economy, violation of contractual obligations and the related analysis of the judicial
practice arises the need to improve the terms of principles of responsibility.
Including, in case of non-performance of responsibilities or improper fulfillment of
obligations, the protection of civil rights on «compensation» method is rarely used. In
other words, not only the damage caused by the creditor of his obligation to the
debtor proving the exact amount but the fact of their existence is an important issue.
As noted in the legal literature, guidelines should be developed on establishment of
an economic-legal basis for determining the damage (A. Sh. Gulomov).

According to the dissertator’s point of view, civil-legal liability, according to the

above-mentioned application form is not clearly reflected in the provisions of section
24 of the Civil Code. At the same time it is proposed to introduce new Article 324

1

into this section of the Civil Code on «determining the amount of damages that
should be covered», Article 324

2

on «reimbursement of expenses related to the

cancellation of a contract», as well as importance of introducing amendments and
additions to the Article 324 and 327 is substantiated and their text is included.


background image

76

In addition, analysis and opinions of jurist scientists on effect of economic

sanctions regardless the fault of the supplier of goods (Kh. Rakhmonkulov, Sh.
Ruzinazarov, M. Niyozov), relation to the long process of delivery of goods
(V. V. Vitryanskiy), the importance of ensuring the observance to contractual
discipline (N.Ismoilov), the need to develop its mechanisms (K. Abdulkhasanova)
and when the provision of the contractual discipline is executed through methods
such as civil-legal means, penalties, fine, when public and legal instruments (in
particular, criminal responsibility against the officials who violated administrative
discipline of the agreement) damage to the interests of the state and society, in this
case, the application of public-legal sanctions in all cases according to a private
relations is not fit for purpose.

According to the author’s view, the United Nations Convention

«On Contracts for the International Sale of Goods» does not allow for the application
of requirements of the legislative acts associated with contracts on delivery of goods
on the protection of the rights of consumers. At the same time, the main purpose of
the contract on the basis of product delivery is to meet the needs of the buyer in
entrepreneurial activity or for personal, family, household and not connected with the
use of other similar purposes, ultimately supply qualitative goods for the consumers
in an appropriate condition.

Consequently, in legislation of protecting consumers’ rights on the contract for

the delivery of goods, including professional and structured development of the rules
in accordance with the Civil Code will serve the interests of business subjects and
consumers. This plays an important role in conditions of market relations of the state
economic activities, in ensuring their business activities, firstly, fullfilment of the
constitutional rules on «taking into account the supremacy of consumers’ rights»,
achieving priorities of the idea on «Reform is not for reform, but for the sake of a
human, for his interests».

As well as the practice of foreign countries (Russia, Belarus) on civil legislation

and analysis of law enforcement experience, including in case the buyer refused
goods delivered by a supplier, relations associated with ensuring the safety of goods
(liability), and depending on demand for the application of provisions of Chapter 51
of the Civil Code on «Savings deposit», proposal on the need of introducing a
separate provision on «Deposit savings in accordance with the law» into this chapter
of the Civil Code is substantiated.

In the fifth chapter of the research on

«Issues of improvement of legal

regulation of relations for the delivery of goods»

, issues of improving the standard

model of contract on delivery of goods concluded with participation of subjects of
entrepreneurial activity, specific aspects of contracts for the delivery of goods
concluded with participation of internal affairs bodies, prospects for improvement of
law enforcemen practice and civil-legal norms associated with the delivery of goods
are explored.

Any civil-legal contract such as the contract for the delivery of goods should be

an exemplary model of how to revise the terms of the agreement are the main issues
discussed not only in legal, but also in the economic literatures (Tirole Jean).
Therefore, if the standard form and the legal aspects of the contract for the delivery of


background image

77

goods is stronger, it will be wider used in socio-economic life. In other words, the
fullness of the content of any agreement is related to terms of its legality and
accuracy, as well as to the extent of implementation of these conditions
(Kh. Rakhmonkulov).

In this chapter of the dissertation, issues of improvement of the standard model

of the contract on the delivery of goods (Kh. Rakhmonkulov, F. Ibratova,
A. Vasiliev, A. Komarov), and specific instructions for the delivery of goods, a place
of delivery of goods, a place for carrying out calculations, conditions on determining
the deadlines, conditions that must be agreed by the application of one of the parties
will be analyzed. Based on the the results of this analysis and needs of law
enforcement practice, the proposal of introducing an additional rule «the place of
delivery of goods to be determined in accordance with the mutual agreement of the
parties of the contract on delivery of goods» into the Article 437 of the Civil Code is
substantiated.

Issues related to the participation of the internal affairs bodies in contracts of

delivery of goods and dependence of this case to their status as a «legal entity» are
analyzed in the dissertation (N. Narmatov, N. Kuldoshev). Based on the analysis of
law enforcement practice and experience of the CIS countries, proposals such as a) to
define the rights and obligations of the Ministry as a legal entity in the Regulation
«On the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan», b) to adopt laws
«On the internal affairs bodies» and «On the agencies» c) to develop special
regulations, including draft regulations «On the procedure of participating in the
auctions (competitions) of structures of the Ministry of Internal Affairs» taking into
account the right of the operational management of structures with the status of a
«legal entity» in the system, some of them, the right of economic management, d) to
develop a series of model contracts on delivery of products taking into account the
peculiarities of each delivered goods by the Ministry of Internal Affairs, are
forwarded.


background image

78

Conclusion

The following theoretical conclusions, proposals on improving legislative acts

and recommendations on the development of law enforcement practice are forwarded
as a result of implemented research:

I. Scientific-theoretical conclusions regarding the contractual relations for

the delivery of goods:

1. Contract of delivery of goods has a special place in the economy and civil

appeal, it is reflected in below:

– in the long-term and stable contractual relations between the parties;
– the subject of the contract are direct production and goods forming the outline

of consumption market;

– implementation of contractual relations is closely linked to not only the

parties, but also to the market infrastructure (shipment, transportation, storage,
insurance, banking and credit system, etc.) activities.

