Миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик-услубий асосларини такомиллаштириш

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жахонда глобал-лашув жараёнининг чуқурлашуви ва илмни кўп талаб қилувчи технология-ларга асосланган ишлаб чиқаришнинг устувор ривожланиши ҳар қандай мамлакатнинг иқтисодий ўсиши ва турмуш сифати ошишининг зарурий шарти инновацион фаоллик билан белгиланади. Инновацион фаоллик, ўз навбатида, давлатнинг иқтисодий ва илмий-техник имкониятлари, унинг инновацияга оид сиёсати ва салохияти, шунингдек, жамиятнинг маънавий ҳолатига боғлиқ. Бу борада халқаро туризм хизматлар бозорининг ривожланиш тенденциялари, жумладан, соҳадаги инновацион ривожланишга алоҳида эътибор қаратилаётгани аҳамиятга моликдир.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг Бирлашган миллатлар ташкилоти Бутунжаҳон туристок ташкилоти Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутқида такидланганидек, «...Ўзбекистоннинг сайёҳлик нуфузи ва салохиятини янада мустаҳкамлаш, интернет оркали унинг жозибадорлигини ошириш, бунда Фаргона водийсининг ҳали ўрганилмаган сўлим ва гўзал гўшалари, Тошкент ва Жиззах вилоятларининг тог ёнбагридаги экологик тоза масканларидан фойдаланган холда, «Буюк ипак йўли» брендини кенг жорий этиш ҳақида бормокда»1. Ушбу вазифаларни хал килишда туризм сохасини инновацион ривожлантириш муҳим ахамият касб этмокда.
Мамлакатимизда мустақиллик йилларида туризм соҳасини ривожланти-риш хизматлар кўрсатиш соҳасидаги туризм хизматлари замонавий хизмат турлари сифатида талкин килиниб, унта эътибор давлат сиёсати даражасига кўтарилган. Шуни таъкидлаш лозимки, «...1993 йилда мамлакатимизда фақат 4 та хусусий туристок фирма бўлган бўлса, ҳозирги кунда туризм хизматларининг нодавлат секторида 800 та туристок фирма ва меҳмонхона, шу жумладан, умумий сиғими 30 минг жойдан иборат 500 та меҳмонхона ва 300 га яқин туроператор ва турагентлар фаолият олиб бормокда»2. Амалга оширилган ишлар натижасида, туризм ва саёҳат Бутунжахон Кенгашининг кўрсаткичи бўйича, Узбекистан Республикаси 2013 йилда туризм сохасида энг тез ривожланаётган бешта мамлакатлар қаторига қўшилди3.
Мамлакатимизда туризм соҳасини янада ривожлантириш, унинг ЯИМ даги улушини ошириш, катта ишчи кучи салоҳиятига эга аҳолини янги ишчи ўринлари билан таъминлаш мақсадида туризм хизматлар бозорини чукур таҳлил килиш ва тегишли дастурлар ишлаб чиқишга асос яратадиган мукаммал илмий тадқиқотларга эҳтиёж мавжудлигини кўрсатмокда. Ушбу муаммоларнинг мавжудлиги ва уларни ҳал қилишнинг объектив зарурат эканлиги миллий туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологии ва методик асослари тадқиқотига бағишланган мазкур мавзунинг долзарблигидан далолат беради.
Жахонда туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик-услубий асосларини такомиллаштириш йўналишида устувор илмий изланишлар амалга оширилиб, бу жараёнда, жумладан: туризм хизматлар бозорининг инновацион ривожланиш йўналишларини аниқлаш ва миллий иқтисодиётда инновацион туризмни ривожлантириш моделини ишлаб чиқиш масалаларга алоҳида эътибор каратилмокда.
Ўзбекистон Республикасининг «Туризм тўғрисида»ги қонуни (1999), "Узбекистан Республикаси Президента Ислом Каримовнинг Бутун-жахон туризм ташкилоти Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутқида баён қилинган халқаро туризмни ривожлантиришнинг стратегик йўналишлари4 хамда "Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2015 йил 10 мартдаги 53-сон «"Узбекистан Республикасида туризмни ривожлантиришнинг айрим масалалари тўғрисида», 2015 йил 9 мартдаги 51-сон «Йўл бўйи ва туризм инфратузилмаларини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги карорлари ва мазкур соҳага тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда мазкур диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат килади.
Тадқиқотнинг мақсади миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик-услубий асосларини такомиллашти-риш ва амалий таклифлар ишлаб чикишдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
минтақавий туристик-рекрацион салохиятдан самарали фойдаланиш, туристик хизматлар турларини кўпайтириш, сифати ва хизматлар экспорт хажмини ошириш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган;
минтақанинг бетакрор туристик ресурсларидан самарали фойдаланиш ҳамда ички ва халқаро туризмини изчил ривожлантириш асосида минтақа туристик-рекрацион кластерини шакллантиришнинг ташкилий-иқтисодий механизмлари ишлаб чиқилган;
туристик корхона бошкарув самарадорлигини аниқлашда динамик меъёрлар модели асосида баҳолаш усули ишлаб чикилган;
миллий туризм соҳасининг инвестицион жозибадорлигини ошириш, давлат ва хусусий бизнес ҳамкорлигини янада мустаҳкамлаш ҳамда миллий туристик дестинация сифатида мақбул тассаввурни шакллантириш ва туристик оқим ҳажмини оширишни эътиборга олган ҳолда инновацион ривожланишнинг ўрта муддатли прогноз кўрсаткичлари асосланган.
ХУЛОСАЛАР
«Миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик-услубий асосларини такомиллаштириш» мавзусидаги докторлик диссертацияси бўйича олиб борилган тадқиқот натижасида куйидаги хулосалар такдим этилди:
1. Тадқиқотлар натижасида миллий туристик хизматлар бозорининг инновацион ривожланишига иктисодий ва ижтимоий омиллар бевосита таъсир килиши тасдиқланди ва уларнинг таркиби аниқланди. Ишда миллий туризм бозорларининг турларга ажратиш ва гурухлашнинг концептуал тамойиллари белгиланди.
2. Миллий туристик хизматлар бозорини барқарор ривожлантириш учуй нафақат туризм сохасини, балки иктисодиётнинг унта турдош бўлган бошқа тармоқлари фаолиятини ҳисобга оладиган мажмуавий ёндашув методикасини тайёрлаш талаб қилинмокда. Бундай методикани ўз таркибига турдош тармоқлар, ташкилотлар, корхоналарни ягона мақсад атрофида бирлаштира оладиган туристик кластер усулини кўллаш орқали амалга ошириш мумкин бўлади. Туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантириш жараёнини тадкикот килиш натижасида Ўзбекистон шароитида туристик-рекреацион кластер моделини шакллантириш тавсия ҚИЛИНДИ.
3. Ҳукумат томонидан кабул килинаётган фармонлар ва стратегик карорлар туризм сохасини инновацион ривожлантиришда ва туризм бозорини мукаммал шакллантириш тамойилларини аниқлаш бўйича илмий-тадқиқот ишларини олиб боришда методологик асос бўлиб хизмат килади. Шунга биноан туризм хизматлар бозорининг келажакда инновацион ривожлантириш йўналишлари таклиф килинди.
4. Муаллиф томонидан таклиф килинаётган миллий инновацион тизим элементларининг ўзаро алоқалари моделида давлатнинг роли хусусий, ташкилий, ижтимоий ва давлат тузилмалари учун кулай институционал иқлим ва инфратизим яратиш хамда инновацион фаолият учун зарур бўлган стратегии йўналишлардаги технологиялар мажмуасини, фундаментал билимларни ривожлантиришга кўмаклашишдан иборат. Таклиф қилинган МИТ элементларининг ўзаро алоқалари моделини Ўзбекистон Республикасининг инновацион фаолият тўғрисидаги бўлажак қонунини ва концепциясини ишлаб чиқишда инобатга олиш тавсия килинади.
5. Ўзбекистон минтакаларида туристик кластерларнинг шакллантири-лиши туристик-рекреацион ресурслардан тўлиқ фойдаланиш замирида янги туристик фирмалар очилиши ва мавжудлари ишини янада фаоллаштиришга туртки беради ва янги туристик махсулотларнинг яратилишига асос бўлади. Шу мақсадда давлат ва махаллий органлар, илмий-тадкикот институтлари хамда тадбиркорлар фойдаланиши мумкин бўлган туристик-рекреацион кластернинг шаклланиш ва ривожлантириш моделининг алгоритми тавсия ҚИЛИНДИ.
6. Бугунги кунда кўпгина давлатларда туризм минтакасининг ягона бренди шакллантирилмокда, ҳукуматлар ўз мамлакатининг турмахсулотини бутунжаҳон бозорига силжитишга кўмаклашмокда. Шу туфайли Ўзбекистон туристик маҳсулотини халқаро бозорга силжитишни жадаллаш-тирадиган "Ўзбекистон" номли ягона миллий брендини яратиш бўйича мутахассис ва олимлар ҳамкорлигида илмий-тадкикот ишларини амалга ошириш ва амалиётга жорий қилиш лозим.
7. Туристик хизмат бозорини чукуррок ўрганиш жараёнида туристик корхоналар бошқарув тизими самарадорлигини аниқлашда динамик меъёрлар моделидан фойдаланиш усули таклиф килинди ва унинг автоматлаштирилган компьютер дастури ишлаб чиқилди.
Туризм статистикаси борасидаги тадқиқотларнинг кейинги ривожлани-шини биз мамлакат миллий хисоблар тизимига интеграциялашган туризм ёрдамчи хисоблар тизимини қўллаш билан боғлаймиз. Ушбу тизим, энг аввало, ихтисослашган туристик субминтақалар хамда ялпи минтақавий маҳсулот ҳажмида туризмдан олинадиган даромаднинг улуши катта бўлган минтақаларга нисбатан жорий килиниши зарур.
8. Туристик хизматлар бозорини инновацион ривожланиш кўламини аниқлашнинг самарали усули сифатида «туризм интенсивлиги коэффициента» кўрсаткичи негизида бахолаш таклиф килинди. Бу кўринишдаги ҳисоб-китоблар статистика амалиётида кўллаш учун таклиф килинди.
9. Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган ва илмий асосланган инновацион ривожланишининг ўрта муддатли прогнози Ўзбекистонда туризм сохасининг инвестицион жозибадорлигини ошириш, давлат ва хусусий бизнес ҳамкорлигини мустахкамлашга имкон яратиши билан бир каторда, туристик корхоналарининг самарали фаолият кўрсатишига хамда мамлакатимизнинг туристик дестинация сифатида ҳаммага мақбул бўладиган тассавурини шакллантиришга хизмат килади.

Manba turi: Tezislar
Yildan beri qamrab olingan yillar 1992
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:
CC BY f
1-80
24

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Сафаров, Б. (2023). Миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик-услубий асосларини такомиллаштириш . Avtoreferat Katalogi, 1(1), 1–80. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/48953
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жахонда глобал-лашув жараёнининг чуқурлашуви ва илмни кўп талаб қилувчи технология-ларга асосланган ишлаб чиқаришнинг устувор ривожланиши ҳар қандай мамлакатнинг иқтисодий ўсиши ва турмуш сифати ошишининг зарурий шарти инновацион фаоллик билан белгиланади. Инновацион фаоллик, ўз навбатида, давлатнинг иқтисодий ва илмий-техник имкониятлари, унинг инновацияга оид сиёсати ва салохияти, шунингдек, жамиятнинг маънавий ҳолатига боғлиқ. Бу борада халқаро туризм хизматлар бозорининг ривожланиш тенденциялари, жумладан, соҳадаги инновацион ривожланишга алоҳида эътибор қаратилаётгани аҳамиятга моликдир.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг Бирлашган миллатлар ташкилоти Бутунжаҳон туристок ташкилоти Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутқида такидланганидек, «...Ўзбекистоннинг сайёҳлик нуфузи ва салохиятини янада мустаҳкамлаш, интернет оркали унинг жозибадорлигини ошириш, бунда Фаргона водийсининг ҳали ўрганилмаган сўлим ва гўзал гўшалари, Тошкент ва Жиззах вилоятларининг тог ёнбагридаги экологик тоза масканларидан фойдаланган холда, «Буюк ипак йўли» брендини кенг жорий этиш ҳақида бормокда»1. Ушбу вазифаларни хал килишда туризм сохасини инновацион ривожлантириш муҳим ахамият касб этмокда.
Мамлакатимизда мустақиллик йилларида туризм соҳасини ривожланти-риш хизматлар кўрсатиш соҳасидаги туризм хизматлари замонавий хизмат турлари сифатида талкин килиниб, унта эътибор давлат сиёсати даражасига кўтарилган. Шуни таъкидлаш лозимки, «...1993 йилда мамлакатимизда фақат 4 та хусусий туристок фирма бўлган бўлса, ҳозирги кунда туризм хизматларининг нодавлат секторида 800 та туристок фирма ва меҳмонхона, шу жумладан, умумий сиғими 30 минг жойдан иборат 500 та меҳмонхона ва 300 га яқин туроператор ва турагентлар фаолият олиб бормокда»2. Амалга оширилган ишлар натижасида, туризм ва саёҳат Бутунжахон Кенгашининг кўрсаткичи бўйича, Узбекистан Республикаси 2013 йилда туризм сохасида энг тез ривожланаётган бешта мамлакатлар қаторига қўшилди3.
Мамлакатимизда туризм соҳасини янада ривожлантириш, унинг ЯИМ даги улушини ошириш, катта ишчи кучи салоҳиятига эга аҳолини янги ишчи ўринлари билан таъминлаш мақсадида туризм хизматлар бозорини чукур таҳлил килиш ва тегишли дастурлар ишлаб чиқишга асос яратадиган мукаммал илмий тадқиқотларга эҳтиёж мавжудлигини кўрсатмокда. Ушбу муаммоларнинг мавжудлиги ва уларни ҳал қилишнинг объектив зарурат эканлиги миллий туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологии ва методик асослари тадқиқотига бағишланган мазкур мавзунинг долзарблигидан далолат беради.
Жахонда туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик-услубий асосларини такомиллаштириш йўналишида устувор илмий изланишлар амалга оширилиб, бу жараёнда, жумладан: туризм хизматлар бозорининг инновацион ривожланиш йўналишларини аниқлаш ва миллий иқтисодиётда инновацион туризмни ривожлантириш моделини ишлаб чиқиш масалаларга алоҳида эътибор каратилмокда.
Ўзбекистон Республикасининг «Туризм тўғрисида»ги қонуни (1999), "Узбекистан Республикаси Президента Ислом Каримовнинг Бутун-жахон туризм ташкилоти Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги нутқида баён қилинган халқаро туризмни ривожлантиришнинг стратегик йўналишлари4 хамда "Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2015 йил 10 мартдаги 53-сон «"Узбекистан Республикасида туризмни ривожлантиришнинг айрим масалалари тўғрисида», 2015 йил 9 мартдаги 51-сон «Йўл бўйи ва туризм инфратузилмаларини ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги карорлари ва мазкур соҳага тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда мазкур диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат килади.
Тадқиқотнинг мақсади миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик-услубий асосларини такомиллашти-риш ва амалий таклифлар ишлаб чикишдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
минтақавий туристик-рекрацион салохиятдан самарали фойдаланиш, туристик хизматлар турларини кўпайтириш, сифати ва хизматлар экспорт хажмини ошириш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган;
минтақанинг бетакрор туристик ресурсларидан самарали фойдаланиш ҳамда ички ва халқаро туризмини изчил ривожлантириш асосида минтақа туристик-рекрацион кластерини шакллантиришнинг ташкилий-иқтисодий механизмлари ишлаб чиқилган;
туристик корхона бошкарув самарадорлигини аниқлашда динамик меъёрлар модели асосида баҳолаш усули ишлаб чикилган;
миллий туризм соҳасининг инвестицион жозибадорлигини ошириш, давлат ва хусусий бизнес ҳамкорлигини янада мустаҳкамлаш ҳамда миллий туристик дестинация сифатида мақбул тассаввурни шакллантириш ва туристик оқим ҳажмини оширишни эътиборга олган ҳолда инновацион ривожланишнинг ўрта муддатли прогноз кўрсаткичлари асосланган.
ХУЛОСАЛАР
«Миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик-услубий асосларини такомиллаштириш» мавзусидаги докторлик диссертацияси бўйича олиб борилган тадқиқот натижасида куйидаги хулосалар такдим этилди:
1. Тадқиқотлар натижасида миллий туристик хизматлар бозорининг инновацион ривожланишига иктисодий ва ижтимоий омиллар бевосита таъсир килиши тасдиқланди ва уларнинг таркиби аниқланди. Ишда миллий туризм бозорларининг турларга ажратиш ва гурухлашнинг концептуал тамойиллари белгиланди.
2. Миллий туристик хизматлар бозорини барқарор ривожлантириш учуй нафақат туризм сохасини, балки иктисодиётнинг унта турдош бўлган бошқа тармоқлари фаолиятини ҳисобга оладиган мажмуавий ёндашув методикасини тайёрлаш талаб қилинмокда. Бундай методикани ўз таркибига турдош тармоқлар, ташкилотлар, корхоналарни ягона мақсад атрофида бирлаштира оладиган туристик кластер усулини кўллаш орқали амалга ошириш мумкин бўлади. Туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантириш жараёнини тадкикот килиш натижасида Ўзбекистон шароитида туристик-рекреацион кластер моделини шакллантириш тавсия ҚИЛИНДИ.
3. Ҳукумат томонидан кабул килинаётган фармонлар ва стратегик карорлар туризм сохасини инновацион ривожлантиришда ва туризм бозорини мукаммал шакллантириш тамойилларини аниқлаш бўйича илмий-тадқиқот ишларини олиб боришда методологик асос бўлиб хизмат килади. Шунга биноан туризм хизматлар бозорининг келажакда инновацион ривожлантириш йўналишлари таклиф килинди.
4. Муаллиф томонидан таклиф килинаётган миллий инновацион тизим элементларининг ўзаро алоқалари моделида давлатнинг роли хусусий, ташкилий, ижтимоий ва давлат тузилмалари учун кулай институционал иқлим ва инфратизим яратиш хамда инновацион фаолият учун зарур бўлган стратегии йўналишлардаги технологиялар мажмуасини, фундаментал билимларни ривожлантиришга кўмаклашишдан иборат. Таклиф қилинган МИТ элементларининг ўзаро алоқалари моделини Ўзбекистон Республикасининг инновацион фаолият тўғрисидаги бўлажак қонунини ва концепциясини ишлаб чиқишда инобатга олиш тавсия килинади.
5. Ўзбекистон минтакаларида туристик кластерларнинг шакллантири-лиши туристик-рекреацион ресурслардан тўлиқ фойдаланиш замирида янги туристик фирмалар очилиши ва мавжудлари ишини янада фаоллаштиришга туртки беради ва янги туристик махсулотларнинг яратилишига асос бўлади. Шу мақсадда давлат ва махаллий органлар, илмий-тадкикот институтлари хамда тадбиркорлар фойдаланиши мумкин бўлган туристик-рекреацион кластернинг шаклланиш ва ривожлантириш моделининг алгоритми тавсия ҚИЛИНДИ.
6. Бугунги кунда кўпгина давлатларда туризм минтакасининг ягона бренди шакллантирилмокда, ҳукуматлар ўз мамлакатининг турмахсулотини бутунжаҳон бозорига силжитишга кўмаклашмокда. Шу туфайли Ўзбекистон туристик маҳсулотини халқаро бозорга силжитишни жадаллаш-тирадиган "Ўзбекистон" номли ягона миллий брендини яратиш бўйича мутахассис ва олимлар ҳамкорлигида илмий-тадкикот ишларини амалга ошириш ва амалиётга жорий қилиш лозим.
7. Туристик хизмат бозорини чукуррок ўрганиш жараёнида туристик корхоналар бошқарув тизими самарадорлигини аниқлашда динамик меъёрлар моделидан фойдаланиш усули таклиф килинди ва унинг автоматлаштирилган компьютер дастури ишлаб чиқилди.
Туризм статистикаси борасидаги тадқиқотларнинг кейинги ривожлани-шини биз мамлакат миллий хисоблар тизимига интеграциялашган туризм ёрдамчи хисоблар тизимини қўллаш билан боғлаймиз. Ушбу тизим, энг аввало, ихтисослашган туристик субминтақалар хамда ялпи минтақавий маҳсулот ҳажмида туризмдан олинадиган даромаднинг улуши катта бўлган минтақаларга нисбатан жорий килиниши зарур.
8. Туристик хизматлар бозорини инновацион ривожланиш кўламини аниқлашнинг самарали усули сифатида «туризм интенсивлиги коэффициента» кўрсаткичи негизида бахолаш таклиф килинди. Бу кўринишдаги ҳисоб-китоблар статистика амалиётида кўллаш учун таклиф килинди.
9. Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган ва илмий асосланган инновацион ривожланишининг ўрта муддатли прогнози Ўзбекистонда туризм сохасининг инвестицион жозибадорлигини ошириш, давлат ва хусусий бизнес ҳамкорлигини мустахкамлашга имкон яратиши билан бир каторда, туристик корхоналарининг самарали фаолият кўрсатишига хамда мамлакатимизнинг туристик дестинация сифатида ҳаммага мақбул бўладиган тассавурини шакллантиришга хизмат килади.


background image

САМАРҚАНД ИҚТИСОДИЁТ ВА СЕРВИС ИНСТИТУТИ

ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ

БИР МАРТАЛИК ИЛМИЙ КЕНГАШ

САМАРҚАНД ИҚТИСОДИЁТ ВА СЕРВИС ИНСТИТУТИ

САФАРОВ БАХОДИРХОН ШАХРИЁРОВИЧ

МИЛЛИЙ ТУРИСТИК ХИЗМАТЛАР БОЗОРИНИ

ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ МЕТОДОЛОГИК

УСЛУБИЙ АСОСЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

08.00.05 –

«

Хизмат кўрсатиш тармоқлари иқтисодиёти

»

(иқтисодиёт фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Самарқанд – 2016

УДК 338.487-021.338


background image

Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation

Сафаров Баходирхон Шахриёрович

Миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг
методологик-услубий асосларини такомиллаштириш………………………………..

3

Сафаров Баходирхон Шахриёрович

Совершенствование методолого-методических основ инновационного развития
национального рынка туристических услуг……………………………………………

27

Safarov Bahodirhon Shakhriyorovich

Improvement of the methodological bases of the innovative development of the national

touristic services market…………………………………………………….……………..

51

Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ

List of published publications……………………………………………………………..

73

САМАРҚАНД ИҚТИСОДИЁТ ВА СЕРВИС ИНСТИТУТИ

ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ

БИР МАРТАЛИК ИЛМИЙ КЕНГАШ

САМАРҚАНД ИҚТИСОДИЁТ ВА СЕРВИС ИНСТИТУТИ

САФАРОВ БАХОДИРХОН ШАХРИЁРОВИЧ

МИЛЛИЙ ТУРИСТИК ХИЗМАТЛАР БОЗОРИНИ

ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ МЕТОДОЛОГИК


background image

УСЛУБИЙ АСОСЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

08.00.05 –

«

Хизмат кўрсатиш тармоқлари иқтисодиёти

»

(иқтисодиёт фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Самарқанд – 2016

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар

Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/B2014.3-4.I68 рақам
билан рўйхатга олинган.

Диссертация Cамарқанд иқтисодиёт ва сервис институтида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) Илмий Кенгаш веб-саҳифаси

(www.sies.uz)

ва

«Ziyonet»

Ахборот-таълим

портали

(www.ziyonet.uz)

манзилларига

жойлаштирилган.

Илмий маслаҳатчи:

Тухлиев Искандар Суюнович

иқтисодиёт фанлари доктори, профессор

Расмий оппонентлар:

Иватов Ирисбек

иқтисодиёт фанлари доктори, профессор

Мирзаев Кулмамат Джанзакович

иқтисодиёт фанлари доктори, профессор

Махкамова Мамлакат Абдукадировна

иқтисодиёт фанлари доктори, профессор

Етакчи ташкилот:

Г.В.Плеханов номидаги Россия

иқтисодиёт университетининг Тошкент

шаҳридаги филиали

Диссертация ҳимояси Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти ҳузуридаги фан доктори


background image

илмий даражасини берувчи бир марталик Илмий Кенгашнинг 2016 йил «09» июль соат

11.00 даги мажлисида бўлиб ўтади. (Манзил: 140100, Самарқанд шаҳри, Амир Темур

кўчаси, 9 уй. Тел.: (99866) 233-28-38; факс: (99866) 233-28-38; e-mail: ilm@sies.uz.).

Докторлик диссертацияси билан Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институтининг

Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин ( № 001 рақами билан рўйхатга олинган).

Манзил: 140100, Самарқанд шаҳри, Амир Темур кўчаси, 9 уй. Тел.: (99866) 231-07-

45; факс: (99866) 233-28-38; e-mail: ilm@sies.uz).

Диссертация автореферати 2016 йил 23 июнда тарқатилди.

(2016 йил 23 июндаги 01 рақамли реестр баённомаси).

Ғ.Х.Қудратов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш раиси; и.ф.д., профессор

К.Б.Уразов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш илмий котиби; и.ф.д.,

профессор

М.М.Мухаммедов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш ҳузуридаги илмий семинар

раиси; и.ф.д., профессор

4

Кириш (Докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.

Жаҳонда глобал

лашув жараёнининг чуқурлашуви ва илмни кўп талаб қилувчи технология
ларга асосланган ишлаб чиқаришнинг устувор ривожланиши ҳар қандай
мамлакатнинг иқтисодий ўсиши ва турмуш сифати ошишининг зарурий
шарти инновацион фаоллик билан белгиланади. Инновацион фаоллик, ўз
навбатида, давлатнинг иқтисодий ва илмий-техник имкониятлари, унинг
инновацияга оид сиёсати ва салоҳияти, шунингдек, жамиятнинг маънавий
ҳолатига боғлиқ. Бу борада халқаро туризм хизматлар бозорининг
ривожланиш тенденциялари, жумладан, соҳадаги инновацион ривожланишга
алоҳида эътибор қаратилаётгани аҳамиятга молиқдир.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг Бирлашган

миллатлар ташкилоти Бутунжаҳон туристик ташкилоти Ижроия кенгаши
99-сессиясининг

очилиш

маросимидаги

нутқида

такидланганидек,

«...Ўзбекистоннинг сайёҳлик нуфузи ва салоҳиятини янада мустаҳкамлаш,
интернет

орқали

унинг

жозибадорлигини

ошириш,

бунда

Фарғона

водийсининг ҳали ўрганилмаган сўлим ва гўзал гўшалари, Тошкент ва
Жиззах вилоятларининг тоғ ёнбағридаги экологик тоза масканларидан
фойдаланган ҳолда, «Буюк ипак йўли» брендини кенг жорий этиш ҳақида
бормоқда»

1

. Ушбу вазифаларни ҳал қилишда туризм соҳасини инновацион


background image

ривожлантириш муҳим аҳамият касб этмоқда.

Мамлакатимизда мустақиллик йилларида туризм соҳасини ривожланти

риш хизматлар кўрсатиш соҳасидаги туризм хизматлари замонавий хизмат
турлари сифатида талқин қилиниб, унга эътибор давлат сиёсати даражасига
кўтарилган. Шуни таъкидлаш лозимки, «...1993 йилда мамлакатимизда фақат
4 та хусусий туристик фирма бўлган бўлса, ҳозирги кунда туризм
хизматларининг нодавлат секторида 800 та туристик фирма ва меҳмонхона,
шу жумладан, умумий сиғими 30 минг жойдан иборат 500 та меҳмонхона ва
300 га яқин туроператор ва турагентлар фаолият олиб бормоқда»

2

. Амалга

оширилган ишлар натижасида, туризм ва саёҳат Бутунжаҳон Кенгашининг
кўрсаткичи бўйича, Ўзбекистон Республикаси 2013 йилда туризм соҳасида
энг тез ривожланаётган бешта мамлакатлар қаторига қўшилди

3

.

Мамлакатимизда туризм соҳасини янада ривожлантириш, унинг ЯИМ

даги улушини ошириш, катта ишчи кучи салоҳиятига эга аҳолини янги ишчи
ўринлари билан таъминлаш мақсадида туризм хизматлар бозорини чуқур
таҳлил қилиш ва тегишли дастурлар ишлаб чиқишга асос яратадиган
мукаммал илмий тадқиқотларга эҳтиёж мавжудлигини кўрсатмоқда. Ушбу
муаммоларнинг мавжудлиги ва уларни ҳал қилишнинг объектив зарурат
эканлиги миллий туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантириш-

1

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БТТ Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш

маросимидаги нутқи // URL:http://press-service.uz/uz/news/5013/.

2

Ризаев Ф.М. Мамлакат ва халқларни бир-бирига яқинлаштириш йўлида // Ўзбекистон иқтисодий аҳборотномаси. № 1.

2014. Б:11-16.

3

Саидова Г.К. Узбекистан входит в ТОП-5 стран мира, демонстрирующих высокие темпы экономического роста.

Интернет-журнал. URL: http://economics.uzreport.uz/news_r_104348.html (дата обращения 24.10.2014 г.)

5

нинг методологик ва методик асослари тадқиқотига бағишланган мазкур
мавзунинг долзарблигидан далолат беради.

Жаҳонда туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг

методологик-услубий асосларини такомиллаштириш йўналишида устувор
илмий изланишлар амалга оширилиб, бу жараёнда, жумладан: туризм
хизматлар бозорининг инновацион ривожланиш йўналишларини аниқлаш ва
миллий иқтисодиётда инновацион туризмни ривожлантириш моделини
ишлаб чиқиш масалаларга алоҳида эътибор қаратилмоқда.

Ўзбекистон Республикасининг «Туризм тўғрисида»ги қонуни (1999),

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг Бутун-жахон
туризм ташкилоти Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги
нутқида баён қилинган халқаро туризмни ривожлантиришнинг стратегик
йўналишлари

4

ҳамда Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг

2015 йил 10 мартдаги 53-сон «Ўзбекистон Республикасида туризмни
ривожлантиришнинг айрим масалалари тўғрисида», 2015 йил 9 мартдаги 51-
сон «Йўл бўйи ва туризм инфратузилмаларини ривожлантириш чора
тадбирлари тўғрисида»ги қарорлари ва мазкур соҳага тегишли бошқа

меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда


background image

мазкур диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши нинг

устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Диссертация тадқиқоти респуб лика

фан ва технологиялар ривожланишининг I. «Демократик ва ҳуқуқий

жамиятни маънавий-аҳлоқий ва маданий ривожлантириш, инновацион

иқтисодиётни шакллантириш» устувор йўналишига мувофиқ бажарилган.

Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи

5

.

Миллий туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантириш билан
боғлиқ илмий изланишлар жаҳоннинг етакчи илмий марказлари ва олий
таълим муассасаларида, жумладан Ecole Hôtelière de Lausanne (Швейцария),
Cornell University (АҚШ), Les Roches International School of Hotel Management
(Испания), Oxford Brookes University (Буюк Британия), Blue Mountains
International Hotel Management School (Австралия), University of Surrey (Буюк
Британия), Москва давлат университети (Россия), Самарқанд иқтисодиёт ва
сервис институти (Ўзбекистон Республикаси) томонидан олиб борилмоқда.

Миллий

туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришга

оид жаҳонда олиб борилган тадқиқотлар натижасида қатор, жумладан
қуйидаги илмий натижалар олинган: умумжаҳон ташкилотлари томонидан
тан олинган тамойилларга асосан миллий туризм хизмат бозорларининг
истиқболли турлари таснифланган (Ecole Hôtelière de Lausanne); туристик

4

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БТТ Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш

маросимидаги нутқи // URL:http://press-service.uz/uz/news/5013/.

5

Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи Nowak J-J., S. Petit and M. Sahli, Tourism and

Globalization: The International Division of Tourism Production. In: Dwyer, L. and N. Seeteram (Eds). Recent Developments in
the Economics of Tourism, Sydney: Edwad Elgar, 2013. pp 77-94; Ketels, Christian H.M. Clusters and Dubai's Competitiveness.
Report, Dubai Economic Council, Dubai, United Arab Emirates, October 2009. – 100 p.; Clarke, J., Hawkins, R. and Waligo, V.
Sustainability and marketing for responsible tourism. In: McCabe, S., (ed.) 'The Routledge Handbook of Tourism Marketing.
London: Routledge. 2013. pp. 41-53; John Tribe. Strategy for Tourism; London: Goodfellow Publishers Limited, 2016, -288 p.,
ва бошқа манбалар асосида амалга оширилган.

6

хизмат самарадорлигини ошириш юзасидан туристик кластер тизими

асосланган (Harvard Business School); халқаро институтлар тавсиялари бўйича
туризм фаолияти ривожининг инновацион йўналишлари ишлаб чиқилган
(Oxford

Brookes

University);

жаҳон

туристик-рекреацион

бозорини

ривожлантириш тенденциялари асосланган ҳамда прогнозлашни инновацион
омиллар асосида амалга ошириш усулари таклиф қилинган (University of
Surrey); туризм соҳасининг миллий иқтисодиётдаги ўрнини аниқлашда
БТТнинг туризмда ёрдамчи ҳисоблар методикаси ишлаб чиқилган (Москва
давлат университети).

Дунёда

туризм хизматлар бозори самарадорлигини ошириш

бўйича

қатор, жумладан қуйидаги устувор йўналишларда тадқиқотлар олиб борил
моқда:

туризм бозорининг ташкилий-иқтисодий омилларини инновацион

ривожланиш асосида янада аниқлаштириш

; туризм

хизматлари экспортини

унинг янги истиқболли турлари (аграр ва вино туризми, экотуризм,
малакавий–иш туризми ва бошқалар) асосида ривожлантириш; туризм
соҳасини субъектлари фаолиятини бозор шароитида бошқариш механизмини
мувофиқлаштириш; туризм хизматлар бозорини инновацион технологиялар


background image

асосида такомиллаштириш.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Миллий туризм хизматлар

бозорини инновацион ривожлантиришнинг назарий-методологик масалалари
хорижлик олимлар И.Енджейчик, Ф.Шерер, Д.Росс, Ф.Котлер, Дж.Боуэн, Дж.
Мейкенз, М.Энрайт

6

илмий ишларида туристик хизмат бозори ривожланиши

нинг

умумий

жиҳатлари

ўрганилган.

МДҲ

мамлакатларида туризм

бозорининг айрим жиҳатларига бағишланган тадқиқотларни В.И.Азар,
C.Ю.Туманов, И.Т.Балабанов, А.И.Балабанов, М.А.Жукова, Н.И. Кабушкин,
М.Б.Биржаков, В.И.Никифоров, В.С.Новиковларнинг

7

илмий ишларида

кузатиш мумкин. Ўзбекистонда туризм соҳасининг турли масалалари бўйича
К.Х.Абдурахмонов, Н.Т.Тухлиев, Ғ.Х. Қудратов, М.К.Пардаев, И.С.Тухлиев,
И.Иватов, Д.Х.Асланова, Б.Х.Тураев, О.Х.Хамидов, Е.В.Голышева, А.А
Эштаев

8

каби

иқтисодчи

олимлар

илмий-тадқиқот

ишларини

олиб

бормоқдалар.

6

Енджейчик И. Современный туристский бизнес. М.: Финансы и статистика, 2003. – 320 с.; Шерер Ф., Росс Д. Структура

отраслевых рынков: Пер. с англ. М.: ИНФРА-М. 1997. – 698 c.; Котлер Ф., Боуэн Дж., Мейкенз Дж. Маркетинг.
Гостеприимство. Туризм: Учебник для вузов. Второе издание. - М.: ЮНИТИ - ДАНА, 2002. – 1063 с.; Enright. M.J.
Regional clusters and Economic Development: A research agenda // Bussiness Networks: Prospects for Regional Development,
edited by U.H. Staber et al., Berlin: Walter de Gruyter, 1996, pp. 190-213.

7

Азар В.И., Туманов C.Ю. Экономика туристского рынка. - М.: ИПКГ, 1998. – 239 с.; Балабанов И.Т., Балабанов А.И.

Экономика туризма. Учеб. Пособие. - М.: Финансы и статистика, 2003. – 176 с.; Биржаков М. Б., Никифоров В. И.
Индустрия туризма: Перевозки. -СПб., 2001. – 399 с.; Жукова М.А. Менеджмент в туристском бизнесе. Учебное пособие.
- М.: КНОРУС, 2006. -160 с.; Кабушкин Н.И. Менеджмент туризма: Учебник. 4е изд., стереотип. Мн.: Новое знание,
2004. - 409 с.; В.С. Новиков. Инновации в туризме. Учебное пособие – М.: Туризм, 2010. - 203 с.

8

Абдурахмонов К.Х. Менежмент туризма: Учебное пособие. –Т.: Филиал ФГБОУ ВПО “РЭУ им. Г.В. Плеханова” в г.

Ташкенте, 2013.-248с.; Тухлиев Н., Абдуллаева Т. Национальные модели развития туризма. -Т.: Гос.науч.изд-во
«Ўзбекистон миллий энциклопедияси», 2006. – 424 с.; Тухлиев И.С., Қудратов Ғ.Х., Пардаев М.Қ. Туризмни
режалаштириш. Дарслик. -Т.: “Iqtisod-Moliya” нашриёти, 2010. – 238 б.; Иватов И. Ресторанное хозяйство в
туристической сфере. Учебное пособие -Т.:ТГЭУ, 1998. -131 с.; Асланова Д.Х. Модели формирования туристского
кластера за рубежом // «Сервис», 2013. №1, С: 4–9; Пардаев М.Қ., Атабаев Р. Туристик ресурсларни таҳлил қилиш ва
баҳолаш. -Самарқанд: СамИСИ, 2006. -137 б.; Тураев Б.Х. Организационно-экономические механизмы регионального
туризма. -Т.:«Фан», 2009. – 154 с.; Хамидов О.Х. Выбор конкурентной стратегии предприятия на рынке туристических
услуг Узбекистана: дисс…канд. экономических наук. -С.:СамИСИ, 2006. -155 с.; Голышева Е.В. Совершенствование
организации и механизма регулирования развития туризма в рыночных условиях» дисс... канд.экон.наук. – Т.: Таш.ГЭУ,
2011. -170 с.; Эштаев А.А. Туризм индустриясини бошқаришнинг маркетинг стратегияси. – Т.: «Фан», 2011. – 280 б.

7

Миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг

методолик-услубий асосларини такомиллаштириш ва уни амалиётга татбиқ
этиш жараёнининг кўп қиррали ва ғоят мураккаб эканлиги боис, туғиладиган
муаммоларнинг аксарияти назарий жиҳатдан тўлиқ ўрганилмай қолмоқда.
Айнан шу ҳолат диссертациянинг мақсади ва вазифаларини белгилаш учун
асос бўлиб хизмат қилди.

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилган олий таълим

муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Диссертация

мавзуси Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институтининг илмий-тадқиқот
ишлари режасига мувофиқ Ф-1-53 «Туристик кластерни шакллантириш ва
амал қилиш методологияси» ва А-1-128 «Туризм таълим тизими самарадор

лигини оширишга оид электрон дарслик яратиш ва уни амалиётга жорий

этиш» давлат лойиҳалари доирасида бажарилган.