The circumstances require a unique approach to legal regulation of the contract

for the delivery of goods. Unlike a traditional trade, the contract on delivery of goods
is governed by long-term relations. Therefore, this contract in most cases is included
in compound structural contractual relations. Considering the different legal
structures, it can be recognized as one of the largest sub institutional of a civil right.

2. It is justified that in civil sciences, adoption of the Trade Code and supporting

proposals on norms aimed at clearance of professional business relations, including
relations on delivery of goods is not fit for purpose.

In particular, the national legal system in Uzbekistan is formed on the basis of

monistic approach system. This is a historical and national identity, requires only
implementation of the Civil Code and the legislative acts adopted on its basis of
necessity in regulating the rights of property and other proprietary rights, contractual
obligations, as well as other property and personal non-property relations associated
with it. In addition, some aspects of trade relations are effectively regulated by a
number of laws adopted on the basis of the Civil Code of the Republic of Uzbekistan,
including laws «On exchange activities», «On the securities market», «On the
certification of products and services», «On the conformity assessment», «On
technical regulation» and other legislative acts.

Development of the Commerce Code (dualistic system of private law) at the

same time with the Civil Code creates a problem of determining the ratio between
this code and the Civil Code. No matter how the problem is solved, certain
difficulties in law enforcement practice, errors in the orientation occur. This
negatively impacts the socio-economic reform process.

Consequently, improving the contractual relations on delivery of goods should

not be implemented by the adoption of the separate Commercial Code and
establishment of new rules, but it should be carried out in the direction of developing
the provisions of the Civil Code.

In the dissertation it is justified that contractual relations on the delivery of

goods need to be improved taking into account common signs of agreements, as well
as specific signs of contracts.

3. Uzbekistan national law doctrine notes three types of legal structure of the


background image

79

contract on delivery of goods, in particular the general structure of the Civil Code,
legal structures for the delivery of products in sectors reflected in the laws
(e.g., energy, industry, mining, construction, agriculture), special structures on
delivery of certain types of products in the legislative acts.

Laws in law enforcement practice and structures in contracts for the delivery of

certain types of goods that are identified in the legislative acts are based on common
standards stipulated in the Civil Code. At the same time, standards established by the
Civil Code are minimum, in cases associated with the delivery of certain types of
goods, setting aside the provisions of the Civil Code, executing the rules in the
legislation or labor regulations are observed.

In this regard, structures in contracts for the delivery of certain types of goods

must be in accordance with the requirements specified in the Civil Code, so that the
delivery of the relevant product requires exclusivity or the weak side of the
agreement – if requires the interests of the buyer, one can carry his activities out of
requirements of the Code.

At the same time, amendments and additions should be introduced in order to

determine the prospects of improvement of legal provisions on the delivery of goods,
application of relevant contracts to the Civil Code of the Republic of Uzbekistan in
the context of democratic market relations and mechanisms of their implementation,
strengthening rules aimed at creating opportunities on increasing participation of
small business and private entrepreneurship. Taking into account the logical
consequence and the need of reforms being implemented in our country, to refer
paragraph on the «Delivery of goods» of the Civil Code of the Republic of
Uzbekistan as a special chapter and proposal on implementation of this legal structure
in the following areas is justified:

firstly, introduce norms to the paragraph on «General rules on the delivery of

goods» to a new chapter of the Civil Code, reflecting the general characteristics of
contracts for the delivery of goods;

secondly, on the basis of categories of goods as an object of civil rights, to

provide separate paragraphs devoted to the agreements on the delivery of certain
types of goods (determined by private and individual indications, separable and
inseparable, main, belonging and complex objects);

thirdly, legal regulation of relations on the delivery of goods manufactured by

product suppliers engaged in business activities and goods of other manufacturers.

At the same time, taking into account the occurrence of unforeseen

circumstances in development of structure of the contract for the delivery of goods in
the national legislation, necessary conditions should be taken into account in
conducting business activities and in establishing rules in accordance with the parties’
own interests and opportunities.

4. The process of globalization taking place in the whole world is also

influencing the market relations and the process of conversion to the world’s unique
economic and legal place.


Despite the difficulty and complexity of this process, documents developed by

the United Nations, the World Trade Organization, the international governmental


background image

80

and non-governmental organizations (including standard contracts of the
International Chamber of Commerce, rules of «Incoterms – 2010», «Principles of
international commercial contracts» of the International Institute for the unification of
private law – Council of UNIDROIT), international documents such as the agreement
on the general terms of delivery of goods concluded between the CIS member states
are being developed.

Implementation of specific measures aimed at establishing the foundations of a

single economic and legal arena in the world shows the need to bring together the
national legal systems of countries.

5. The «trade» term enshrined in the Article 437 of the Civil Code and that is

used in civil legislation has not a single essence and the concept. In this regard, taking
into account the purpose of the delivery of goods, the «trade» term in this civil and
legal relations should be referred to a material object, production of work with a
certain value, produced for the realization in the market.

6. It is important to improve the legislation on governmental regulation of

activities of economic entities, in particular, to further develop simple and favorable
practice of regulating activities of business entities working in compliance with the
contract discipline.