Тадқиқотнинг мақсади

миллий туристик хизматлар бозорини иннова

цион ривожлантиришнинг методологик-услубий асосларини такомиллашти


background image

риш ва амалий таклифлар ишлаб чиқишдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари.

Ушбу мақсаддан келиб чиққан ҳолда

тадқиқотда қуйидаги вазифалар амалга оширилган:

туризм cоҳасини ривожлантиришда туризм хизмат бозорига оид тушун

чаларининг ижтимоий-иқтисодий моҳиятини инновацион ривожланиш
талабларидан келиб чиққан ҳолда тадқиқ этиш;

туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методо

логик ва услубий ёндашувини такомиллаштириш;

туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришда туристик

рекреацион кластер моделини ривожлантиришнинг асосий йўналишларини

асослаш ҳамда иқтисодий-ташкилий механизмларини такомиллаштириш;

миллий инновацион тизим элементларининг ўзаро алоқалари модели ва

туризм соҳасида инновацион фаолиятни ривожлантириш омилларини ишлаб
чиқиш;

минтақада туристик-рекреацион кластернинг шакллантириш ва

ривожлантиришга оид таклиф ва тавсияларни ишлаб чиқиш; халқаро туризм
хизматлар бозорини ривожлантириш тенденцияларини таҳлил қилиш ҳамда
ички ва халқаро миқёсда миллий туристик хизматлар бозорини самарали
ривожлантириш юзасидан таклифларни асослаш; туристик корхоналар
бошқарув тизими самарадорлигини аниқлашда динамик меъёрлар моделини
таклиф қилиш;

туризм хизматлари бозорини инновацион технологиялар жорий қилиш

орқали такомиллаштириш;

миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришда

давлат томонидан қўллаб-қувватлаш йўлларини белгилаш;

миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантириш

истиқболини башорат қилиш.

Тадқиқотнинг объекти

сифатида миллий туризм хизматлар бозорида

туристик хизмат кўрсатувчи хўжалик субъектлари танланган.

8

Тадқиқотнинг предмети

миллий туристик хизматлар бозорини иннова

цион ривожлантириш билан боғлиқ бўлган иқтисодий муносабатлар
мажмуасидан иборат.

Тадқиқотнинг усуллари.

Диссертацияда анализ ва синтез, абстракт

мантиқий таҳлил, эконометрика, кузатиш, социологик сўров, SWOT-таҳлил,
қиёслаш, корреляция, регрессия, экстрополяция, статистик ва иқтисодий
таҳлил усулларидан фойдаланилди.

Тадқиқотнинг илмий янгилиги

қуйидагилардан иборат:

минтақавий туристик-рекрацион салохиятдан самарали фойдаланиш,

туристик хизматлар турларини кўпайтириш, сифати ва ҳизматлар экспорт
ҳажмини ошириш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган;

минтақанинг бетакрор туристик ресурсларидан самарали фойдаланиш

ҳамда ички ва халқаро туризмини изчил ривожлантириш асосида минтақа


background image

туристик-рекрацион кластерини шакллантиришнинг ташкилий-иқтисодий
механизмлари ишлаб чиқилган;

туристик корхона бошқарув самарадорлигини аниқлашда динамик

меъёрлар модели асосида баҳолаш усули ишлаб чиқилган;

миллий туризм соҳасининг инвестицион жозибадорлигини ошириш,

давлат ва хусусий бизнес ҳамкорлигини янада мустаҳкамлаш ҳамда миллий
туристик дестинация сифатида мақбул тассаввурни шакллантириш ва
туристик оқим ҳажмини оширишни эътиборга олган ҳолда инновацион
ривожланишнинг ўрта муддатли прогноз кўрсаткичлари асосланган.

Тадқиқотнинг амалий натижаси

қуйидагилардан иборат: миллий

туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг
институционал асослари бўйича Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси
Қонунчилик палатасида кўрилаётган «Туризм тўғрисида»ги қонунини
такомиллаштириш лойиҳасига таклифлар берилган (Ўзбекистон Респуб
ликаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатасининг 2016 йил 15 январдаги
10/1-33Д-сон маълумотномаси);

Самарқанд минтақасида туристик-рекреацион кластерни шакллантириш

ва ривожлантириш моделининг алгоритми асосида қатор истиқболли
туристик-рекреацион ҳудудий кластерларни жорий қилиш таклиф қилинган.

«Johon Ramzo Travel» туристик фирмасининг инновацион стратегиясини

амалга ошириш бўйича чора-тадбирлар дастури ишлаб чиқилиб, унинг
амалиётга жорий қилиниши натижасида фирманинг туристик хизматлардан
олинган ялпи тушуми икки мартага ошган;

қуйидаги илмий ишланмаларга Ўзбекистон Республикаси Интеллектуал

мулк агентлигининг гувоҳномалари олинди: туристик корхона бошқарув
самарадорлигини динамик меъёрлар модели ёрдамида баҳолаш, туризм
хизмат бозори бошқарув тизими самарадорлигини баҳолашнинг услубий
асослари, Ўзбекистон ҳудудларида туризм тараққиётининг интенсивлик
коэффициентини электрон ҳисоблаш ва ҳудудларда фаолият кўрсатаётган
турфирма, меҳмонхоналар маълумотлар базаси (№DGU 03656, №DGU 03562,
№ DGU 03563, №ВGU 00327).

9

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги.

Тадқиқот натижаларининг

ишончлилиги тадқиқотда қўлланилган услубий ёндашув ва усулларнинг
мақсадга мувофиқлиги, маълумотларнинг расмий манбалардан олингани,
SWOT-таҳлил ва социологик сўровномаларнинг махсус талаблар асосида
ўтказилгани ҳамда хулоса, таклиф ва тавсияларнинг амалда синовдан ўтгани,
шунингдек, олинган натижаларнинг амалиётда фойдаланилгани билан
изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Тадқиқот

натижаларининг илмий аҳамияти илмий натижалардан миллий туризм
хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг илмий ва хуқуқий
меъёрий асослари ҳамда услубий ёндашувини такомиллаштиришда


background image

фойдаланиш мумкинлиги билан изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти илмий натижалардан мил

лий туризм хизматлари бозорини инновацион ривожлантириш дастурларини
ишлаб чиқишда фойдаланиш мумкинлиги ҳамда олий ўқув юртлари
«Туризм», «Туристик хизматлар бозори», «Туризмда инновацион фаолият» ва
«Туризмда стратегик режалаштириш» фанлари бўйича ўқув дастурларини
такомиллаштириш, дарслик, ўқув ва услубий қўлланмаларини тайёрлашда
фойдаланилгани билан изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

Миллий туристик

хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик-услубий
асосларини такомиллаштириш бўйича олинган илмий натижалар асосида:

туризм хизматлари соҳасини инновацион ривожлантириш бўйича

олинган илмий натижалардан «Ўзбектуризм» Миллий компанияси тасдиқ
ланган «Самарқанд вилоятида туризмни инновацион ривожлантириш
стратегияси»да фойдаланилган («Ўзбектуризм» Миллий компаниясининг
2016 йил 16 майдаги 02-09/805-сон маълумотномаси). Илмий натижадан
фойдаланиш минтақада хорижий туристлар оқимининг 9 фоизга кўпайиши
имконини беради;

туристик фаолият сервиси ва самарадорлигини ошириш юзасидан

олинган илмий натижалардан «Самарқанд вилоятида туризмни янада ривож
лантириш, туристик хизматлар кўрсатиш турларини кенгайтириш ва сифати
ни ошириш ҳамда экспорт хажмини кескин оширишга қаратилган комплекс

чора-тадбирлар» дастурида фойдаланилган («Ўзбектуризм» Миллий компа
ниясининг 2016 йил 16 майдаги 02-09/805-сон маълумотномаси). Илмий
натижадан фойдаланиш минтақада туризм соҳаси хизматларини ва экспорт
хажмини кейинги икки йил мабойнида 2 мартага ошириш имконини беради;

туристик хизматлар бозоринининг методологик-услубий асосларини
такомиллаштириш ва туризм соҳасини ривожлантириш бўйича олинган
натижалардан «Туризм» таълим йўналишлари талабалари учун «Туризм
асослари» дарслигида фойдаланилган (№ 220-153, ISBN 978-9943-975-50-7).
Илмий натижалардан дарсликда фойдаланиш туризм таълим тизими
самарадорлигини ошириш имконини беради;

минтақа шароитида туристик-рекреацион кластер моделини шаклланти

риш ва ривожлантиришга оид илмий натижалардан ИТД-2-15 «Ўзбекистонда

10

болалар, ўсмирлар ва ёшлар туризмини комплекс ривожлантириш

муаммолари» лойиҳасида (2012-2014) Самарқанд вилоятида туристик
рекреацион кластер моделини шакллантириш алгоритмини тайёрлашда
қўлланилган (Ўзбекистон Республикаси фан ва технологияларни
ривожлантиришни мувофиқлаштириш қўмитасининг 2016 йил 2 июндаги
ФТК-03-13/349-сон малумотномаси). Илмий натижалардан фойдаланиш
болалар, ўсмирлар ва ёшлар туризмининг моҳиятини белгилаш, унинг
кластер таркибида бўлган ўрнини аниқлаш, шунингдек, кластер иштирок
чиларининг ўзаро муносабатлари доирасини чегаралаш ва тегишли


background image

жараёнларни самарали башоратлаш имконини беради;

туристик корхона бошқарув самарадорлигини динамик меъёрлар модели

ёрдамида баҳолашнинг ЭҲМ учун компьютер дастурига (№DGU 03656);
Ўзбекистон худудларида туризм тараққиётининг интенсивлик коэффициен
тини ҳисоблаш учун компьютер дастурига (№DGU 03562); туризм хизмат
бозори бошқарув тизими самарадорлигини баҳолашнинг услубий асосларини
автоматлаштирилган компьютер дастурига (№ DGU 03563); республика
худудида фаолият кўрсатаётган турфирма ва меҳмонхоналар маълумотлар
базасига (№ВGU 00327) Ўзбекистон Республикаси Интеллектуал мулк
агентлиги томонидан илмий натижаларни амалиётга татбиқ қилиш бўйича
гувоҳномалар олинган.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси.

Тадқиқот натижалари 23 та,

жумладан 11 та ҳалқаро илмий-амалий анжуманда, хусусан, «Актуальные
проблемы туризма – 2011» (Ташкент, 2011), «Рынок услуг: проблемы,
решения, перспективы» (Самарканд, 2012), «Перспективные направления
развития экономики региона в современных условиях» (Невинномысск,
2012),

«Региональный

туризм:

современное состояние, проблемы и

перспективы» (Ташкент, 2013), XXVI-Халқаро Плеханов ўқувида (Тошкент,
2013),

«Туризм

хизматлар

бозорини

ривожлантириш

истиқболлари»

(Самарқанд, 2014), «Ўзбекистонда ички туризмни ривожлантиришда хорижий
тажрибани қулаш» (Тошкент, 2014), «Совершенствование методологических,
методических основ развития инфраструктуры туризма» (Самарканд, 2014),
«Туризм и образование» (Тошкент, 2014), «Современная

экономика и

финансы: иследования и разработки» (Санкт-Петербург, 2015), «Science and
Innovations in the Globalized World» (Сан Диего, 2016)

мавзуларидаги

республика ва халқаро илмий-амалий конференцияларда

апробациядан

ўтказилган.

Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуси

бўйича жами 60 та илмий иш, шу жумладан, 2 та монография, Ўзбекистон
Республикаси Олий аттестация комиссиясининг докторлик диссертациялари
асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрларда 12 та
мақола, жумладан, 7 таси республика ва 5 таси хорижий журналларда нашр
этилган.

Диссертациянинг ҳажми ва тузилиши.

Диссертация таркиби кириш,

тўртта боб, хулоса, фойдаланилган адабиётлар рўйхати ва иловалардан
иборат. Диссертациянинг ҳажми 254 бетни ташкил этган.

11

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Кириш

қисмида ўтказилган тадқиқотларнинг долзарблиги ва зарурияти

асосланган, тадқиқотнинг мақсади, вазифалари, объекти ва предмети тавсиф
ланган, мавзунинг республика фан ва технологияларни ривожлантиришнинг
устувор йўналишларига мослиги кўрсатилган ҳамда тадқиқотнинг илмий
янгилиги, амалий натижалари баён қилинган, олинган натижаларнинг илмий


background image

ва амалий аҳамияти очиб берилган, тадқиқот натижаларини амалиётга жорий
этилиши, нашр қилинган ишлар ва диссертация тузилиши борасидаги
маълумотлар келтирилган.

Диссертациянинг «

Миллий туристик хизматлар бозорини иннова

цион ривожлантиришнинг методологик-услубий вазифалари

»ни аниқ

лашга бағишланган биринчи бобида «туризм хизматлар бозори» ва «миллий
туристик хизматлар бозори» тушунчаларининг инновацион шароитдаги
ижтимоий-иқтисодий табиатини янада чуқур очиб бериш билан миллий
туристик хизматлар бозорини инновацион омиллар асосида
ривожлантиришнинг моҳияти ва талаблари тавсифланди ҳамда туристик
хизматлар бозорини инновацион тадқиқот қилишнинг методологик-услубий
тамойиллари белгиланди ва туристик-рекреацион кластер моделини
шакллантиришнинг концептуал йўналишлари таклиф қилинди. «Туризм
хизматлар бозори», туризм маҳсулотларини сотувчи ва харидорлар
учрашадиган ҳудуд бўлишдан ташқари, ушбу субъектлар мақсадларини
мувофиқлаштирувчи восита, туристик маҳсулот тарқалишини таъминловчи,
маҳсулотни яратувчи ва харид қилувчилар орасидаги иқтисодий муносабатлар
фаоллашадиган тизим сифатида таърифланди.

Туризм

хизмат

бозорининг

моҳияти

ва

таркибини

аниқлашда

инновацион шароитдаги туристик хизматларнинг ўзига хос хусусиятларини
очиб бериш мақсадга мувофиқ бўлди. Туристик хизматларнинг анъанавий
моддий

материал

кўринишда

бўлмаслиги,

бевосита

сезилмаслиги,

истеъмолчининг бевосита сервис жараёнида иштирок этиши, ишлаб чиқариш
ва истеъмол қилиш амалларининг ажралмаслиги каби белгилар бу турдаги
хизматларни

тўлалигича

ифодалайди.

Туристик

хизматларнинг

хусусиятларини тадқиқ қилишнинг янги инновацион имкониятларини излаш
уларнинг жамиятга фойда келтириши кўламини белгилаш ва ташқи таъсири
концепциясини қўллаш билан боғлиқ бўлади. Хизматларнинг ташқи таъсири
назариясининг татбиқ қилиниши замирида туризм хизмат бозорининг доимо
динамик мувозанатда бўлиши ва даврийлик кўрсаткичларига эга эканлиги
ҳисобга олиниб, унинг қуйидаги муваққат ва фавқулодда намоён бўладиган
хусусиятлари таснифланди (1-расм).

«Миллий туристик хизматлар бозори» ҳар бир алоҳида ҳудудни хизмат

лар билан таъминлайдиган бозор бўлиб, мамлакат ижтимоий-иқтисодий
тараққиётининг ҳосиласи кўринишига эга ҳамда туризм индустрияси миллий
иқтисодиётнинг таркибий қисми бўлганлиги туфайли, ўша бозорни
такомиллаштириш унга турдош тармоқларни ривожлантириш даражасига
бевосита боғлиқ эканлиги аниқланди.

12

Таснифланадиган белгилар

Б о з о р т у р л а р и


background image

1-расм. Туризм хизматлар бозорининг таснифланиши

9

9

Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган.

13

Тадқиқотлар натижасида миллий туристик хизматлар бозорининг


background image

ривожланишига иқтисодий ва ижтимоий омиллар бир текис таъсир қилиши
таъкидланади.

Миллий

туристик

хизматлар

бозорини

барқарор

ривожлантириш учун нафақат туризм соҳасини, балки унга турдош бўлган
иқтисодиётнинг бошқа тармоқлари фаолиятини ҳисобга оладиган мажмуавий
ёндашув методикасини тайёрлаш талаб қилинмоқда. Бунга ўз таркибига ягона
мақсадда

фаолият

юритадиган

турдош

тармоқлар,

ташкилотлар,

корхоналарни бирлаштира оладиган туристик кластер усулини қўллаш орқали
эришиш мумкин (2-расм).

Туристик-рекреацио
н ресурслар бозори

Инновацион-инвести
циялар бозори

Қимматбаҳо
қоғозлар бозори

Ахборот-коммуникац
ия технологиялари
бозори

Туристик хизматлар
ва товарлар бозори

Туризм соҳасидаги
меҳнат бозори

Туризм соҳасига
турдош бўлган
тармоқлар бозори

Замонавий
ижтимоий маданий
объектлар бозори

Халқаро туризм
бозори

И Қ Т
И С
О Д
И Й

О М И Л Л А Р

Миллий
туристик
хизматлар
бозорининг
таркиби

И Ж Т
И М О И Й

О М И Л Л А

Р

Давлатнинг
тарихий-маданий ва
маънавий
қадриятларга
асосланган
ривожланиши

Давлатнинг туризм
дистенацияларидаги
сиёсати

Туризмни
ривожлантиришда
маҳаллий ижроя
ҳокимияти ва
маҳаллалар
фаолияти

Халқаро
туристларнинг

минтақага қизиқиши
қониқанлик
даражаси

Атроф - муҳит ва
экологияни (табиат,
биохилмахил
объектлар ва
ёдгорликлар)
сақлаш

Маҳаллий бизнес ва
хусусий секторнинг
ривожланиши

Маҳаллий аҳолининг
туризмни
ривожлантиришга
бўлган муносабати

Марказий ҳукумат органлари,

тармоқ вазирликлари ва

қўмиталар

2- расм. Миллий туристик хизматлар бозорининг таркиби

10

Туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантириш жараёнини

тадқиқот қилиш натижасида Ўзбекистон шароитида туристик-рекреацион

кластер моделини шакллантиришнинг концептуал йўналишлари тавсия

қилинди. Жумладан, таклиф этилаётган туристик-рекреацион кластер модели

асосида Ўзбекистонда туристик-рекреацион хизматлар турларини ҳисобга

10

Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган.

14

оладиган махсус иқтисодий зоналарни ташкил этиш мақсадга мувофиқ, деб

топилди.

Туризм соҳасини ривожлантириш муаммолари бўйича нашр қилинган

илмий ишлар, методологик ишланмалар ва амалий тавсияларни танқидий
ўрганиш жараёнида Ўзбекистоннинг туризм хизматлар бозорида инновацион


background image

жараёнларни

қўллаш

механизмларидан амалий фойдаланиш йўллари

белгиланди ва уларнинг методологик асосларини такомиллаштириш мақсадга
мувофиқ деб топилди. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом
Каримовнинг БТТ Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш маросимидаги
нутқида

таъкидлаганидек,

мамлакатимизда

халқаро

туризмни

ривожлантиришни таъминлайдиган ва унинг самарадорлигини белгилайдиган
еттита

энг

муҳим омилларнинг амалётга тадбиқ этилиши

ушбу

самарадорликни белгилайди. Ушбу муҳим омиллар туризм соҳасини
инновацион ривожлантириш ва туризм бозорини мукаммал шакллантириш
тамойилларини аниқлашга қаратилган илмий-тадқиқот ишларини олиб
боришда методологик асос бўлиб хизмат қилади. Шунга биноан ишда
туристик хизматлар бозорининг қуйидаги инновацион ривожланиш усуллари
таклиф қилинган:

хуқуқий ва меъёрий хужжатлар борасида иш олиб бориш («Туризм

тўғрисида»ги қонунни такомиллаштириш ва «Инновацион фаолият»
тўғрисида тегишли меъёрий хужжатлар қабул қилиш);

корхона ва туристик бизнесни ривожлантириш билан боғлиқ бўлган

бошқарув тизимида янгиликларни (ташкилий инновацияларни) жорий этиш;
эътиборни мавжуд туристик маҳсулотни ўзгартиришга ёки бренд асосида
янгисини яратишга қаратиш;

туристик хизматлар ва товарлар сотишнинг онлайн бозорларини

аниқлаш ҳамда улардан фойдаланиш;

илғор ахборот ва телекомуникацион технологиялардан («Amadeus»,

«Sabre», «Galileo») самарали фойдаланиш;

транспорт ва меҳмонхона хизматларини тақдим этиш ҳамда брон қилиш

(«booking.com»,«tripadviser.com») жараёнини такомиллаштириш; туристик
корхоналар ташкилий-бошқарув фаолиятининг замонавий кластер ва бошқа
шаклларини амалиётга жорий этиш.

Диссертациянинг иккинчи «

Миллий туризм хизматлар бозорини

ривожлантиришнинг назарий ва амалий асослари

» деб номланган бобида

миллий инновацион тизимни шакллантириш муҳитида туризм хизматлар

бозори маҳсулотининг рақобатбордошлигини ошириш, минтақада туристик

рекреацион кластерни шакллантириш ва ривожлантириш моделининг

алгоритмини ишлаб чиқиш, халқаро туризм хизматлар бозорини

ривожлантириш тенденцияларини баҳолаш, туризм хизматлар бозори

бошқарув тизими самарадорлигини баҳолашнинг услубий асосларини

белгилаш каби назарий ва амалий масалалар юзасидан тегишли хулосалар

асосланди. Бугунги кунда самарали кўриниш олаётган фан ва техника

натижаларини узлуксиз равишда амалиётга жорий қилиш ҳамда кластер

фаолиятини ўз ичига олган миллий инновацион тизимни (МИТ) яратиш

15

иқтисодиётнинг долзарб масаласи ҳисобланади. Олимлар тамонидан МИТ

ҳодисасига тегишли ҳар тамонлама асосланган таъриф ҳозирча берилган
эмас. Ривожланган мамлакатларнинг МИТи ўзаро фарқ қилади, зеро, турли


background image

мамлакатлар томонидан МИТ олдига турли мақсадлар қўйилади ва амалга
оширилади. Ҳозирги пайтда инновацияларни бошқариш механизми миллий
иқтисодиётни ташкилий-иқтисодий бошқариш тизими тадқиқининг кам
ривожланган қисмларидан бири бўлиб қолмоқда.

Миллий инновацион тизимни ривожлантиришнинг асосий йўналишлари

Ўзбекистон Республикаси олиб бораётган ижтимоий-иқтисодий сиёсат
негизида ташкил этилмоқда. Муаллиф томонидан таклиф қилинаётган
элементларнинг ўзаро алоқалари моделида давлатнинг роли алоҳида қайд
этилиб, унинг татбиқи хусусий, ташкилий, ижтимоий ва давлат тузилмалари
ҳамкорлиги

учун

қулай

институционал

иқлим

ва

инфратизимни

шакиллантириш ҳамда инновацион фаолият учун зарур бўлган стратегик
характердаги

технологиялар

мажмуасини,

фундаментал

билимларни

ривожлантиришга ёрдам бериши таъкидланади.

Миллий инновацион тизим элементларининг ўзаро алоқалари механиз

мини ривожлантириш кенг кўламли мураккаб вазифа ҳисобланади, шу
сабабли уни давлат, тадбиркорлик, иқтисодий ва илмий ҳамжамиятларнинг
пухта ўйланган, ўзаро келишилган самарали ҳатти-ҳаракатлари орқалигина
амалга ошириш мумкин. Таклиф қилинган МИТ элементларининг ўзаро
алоқалари модели инновацион фаолият тўғрисидаги тегишли ҳуқуқий
ҳужжатларда ўз аксини топади.

Инновацион жараёнлар туризм бозорида глобаллашув тенденцияларини

чуқурлаштириб,

жаҳонда

бизнеснинг

янги

фалсафасини–инновацион

ривожланиш заруриятини келтириб чиқарди. Бугунги кунда туристик
ташкилотларнинг инновацион фаолиятига давлатнинг таъсир кўрсатиш
механизмлари қаторига қуйидагилар киритилмоқда: инновацион жиҳатдан
фаол бўлган ташкилотларга солиқ имтиёзларини тақдим этиш; махсус
илмий-техникавий, солиқ ва молия-кредит сиёсатини амалга ошириш; туризм
соҳасига маҳаллий ва хорижий инвестицияларни жалб қилиш учун қулай
шарт-шароитларни яратиш; амортизация сиёсатини такомиллаштириш;
туризм фанини ривожлантиришнинг устувор йўналишларини белгилаш.

Туризм

соҳасидаги

инновацион фаолият туристик маҳсулотнинг

янгисини

яратиш

ёки мавжуд маҳсулотни ўзгартиришга, транспорт,

меҳмонхонага оид ва бошқа турдош хизматларни такомиллаштиришга, янги
бозорларни

ўзлаштиришга,

илғор

ахборот

ва

телекоммуникация

технологияларини ҳамда ташкилий-бошқарув фаолиятининг замонавий
шаклларини амалиётга татбиқ этишга йўналтирилган бўлади.

Туристик хизматлар бозори бир қанча ўзига хос хусусиятларга эга бўлиб,

улардан тўғри фойдаланиши инновацион фаолият учун қулай имкониятларни
тақдим этади. Туризмнинг мақсади ва кўринишларини эътиборга олиб таклиф
қилинган модел тўртта асосий омилнинг алоҳида акс

топишини тақоза

қилади: туристнинг хордиқ чиқариши ва янги

16

таассуротларга эга бўлиши, соғломлаштирувчи ва рекреацион, саёҳат


background image

пайтидаги ижтимоий мулоқотлар, малакавий-бизнес.

Туризм соҳасида инновацион фаолиятни ривожлантириш омилларининг

таклиф этилган модели туристларнинг талаб ва эҳтиёжини қондириш
манбаси сифатида туризм хизматлар бозорини ривожлантиришга замин
тайёрлайди ва айнан шу омиллар туризм соҳасида инновацион фаолиятнинг
янги турларини, ғоя ва имкониятларнинг очилишини раҳбатлантиради.
Ўзбекистонда

2014

йилда

туризм

фаолияти

билан машғул бўлган

фирмаларнинг 40 фоизи Тошкент шаҳрида, Самарқандда - 15%, Бухорода -
10%, Хоразмда - 4% жойлашган бўлиб, бу ҳолат, ўз навбатида, республикада
туристик-рекреацион ресурслардан самарали фойдаланиш асосида миллий
туристик

хизматлар

бозорининг

ҳудудий

структурасини

янада

такомиллаштиришни талаб қилади. Равшанки, Ўзбекистон минтақаларида
туристик

кластерларнинг

шакллантирилиши

туристик-рекреацион

ресурслардан тўлиқ фойдаланиш замирида янги туристик фирмалар
очилишига ва мавжудларининг ишини янада фаоллаштиришга туртки беради
ва янги турдаги туристик маҳсулотларнинг яратилишига асос бўлади.

Инновацион

жараён

туристик

маҳсулотнинг

хизматлар

бозоридаги

ривожланиш фаолиятига таъсир этувчи зарурий омил ҳисобланиши ҳамда,
бугунги кунда ҳар қандай туристик фирманинг асосий мақсади рақобат
шароитида истеъмолчини ўз хизмат турларига жалб қилишни тақоза қилади.

Ўзбекистон миллий туризм бозорини инновацион ривожлантиришда

кластер иштирокчиларининг фаолиятини мувофиқлаштириш даражасини
оширишга кенг имкониятлар мавжуд. Мазкур йўналишдаги имкониятлардан
самарали фойдаланиш мақсадида тадқиқотда туризм соҳаси субъектлари
фаолиятини муайян мақсадга йўналтирилган ҳолда мувофиқлаштириш

воситалари кўрсатиб берилди. Шу аснода Самарқанд минтақасининг ўзига
хос туристик имкониятларини эътиборга олган ҳолда туристик-рекреацион
кластерни шакллантириш ва уни инновацион омиллар асосида мунтазам
ривожлантиришга йўналтирилган муаллифлик модели таклиф қилинган ва
уни амалга оширишнинг ташкилий-иқтисодий механизми асослаб берилган.
Таклиф этилаётган моделнинг моҳияти минтақадаги бетакрор туристик
ресурслардан самарали фойдаланган ҳолда, туризм хизматлар бозорини
инновацион ривожлантириш натижасида туристлар сонини изчил равишда
ошириб,

мамлакатимиз

иқтисодий–ижтимоий

ривожига

катта

ҳисса

қўшишдан иборатдир.

Минтақанинг туристик-рекреацион кластери унинг таркибига кирувчи

хўжалик юритувчи субъектлар фаолияти самарадорлигини оширишга имкон
яратади. Мазкур субъектлар учун ахборот алмашинуви ва янгиликларни
жорий этиш имконияти кучаяди, ҳамкорликдаги ҳаракатларни мувофиқ

лаштириш масаласи енгиллашади, туристларга хизмат кўрсатувчи инфра

структура объектларидан ҳамкорликда фойдаланиш имконияти туғилади.

Минтақа туризмини инновацион ривожлантиришнинг мантиқий таркибий

алоқалари инобатга олинган туристик-рекреацион кластер моделларини

ишлаб чиқиш алоҳида аҳамият касб этади. Муаллиф томонидан


background image

17

ишлаб чиқилган минтақанинг туристик-рекреацион кластер моделининг

таркибий омиллари алоқаси 3-расмда тасвирланган.

Минтақа туристик-рекреацион кластерининг асосий омили бўлиб,

туризмни инновацион ривожлантиришда ҳал қилувчи роль ўйнайдиган
туристик-рекреацион ресурслар ҳисобланади. Бундай ресурсларга қаторига:
туристик намойиш учун табиий, тарихий, ижтимоий-маданий ва бошқа
объектлар киради. Минтақада мавжуд бўлган туристик ресурслар асосида
туристик маҳсулотлар шакллантирилади ҳамда бутун минтақа миқёсида
туризмни ривожлантириш кўрсатгичлари башорат қилинади.

М и л л и й и н н о в а ц и о н т и з и м

М и л л и й и н н о в а ц и о н т и з и м

3-расм. Минтақанинг туристик-рекреацион кластер омиллари

11

Ишда

хорижий

мамлакатлардаги

туристик

хизматлар

бозорини

ривожлантириш тенденциялари алоҳида давлатлар туризм бозорларининг
ривожланиши мисолида ўрганиб чиқилди. Бинобарин, жаҳон туризм
бозорининг конъюнктурасини қараб чиқадиган бўлсак, масалан, АҚШ
туризмдан олинадиган даромадларнинг «абсолют» кўрсаткичлари бўйича,
шубҳасиз, етакчи ҳисобланади. Агар мамлакат кўлами ва иқтисодиёти
миқиёсини ҳисобга олсак, туризм соҳасида даромадлилик бўйича нисбатан
етакчиликни оролларда жойлашган давлатлар эгаллайди. Британия ва
Виржиния, Антигуа ва Барбуда ороллари ҳамда Мальдива ороллари шулар
жумласига киради. Қолган барча давлатлар туризм соҳасида фақатгина ўн
йилдан сўнгина 20-30% дан ортиқ доромат олиши мумкинлиги аниқланди. Бу
борада Япония 2-ўринга, ҳозирда 8-ўринни эгаллаб турган Хитой 3-ўринга
даъвогарлик қилмоқда.


background image

11

Муаллиф томонидан тузилган.

18

Жаҳонда туристик хизматлар бозорини ривожлантиришдаги кейинги

тенденция сифатида туризм индустриясига давлат томонидан кўмаклашиш
даражасининг оширилишини қайд қилишимиз лозим. Бугунги кунда кўпгина
давлатларда минтақаларнинг ягона туристик бренди шакллантирилмоқда ва
бу

ўз

мамлакатининг

турмаҳсулотини

бутунжаҳон

туризм бозорига

силжитишга кўмак бермоқда. Шу туфайли Ўзбекистон туристик маҳсулотини
халқаро бозорга силжитиш учун жозибадор номдаги "Ўзбекистон" ягона
миллий брендини яратиш бўйича мутахассис ва олимлар билан ҳамкорликда
илмий-тадқиқот ишларини амалга ошириш ва амалиётга жорий қилиш
ҳаракатини зудлаштириш лозим.

Туризм

хизматлар

бозори

бошқарув

тизими

самарадорлигини

баҳолашнинг услубий асосларини чуқурроқ ўрганиш жараёнида ушбу тизим
самарадорлигини аниқлашда динамик меъёрлар моделидан фойдаланиш
усули таклиф қилинди ва ушбу баҳолаш усули «Veres-Vert» туристик фирмаси
мисолида синаб кўрилди.

«Veres-Vert» туристик фирмаси маълумотлари асосида бошқарув

самарадорлигини баҳолашда хақиқий ва меъёрий тартиблар учун меъёрий
боғлиқликлари сонини қиёслашга асосланган Спирмэн ранг корреляциясидан
фойдаланган ҳолда ҳисоб-китоблар амалга оширилди:

(1)

(2)

Ранг корреляция коэффициентининг ρ-критерияси ёрдамида унинг

ишончлилиги текширилди

12

t

=

= 3,4

(3)

Ишончлилик даражасининг ҳисоб-китоблари гувоҳлик беришича, эркин

кўрсаткичи

N=6-2

,

р=0,95

бўлганда

t-

нинг жадвал қиймати = 2,44 дан кам

бўлмаслиги керак эди. Бизнинг ҳисоб-китобларда

t

ҳақиқий = 3,4 ташкил

этди. Демак, модел учун

t

хақиқий

>

t

жадвал

дан катта бўлиб, ҳосил қилган

тенгламамиз натижавий белги билан омиллар ўртасидаги боғланишнинг
ишончли ифодалаганлигидан далолат беради.

Шунингдек, туристик корхона бошқарув самарадорлигини динамик

меъёрлар модели ёрдамида баҳолашнинг бошқача ёндашуви ҳам мавжуд
бўлиб, у қуйидаги формула асосида амалга оширилди

13

:


background image

12

Зайцев Г.Н. Методика биометрических расчётов: 2-е изд., перераб. и доп. – М «Наука», 1998. –256 c.

13

Сыроежин И.М.

Совершенствование системы показателей эффективности и качества. - М.: Экономика, 1980. – 191 с.

19

n

=

nnm

ni

Э

21

1

( )

1

ф

(4)

Э

ф

=

=

(5)

Бунда: Э

ф

– туристик корхонанинг бошқарув самарадорлигини баҳолаш;

m

i

- динамик қаторга нисбатан ҳақиқий тартибдаги инверсиялар (ўрин

алмашишлар) сони; n – динамик меъёрларда кўрсаткичлар сони.

Э

ф

ни баҳолаш 0 дан 1 гача бўлган диапазонда ўзгаради. Динамик

меъёрлар тартибидаги ҳақиқий ҳолат ҳамда берилганини қиёслаш туристик
фирмани бошқариш функциясини амалга ошириш даражасининг ўта юқори
эканлигини тасдиқлайди. Бунда кўрсаткичларнинг ўсиш суръати меъёрий
белгиланган муносабат мувофиқликлари асосида бажарилади ҳамда баҳо
даражаси Э

ф

= 1 бўлади. Эталонга тамомила қарши кўрсаткичларнинг

хақиқий тартиби Э

ф

= 0 баҳосини олади. Баҳо бир сонига қанчалик яқин

бўлса, иқтисодий тизимининг реал фаолиятида кўрсаткичлар орасидаги
меъёрий мувофиқликлар шунчалик кўп амалга ошади.

Тадқиқот жараёнида, динамик меъёрлар тартибидаги ҳақиқий ҳолат

ҳамда берилганини қиёслаш «Veres-Vert» туристик фирмасини бошқариш
функциясини амалга ошириш даражасининг юқори эканлигидан далолат
берди. Бу кўрсатгич 0,80 тенг бўлиб, 1 даражага яқинлашади.

Ушбу динамик меъёрлар нуқтаи назаридан самарадорликнинг ошиши,

даставвал, туристик маҳсулот сотишнинг ўсиши натижасида фойданинг
ошишида ифодаланади. Бу эса, ўз навбатида, туристик хизматларни ишлаб
чиқариш ҳажмининг ходимлар сонига нисбатан ўсиши оқибатида «Veres

Vert» туристик фирмасида меҳнат самарадорлигининг ўсишидан далолат

беради.

Мазкур таклиф қилинган динамик меъёрлар модели ёрдамида туристик

корхоналар бошқарув тизими самарадорлигини баҳолаш амаллари муаллиф
томонидан ишлаб чиқилган автоматлаштирилган компьютер дастурлари
асосида амалга оширилди.


background image

Учинчи боб

«Иқтисодиётни модернизация қилиш шароитида

туристик

хизматлар

бозорини

инновацион

ривожлантиришнинг

таҳлили»

деб номланиб, унда туристик хизматлар бозорини инновацион

ривожлантириш шароитида туризм индустриясининг роли таҳлил қилинди.
Шунингдек, Ўзбекистонда туризм хизматлар бозори коньюктурасининг
тахлили

ўтказилди

ва

туристик

хизматлар

бозорининг

инновацион

ривожланишга хос кўрсатгичларини оптимал ҳисоблаш усуллари танлаб
олинди. Шу аснода, туризм соҳасининг миллий иқтисодиётдаги ўрнини
аниқлашнинг методологик тамойиллари белгилаб олинди ва шарҳланди.

Туризм соҳаси кўрсатгичларини статистик баҳолашнинг мажмуавий

тизимини яратиш учун туристик маҳсулот таклифи ҳамда унга бўлган талаб
ҳақидаги маълумотларни гуруҳлаштиришга имкон берадиган статистик

20

шаклларни яратиш масаласи фанда ва амалиётда кўп қиррали ва мурракаб

жараён

эканлиги

маълумдир.

Ўзбекистондаги

туризм

статистикаси

борасидаги тадқиқотларнинг кейинги тараққиёти ва самарасини биз мамлакат
миллий ҳисоботлар тизимига интеграциялашган туризмда ёрдамчи ҳисоблар
тизимини қўллаш билан боғлаймиз. Ушбу тизимнинг биринчи

навбатда,

ихтисослашган туристик субминтақалар ҳамда ялпи минтақавий маҳсулот
кўламида туризмдан олинадиган даромадларнинг катта улушига эга бўлган
минтақаларга нисбатан татбиқ қилиниши маъқулдир.

Туристик хизматлар бозорининг инновацион ривожланишини аниқлашда

қўлланилаётган усуллар қаторига «туризм интенсивлиги

коэффициенти»

кўрсаткичи асосида баҳолаш муҳим аҳамиятга эга эканлиги исботланган.
Ушбу коэффициент мамлакат аҳолисининг умумий сонидан бир йилда ҳеч
бўлмаганда бир марта туристик саёҳатга чиқиши мумкин бўлган аҳолининг
улушини белгилайди. Ўзбекистон ҳудудларида туризм

тараққиётининг

интенсивлик коэффициентини электрон ҳисоблаш учун компьютер дастури
ҳам ишлаб чиқилди. Дастурдаги ҳисоб-китоблар бўйича, 2010-2014 йилларда
Ўзбекистонда туризм интенсивлиги коэффициентининг ўсиш тенденцияси
кузатилиб, бугунги кунда мамлакатимиз фуқароларининг

камида ҳар

ўнинчиси йил давомида саёҳатга чиққанлиги кузатилмоқда.