It would be appropriate to establish mechanisms and principles in the research

work that do not interfer to strengthen the contract discipline for the delivery of
goods regarding the order of implementation of the state control over the research
activities of business entities.

II. Conclusions on the improvement of scientific-theoretical concepts

specific to the state contract on the delivery of goods and contractual
agreements:

1. The state contract on delivery of goods for the state needs has the following

important features: firstly, it is required to meet the needs of the state on certain
goods, works and services in developing contractual and legal relations; secondly, a
special subject will attend as the customer; thirdly, special procedures will be applied
on formalizing contractual relations; fourthly, unilateral change of the state contract
by both parties is allowed only in cases stipulated in the Civil Code of the Republic
of Uzbekistan; fifthly, in most cases, the customer executes the contract at the
expense of the state budget, and this, in turn, envisages for the participation of state
bodies and legal entities that are the subject of public law.

At the same time, the state contract on delivery of goods for the state needs must

be attractive to business subjects.

Civil Rights Institute on ensuring the needs of the state has private, public-legal

and complex character. In particular, the financing of government contracts is
regulated by such norms of public law spheres as administrative and financial.
Concluding state contracts and contracts on delivery of goods for the state needs, as
well as implementation of contractual obligations are the subject of civil rights, and
placement of public orders are regulated by the rules of public law and private law
norms.

2. The definition of contractual agreements in the Article 465 of the Civil Code

should be referred to a number of issues such as period of concluding the contract in


background image

81

relation to agricultural products, content of obligations of the goods-producer, the
quality of the product which is the subject of an agreement, activities on its
production, the obligation on delivering goods to the producer in a certain amount
and assortment.

3. Two most important conditions, that is, firstly, improving the system of

protecting the interests of producers of goods; secondly, the nature of the object of
the contract must be taken into account in improving the system of legal regulation of
relations associated with contractual agreements.

4. Contracting agreement is a special type of purchase-and-sale agreement, as

well as it has the following distinctive features:

a) participation of business entities and companies, dehkan (farmer) households

with the status of a «legal entity» producing agricultural products as a seller under the
agreement, in particular carrying out entrepreneurial activity for the production or
being engaged in producing these products.

At the same time it may become the subject of bilateral relations, depending on

the requirements of the current legislation, individuals without legal entity producing
agricultural goods (production);

b) participation of a buyer purchasing on contractual agreements, for then

processing or purchasing the agricultural products, commercial organizations and
individual entrepreneurs, which have prepared it for purchase. In this regard, flour
combines, yarn-spinning factories, wholesale trade organizations and producing
cooperatives can be recognized as one of the manufacturers. At the same time, if the
preparation of processing agricultural products or sale will be executed for other
purposes, then relationship between the parties in this case cannot be regulated by
contractual agreements;

c) the object of contracting agreement is an agricultural produced (grown)

product. So, in this case, directly cultivated agricultural products (wheat, cotton,
vegetables, fruits, etc.) or production (livestock and poultry products) products should
be taken into account. Thus, processed agricultural products (e.g., oil, canned fruits,
fruit juices, etc.) cannot be realized on contractual agreements, on the contrary, the
delivery of this product should be performed under the contract.

5. Based on analysis, the delivery of agricultural products for the needs of the

state, the use of contracts in the field of legislation and law enforcement practice of
contracting, contracting agreement for the needs of the state should be described as
follows:

«In accordance with the contractual agreements for the state needs, in order to

deliver agricultural products for the needs of the state, product suppliers receiving the
state order and placing on a competitive basis – in producing agricultural products
and transfering to government customers or to the attached buyers, and the state
customer (buyer) will take the obligation of paying the price for the delivered
products in terms of agreement in a stipulated time».




background image

82

III. Conclusions on the improvement of the international documents related

to the delivery of goods:

It is important to discuss the issue of introducing amendments to international

documents on the basis of studying positive experience accumulated in law
enforcement practice of member states to the International agreements. Including:

1. It is also important to introduce appropriate amendments and additions to the

rules of «Incoterms – 2010» in new edition. After all, the «Incoterms – 2010» rules
do not reflect the norms on consequences of the parties in non-performance of their
obligations under the contract of the international sale of goods (the risk of accidental
injury or accidental destruction of the property, as well as except the rules relating to
the amount of trade), transition of the right of ownership from the buyer to seller;

2. Introduction of amendments and additions to the following agreement «On

general conditions for the delivery of goods between the organizations of CIS
member states:

а) to amend item 1 with the following paragraph:
«In accordance with the contract on the delivery of goods the supplier-dealer of

goods engaged in business activities, in conditional term or terms takes responsibility
of submitting products or manufactured goods to the buyer for the business or
personal use, on family purpose, household and other purposes not connected with
the use of similar goals»;

b) to introduce additional basics to the Paragraph 21 as main cases of serious

violation of the contract on delivery of goods such as «violation of terms for the
delivery of goods several times», «when one of the parties is declared insolvent or
bankrupt», and «raising the price of goods in conditions of not agreeing with the
buyer by the supplier of the product»;

c) the world is as a single economic and legal space, and non-alignment in the

international and regional economic associations should cause negative consequences
for any country.