Ўзбекистон Республикасининг 2014 йилги статистик маьлумотларига

кўра, мамлакатда 497 та меҳмонхона ва муқобил жойлаштирув воситалари
фаолият кўрсатиб, улардаги хоналар сони 14 836 тани ва жойлар сони 27 941
тани

ташкил

қилган,

республикамиз

мехмонхоналарига

жойлашган

фуқоралар сони 1 206 467тадан иборат ва бу умумий миқдорда 2 760 491
туристик кунларни ташкил этади. Ушбу кўрсатгич меҳмонхоналар ва бошқа
турар жойлардан янада самарали фойдаланиш имконияти мавжудлигини акс
эттиради. Ўзбекистондаги меҳмонхоналар йилига 2 500 000 - 3 000 000
туристни қабул қилиш имкониятига эга. Ҳар мингта меҳмонга хизмат
кўрсатишга 20-30 кишининг меҳнати тўғри келишини ҳисобга олсак, ҳозирги
кунда қўшимча равишда яратилиши мумкин бўлган иш жойлар 61405 ўринни
ташкил қилади. Республикада 60 мингдан ортиқ янги иш ўринларини ташкил


background image

этиш имконияти пайдо бўлмоқда.

Тўртинчи боб –

«Инновацион иқтисодиёт шароитида туристик

хизматлар бозорини такомиллаштириш»

деб номланиб, туристик хизматлар

бозорини инновацион технологияларни жорий қилиш орқали
такомиллаштириш, миллий туризм хизматлар бозорини инновацион
ривожлантиришни давлат томонидан янада қўллаб-қувватлаш йўллари
белгиланди. Туризм соҳасини инновацион ривожлантаришнинг
инвестициялаш манбалари аниқланди ва миллий туризм хизмат бозорини
инновацион ривожлантириш истиқболи башорат қилинди.

Ўзбекистоннинг туризм соҳасида фаолият кўрсатиб турган дастурий

таъминот воситаларининг таҳлили уларнинг уч йўналишдан иборат
эканлигини кўрсатмоқда, яъни улар умумий дастурлар, туризм фаолиятига
йўналтирилган дастурлар ва қўшимча дастурлар кўринишига эга. Туристик
фирмалар фойдаланаётган дастурий таъминот воситалари таҳлилида

21

туристик фирмалар сайтларини фақатгина тижорат воситаси сифатида қараб
бўлмайди, зеро улар, энг аввало, бутунжаҳон интернет тармоғида минтақани
намойиш этади ҳамда унинг мақбул имижи шаклланишига ҳар томонлама
кўмаклашади. Шуларни ҳисобга олиб, мамлакатда фаолият кўрсатаётган 122
та туристик фирма ва меҳмонхоналар веб-сайтларини баҳолаш ҳаракати
амалга оширилди. Веб-сайтлар лингвистик таъминот жиҳатидан таҳлил
қилинганда, улардан фақат инглиз тилида 43%, икки тилда 32%, учта тилда
9%, тўртта тилда 6%, бешта тилда 7% ва бешдан ортиқ тилларда 3%
тайёрлангани маълум бўлди (4-расм).

Туристик ташкилотлар тайёрлаган веб-сайтларни баҳолашнинг асосий

кўрсаткичларидан бўлган уларнинг дизайни, онлайн буюртмаси ва веб сайтда
қўллаб-қувватлаш хизмати бўйича маълумотлар 5-7 расмларда ифодаланган.

Таҳлил қилинган 122 та туристик фирма ва меҳмонхоналар веб

сайтларидан 52% ни дизайни, яъни жозибадорлигини белгиловчи кўрсаткич
бўйича «яхши» баҳосига, лойиқ десак бўлади. Уларнинг «аъло»
даражадагилари 19% ни ташкил қилган бўлса, «қониқарли» ва «қониқарсиз»
ҳолатдагилари 29% эканлиги маълум бўлди (5-расм).

4-расм. Туристик ташкилотлар

веб-сайтлари лингвистик

таъминоти

14

5-расм. Туристик ташкилотлар

веб-дизайни

15


background image

Демак, туристик фирма ва меҳмонхоналар томонидан тайёрланган веб

сайтлар талаб даражасида эмаслиги ва ушбу ҳолатнинг мавжуд туристик
маҳсулотнинг сотилишига ҳам салбий таъсир қилиши аниқланди. Бунинг
тасдиғини веб-сайтлардаги онлайн буюртмаси атига 36% ни ташкил
қилишида ҳам кўриш мумкин (6-7 расмлар).

Туристик фирма ва меҳмонхоналар томонидан тайёрланган веб

сайтларнинг самарадорлигини ошириш мақсадида уларнинг ахборот базасини
кенгайтириш, навигация, юкланиш ва ахборотларини тезда янгилаб туриш
жараёнларини амалга ошириш амаллари тавсия қилинди.

14

Муаллиф томонидан тузилган.

15

Муаллиф томонидан тузилган.

22

6-расм. Туристик ташкилотлар

веб-сайтида онлайн буюртмаси

16

7-расм. Туристик ташкилотлар

веб-сайтида қўллаб-қуватлаш

хизмати

17

Ўзбекистон Республикасида миллий туристик хизматлар бозори

инновацион ривожланишининг ўрта муддатли прогноз кўрсаткичлари
экстраполяция усулидан фойдаланган ҳолда тақдим қилинди оширилди. Унга
кўра Ўзбекистон Республикасида туристик хизматлар ҳажмининг 2005-2019
йиллардаги ўсиш динамикаси 8-расмда ифодаланган.


background image

8- расм. Ўзбекистон Республикасида туристик хизматлар ҳажмининг

2005-2019 йиллардаги ўсиш динамикаси

18

Туризмда инновацион ривожланишнинг ўрта муддатли прогноз кўрсат

гичлари туристик хизматлар ҳажми йилдан-йилга, мунтазам равишда ўсиши

ни кўрсатмоқда (8-расм). Туристик хизматлар ҳажмининг ўсиш суръатлари

мунтазамлигини таъминлаш республикада туризм соҳасини модернизация

қилишга қаратилган чора-тадбирларни жадал амалга оширишни тақозо этади.

Истиқболни белгилаш даврида Ўзбекистон Республикасида хорижий

фуқароларга хизмат кўрсатишнинг ўсиш тенденцияси кузатилмоқда. 2005
йилга нисбатан республикамизда хорижий фуқароларга хизмат кўрсатиш
давлат томонидан белгиланган чора-тадбирларни ҳаётга татбиқ этилиши
натижасида 2019 йилда 8,5 мартага ошиши кутилмоқда (9-расм).

16

Муаллиф томонидан тузилган.

17

Муаллиф томонидан тузилган.

18

Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган ва ҳисобланган.

23

Хорижий фуқароларга хизмат кўрсатишнинг ушбу ривожланиш дина

микасини янада юксалтириш учун инновацион-инвестиция фаолиятини
жадал ривожлантириш орқали Ўзбекистонда туризм соҳасини халқаро замо
навий норма ва стандартлар даражасига кўтариш лозим бўлади.

Бу ҳолат келажакда Ўзбекистонда кирувчи ва чиқувчи туризм бозори

асосида туристик бизнес нафақат туризм индустрияси, балки миллий
иқтисодиётнинг турдош соҳасига тегишли бўлган бир қатор бошқа
соҳаларнинг ривожланишини ҳам таъминлайди. Бу соҳаларда ҳамда туристик
инфраструктурага

тегишли

корхоналарда

янги

ишчи

ўринларининг

яратилишига ёрдам беради.


background image

9- расм. Ўзбекистон Республикасида хорижий фуқароларга хизмат

кўрсатиш хажмининг 2005-2019 йиллар давомида ўсиш динамикаси

19

Ўзбекистонда 2017-2019 йиллар давомида миллий туристик хизмат бо

зори ривожланишининг башорат кўрсаткичлари истиқболда туризм соҳаси
нинг ЯИМ таркибидаги салмоғининг мунтазам равишда ортишидан далолат
беради ва шунга биноан истиқболдаги ўсиш суръатларининг таъминланиши
Ўзбекистонда туризм хизматлар бозорини такомиллаштириш ва инновацион
ривожлантиришнинг стратегик режасини ишлаб чиқишни тақоза қилмоқда.
Ишда туризм соҳасини инновацион ривожлантириш стратегиясининг асосий
йўналишлари таклиф қилинган ва батафсил изоҳланган.

ХУЛОСАЛАР

«Миллий туристик хизматлар бозорини инновацион ривожлантириш

нинг методологик-услубий асосларини такомиллаштириш» мавзусидаги
докторлик диссертацияси бўйича олиб борилган тадқиқот натижасида
қуйидаги хулосалар тақдим этилди:

19

Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган ва ҳисобланган.

24

1. Тадқиқотлар натижасида миллий туристик хизматлар бозорининг

инновацион ривожланишига иқтисодий ва ижтимоий омиллар бевосита
таъсир қилиши тасдиқланди ва уларнинг таркиби аниқланди. Ишда миллий
туризм бозорларининг турларга ажратиш ва гуруҳлашнинг концептуал
тамойиллари белгиланди.

2. Миллий туристик хизматлар бозорини барқарор ривожлантириш учун

нафақат туризм соҳасини, балки иқтисодиётнинг унга турдош бўлган бошқа
тармоқлари фаолиятини ҳисобга оладиган мажмуавий ёндашув методикасини
тайёрлаш талаб қилинмоқда. Бундай методикани ўз таркибига

турдош


background image

тармоқлар, ташкилотлар, корхоналарни ягона мақсад атрофида бирлаштира
оладиган туристик кластер усулини қўллаш орқали амалга ошириш мумкин
бўлади. Туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантириш жараёнини
тадқиқот қилиш натижасида Ўзбекистон шароитида туристик-рекреацион
кластер моделини шакллантириш тавсия қилинди.

3. Ҳукумат томонидан қабул қилинаётган фармонлар ва стратегик

қарорлар туризм соҳасини инновацион ривожлантиришда ва туризм бозорини
мукаммал шакллантириш тамойилларини аниқлаш бўйича илмий тадқиқот
ишларини олиб боришда методологик асос бўлиб хизмат қилади. Шунга
биноан туризм хизматлар бозорининг келажакда инновацион ривожлантириш
йўналишлари таклиф қилинди.

4. Муаллиф томонидан таклиф қилинаётган миллий инновацион тизим

элементларининг ўзаро алоқалари моделида давлатнинг роли хусусий,
ташкилий, ижтимоий ва давлат тузилмалари учун қулай институционал
иқлим ва инфратизим яратиш ҳамда инновацион фаолият учун зарур бўлган
стратегик

йўналишлардаги

технологиялар

мажмуасини,

фундаментал

билимларни ривожлантиришга кўмаклашишдан иборат. Таклиф қилинган
МИТ

элементларининг

ўзаро

алоқалари

моделини

Ўзбекистон

Республикасининг инновацион фаолият тўғрисидаги бўлажак қонунини ва
концепциясини ишлаб чиқишда инобатга олиш тавсия қилинади.

5. Ўзбекистон минтақаларида туристик кластерларнинг шакллантири

лиши туристик-рекреацион ресурслардан тўлиқ фойдаланиш замирида янги
туристик фирмалар очилиши ва мавжудлари ишини янада фаоллаштиришга
туртки беради ва янги туристик махсулотларнинг яратилишига асос бўлади.
Шу мақсадда давлат ва маҳаллий органлар, илмий-тадқиқот институтлари
ҳамда тадбиркорлар фойдаланиши мумкин бўлган туристик-рекреацион
кластернинг шаклланиш ва ривожлантириш моделининг алгоритми тавсия
қилинди.

6. Бугунги кунда кўпгина давлатларда туризм минтақасининг ягона

бренди шакллантирилмоқда, ҳукуматлар ўз мамлакатининг турмаҳсулотини
бутунжаҳон бозорига силжитишга кўмаклашмоқда. Шу туфайли Ўзбекистон
туристик маҳсулотини халқаро бозорга силжитишни жадаллаш-тирадиган

"Ўзбекистон" номли ягона миллий брендини яратиш бўйича мутахассис ва
олимлар ҳамкорлигида илмий-тадқиқот ишларини амалга ошириш ва
амалиётга жорий қилиш лозим.

25

7. Туристик хизмат бозорини чуқурроқ ўрганиш жараёнида туристик

корхоналар бошқарув тизими самарадорлигини аниқлашда динамик меъёрлар
моделидан фойдаланиш усули таклиф қилинди ва унинг автоматлаштирилган
компьютер дастури ишлаб чиқилди.

Туризм статистикаси борасидаги тадқиқотларнинг кейинги ривожлани

шини биз мамлакат миллий ҳисоблар тизимига интеграциялашган туризм
ёрдамчи ҳисоблар тизимини қўллаш билан боғлаймиз. Ушбу тизим, энг
аввало, ихтисослашган туристик субминтақалар ҳамда ялпи минтақавий


background image

маҳсулот ҳажмида туризмдан олинадиган даромаднинг улуши катта бўлган
минтақаларга нисбатан жорий қилиниши зарур.

8. Туристик хизматлар бозорини инновацион ривожланиш кўламини

аниқлашнинг самарали усули сифатида «туризм интенсивлиги коэффи
циенти» кўрсаткичи негизида баҳолаш таклиф қилинди. Бу кўринишдаги
ҳисоб-китоблар статистика амалиётида қўллаш учун таклиф қилинди.

9. Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган ва илмий асосланган

инновацион ривожланишининг ўрта муддатли прогнози Ўзбекистонда туризм
соҳасининг инвестицион жозибадорлигини ошириш, давлат ва

хусусий

бизнес ҳамкорлигини мустаҳкамлашга имкон яратиши билан бир қаторда,
туристик

корхоналарининг

самарали

фаолият

кўрсатишига

ҳамда

мамлакатимизнинг туристик дестинация сифатида ҳаммага мақбул бўладиган
тассавурини шакллантиришга хизмат қилади.

26

РАЗОВЫЙ СОВЕТ ПО ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ
ДОКТОРА НАУК ПРИ САМАРКАНДСКОМ ИНСТИТУТЕ
ЭКОНОМИКИ И СЕРВИСА
САМАРКАНДСКИЙ ИНСТИТУТ ЭКОНОМИКИ И СЕРВИСА


background image

САФАРОВ БАХОДИРХОН ШАХРИЁРОВИЧ

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ МЕТОДОЛОГО-МЕТОДИЧЕСКИХ
ОСНОВ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ НАЦИОНАЛЬНОГО
РЫНКА ТУРИСТСКИХ УСЛУГ

08.00.05 – Экономика отраслей сферы услуг (экономические науки)

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ Самарканд – 2016

Тема докторской диссертации зарегистрирована Высшей аттестационной комиссии

при Кабинете Министров Республики Узбекистан (регистрационный № 30.09.2014/B2014.3-
4.I68).

Докторская диссертация выполнена в Самаркандском институте экономики и сервиса.

Автореферат диссертации на трех языках (узбекском, русском и английском) размещен на

веб-странице Научного Совета (sies.uz) и информационно-образовательном портале «Ziyonet»


background image

(www.ziyonet.uz).

Научный
консультант:

Официальные оппоненты:
Тухлиев Искандар Суюнович

доктор экономических наук

Иватов Ирисбек

доктор экономических наук,

профессор

Мирзаев Кулмамат
Джанзакович

доктор

экономических наук, профессор

Махкамова Мамлакат
Абдукадировна

доктор

экономических наук, профессор

Ведущая организация:

Ташкентский филиал Российского экономического университета

им. Г.В. Плеханова

Защита диссертации состоится «09» июля 2016 года в 11.00 ч на заседании разового совета

по защите диссертаций на соискание ученой степени доктора экономических наук при
Самаркандском институте экономики и сервиса по адресу: 140100, город Самарканд, ул. Амира
Темура, 9. Тел.: (+99866) 231–07–45, факс: (+99866) 233–28–38, e-mail: ilm@sies.uz

С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре

Самаркандского института экономики и сервиса (регистрационный № 001). Адрес: 140100, город
Самарканд, ул. Амира Темура, 9. Тел.: (+99866) 231–07–45, факс: (+99866) 233–28–38, e-mail:
ilm@sies.uz.

Автореферат диссертации разослан 23 июня 2016 года.

(протокол реестра №01 от 23 июня 2016 года).

Г.Х. Кудратов

председатель научного совета по

присуждению ученой степени доктора наук,

д.э.н., профессор

К.Б. Уразов

учёный секретарь разового совета по

присуждению ученой степени доктора наук,

д.э.н., профессор

М.М. Мухаммедов

председатель научного семинара при

разовом совете по присуждению ученой

степени доктора наук, д.э.н., профессор

28

ВВЕДЕНИЕ (аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы диссертации.

В условиях

углубления

процессов

глобализации

и

интенсивного

развития

высокотехнологичного производства, необходимым условием усиления
экономического роста и повышения качества жизни любой страны является


background image

её инновационная активность. Активность этого рода, в свою очередь,
связана

с

экономическими

и

научно-техническими

возможностями

государства,

его

инновационной политикой и ресурсами, духовным

состоянием общества. В этой связи значимым является уделение особого
внимания тенденциям развития международного рынка туристских услуг, в
частности, инновационному развитию в этой сфере.

Как подчеркнул Президент Республики Узбекистан Ислам Каримов в

своем выступлении на церемонии открытия 99-ой сессии Исполнительного
комитета Всемирной туристской организации ООН «...Речь идёт о
дальнейшем

укреплении

туристического

престижа

и

способности

Узбекистана,

повышении

его

привлекательности

через

интернет,

использовании при этом ещё неизученных прекрасных и живописных уголков
Ферганской долины, экологически чистых мест, расположенных на горных
склонах Ташкентской и Джизакской областей, широком внедрении бренда
«Великого шёлкового пути»

20

. В решении поставленной задачи особая роль

отводится инновационному развитию туризма как одному из современных
видов услуг.

С первых дней независимости туристические услуги рассматривались в

качестве наиболее перспективных, и внимание к ним достигло уровня
государственой политики. Следует подчеркнуть, что если в 1993 году в нашей
стране было всего 4 частных туристских фирмы, то в настоящее время в
негосударственном секторе туристских услуг осуществляют деятельность 800
туристских фирм и гостиниц, в том числе 500 гостиниц с общим объёмом в
30 тысяч мест, работает около 300 туроператоров и турагентов

21

. В результате

проделанной работы Республика Узбекистан в 2013 году вошла в число пяти
стран мира, где туризм развивается самыми быстрыми темпами,

что

подтверждается данными Всемирного Совета по туризму и путешествиям

22

.

Необходимость дальнейшего развития сферы туризма в нашей стране,

повышения его доли в ВВП, обеспечения населения новыми рабочими
местами обуславливает потребность в глубоком анализе рынка туристских
услуг и в детальных научных исследованиях, создающих основы для
выработки программ перспективного развития данного сектора экономики.
Существование данных проблем и объективная необходимость их решения

20

Выступление Президента РУз И. Каримова на открытии 99-й сессии Исполнительного совета Всемирной

туристской организации ООН. (http://press-service.uz/ru/news/5013/. Дата обращения 04.10.2014 г.)

21

Ризаев

Ф.М. Мамлакат ва халқларни бир-бирига яқинлаштириш йўлида // Ўзбекистон иқтисодий аҳборотномаси. №
1. 2014. Б:11-16.

22

Саидова Г.К. Узбекистан входит в ТОП-5 стран мира, демонстрирующих высокие темпы экономического

роста. Интернет-журнал. (http://economics.uzreport.uz/news_r_104348.html) (Дата обращения 24.10.2014)

29

доказывает

актуальность

темы

данного

исследования,

посвящённого

изучению методологических и методических основ инновационного развития
национального рынка туристских услуг.

В рамках мировых исследований методологических и методических


background image

основ инновационного развития рынка туристских услуг особое внимание
уделяется следующим проблемам: определение направлений развития рынка
туристских услуг и разработка модели инновационного развития туризма в
национальной экономике.