IV. Proposals for the improvement of the national legislation on the

delivery of goods:

1. Paragraph on «Delivery of goods» in the Civil Code should be referred as a

special chapter and define the following:

firstly, to introduce norms reflecting the general characteristics of contracts on

delivery of goods to the paragraph on «General rules on the delivery of goods»,
which should be reflected in the new chapter of the Civil Code;

secondly, to provide a separate chapter devoted to the agreements on the

delivery of certain types of goods and materials (determined by private and individual
indications, separable and inseparable, main, belonging and complex objects) as an
object of civil rights;

thirdly, legal regulation of relations on the delivery of goods manufactured by

product suppliers engaged in business activities and goods of other manufacturers.

At the same time, it is important to take into account the occurrence of

unforeseen circumstances in development of structure of the contract for the delivery
of goods in the national legislation, necessary conditions should be taken into account
in conducting business activities and in establishing rules in accordance with the


background image

83

parties’ own interests and opportunities.

2. Introduce relevant amendments and additions to the Articles 11, 324, 327,

337, 375, 437, 443, 447, 451, 453, 460 of the Civil Code of the Republic
of Uzbekistan, and amend with new Article 110

1

(«Electronic form of contracts»),

Article 324

1

(«Determine the amount of damage to be compensated»),

Article 324

2

(«Compensation of losses related to the termination of the contract»),

Article 893

1

(«Storage of property in accordance with the law»).

3. To the law «On the state control over the activities of economic entities» of

the Republic of Uzbekistan»:

to explain the essence of the concept in the Article 3 on «scheduled inspection»,

«unscheduled inspection», «short term inspection»;

to determine principles of «the rule of law of activities of business subjects»,

«the principle of expediency of conducting an investigation», «the effectiveness of
taking control over the activities of business entities by inspection bodies» as basic
principles of state in the Article 5;

to refer the right of inviting representatives of association of business entities

who are members of entrepreneurial activities, to be engaged in the process of
investigating activities of economic entities in the Article 16;

to include the rule on «information on routine checks approved for the next year

will be published on the official website of the authorized div through the Internet –
global information network within ten days from the date of approval» as the second
part of the Article 10

2

«On informing the business subject about the start of the

planned investigation»:

introduction of the Article 18

1

on «The effectiveness of works investigating

activities of economic entities of regulatory authorities».

The draft law developed by the author of the dissertation «On introducing

amendments and additions to some legislative acts of the Republic of Uzbekistan» is
added.

4. It is necessary to implement the following organizational and legal measures

in order to further expand the range of opportunities for the development of private
property and private entrepreneurship:

a) to develop a comprehensive list of documents required for the implementation

of export-import operations and determine in the legislation as one of the ways of the
state regulation of foreign economic activity of this mechanism;

b) to strengthen the legal base of declaring and maintaining the list of privileges

and preferences provided by the legislation to small business subjects in the register
of privileges and preferences for business entities in a single portal of the state
interactive services of the Republic of Uzbekistan on a regular basis;

c) to explain the procedures of implementing privileges and preferences

provided under the legislative acts of the state bodies, their officials, as well as refer
the importance of ensuring their implementation in the law of the Republic of
Uzbekistan «On guarantees of freedom of entrepreneurial activities»;

d) to include in the legislation of access of persons with a digital signature

certificates to all types of services provided by state and economic governing bodies


background image

84

and commercial banks, issued by the Registration center under the State Tax
Committee of the Republic of Uzbekistan.

5. To pay at least 15 percent of the value of goods to be delivered in advance,

after a period of 90 days from the date of shipment of goods in practice, to consider
the delivery of goods as expired accounts receivable, when the funds had not been
received for the period, as well as to develop mechanisms of implementation of rules
of the normative-legal acts of the President of the Republic of Uzbekistan on
concluding contracts on delivery of goods for export (service) into the social life
service in the presence of guarantees of authorized banks serving customers.

6. It is important to identify the recognition of dependency of payment in the

contracts on delivery of goods in activities of economic courts to the quality of
products, taking into account a uniform interpretation and need for implementation of
rules identified in the legislation, as well as brand name, type, range, the quantity, the
quality and country of origin in the Article 437 of the Civil Code, taking into account
the need for the contract for the delivery of goods must be considered as mutually
agreed definition.

7. It is important to identify the contracts for the delivery of goods of the status

of trade intermediaries as the subject of relations for the delivery of good in
wholesale trade, including, in case of absence of own production company and on
wholesale or retail sale of goods, as well as on physical or legal entities engaged in
entrepreneurial activity on serving for the delivery of goods on his own behalf or on
behalf of the client in the legislative acts.

8. To create a systematic system of sale of any product in the market via a

voluntary basis in the future, in addition to the monopolar types of products and
development of general and special regulations on security of all goods on the basis
of classifiers specified in the legislation is purposeful;

9. While the place and role of non-governmental organizations in the process of

socio-economic reforms in our country is growing, the supplier of goods can have the
status of buyer in terms of achieving the goals set in charters of non-governmental
organizations engaged in other activities generating income in accordance with
established legislative acts, in order to meet their needs in the Article 437 of the Civil
Code.

10. Implementation of business activities on the scheme of small-medium-large

companies based on the experience of foreign countries in the future, suppliers of the
product – improvement of the status of business entities taking into account the
expansion of participation of business entities in foreign economic relations, in
particular to prescribe medium-sized enterprises, large business entities in the
legislative acts.

11. It is advisable to adopt the law of the Republic of Uzbekistan «On the

procedures for the delivery of goods for the state needs, doing business, services»
based on the accumulated experience on the delivery of goods for the state needs and
the experience of developed countries in the years of independence. In addition,
requirements of the Articles 80 and 459 of the Civil Code of the Republic of
Uzbekistan demonstrates the relevance of development of the proposed law.