Диссертационное

исследование

в

определенной

степени служит

достижению стратегических целей по обеспечению инновационнного
развития рынка туристских услуг в нашей стране, определённых в Законе
Республики Узбекистан «О Туризме» от 20.08.1999 года и сформулированных
в речи Президента Республики Узбекистан Ислама Каримова на открытии
99-ой сессии Исполнительного совета Всемирной туристской организации
ООН

23

, а также решению задач, обозначенных в Постановлениях Кабинета

Министров Республики Узбекистан № 53 от 10 марта 2015 года «О некоторых
вопросах развития туризма в Республике Узбекистан» и № 51 от 9 марта 2015
«О мерах по развитию придорожной и туристской инфраструктуры», а также
в

других

нормативно-правовых

актах,

относящихся

к

вопросам

инновационного развития рынка туристских услуг.

Соответствие исследования приоритетным направлениям развития

науки и технологий Республики.

Данное исследование выполнено в

соответствии с первым приоритетным направлением развития науки и
технологий Республики: «Духовно-нравственное и культурное развитие
демократического и правового общества, формирование инновационной
экономики».

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации

24

.

Научные исследования, связанные с вопросами инновационного развития
национального рынка туристских услуг, осуществляются в ведущих научных
центрах и высших образовательных учреждениях мира, в том числе: в Ecole
Hôtelière de Lausanne (Швейцария), Cornell University (США), Les Roches
International School of Hotel Management (Испания), Oxford Brookes University
(Великобритания), Blue Mountains International Hotel Management School
(Австралия),

University

of

Surrey

(Великобритания),

Московском

государственном

университете

(Россия),

Самаркандском

институте

экономики и сервиса (Республика Узбекистан).

В результате международных исследований по совершенствованию

инновационного развития мирового рынка туристских услуг, получен ряд

23

Выступление Президента РУз И. Каримова на открытии 99-й сессии Исполнительного совета Всемирной

туристской организации ООН. (URL:http://press-service.uz/ru/news/5013/. Дата обращения 04.10.2014 г.)

24

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации осуществлен на основе следующих работ:
Nowak J-J., Petit S., Sahli M. Tourism and Globalization: The International Division of Tourism Production. In:
Dwyer L., Seeteram N. (Eds) Recent Developments in the Economics of Tourism. Sydney: Edward Elgar, 2013. pp
77-94; Ketels Christian H.M. Clusters and Dubai's Competitiveness. Report, Dubai Economic Council. Dubai,
United Arab Emirates, October 2009. – 100 p.; Clarke J., Hawkins R., Waligo V. Sustainability and marketing for
responsible tourism. In: McCabe S., (Ed.) The Routledge Handbook of Tourism Marketing. London: Routledge. pp.
41-53; Tribe J. Strategy for Tourism. Goodfellow Publishers Limited, 2016. - 288 p.

30

научных результатов, в частности: с учетом всемирно признанных принципов,

осуществлена классификация видов национального рынка туристских услуг
(Ecole

Hôtelière

de

Lausanne);

предложена

методика

применения


background image

туристического кластера, имеющая целью объединение в своём составе
смежных отраслей, организаций и предприятий (Harvard Business School); на
основе рекомендаций международных институтов определены основные
факторы, влияющие на развитие инновацинной деятельности туристских
направлений (Oxford Brookes University); проанализированы и определены
тенденции развития международного туристско-рекреационного рынка в
мире, а также разработан прогноз развития национальных и региональных
рынков туристских услуг (University of Surrey); предложено внедрение
методики вспомогательных счетов для определения места сферы туризма в
национальной экономике (Московский государственный университет).

В

настоящее

время

научные

исследования,

направленные

на

совершенствование мирового рынка туристских услуг, ведутся по следующим
приоритетным направлениям: определение организационно экономических
аспектов туристического рынка; развитие экспортной

составляющей

туристских

услуг

(аграрный

туризм

и

инотуризм,

экотуризм,

профессиональный туризм и др.); координация мехунизмов управления
туризма в рыночных условиях; совершенствование рынка туристских услуг
на основе инновационных технологий.

Степень изученности проблемы.

Теоретические и методологические

проблемы инновационного развития национального рынка туристских услуг
в экономической литературе изучены в некоторых аспектах. В научных
работах зарубежных учёных И.Енджейчика, Ф.Шерера, Д.Росса, Ф.Котлера,
Дж.Боуэна, Дж. Мейкенза, М.Энрайта

25

изучены общие стороны развития

рынка туристских услуг. В работах ученых из стран СНГ В.И.Азара,
C.Ю.Туманова,

И.Т.Балабанова,

А.И.Балабанова,

М.А.Жуковой,

Н.И.Кабушкина, М.Б.Биржакова, В.И.Никифорова, В.С.Новикова

26

содержатся

исследования, посвящённые отдельным сторонам рынка туризма.

Такие

учёные-экономисты, как К.Х. Абдурахманов, Н.Т. Тухлиев, Г.Х. Кудратов,
М.К. Пардаев, И.С. Тухлиев, И. Иватов, Д.Х. Асланова, Б.Х. Тураев, О.Х.
Хамидов, Е.В. Голышева, А.А. Эштаев

27

ведут научно-

25

Енджейчик И. Современный туристский бизнес. М.: Финансы и статистика, 2003. – 320 с.; Шерер Ф., Росс

Д. Структура отраслевых рынков: Пер. с англ.М.: ИНФРА-М. 1997.– 698 c.; Котлер Ф., Боуэн Дж., Мейкенз
Дж. Маркетинг. Гостеприимство. Туризм: Учебник для вузов. Второе издание. - М.: ЮНИТИ - ДАНА, 2002.
– 1063с.; Enright M.J. Regional clusters and Economic Development: A research agenda // Bussiness Networks:
Prospects for Regional Development, edited by U.H. Staber et al., Berlin: Walter de Gruyter, 1996, pp. 190-213.

26

Азар В.И., Туманов C.Ю. Экономика туристского рынка. - М.: ИПКГ, 1998.–239 с.; Балабанов И.Т.,

Балабанов А.И. Экономика туризма. Учеб. пособие. - М.: Финансы и статистика, 2003. – 176 с.; Биржаков М.
Б., Никифоров В. И. Индустрия туризма: Перевозки. -СПб., 2001. – 399 с.; Жукова М.А. Менеджмент в
туристском бизнесе. Учебное пособие. - М.: КНОРУС, 2006. -160 с.; Кабушкин Н.И. Менеджмент туризма:
Учебник. 4-е изд., стереотип. Минск: Новое знание, 2004. -409 с.; В.С. Новиков. Инновации в туризме.
Учебное пособие – М.: Туризм, 2010.- 203 с.

27

Абдурахмонов К.Х. Менеджмент туризма: Учебное пособие. –Т.: Филиал ФГБОУ ВПО «РЭУ им. Г.В.

Плеханова” в г. Ташкенте, 2013. -248 с.; Тухлиев Н., Абдуллаева Т. Национальные модели развития туризма.
-Т.: Гос.науч.изд-во «Ўзбекистон миллий энциклопедияси», 2006. – 424 с.; Тухлиев И.С., Қудратов Ғ.Х.,
Пардаев М.Қ. Туризмни режалаштириш. Дарслик. -Т.: «Iqtisod-Moliya” нашриёти, 2010. – 238 б.;

31


background image

исследовательские работы по различным вопросам сферы туризма в условиях
Узбекистана.

Однако в условиях отсутствия научно-исследовательских работ по

выработке методологических основ формирования и инновационного
развития туризма, а также учитывая многогранность и чрезвычайную
сложность процесса их внедрения в практику, большинство возникающих
проблем в теоретическом отношении остаются малоизученными. Именно это
обстоятельство служит основой для определения цели и задач диссертации.

Связь темы диссертации с научно-исследовательскими работами

учреждения высшего образования, где выполнена диссертация.

Диссертационное исследование выполнено в рамках плана научно
исследовательских работ Самаркандского института экономики и сервиса, в
том числе в рамках госудаственных грантов: Ф-1-53 «Туристский кластер:
методология формирования и функционирования» (2012-2016 гг.) и А-1-128
«Разработка и внедрение электронного учебника при повышении
эффективности системы образования туризма» (2015-2017 гг.).

Целью исследования

является разработка методолого-методических и

практических

предложений,

направленных

на

совершенствование

инновационного развития национального рынка туристских услуг.

Поставленная цель исследования предопределила необходимость

решения следующих

задач

:

выявление социально-экономической сущности понятий рынка

туристских услуг исходя из принципов инновационного развития сферы
туризма;

совершенствование методологических и методических подходов

инновационного развития рынка туристских услуг;

определение основных направлений формирования модели туристко

рекреационного кластера, а также соврешенствование его организационно
экономических механизмов в условиях инновационного развития рынка
туристских услуг;

разработка факторов развития инновационной деятельности в сфере

туризма и модели взаимоотношений элементов национальной инновационной
системы;

разработка предложений и рекомендаций по формированию и развитию

туристко-рекреационного кластера в регионе;

анализ

основных

тенденций

развития

международного

рынка

туристских услуг, а также обоснование предложений по эффективному
развитию национального рынка туристских услуг;

Иватов И. Ресторанное хозяйство в туристической сфере. Учебное пособие -Т.: ТГЭУ, 1998. -131с.; Асланова

Д.Х. Модели формирования туристского кластера за рубежом // «Сервис», 2013. №1, С: 4–9; Пардаев М.Қ.,
Атабаев Р. Туристик ресурсларни таҳлил қилиш ва баҳолаш. -Самарқанд: СамИСИ, 2006. - 137 б.; Тураев Б.Х.
Организационно-экономические механизмы регионального туризма. -Т.: «Фан», 2009. – 154 с.; Хамидов О.Х.
Выбор конкурентной стратегии предприятия на рынке туристических услуг Узбекистана: дисс…канд. экон.
наук. -С.: СамИСИ, 2006. -155 с.; Голышева Е.В. Совершенствование организации и механизма
регулирования развития туризма в рыночных условиях. дисс... канд. экон. наук. – Т.: Таш.ГЭУ, 2011. -170 с.;
Эштаев А.А. Туризм индустриясини бошқаришнинг маркетинг стратегияси. – Т.: «Фан», 2011. – 280 б.


background image

32

разработка модели динамических нормативов при определении

эффективности систем управления туристскими предприятиями;
совершенствование рынка туристских услуг путем внедрения инновационных
технологий;

определение форм государственной поддержки в условиях

инновационного развития национального рынка туристских услуг;
прогнозирование перспективы инновационного развития национального
рынка туристских услуг.

Объектом исследования

являются хозяйственные субъекты

национального рынка, оказывающие туристские услуги.

Предметом

исследования

является

совокупность

экономических

отношений, связанных с инновационным развитием национального рынка
туристских услуг.

Методы исследования.

В диссертационной работе использованы

статистические и экономические методы анализа, анализ, синтез, абстрактно
логический анализ, а также эконометрические модели, выборочное
наблюдение, социологический опрос, SWOT-анализ, сравнение, корреляция,
регрессия и экстраполяция.

Научная новизна исследования

заключается в следующем: разработаны

предложения по эффективному использованию регионального
туристско-рекреационного потенциала, увеличению видов туристских услуг,
повышению их экспортного объема и качества; разработаны
организационно-экономические механизмы формирования регионального
туристско-рекреационного кластера на основе эффективного использования
уникального туристского потенциала региона и интенсивного развития
внутренего и международного туризма;

разработан метод оценки эффективности управления туристским

предприятием с использованием модели динамических нормативов;
обоснован среднесрочный прогноз показателей инновационного развития
сферы туризма в условиях повышения инвестиционной привлекательности
национального туризма, укрепления сотрудничества государства и частного
бизнеса, а также увеличения туристского потока и формирования
позитивного имиджа Узбекистана как туристской дестинации.

Пратические

результаты исследования

заключаются в следующем: сформулированы

конкретные предложения по институциональным основам инновационного
развития национального рынка туристских услуг для внесения их в проект
совершенствования закона «О туризме» , рассматриваемого в
Законодательной палате Олий Мажлиса Республики Узбекистан (справка №
10/1-33Д от 15 января 2016 года Законодательной палаты Олий Мажлиса
Республики Узбекистан);

на основе алгоритма модели формирования и развития туристско

рекреационного кластера предложено внедрение ряда перспективных
турстско-рекреационных кластеров в Самаркандском регионе;


background image

33

разработана программа мероприятий по осуществлению инновационной

стратегии туристической фирмы «Johon Ramzo Travel» , в результате чего
валовый доход фирмы от предоставления туристских услуг, вырос в два раза.

в рамках этого исследования автором были получены свидетельства

Агентства по интеллектуальной собственности Республики Узбекистан на
следующие

научные

разработки:

оценка

эффективности

управления

туристского

предприятия

при

помощи

модели динамических норм,

методические основы оценки эффективности системы управления рынка
услуг туризма, электронное вычисление коэффициента интенсивности
развития туризма на территории Узбекистана и база данных турфирм,
гостиниц, осуществляющих деятельность на территориях (№ DGU 03656, №
DGU 03562, № DGU 03563, № ВGU 00327).

Достоверность результатов исследования.

Достоверность результатов

исследования

определяется

подходами,

применёнными

в

работе

и

соответствием методов указанной цели: получение базы данных из
официальных источников, обоснованность проведённых SWOT-анализов и
социологических опросов анкетами, интервью, а также экспертными
опросными

формами,

проведение

апробации

заключения,

внесение

предложений и рекомендаций по внедрению в практику.

Научная и практическая значимость результатов исследования.

Научное значение результатов исследования подтверждается возможностью
их использования для совершенствования нормативно-правовых основ и
методологических принципов развития национального рынка туристских
услуг.

Практическое значение результатов исследования состоит в том, что

идеи и материалы диссертационной работы используются в высших учебных
заведениях

при

совершенствовании

учебных

программ,

подготовке

учебников, учебных и методических пособий по дисциплинам «Туризм» ,
«Рынок туристских услуг» , «Инновационная деятельность в туризме» ,
«Стратегическое планирование в туризме» в специализированных учебных
заведениях.

Внедрение

результатов

исследования.

Научные

результаты,

полученные

в

процессе

исследования

путей

совершенствования

методологических и практических аспектов инновационного развития
национального рынка туристских услуг, получили практическое воплощение,
в частности:

научные результаты по инновационному развитию в сфере туристских

услуг были использованы в «Стратегии инновационного развития туризма в
Самаркандской области», утвержденной НК «Узбектуризм» (справка № 02-
09/805 от 16 мая 2016 года НК «Узбектуризм»). В результате, на основе
применения новых инновационных технологий в региональной сфере


background image

туризма повысился уровень эффективности, в частности, общий объем
туристских услуг вырос на 9%;

научные результаты в части повышения качества и эффективности

туристской деятельности были использованы при составлении программы

34

«Комплексные меры по дальнейшему развитию туризма в Самаркандской

области, расширению видов и улучшению качества туристских услуг, а также
повышению объема экспорта» (справка № 02-09/805 от 16 мая 2016 года НК
«Узбектуризм»). Применение данных результатов позволит в течение двух лет
в два раза увеличить объем туристских услуг,

предназначенных для

внутреннего и внешнего рынков;

научные результаты в части совершенствования методолого методических

основ рынка туристских услуг и развития сферы туризма были использованы

при создании учебника по предмету «Основы туризма» для студентов по

направлению образования «Туризм» (№220-153, ISBN 978- 9943-975-50-7).

Использование данных результатов при создании учебника позволило

повысить достичь эффективности теоретических и практических знаний о

развитии туризма в Узбекистане, его содержании и сущности, туристских

ресурсах, реформах и государственной политике в сфере туризма;

научные результаты в части создания модели формирования и развития

регионального туристско-рекреационного кластера были использованы при
разработке алгоритма формирования модели туристско-рекреационного
кластера в Самаркандской области в рамках проекта ИТД-2-15 «Проблемы
комплексного развития детского, подросткового и молодежного туризма в
Узбекистане» (2012-2014 гг.) (справка № ФТК-03-13/349 от 02.06.2016 г.
Комитета по координации развития науки и технологий Республики
Узбекистан).

Использование

данных

результатов

дало

возможность

определить сущность детского, подросткового и юношеского туризма,
выявить

их

роль в составе кластера, а также дифференцировать

взаимоотношения участников кластера и спрогнозировать эффективность
этих процессов в будущем;

Агентством по интеллектуальной собственности Республики Узбекистан

выданы свидетельства на следующие внедренные в практику научные
разработки: оценка эффективности управления туристского предприятия при
помощи модели динамических нормативов (№ DGU 03656), методические
основы оценки эффективности системы управления рынка услуг туризма (№
DGU 03563), электронное вычисление коэффициента интенсивности развития
туризма на территории Узбекистана (№ DGU 03562) и база данных турфирм,
гостиниц,

осуществляющих

деятельность

на территории Республики

Узбекистан (№ ВGU 00327).

Апробация результатов исследования.

Результаты исследования были

представлены на 23 научно-практических форумах республиканского и
международного масштаба, в том числе на 11 международных симпозиумах,
конгрессах и семинарах, по следующим темам: «Актуальные проблемы


background image

туризма-2011»

(Ташкент,

2011), «Рынок услуг: проблемы, решения,

перспективы» (Самарканд, 2012), «Перспективные направления развития
экономики региона в современных условиях» (Невинномысск, 2012),
«Региональный туризм: современное состояние, проблемы и перспективы»
(Ташкент, 2013), на XXVI Международных Плехановских чтениях (Ташкент,
2013), «Перспективы развития рынка услуг туризма» («Туризм хизматлар

35

бозорини ривожлантириш истиқболлари» ) (Самарканд, 2014), «Применение
зарубежного опыта при развитии внутреннего туризма в Узбекистане»
(«Ўзбекистонда ички туризмни ривожлантиришда хорижий тажрибани
қўллаш»)

(Ташкент,

2014),

«Совершенствование

методологических,

методических основ развития инфраструктуры туризма» (Самарканд, 2014),
«Туризм и образование» (Ташкент, 2014), «Модернизация национальной
экономики на основе инновационного развития: проблемы, решения, и
перспективы» («Инновацион ривожланиш асосида миллий иқтисодиётни
модернизациялаш: муаммолари, ечимлари ва истиқболлари») (Карши, 2015),
«Современная экономика и финансы: иследования и разработки» (Москва,
2015), «Информационная экономика в формате G-Global» (Караганда, 2015),
«Science and Innovations in the Globalized World» (Сан Диего, 2016).

Опубликованность результатов исследования.

По теме диссертации

было опубликовано 60 научных работ, в том числе 2 монографии, 12 статей в
научных изданиях, рекомендованных Высшей аттестационной комиссией
Республикики Узбекистан для публикации основных результатов докторских
диссертаций, из которых 7 в республиканских и 5 в зарубежных журналах.

Структура и объем диссертации.

Объём диссертации составляет 254

страницы текста и состоит из введения, 4-х глав, заключения, списка
использованной литературы и приложений.


background image

36

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

Во введении

обосновываются актуальность и востребованность

проведенного исследования, определяются цели, задачи, объект и предмет
исследования, указывается соответствие работы приоритетным направлением
развития науки и технологий Республики, излагаются научная новизна и
практические результаты диисертационного исследования,

раскрываются

научная и практическая значимость полученных результатов,

приводятся

сведения о внедрении в практику результатов исследования, а также сведения
по опубликованным работам и структуре диссертации.

В первой главе диссертации, озаглавленной

«Методолого методические

задачи инновационного развития национального рынка

туристских

услуг»

,

посредством

углубленного

рассмотрения

организацион

но-экономической

природы

понятий

«рынок

туристских

услуг»

и

«национальный рынок туристских услуг» в условиях инновационного
развития была определена специфика развития национального рынка
туристских

услуг,

а

также

были

обозначены

методологические

и

методические принципы инновационного исследования рынка туристских
услуг, и предложены концептуальные направления формирования модели


background image

туристско-рекреационного кластера. Понятие «рынок туристских услуг»,
помимо территории, на которой встречаются продавец, реализующий
продукцию туризма, и его клиент, в авторском определении трактуется как
средство, координирующее цели действующих лиц и обеспечивающее
распределение туристской продукции, а также система, активизирующая
экономические отношения между создателями продукции и её покупателями.