12. Coordination of activities of product suppliers, as well as to protect their


background image

85

rights and interests, create non-profit organizations, associations and unions, to
introduce proposals on identifying, discussing and addressing problems in the future,
to the competent state bodies, as well as to ensure product suppliers with necessary
legal, economic and other information, plays an important role.

13. Introduction of a system of formation of a list of product suppliers who are

the subject of entrepreneurship along with product manufacturers will create
opportunities for timely implementation of appropriate measures on ensuring the
needs of buyers of these products in the future on the basis of studying market supply
and demand.

14. Based on the needs of law enforcement practice and the experience of

foreign countries, the draft laws «On internal affairs bodies», «On organizations»,
draft regulation «On the procedure for participating in the auction (competition) of
the Ministry of Internal Affairs structures» should be developed.

15. It is important to introduce amendments and additions to some legislative

acts of the Plenum of the Supreme Economic Court of the Republic of Uzbekistan.
Including:

a) according to the requirements of the law of the Republic of Uzbekistan of

August 20, 2015 «On introducing amendments and additions to some legislative acts
of the Republic of Uzbekistan on further strengthening the reliable protection of
private property, business entities, removing barriers to their rapid development, to
introduce relevant amendments and additions to the decrees No. 103 «On some issues
of using in practice of courts» and No. 162 of June 15, 2007 «On the application of
the Economic Procedural Code of the Republic of Uzbekistan in the Court of First
Instance» to the law of the Republic of Uzbekistan of March 4, 2002 «On
contractual-legal base of activities of economic entities»;

b) define the basics provided by plaintiff for charging compensation by the court in

the Decree No. 163 of June 15, 2007 «On some issues of application of civil legislative
acts on non-performance or improper fulfillment of obligations of property law;

c) statement of circumstances that should be focused on while considering

claims by the courts on compensating the buyer or application of penalties in delivery
of a high quality product relatively to the mutual agreement of the parties, as it is
identified in the contracts on delivery of goods in the Decree No. 174 of December
28, 2007 «On the order of resolving disputes related to the delivery of products
(goods) which are not qualitative in an appropriate level;

d) to introduce amendments and additions to paragraphs 4, 5, 8, 10 of the Decree

No.17 of June 3, 1993 «On the practice of dispute resolution related to the delivery of
products, goods deficit», and to the Decree No. 174 of December 28, 2007 «On the
order of resolving disputes related to the delivery of products (goods) that are not
qualitative at an appropriate level», in order to put an end to following the
instructions adopted on legal regulation of the contract for the delivery of goods in
the past, to relying on them while adopting some documents.

The draft law (the draft law is attached) of the Plenum of the Supreme Economic

Court of the Republic of Uzbekistan «On introducing amendments and additions to
some legislative acts of the Plenum of the Supreme Economic Court of the Republic
of Uzbekistan» is developed.


background image

86










background image

87

ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ

СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ

LIST OF PUBLISHED WORKS

I бўлим (I часть; I part)

1. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб бериш бўйича шартномавий

муносабатларни такомиллаштириш: Монография / Масъул муҳаррир
Н.С. Нарматов.–Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015.–134 бет;

2. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб бериш шартномаси юзасидан келиб

чиқадиган мажбуриятлар: Монография / Масъул муҳаррир Н.С. Нарматов.
– Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015. – 135 бет;

3. Камалов О.А. Ички ишлар органлари учун товарлар етказиб бериш

юзасидан давлат контракти хусусида // Фалсафа ва ҳуқуқ. – Т., 2007. – № 4. – Б.
56-57. (12.00.00; № 13);

4. Камалов О.А. Давлат контрактини ҳуқуқий тартибга солишнинг айрим

манбалари ва асослари // Ўзбекистон Республикаси Олий хўжалик суди
ахборотномаси. – Т., 2008. – № 2. – Б. 39-41. (12.00.00; № 3);

5. Камалов О.А. Моддий-техник таъминот, унинг ҳуқуқий ва ташкилий

шакллари // Ҳуқуқ ва бурч. – Т., 2008. – № 2. – Б. 49-50. (12.00.00; № 2);

6. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб беришнинг воситачилик шартномаси

ва унинг моҳияти // Фалсафа ва ҳуқуқ. – Т., 2009. – № 4. – Б. 32-33. (12.00.00;
№ 13);

7. Камалов О.А., Оқюлов О. Конституция как системообразующая

гарантия

развития

предпринимательства

и

частной

собственности

// Ўзбекистон

Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг

ахборотномаси. – Т., 2012. – № 4. – Б. 57-61. (12.00.00; № 12);

8. Камалов

О.А.

Маҳсулот

етказиб

беришда

шартномавий

муносабатларнинг моҳияти ва аҳамияти // Ўзбекистон Республикаси Ички
ишлар вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. – Т., 2013. – № 3. – Б. 51-56.
(12.00.00; № 12);

9. Камалов О.А. Фуқаролик қонун хужжатлари: уларда маҳсулот етказиб

беришга оид нормалар // Ҳуқуқ ва бурч. – Т., 2013. – № 12. – Б. 56-58.
(12.00.00; № 2);

10. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб бериш шартномаси: уни ҳуқуқий

тартибга солишнинг асосий қоидалари // Ўзбекистон Республикаси Олий
судининг ахборотномаси. – Т., 2014. – № 1. – Б. 38-42. (12.00.00; № 10);

11. Камалов О.А. Товарларни шартнома бўйича етказиб бериш муддати

ва тартиби // Ўзбекистон Республикаси Бош прокуратурасининг Олий ўқув
курслари ахборотномаси. – Т., 2014. – № 1. – Б. 60-64 (12.00.00; № 11);

12. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб бериш шартномасининг ўзига хос

хусусиятлари // Ўзбекистон Республикаси Олий хўжалик суди ахборотномаси.
– Т., 2014. – № 2. – Б. 37-41. (12.00.00; № 3);

13. Камалов

О.А. Шартнома муносабатлари ва мажбуриятлари

// Фалсафа ва ҳуқуқ. – Т., 2014. – № 2. – Б. 190-195. (12.00.00; № 13);


background image

88

14. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб беришда шартнома мажбуриятларини

бажармаганлик учун жавобгарлик // Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар
вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. – Т., 2015. – № 1. – Б. 62-66.
(12.00.00; № 12);

15. Камалов О.А. Ички ишлар органлари иштирокидаги маҳсулот етказиб

бериш шартномаларининг ўзига хос хусусиятлари // Ўзбекистон қонунчилиги
таҳлили – Uzbek law review – Обзор законодательства Узбекистана. – Т., 2015. –
№ 1. – Б. 29-32. (12.00.00; № 9);

16. Камалов

О.А. Маҳсулот етказиб бериш соҳасидаги ҳуқуқ

нормаларини

қўллаш

амалиѐтини

такомиллаштириш

истиқболлари

// Қарақалпақ давлат университети хабаршысы. – Нукус, 2015. – № 1.
– Б. 78-81. (12.00.00; № 8);

17. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб бериш шартномасининг тарафлари

сифатидаги тадбиркорларнинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари // Демократлаштириш
ва инсон ҳуқуқлари. – Т., 2015. – № 2. – Б. 33-37. (12.00.00; № 5);

18. Камалов О.А. Тадбиркорлик субъектлари иштирокида тузиладиган

маҳсулот

етказиб

бериш

шартномасининг

намунавий

шаклини

такомиллаштириш масалалари // Ўзбекистон Республикаси Олий хўжалик суди
ахборотномаси. – Т., 2015. – № 4. – Б. 22-28. (12.00.00; № 3);

19. Камалов О.А. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари: уларни етказиб

беришнинг бугунги ҳолати ва истиқболи // Ҳуқуқ ва бурч. – Т., 2015.
– № 6. – Б. 48-49. (12.00.00; № 2);

20. Камалов О.А. Conditions and forms of liability for non-perfomance or

improper performance of contract responsibilities // International Scientific Journal
Euro-Amerikan Scientific Cooperation. – Hamilton, Canada, 2015. – Vol. 8.
– Р. 29-33. (12.00.00; № 3);

21. Камалов О.А. Договор поставки товаров для государственных нужд

(опыт Узбекистана) // Право и жизнь. – М., 2015. – № 202. – С. 172-184.
(12.00.00; № 18).

II бўлим (II часть; II part)

22. Камалов О.А., Нарматов Н.С., Ниятов О.А. Юридик тайѐргарлик:

Дарслик / Масъул муҳаррир Ш.Т. Икрамов. – Т.: Ўзбекистон Республикаси
ИИВ Академияси, 2009. – 624 б.

23. Камалов О.А. Юридик шахслар иштирокидаги хизмат кўрсатиш

муносабатларини

такомиллаштириш

хусусида

айрим

мулоҳазалар.

// Ўзбекистон Республикаси Конституцияси – жиноят-процессуал қонунининг
ҳуқуқий асоси сифатида: Илмий-амалий конференция материаллари. – Т.:
ТДЮИ, 2009. – Б. 285-288.

24. Камалов О.А. Правовой анализ экономических выгод поставок

товаров на основе международных договоров // Молодой учѐный:
Ежемесячный научный журнал. – М., 2013. – № 9. – С. 302-305.

25. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб беришга оид шартномавий

муносабатлар // Давлат ва ҳуқуқ назарияси фанларини ўрганиш муаммолари:


background image

89

Республика илмий-амалий конференция материаллари. – Т.: Ўзбекистон
Миллий университети, 2013. – Б. 62-67.

26. Камалов

О.А.

Договор

контрактации

сельскохозяйственной

продукции (опыт Узбекистана) // Законность и правопорядок в современном
обществе: Сборник материалов ХХ международной научно-практической
конференции. – Новосибирск, 29 августа 2014 г. – С. 20-24.

27. Камалов О.А. Шартномавий мажбуриятларни бажармаганлик ѐки

лозим даражада бажармаганлик учун жавобгарлик // Илмий-инновацион
ҳамкорликни ривожлантиришнинг долзарб масалалари: Республика илмий-
назарий конференцияси материаллари. – Т., 2014. – Б. 127-130.

28. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб берувчи ва сотиб олувчининг

жавобгарлигига доир нормалар таҳлили // Ҳуқуқ назарияси ҳамда таълимнинг
долзарб масалалари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. –
Т.: Ўзбекистон Миллий университети, 2015. – Б. 21-25.

29. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб бериш мажбурияти бўйича маҳсулот

етказиб берувчининг жавобгарлиги // Суд-ҳуқуқ ислоҳотлари шароитида
фуқаролик суд ишларини юритиш тўғрисидаги қонун ҳужжатларини
такомиллаштириш масалалари: муаммо ва ечим: Республика илмий-амалий
конференцияси материаллари тўплами. – Т.: ТДЮУ, 2015. – Б. 68-72.

30. Камалов

О.А. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни

ривожлантиришда маҳсулот етказиб бериш шартномасини тартибга солувчи
нормаларни такомиллаштиришнинг аҳамияти // Орол бўйи зонасида кичик
бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантиришнинг иқтисодий-экологик
муаммолари: Халқаро илмий-амалий анжуман материаллари тўплами.
– Нукус, 2015 . – Б. 188-191.