Задача по определению природы и структуры рынка туристских услуг

обусловила раскрытие специфических черт туристских услуг в контексте
инновации. В результате были выявлены следующие особенности: туристские
услуги не имеют традиционного материального воплощения и эмпирически
не воспринимаются; потребитель принимает непосредственное участие в
процессе обслуживания; операции производства и потребления неотделимы
друг от друга; поиск новых инновационных возможностей

изучения

основных признаков туристских услуг определяется пользой принесенный
обществу и разработкой концепции внешнего воздействия. На

основе

применения теории внешнего воздействия, а также с учетом пребывания
рынка туристских услуг в состоянии динамического равновесия и наличия у
него характера периодичности, были определены постоянные и переменные
признаки данного рынка (Рис. 1).

«Национальный

рынок

туристских

услуг»

означает

рынок,

обеспечивающий определенную территорию услугами и являющийся
результатом общественно-экономического развития страны. Установлено, что
развитие индустрии туризма, как составной части национальной экономики,
непосредственно связано с уровнем развития смежных отраслей

и

социально-экономического развития страны в целом.

37

Описываемые признаки В и д ы р ы н к а


background image

Рис. 1. Классификация рынка туристских услуг

28

28

Разработано автором.

38


background image

В результате исследований выявлено, что на развитие национального

рынка туристских услуг непосредственно воздействуют экономические и
социальные факторы. Для устойчивого развития данного рынка требуется
выработать методику комплексного подхода, принимающего во внимание не
только отрасль туризма, но также и деятельность других отраслей экономики,
смежных с ней. Такую методику возможно претворить в жизнь

путём

применения туристского кластера, способного на основе единной цели
объединить в своём составе смежные отрасли, организации, предприятия
(Рис. 2).

Рынок туристско
рекреационных
ресурсов

Рынок
инновационных
инвестиций

Рынок ценных бумаг

Информационно –
коммуникационный
рынок

Рынок туристских
услуг и товаров

Рынок труда в
отрасли туризма

Рынок однородных
отраслей со сферой
туризма

Рынок современных
социально-культурн
ых объектов

Рынок
международного
туризма

Э
К
О Н О М И Ч Е
С
К
И Е

Ф А

К
Т
О Р
Ы

Состав
национальног о
рынка
туристских услуг

С
О Ц И А
Л Ь
Н Ы Е

Ф А
К
Т
О Р
Ы

Развитие государства,
основанного на
исторически
культурных и
духовных

ценностях

Политика
государства в
сфере туризма

Деятельность местных
исполнительных
органов власти и
махалли по развитию
туризма

Степень
удовлетворённости
интересов
международных
туристов регионом

Охрана окружающей
среды и экологии
(природа,
различные
био-объекты и
памятники)

Развитие местного
бизнеса и
частного сектора

Отношение
местного
населения к
развитию туризма

Центральные органы власти,

отраслевые министерства и

комитеты

Рис. 2. Состав национального рынка туристских услуг

29

Результаты

исследования процесса инновационного развития рынка туристских услуг

способствуют формированию ряда концептуальных рекомендаций по

созданию туристско-рекреационной кластерной модели в условиях

Узбекистана. Так, следует признать целесообразным создание в Узбекистане

специализированных экономических или туристско-

29

Разработано автором.

39

рекреационных зон, в основе которых лежит предлагаемая туристско
рекреационная кластерная модель.

Ознакомление

научными

публикациями,

методологическими


background image

разработками и практическими рекомендациями по проблемам развития
рынка туристских услуг позволяет наметить пути применения механизмов
инновационного развития и убеждает в целесообразности совершенствования
их методологический и практических основ. В своем выступлении на
церемонии открытия 99-ой сессии Исполнительного совета Всемирной
туристской организации ООН Президент Республики Узбекистан Ислам
Каримов

назвал

семь

основных

факторов,

определяющих

развитие

международного туризма и степень его эффективности. Эти важнейшие
факторы служат методологической основой инновационного развития сферы
туризма и проведения научно-исследовательских работ, направленных на
формирование принципов устойчивого развития национального рынка
туристских услуг. В связи с этим, в работе предложены следующие методы
инновационного развития рынка туристских услуг:

работа

по

совершенствованию

нормативно-правовой

базы

(совершенствование Закона «О туризме» и принятие нормативно-правовых
актов, определяющих инновационную деятельность);

проведение связанных с этим организационных реформ в системе

управления туристским бизнесом и туристкими предприятиями;
соврешенствование ассортимента туристских услуг или создание новых на
основе единого бренда;

установить возможности реализации туристских услуг и продуктов через

онлайн рынок;

эффективное использование передовых информационных и

телекоммуникационных технологий;

соврешенствование сферы транспортных и гостиничных услуг, а также

системы бронирования;

претворение в жизнь современных форм организационно

управленческой деятельности туристских предприятий.

Во второй главе исследуются

теоретические и практические основы

развития национального рынка туристских услуг.

В связи с этим, изучены

такие

теоретические

и

практические

вопросы,

как

повышение

конкурентоспособности

продукции

рынка

туристских

услуг

при

формировании национальной инновационной системы, выработка алгоритма
модели формирования и развития туристско-рекреационного кластера в
регионе, выявление тенденций развития рынка услуг международного
туризма, определение методических основ оценки эффективности системы
управления рынка туристских услуг. В настоящее время вопрос создания
национальной инновационной системы (НИС), которая включит в себя
деятельность кластера по непрерывному внедрению в практику текущих
результатов современной науки и техники, является актуальным вопросом
экономики. Ученые пока не пришли к единому мнению относительно
определения НИС в силу того, что в развитых странах НИС в корне

40

отличаются друг от друга и ее действующие лица ставят перед собой


background image

различные цели. В настоящее время механизм управления инновациями
является одной из недостаточно развитых сторон национальной экономики.

Основные направления формирования национальной инновационной

системы обусловлены социально-экономической политикой Республики
Узбекистан. Следуя этой политике, в предлагаемой модели взаимосвязей
элементов НИС государство оказывает помощь в создании благоприятного
институционального климата и инфраструктуры для частных, социальных и
государственных структур, а также в развитии комплекса технологий,
фундаментальных знаний стратегического направления инновационной
деятельности.

Развитие

механизма

взаимосвязей

элементов

национальной

инновационной

системы

является первостепенной широкомасштабной

задачей,

осуществить

которую

возможно

лишь

через

основательно

продуманные, взаимосогласованные эффективные действия государства,
предпринимательских, экономических и научных сообществ. Предложенные
модели взаимосвязи элементов национальной инновационной системы
служат для выработки будущего закона и концеции, определяющих
инновационную деятельность в Республике Узбекистан.

Инновационные процессы усиливают тенденции глобализации на рынке

туризма, создают возможность широкого использования информационных
технологий, а также обуславливают необходимость формирования новой
философии бизнеса – инновационного развития. В настоящее время в
качестве

механизмов

воздействия

государства

на

инновационную

деятельность организаций считаются следующие: предоставление налоговых
льгот организациям, являющимися активными в инновационном отношении;
осуществление специальной научно-технической, налоговой и финансово
кредитной политики; создание благоприятных условий для привлечения в
отрасль туризма местных и иностранных инвестиций; совершенствование
амортизационной

политики;

определение

приоритетных

направлений

развития науки о туризме.

Инновационная деятельность в сфере туризма направлена на создание

нового

или

изменение

существующего

туристского

продукта,

совершенствование сферы транспортных, гостиничных и иных видов услуг,
освоение новых рынков, внедрение в практику передовых информационных и
телекоммуникационных

технологий,

а

также

современных

форм

организационно-управленческой деятельности.

Целесообразное использование специфических особенностей рынка

туристских

услуг

создает

возможность

реализации

инновационной

деятельности. Учитывая цели и виды туризма предложенная автором модель,
предусматривает самостоятельное рассмотрение четырёх основных факторов:
отдых туриста и получение им новых впечатлений;

оздоровительный и

лечебный

(рекреационный)

туризм;

социальное

общение;

бизнес

квалификационного характера.


background image

41

Предложенная модель инновационного развития туристской сферы как

источник удовлетворения потребностей и запросов туристов является
фундаментом развития рынка туристских услуг, и именно упомянутые
факторы способствуют раскрытию новых идей и возможностей, образованию
новых видов инновационной деятельности в сфере туризма.

Тот факт, что в 2014 году среди общего числа предприятий туристского

бизнеса в Узбекистане 40% располагались в Ташкенте, 15% в Самарканде,
10% в Бухаре и 4% в Хорезме, убеждает в необходимости дальнейшего
совершенствования

территориальной

структуры

национального

рынка

туристских услуг на основе эффективного использования туристско
рекреационных ресурсов регионов страны. В связи с этим формирование в
регионах

Узбекистана

туристских

кластеров

на

основе

полного

использования

туристско-рекреационных

ресурсов

даёт

возможность

открытия новых и активизации работы существующих предприятий
туристического сектора, что является основой для создания новой туристской
продукции. Будучи важным фактором развития рынка туристских

услуг,

инновационный процесс способствует достижению главной цели любого
предприятия туристской сферы – повышению числа потребителей услуг в
условиях жесткой конкуренции.

В Республике имеются широкие возможности повышения уровня

координации деятельности участников инновационной деятельности в сфере
национального

рынка

туристских

услуг.

С

целью

максимального

использования существующих возможностей в данной сфере, в работе были
выделены способы повышения координации целенаправленной деятельности
субъектов

сферы

туризма.

Принимая

во

внимание

специфические

особенности туризма в Самаркандской области, автором предложена модель
формирования

туристско-рекреационного

кластера

с

использованием

инновационных факторов, а также обоснован организационно экономический
механизм ее реализации. Предложенная автором модель, предполагающая
эффективное использование уникальных региональных туристских ресурсов,
непрерывный рост числа туристов как результат инновационного развития
рынка

туристских

услуг,

вносит

значительный

вклад

в

дело

социально-экономического развития страны.

Региональный

туристско-рекреационный

кластер

предоставляет

возможность

повышения

эффективности

хозяйствующих

субъектов,

входящих в его состав. Как результат, у данных субъектов появляется
возможность интенсифицировать обмен информацией, внедрить новшества,
повысить степень координации их взаимодействия, совместно использовать
объекты инфраструктуры для оказания туристских услуг.

В

предложенной

модели

перечисленные

факторы

развития

инновационной деятельности являются причиной развития рынка туристских
услуг как попытки удовлетворения запросов и потребностей туристов и


background image

именно эти факторы служат основой развития инновационной деятельности в
отрасли туризма (Рис. 3).

42

Будучи решающим фактором регионального туристско-рекреационного

кластера, туристско-рекреационные ресурсы играют ключевую роль в
инновационном развитии туризма. В число таких ресурсов входят природные,
исторические, социально-культурные объекты, предназначенные

для

посещения. На основе существующих туристских ресурсов формируется
туристский продукт и осуществляется прогнозирование развития туризма в
масштабе региона.

Н а ц и о н а л ь н а я и н н о в а ц и о н н а я с и с т е м а

Н а ц и о н а л ь н а я и н н о в а ц и о н н а я с и с т е м а

Рис. 3 Факторы регионального туристско-рекреационного

кластера

30

В работе, на примере отдельных государств, были рассмотрены

тенденции развития рынка туристских услуг за рубежом. В частности, при
рассматрении конъюнктуры мирового туристского рынка, несомненным
оказался тот факт, что по абсолютным показателям доходов, поступающих от
туризма, лидером следует считать США. Если учитывать масштаб страны и
объём экономики, то лидерами рентабельности туристской отрасли станут
государства, расположенные на островах. Британские острова, Вирджиния,
Антигуа и Барбуда, а также Мальдивские острова входят в их число. Было
также выявлено, что другие государства потенциально могут извлекать более
20-30% дохода из отрасли туризма в перспективе ближайших десяти лет. Так,
Япония претендует на 2-ое место, а занимающий в настоящее время 8-ое
место Китай претендует на 3-е место.

В качестве следующей по значимости тенденции развития рынка

туристских услуг в мире следует отметить повышение со стороны
государства уровня вложений в отрасли туризма. В настоящее время в


background image

большинстве государств формируется единый бренд туристского региона, и
национальные правительства оказывают помощь в продвижении

30

Разработано автором.

43

турпродукции на всемирный рынок туризма. Таким образом, для того, чтобы

Узбекистан

смог

продвинуть

свою

туристскую

продукцию

на

международный рынок, следует совместно со специалистами и учёными
проводить научно-исследовательские работы, а результаты внедрять в
практику для создания единого национального бренда «Узбекистан».

Для

более

глубокого

изучения

методических

основ

оценки

эффективности системы управления рынка туристских услуг был предложен
метод использования модели динамических нормативов, который был
осуществлён на примере туристической фирмы «Veres-Vert» .

На основе сведений по оценке эффективности управления туристической

фирмой, выполнены подсчеты с использованием ранговой

корреляции

Спирмэна, основанной на сравнении количества предельной обусловленности
для действительных и предельных режимов:

,

(1)

(2)

Достоверность ранговой корреляции была проверена при помощи ρ

критерия коэффициента

31

.

t

=

= 3,4

(3)

Расчёты уровня достоверности дали следующие результаты: при

свободном показателе

N

=6-2,

p

=

,0 95

, значение t

в таблице

должно было быть

не меньше = 2,44. В наших расчётах t

фактический

составил 3,4. Значит, для

модели

фактический

таблицы

>

tt

будет больше, образованное нами

уравнение

свидетельствует

о

действительной

достоверности

результатов

при

сопоставлении фактических и табличных показателей.

Действительное

положение

в

процессе

исследования

порядка

динамических нормативов, а также сравнение приведенных сведений
свидетельствует

о

высокой

степени

эффективности

управления

туристической фирмой «Veres-Vert». Кроме этого, имееется и иной подход
оценки эффективности управления туристическим предприятием при
помощи модели динамических нормативов, и он осуществляется на основе


background image

следующей формулы

32

:

Э

n

=

nnm

ni

21

1

( )

1

ф

(4)

31

Зайцев Г.Н. Методика биометрических расчётов: 2-е изд., перераб. и доп. –М.: Наука, 1998. – 256 c.

32

Сыроежин И.М.

Совершенствование системы показателей эффективности и качества. -М.: Экономика, 2000. – 191 с.

44

Э

ф

=

=

(5)

При этом Э

ф

– оценка эффективности управления туристическим

предприятием; m

i

– число инверсий (число перемен мест) в действительном

порядке относительно динамического ряда, n – число показателей
динамических норм.

Оценка Э

ф

изменяется в диапазоне от 0 до 1. Действительное положение

в порядке динамических нормативов, а также сравнение данных сведений
служит подтверждением высокой степени эффективности управления
туристической фирмой. При этом темп роста показателей определяется на
основе всех обозначенных норм соответствий, а степень оценки Э

ф

= 1.

Действительный

порядок

показателей,

совершенно

противоположных

эталону, получает Э

ф

= 0 оценку. Чем ближе оценка к 1, тем чаще

осуществляются нормативные соответствия между показателями в реальной
деятельности экономической системы.

Дейтвительное положение в порядке динамических нормативов в

процессе исследования, а также сравнение данных сведений свидетельствует
о высокой степени эффективности управления туристической фирмой
«Veres-Vert» . Этот показатель является равным 0,80 и он максимально
приближается к 1.

С точки зрения данных динамических нормативов, повышение

эффективности, прежде всего, выражается в повышении прибыли за счёт
роста продаж туристской продукции. Это, в свою очередь, свидетельствует о
возрастании объёма выработки туристских услуг относительно количества
работников, и повышении эффективности труда в туристической фирме
«Veres-Vert» .

Таким образом, посредством предложенной нами модели динамических

нормативов, базирующихся на основе автоматизированных компьютерных
программ, разработанных автором, были осуществлены расчёты по оценке
эффективности системы управления туристских предприятий.

Третья глава

«Анализ инновационного развития рынка туристских


background image

услуг в условиях модернизации экономики»

раскрывает роль индустрии

туризма в условиях инновационного развития рынка туристских услуг. В
данной главе также проведён анализ коньюнктуры рынка туристских услуг в
Узбекистане и предложены оптимальные способы его инновационном
развития. Для этого осуществлён анализ методологических подходов в
определении места отрасли туризма в национальной экономике.

Известно, что для создания комплексной системы статистической оценки

туризма, необходимо решить вопрос создания статистических форм, дающих
возможность группирования сведений о спросе и предложении, что является
многогранным и сложным процессом. Развитие исследований в

области

статистики туризма в Узбекистане в последующий период мы связываем с
применением

системы

вспомогательных

счетов

в

туризме

(ВСТ),

интегрированной в систему национальных счетов (СНС). Мы считаем, что, в

45

первую очередь, это необходимо выполнить в регионах, где расположены

специализированные туристские субзоны, а также там, где велика доля
туризма в валовой продукции региона.

При оценке инновационного развития рынка туристских услуг важное

значение имеет такой показатель как «коэффциент интенсивности туризма» .
Данный коэффициент исчисляется из общего числа населения страны и
определяет долю населения, которое минимум один раз в год может
отправиться в туристское путешествие. Автором была разработана программа
для электронного вычисления коэффициента интенсивности

развития

туризма на территории Узбекистана. По подсчетам программы в 2010-2014
годах наблюдается тенденция роста коэффициента интенсивности развития
туризма в Узбекистане. Таким образом, выявлено, что каждый

десятый

гражданин нашей страны в течение года выезжал в путешествие.

Согласно статистическим сведениям за 2014 год, в Республике

Узбекистан функционируют 497 гостиниц и средств альтернативного
размещения, количество номеров в них составляет 14 836, количество мест 27
491, количество лиц, размещённых в гостиницах страны, составляет 1 206 467
человек, что в общей сумме составляет 2 760 491 туристских дней. Данные
сведения подтверждают, что существуеть реальность более эффективного
использования действующих гостиничных емкостей, которые

имеют

возможность сегодя без дополнительных усилий принять в год 2 500 000-3
000 000 туристов. Если учитывать, что для обслуживания каждой тысячи
гостей привлекается 20-30 человек, то существует возможность создания
более 60000 дополнительных рабочих мест.

В четвёртой главе

«Пути совершенствования рынка туристских услуг

в условиях развития инновационной экономики»

рассматривается вопрос

совершенствования национального рынка туристских услуг

посредством

внедрения инновационных технологий, предлагаются пути поддержки рынка
туристских услуг в инновационном развитии со стороны

государства,

выявляются источники инвестирования в отрасль туризма в

условиях


background image

инновационного развития, а также демонстрируется прогноз

перспектив

инновационного развития национального рынка туристских услуг.

Анализ программного обеспечения на предприятиях, осуществляющих в

Узбекистане деятельность в области туризма, показывает, что они состоят из
трёх направлений, в частности, общие програмы, программы, направленные
на развитие туризма, и дополнительные программы.

В ходе анализа программного обеспечения, используемых туристскими

фирмами, мы, в первую очередь, уточнили в какой операционной системе они
работают. Сайты туристских фирм не следует рассматривать только как
средства коммерции, так как во всемирной сети Интернет они, прежде всего,
демонстрируют регион, а также во многих отношениях помогают
формированию его благоприятного имиджа. Учитывая эти обстоятельства,
была осуществлена оценка 122 веб-сайтов туристских фирм и гостиниц
Узбекистана. При анализе языковой вариативности веб-сайтов, было

46

обнаружено, что 43% из них созданы только на английском языке, 7% - на
пяти языках, 6% - на четырёх языках, 9% - на трёх языках, на двух языках -
32%, и 3% - на языках больше пяти (Рис. 4).