31. Камалов О.А. Ички ишлар органлари томонидан трансмиллий

жиноятлар

ва

терроризмга

қарши

курашишда

фуқаролик-ҳуқуқий

нормаларнинг аҳамияти // Давлат ва ҳуқуқнинг долзарб муаммолари:
Республика илмий-амалий конференция материаллари тўплами. – Т.: ТДЮУ,
2015. – Б. 422-425.

32. Камалов О.А. Бозор иқтисодиѐти шароитида маҳсулот етказиб

берувчининг жавобгарлигини такомиллаштириш

инсон манфаатларини

таъминлашнинг муҳим омилларидан бири // Инсон ҳуқуқлари ва
манфаатларининг ишончли ҳимоясини таъминлаш – қонун ижодкорлиги ва
ҳуқуқни қўллаш амалиѐтининг муҳим йўналиши: Халқаро илмий-амалий
конференция материаллари тўплами. – Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ
Академияси, 2015. – Б. 142-146.

33. Камалов О.А. Маҳсулот етказиб бериш мажбурияти бўйича сотиб

олувчининг фуқаровий-ҳуқуқий жавобгарлиги // Жамият ва ҳуқуқ. – Т., 2015. –
№ 1. – Б. 59-62.


background image

90

Автореферат Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси

Таҳририят-ноширлик бўлимида таҳрирдан ўтказилди (20.11.2015 йил).

































Чоп этишга рухсат берилди: 27.11.2015. Шартли босма табоғи 5,62

Қоғоз бичими 80х64 1/16. Times New Roman гарнитураси.

Адади 100. Буюртма № .

Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,

100197, Тошкент, Интизор кўчаси, 68

«АКАДЕМИЯ НОШИРЛИК МАРКАЗИ» ДУК

Библиографические ссылки

Камалов О.А. Махсулот етказиб бериш бўйича шартномавий муносабатларни такомиллаштириш: Монография / Масъул муҳаррир Н.С. Нарматов.-Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015.-134 бет;

Камалов О.А. Махсулот етказиб бериш шартномаси юзасидан келиб чиқадиган мажбуриятлар: Монография / Масъул муҳаррир Н.С. Нарматов. - Т.: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. - 135 бет;

Камалов О.А. Ички ишлар органлари учун товарлар етказиб бериш юзасидан давлат контракти хусусида // Фалсафа ва ҳукуқ. - Т., 2007. - № 4. - Б. 56-57. (12.00.00; № 13);

Камалов О.А. Давлат контрактини ҳуқуқий тартибга солишнинг айрим манбалари ва асослари // "Узбекистан Республикаси Олий хўжалик суди ахборотномаси. - Т_, 2008. - № 2. - Б. 39-41. (12.00.00; № 3);

Камалов О.А. Моддий-техник таъминот, унинг ҳуқуқий ва ташкилий шакллари // Ҳуқук ва бурч. -Т., 2008. -№ 2. - Б. 49-50. (12.00.00; № 2);

Камалов О.А. Махсулот етказиб беришнинг воситачилик шартномаси ва унинг моҳияти // Фалсафа ва ҳуқуқ. - Т_, 2009. - № 4. - Б. 32-33. (12.00.00; № 13);

Камалов О.А., Оқюлов О. Конституция как системообразующая гарантия развития предпринимательства и частной собственности //"Узбекистан Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. - Т_, 2012. - № 4. - Б. 57-61. (12.00.00; № 12);

Камалов О.А. Махсулот етказиб беришда шартномавий муносабатларнинг моҳияти ва ахамияти // Узбекистан Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. - Т., 2013. - № 3. - Б. 51-56. (12.00.00; № 12);

Камалов О.А. Фуқаролик конун хужжатлари: уларда махсулот етказиб беришга оид нормалар И Ҳукук ва бурч. - Т., 2013. - № 12. - Б. 56-58. (12.00.00; №2);

Камалов О.А. Махсулот етказиб бериш шартномаси: уни ҳуқуқий тартибга солишнинг асосий коидалари // Узбекистан Республикаси Олий судининг ахборотномаси. - Т., 2014. - № 1. - Б. 38-42. (12.00.00; № 10);

Камалов О.А. Товарларни шартнома бўйича етказиб бериш муддати ва тартиби И Узбекистан Республикаси Бош прокуратурасининг Олий ўкув курслари ахборотномаси. - Т_, 2014. -№ 1.-Б. 60-64 (12.00.00; № 11);

Камалов О.А. Махсулот етказиб бериш шартномасининг ўзига хос хусусиятлари // Узбекистан Республикаси Олий хўжалик суди ахборотномаси. -Т., 2014.-№2.-Б. 37-41. (12.00.00; №3);

Камалов О.А. Шартнома муносабатлари ва мажбуриятлари //Фалсафа ва ҳукуқ. -Т., 2014.-№2. - Б. 190-195. (12.00.00; № 13);

Камалов О.А. Махсулот етказиб беришда шартнома мажбуриятларини бажармаганлик учун жавобгарлик // Узбекистан Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясининг ахборотномаси. - Т., 2015. - № 1. - Б. 62-66. (12.00.00; № 12);

Камалов О.А. Ички ишлар органлари иштирокидаги махсулот етказиб бериш шартномаларининг ўзига хос хусусиятлари // Узбекистан конунчилиги таҳлили - Uzbek law review - Обзор законодательства Узбекистана. - Т., 2015. -№ 1,-Б. 29-32. (12.00.00; №9);

Камалов О.А. Махсулот етказиб бериш соҳасидаги ҳукук нормаларини кўллаш амалиётини такомиллаштириш истиқболлари // Қарақалпақ давлат университети хабаршысы. - Нукус, 2015. - № 1. -Б. 78-81. (12.00.00; №8);

Камалов О.А. Махсулот етказиб бериш шартномасининг тарафлари сифатидаги тадбиркорларнинг хукук ва мажбуриятлари // Демократлаштириш ва инсон ҳуқуқлари. - Т., 2015. -№ 2. - Б. 33-37. (12.00.00; № 5);

Камалов О.А. Тадбиркорлик субъектлари иштирокида тузиладиган махсулот етказиб бериш шартномасининг намунавий шаклини такомиллаштириш масалалари И Узбекистан Республикаси Олий хўжалик суди ахборотномаси. - Т., 2015. - № 4. - Б. 22-28. (12.00.00; № 3);

Камалов О.А. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари: уларни етказиб беришнинг бугунги ҳолати ва истиқболи // Ҳукуқ ва бурч. - Т_, 2015. -№6.-Б.48-49. (12.00.00;№2);

Камалов О.A. Conditions and forms of liability for non-pcrfomance or improper performance of contract responsibilities // International Scientific Journal Euro-Amcrikan Scientific Cooperation. - Hamilton, Canada, 2015. - Vol. 8. -P. 29-33. (12.00.00; №3);

Камалов О.А. Договор поставки товаров для государственных нужд (опыт Узбекистана) // Право и жизнь. - М., 2015. - № 202.- С. 172-184. (12.00.00; № 18).

Камалов О.А., Нарматов Н.С., Ниятов О.А. Юридик тайёргарлик: Дарслик / Масъул муҳаррир Ш.Т. Икрамов. - Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2009. - 624 б.

Камалов О.А. Юридик шахслар иштирокидаги хизмат кўрсатиш муносабатларини такомиллаштириш хусусида айрим мулоҳазалар. //"Узбекистан Республикаси Конституцияси - жиноят-процессуал конунининг хукукий асоси сифатида: Илмий-амалий конференция материаллари. - Т.: ТДЮИ, 2009. - Б. 285-288.

Камалов О.А. Правовой анализ экономических выгод поставок товаров на основе международных договоров // Молодой учёный: Ежемесячный научный журнал. - М., 2013. - № 9. - С. 302-305.

Камалов О.А. Махсулот етказиб беришга оид шартномавий муносабатлар // Давлат ва ҳуқуқ назарияси фанларини ўрганиш муаммолари: Республика илмий-амалий конференция материаллари. - Т.: Узбекистан Миллий университета, 2013. — Б. 62-67.

Камалов О.А. Договор контрактации сельскохозяйственной продукции (опыт Узбекистана) // Законность и правопорядок в современном обществе: Сборник материалов XX международной научно-практической конференции. - Новосибирск, 29 августа 2014 г. - С. 20-24.

Камалов О.А. Шартномавий мажбуриятларни бажармаганлик ёки лозим даражада бажармаганлик учун жавобгарлик // Илмий-инновацион ҳамкорликни ривожлантиришнинг долзарб масалалари: Республика илмий-назарий конференцияси материаллари. -Т., 2014. - Б. 127-130.

Камалов О.А. Махсулот етказиб берувчи ва сотиб олувчининг жавобгарлигига дойр нормалар таҳлили // Ҳукук назарияси хамда таълимнинг долзарб масалалари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. -Т.: Узбекистан Миллий университета, 2015. - Б. 21-25.

Камалов О.А. Махсулот етказиб бериш мажбурияти бўйича махсулот етказиб берувчининг жавобгарлиги // Суд-ҳуқуқ ислоҳотлари шароитида фуқаролик суд ишларини юритиш тўғрисидаги қонун хужжатларини такомиллаштириш масалалари: муаммо ва ечим: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари тўплами. - Т.: ТДЮУ, 2015. - Б. 68-72.

Камалов О.А. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантиришда махсулот етказиб бериш шартномасини тартибга солувчи нормаларни такомиллаштиришнинг аҳамияти // Орол бўйи зонасида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантиришнинг иқтисодий-экологик муаммолари: Халкаро илмий-амалий анжуман материаллари тўплами. -Нукус, 2015 .-Б. 188-191.

Камалов О.А. Ички ишлар органлари томонидан трансмиллий жиноятлар ва терроризмга қарши курашишда фуқаролик-ҳуқуқий нормаларнинг аҳамияти // Давлат ва ҳуқуқнинг долзарб муаммолари: Республика илмий-амалий конференция материаллари тўплами. - Т.: ТДЮУ, 2015.-Б. 422-425.

Камалов О.А. Бозор иқтисодиёти шароитида маҳсулот етказиб берувчининг жавобгарлигини такомиллаштириш - инсон манфаатларини таъминлашнинг муҳим омилларидан бири // Инсон ҳуқуқлари ва манфаатларининг ишончли ҳимоясини таъминлаш - қонун ижодкорлиги ва ҳукукни қўллаш амалиётининг муҳим йўналиши: Халқаро илмий-амалий конференция материаллари тўплами. - Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015. - Б. 142-146.

Камалов О.А. Маҳсулот етказиб бериш мажбурияти бўйича сотиб олувчининг фуқаровий-ҳуқуқий жавобгарлиги // Жамият ва ҳуқуқ. - Т., 2015.— №1,-Б. 59-62.