Как видно из данных рисунков, по дизайну веб-сайтов, то есть по

показателю, определяющему их привлекательность, из проанализированных
122 сайтов туристских фирм и гостиниц 52% сайтов можно оценить на
«хорошо», 19% на «отлично», а 29% оказались в удовлетворительном и
неудовлетворительном состоянии (Рис. 5).

Рис. 4. Языки, используемые на

веб-сайтах туристских

организаций

33

Рис. 5. Оценка веб-сайтов

туристских организаций

34

Немаловажными

критериями

при

оценке

веб-сайтов,

созданных

туристскими организациями, являются также дизайн сайтов, состояние
показателей по онлайн заказу и по услугам поддержки на веб-сайте, что
представлено на Рис. 6-7.


background image

Рис. 6. Онлайн заказ на
веб-сайтах туристских

организаций

35

Рис.

7. Служба поддержки туристских
организаций на веб-сайте

36

Выявлено,

что

веб-сайты,

созданные

туристскими

фирмами

и

гостиницами зачастую не соответствуют уровню требований и оказывают
отрицательное

воздействие

на

реализацию

имеющейся

туристской

продукции. Это подтверждает и тем, что заказ онлайн на веб-сайтах
составляет всего 36%.

33

Составлено автором.

34

Составлено автором.

35

Составлено автором.

36

Составлено автором.

47

Исходя из вышеприведенного, в целях повышения эффективности веб

сайтов, созданных туристскими фирмами и гостиницами, рекомендуется
расширить их информационную базу, осуществлять действия по процессам
оперативного обновления навигации и информации.

В

работе

представлен

среднесрочный

прогноз

показателей

инновационного

развития

национального

туристского

рынка,

с

использованием метода экстраполяции. Динамика роста объема туристских
услуг в Республике Узбекистан в 2005-2019 годах представлена на Рис. 8.

Рис. 8. Динамика роста объема туристских услуг в Республике

Узбекистан в 2005-2019 годах

37

Среднесрочный прогноз показателей инновационного развития туризма

свидетельствует о постоянном росте объема туристских услуг (Рис. 8),
который обеспечивается реализацией мер, направленных на модернизацию


background image

сферы туризма в Республике.

В рассматриваемый период наблюдается тенденция роста объема услуг,

оказанных иностранным гражданам (Рис. 9). Реализация намеченных
мероприятий будет способствовать увеличению к 2019 году в 8,5 раз объема
услуг, оказываемых иностранным туристам (по сравнению с 2005 годом).

Это, в свою очередь, предполагает не только доведение удельного веса и

качества услуг до мировых стандартов, но и привлечение в сферу индустрии
туризма внутренних и внешних инвестиций.

Рис. 9. Динамика роста объема услуг, оказываемых иностранным

гражданам в Республике Узбекистан в 2005-2019 годах

38

37

Разработано и вычеслено автором.

48

Туристский бизнес, развивающийся на основе туризма по приему и

отправке, в будущем обеспечит развитие ряда других сфер, относящихся не
только к индустрии туризма, но и к смежным отраслям национальной
экономики. Он будет способствовать созданию новых рабочих мест в этой
сфере, и на предприятиях, относящихся к туристской инфраструктуре.

По прогнозам развития национального рынка туристских услуг в

Узбекистане, к 2017-2019 годам удельный вес сферы туризма в ВВП будет
постоянно повышаться, и темпы его роста требуют совершенствования рынка
туристских услуг и выработку стратегического плана инновационного
развития.

В

настоящей

работе

также

представлены

и

детально

охарактеризованы основные направления стратегии инновационного развития
сферы туризма.

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

Проведенные исследования по докторской диссертации на тему

«

Совершенствование методолого-методических основ инновационного

развития национального рынка туристских услуг»

позволяют придти к

следующим выводам:

1. В результате проведенного исследования была раскрыта структура


background image

экономических и социальных факторов, и выявлено их прямое влияние на
развитие национального рынка туристских услуг. В работе были определены
концептуальные принципы дифференциации и классификации национальных
туристских рынков.

2. Для стабильного развития национального рынка туристских услуг

необходимо разработать методику комплексного подхода, учитывающую не
только специфику сферы туризма, но и деятельность смежных отраслей
экономики. Эта методика разработана автором на основе кластерного
подхода, объединяющего смежные с туризмом отрасли, организации и
предприятия. Подготовлены рекомендации по концептуальным направлениям
формирования туристско-рекреационного кластера в условиях Узбекистана.

3. Значимые факторы, нашедшие свое отражение в стратегических

документах, принимаемых Правительством Республики Узбекистан, являются
методологической основой для научно-исследовательской работы в части
определения принципов оптимального формирования и развития рынка
туристских услуг. На основе этого были предложены направления
перспективного инновационного развития национального рынка туристских
услуг.

4. В предлагаемой автором модели взаимосвязей элементов НИС

государство будет оказывать помощь путем создания благоприятного
институциональнного климата и инфраструктуры для частных, социальных и
государственных структур, а также развития комплекса технологий,

38

Разработано и вычеслено автором.

49

фундаментальных знаний стратегического направления для инновационной
деятельности. Предложенная модель взаимосвязей элементов Национальной
инновационной системы может быть одной из основ будущего закона об
инновационной деятельности в Республике Узбекистан.

5. Формирование туристских кластеров в регионах Узбекистана приведет

к открытию новых предприятий туристского бизнеса, еще более активизирует
их деятельность на основе полного использования туристско рекреационнах
ресурсов и явится основой создания новой туристской продукции. С этой
целью автором предлагается алгоритм модели формирования и развития
туристско-рекреационного кластера, который смогут использовать
государственные и местные органы, научно исследовательские институты, а
также предприниматели.

6. Тенденции развития рынка туристских услуг за рубежом были

рассмотрены на примере развития рынков туризма отдельных стран.
Обнаружено, что в развитии мирового рынка туристских услуг большую
помощь оказывает государство. В настоящее время во многих государствах
формируется единый бренд туризма и многие страны заинтересованы в
продвижении своей турпродукции на мировом рынке туристских услуг. В
связи с этим необходимо проводить научно-исследовательские работы по


background image

созданию единого бренда «Узбекистан» и продвигать его на международном
рынке туристских услуг.

7. Для более глубокого изучения рынка туристских услуг предложен

метод

использования

модели

динамических

норм

в

определении

эффективности системы управления туристскими предприятиями и на базе
данной модели разработана автоматизированная компьютерная программа.

Последующее развитие исследований в области статистики туризма в

Узбекистане мы связываем с поддержкой со стороны государства системы
вспомогательных вычислений деятельности туризма, интегрированной в
систему национальной отчетности. Мы считаем, что это необходимо
реализовать, прежде всего, в специализированных туристских субрегионах, а
также в регионах, имеющих большую долю доходов от туризма в валовой
региональной продукции.

8. Определение масштаба инновационного развития рынка туристских

услуг предложено оценивать показателем «коэффициент интенсивности
туризма» в качестве одного из эффективных методов. С целью осуществления
расчетов

в

этом

отношении

была

разработана

программа

для

электронно-вычислительных

машин

по

определению

коэффициента

интенсивности развития туризма на территориях Узбекистана.

9. Разработанный автором научно обоснованный инновационный

прогноз, наряду с повышением инвестиционной привлекательности сферы
туризма в Узбекистане, а также созданием возможности для укрепления
сотрудничества государства и частного бизнеса, послужит формированию у

всех участников национального туристического рынка объемного
представления об эффективной деятельности туристских предприятий.

50

AD HOC SCIENTIFIC COUNCIL FOR AWARDING THE

DOCTOR’S DEGREE AT THE SAMARKAND INSTITUTE OF

ECONOMICS AND SERVICE

SAMARKAND INSTITUTE OF ECONOMICS AND SERVICE

SAFAROV BAKHODIRHON SHAHRIYOROVICH


background image

IMPROVEMENT OF METHODOLOGICAL AND PRACTICAL BASES

OF INNOVATIVE DEVELOPMENT OF THE NATIONAL TOURISTIC

SERVICES MARKET

08.00.05 – Economics of the branches of the service sphere (economic

sciences)

ABSTRACT OF THE DOCTOR’S THESIS

SAMARKAND – 2016

51

The theme of doctor’s thesis is registered by the Supreme Attestation Commission under
the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan 30.09.2014/B2014.3-4.I68в.

The doctor’s thesis was carried out at Samarkand Institute of Economics and Service.

The abstract of the thesis is uploaded in three languages (Uzbek, Russian and English) on

web page of the Scientific Council (sies.uz) and Informational-educational portal «Ziyonet»
(www.ziyonet.uz).

Scientific consultant: Tukhliyev Iskandar Suyunovich

Doctor of

economics, professor

Official opponents: Ivatov Irisbek


background image

Doctor of economics, professor

Mirzaev Kulmamat Djanzakovich

Doctor of economics, professor

Makhkamova Mamlakat
Abdukadirovna

Doctor of economics, professor

Leading organization:

Tashkent Branch of Russian

Economics University named after

G.V. Plekhanov

Defense of the thesis will take place on July «09», 2016 at 11.00 at a meeting of ad hoc

Scientific Council for awarding the degree of doctor of economics at Samarkand Institute of
Economics and Service. Address: 140100, Samarkand city, Amir Temur street, 9. Tel.: (+99866)
231–07–45, fax: (+99866) 233–28–38, e-mail:ilm@sies.uz.

A typescript variant of the doctor’s thesis is available at the Informational-resource center

of Samarkand Institute of Economics and Service (registered under № 001). Address:140100,
Samarkand city, Amir Temur street, 9. Tel.: (+99866) 231–07–45, fax: (+99866) 233–28–38,
e-mail:ilm@sies.uz.

The abstract of doctor’s thesis was circulated on 23 June, 2016.
( protocol of the register №01 from June 23, 2016).

G.Kh.Kudratov

The chairman of the Scientific Council, doctor

of economics, professor

K.B.Urazov

The academic secretary of the Scientific

Council, doctor of economics, professor

M.M.Mukhammedov

The chairman of scientific seminar under the

Scientific Council, doctor of economics,

professor

52

INTRODUCTION (annotation of the doctor’s thesis)

The actuality and relevancy of the subject

. In the process of expansion of

globalization and the rapid development of high-tech industry, the necessity to
strengthen the economic growth and improve the quality of life of any country
appears in its innovative activity. The kind of activity, in turn, is linked to the
economic, scientific and technical potentials of the state, its innovative policy and

resources, the spiritual state of the society. Accordingly, it is significant that a great

attention is paid now to the trends of developing international tourism services
market, in particular, in the sphere of its innovative development.


background image

The President of Uzbekistan Islam Karimov emphasized at his speech of at

the opening ceremony of the 99th session of the Executive Committee of the World
Tourism Organization of the United Nations emphasized great significance of
forming and supporting of the touristic brand “The Great Silk Road”, via
strengthening the touristic status of Uzbekistan and developing the image of its
attractiveness, as well as using the touristic resources of Fergana valley, Tashkent,
Jizzakh regions

39

. In solving these tasks a specific role is assigned for the

innovative development of tourism as one of the modern forms of service.

During the period of independence the touristic service is interpreted as one of

the most perspective sphere of industry and attention to it has risen to the level of
state policy. It should be emphasized that in 1993 there were only 4 private
touristic firms in our country, however today there are 800 touristic firms and
hotels in private sector of touristic service, including 500 hotels with total volume
of 30 thousand of places and approximately 300 tour operators and agents

40

. As a

result of this work, according to the World Travel and Tourism Council index, in
2013 the Republic of Uzbekistan was mentioned among top five countries where
tourism develops with the quickest rates

41

.

Further development of tourism in our country aiming to increase its share in

GDP (Gross Domestic Product) and provide the population with new employment
opportunities asserts the existence of necessity in wide range analysis of tourism
marketing services and development of perfect scientific researches which create
the basis for promotion of prospective programs. The existence of these problems
and the objective necessity of their solution prove the actuality of the subject of
this research, devoted to the study of methodological and practical aspects of
innovative development of national tourism service market.

Exploration of methodological foundation and practical aspects of improving

the tourism service market a notable task of the world science and main attention is
focused on following issues: determining out the directions of developing tourism
services market and working out the innovative models of development of tourism
in terms of national economy.

39

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БТТ Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш

маросимидаги нутқи // URL:http://press-service.uz/uz/news/5013/.

40

Ризаев Ф.М. Мамлакат ва халқларни бир-бирига яқинлаштириш йўлида // Ўзбекистон иқтисодий аҳборотномаси. № 1.

2014. Б:11-16.

41

Саидова Г.К. Узбекистан входит в ТОП-5 стран мира, демонстрирующих высокие темпы экономического роста.

Интернет-журнал. URL: http://economics.uzreport.uz/news_r_104348.html/.

53

The dissertation research, in some extent, serves for achievement of strategic

goals of innovative development of the tourism service market in the country,
formulated in the speech of the President of the Republic of Uzbekistan Islam
Karimov at the opening of the 99th session of the Executive Board of the United
Nations World Tourism Organization

42

, as well as the tasks outlined in the

Resolutions of the Cabinet Ministers № 53 dated March 10, 2015 "On some issues
of tourism development in the Republic of Uzbekistan" and No 51 dated March 9,


background image

2015 "On measures of developing of roadside and tourism infrastructure", as well
as other legal acts relating to matters of innovative development of tourism service
market.

Relevance of the research to the fundamental directions of the scientific

and technological development of the Republic.

The theme directly corresponds

to the priority areas of scientific researches and technology in the Republic:
“Developing democratic and legal society spiritually and culturally, forming
innovative economy”.

Review of international scientific researches on the subject of thesis

43

.

Scientific researches on methodological bases of innovative development of
service market of national tourism are realized in world’s leading scientific
organizations and universities, in particular, Ecole Hôtelière de Lausanne
(Switzerland), Cornell University (USA), Les Roches International School of Hotel
Management (Spain), Oxford Brookes University (Great Britain), Blue Mountains
International Hotel Management School (Australia), World Touristic Organization
(WTO), Moscow State University (Russia) and others.

As noted, due to the study of scientific researches related to innovative

development of the world tourism market of services the following important and
practical results were achieved: the forms of market of service industry were
classified according the principles recognized by leading world organizations
(Ecole Hôtelière de Lausanne); there were offered methods of adaptation of
touristic cluster (Harvard Business School), which can, in its turn, unify with
unique aim in its structure homogeneous branches, organizations, factories (Cornell
University); main factors which exert influence on the development of innovative
activity in the direction of tourism on the basis of recommendation of international
institutes were determined (Oxford Brookes University); the materials of the World
Travel and Tourism Council (WTTC) created opportunities for determination
(University

of

Surrey)

of

the

development

tendencies

of

world

touristic-recreational market and observance of scientific analysis of national and
regional tourism, as well the processes of forecasting and planning (Moscow State
University).

Currently, researches aimed at improving the world tourism service market, are

42

Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг БТТ Ижроия кенгаши 99-сессиясининг очилиш

маросимидаги нутқи // URL:http://press-service.uz/uz/news/5013/.

43

Nowak J-J., S. Petit and M. Sahli, Tourism and Globalization: The International Division of Tourism Production. In: Dwyer, L.

and N. Seeteram (Eds). Recent Developments in the Economics of Tourism, Sydney: Edwad Elgar, 2013. pp 77-94; Ketels,
Christian H.M. Clusters and Dubai's Competitiveness. Report, Dubai Economic Council, Dubai, United Arab Emirates, October
2009. – 100 p.; Clarke, J., Hawkins, R. and Waligo, V. Sustainability and marketing for responsible tourism. In: McCabe, S., (ed.)
'The Routledge Handbook of Tourism Marketing. London: Routledge. 2013. pp. 41-53; John Tribe. Strategy for Tourism;
London: Goodfellow Publishers Limited, 2016, -288 p.

54

conducted on the following backbone lines: defining organizational and economic
aspects of the tourism market; the development of an export component of tourism
services (agricultural tourism and inner tourism, eco-tourism, professional tourism,
etc.); coordinating tourism management in market conditions; improving tourism
service market based on innovative technologies.


background image

Degree of scrutiny of the problem.

The theoretical and methodological

aspects of innovative development of the market of services in the sphere of
national tourism were not investigated adequately. In the scientific works of
foreign authors I. Endjeychic, F. Sherer, D.Ross, F.Cotler, J.Bown, J.Maykens,
M.Enright

44

most common directions of development of the market of tourism

services were investigated. The publications in the CIS countries of V.I.Azar, S.Yu.
Tumanov,

I.T.Balabanov,

A.I.Balabanov,

M.A.Zhukova,

N.I.Kabushkim,

M.B.Birjakov, V.I.Nikiforov, V.S.Novikov

45

we can observe inquiry of some

touristic market directions. Scientists on economy Q.Kh. Abdurakhmanov,
N.T.Tukhliyev, G.Kh.Kudratov, M.C.Pardaev, I.S.Tukhliyev, I. Ivatov, D.Kh.
Aslanova, B.Kh.Turaev, O.Kh. Khamidov, Ye.V.Golisheva, A.A.Eshtayev and
other scientists

46

are conducting investigations on different directions of the

tourism in conditions of Uzbekistan.

But the lack of scientific-research on elaboration of methodological bases of

forming and development of innovative tourism and the complexity and
extraordinary difficulty of the process of its realization, the most problems in
theoretical respect are not studied. Namely this circumstance serves as a base for
determination of purposes and aims of the thesis.

The connection of the theses’ subject with scientific research directions of

the institution.

The research is connected with the scientific-research plan of

Samarkand Institute of Economics and Service as well as the project plans within
the scope of fundamental and practical grants DITD F-1-53 “The methodology of
formation and observance of touristic cluster” (2012-2016 years) and A-1-128
“The creation of electronic manual to improve the efficiency of the educational
system of tourism and its implementation in practice” (2015-2017 years).

44

Енджейчик И. Современный туристский бизнес. М.: Финансы и статистика, 2003. – 320 с.; Шерер Ф., Росс Д.

Структура отраслевых рынков: Пер. с англ. М.: ИНФРА-М. 1997. – 698 c.; Котлер Ф., Боуэн Дж., Мейкенз Дж. Маркетинг.
Гостеприимство. Туризм: Учебник для вузов. Второе издание. - М.: ЮНИТИ - ДАНА, 2002. – 1063 с.; Enright. M.J.
Regional clusters and Economic Development: A research agenda // Bussiness Networks: Prospects for Regional Development,
edited by U.H. Staber et al., Berlin: Walter de Gruyter, 1996, pp. 190-213.

45

Азар В.И., Туманов C.Ю. Экономика туристского рынка. - М.: ИПКГ, 1998. – 239 с.; Балабанов И.Т., Балабанов А.И.

Экономика туризма. Учеб. Пособие. - М.: Финансы и статистика, 2003. – 176 с.; Биржаков М. Б., Никифоров В. И.
Индустрия туризма: Перевозки. -СПб., 2001. – 399 с.; Жукова М.А. Менеджмент в туристском бизнесе. Учебное пособие.
- М.: КНОРУС, 2006. -160 с.; Кабушкин Н.И. Менеджмент туризма: Учебник. 4е изд., стереотип. Мн.: Новое знание,
2004. - 409 с.; В.С. Новиков. Инновации в туризме. Учебное пособие – М.: Туризм, 2010. - 203 с.

46

Абдурахмонов К.Х. Менежмент туризма: Учебное пособие. –Т.: Филиал ФГБОУ ВПО “РЭУ им. Г.В. Плеханова” в г.

Ташкенте, 2013.-248с.; Тухлиев Н., Абдуллаева Т. Национальные модели развития туризма. -Т.: Гос.науч.изд-во
«Ўзбекистон миллий энциклопедияси», 2006. – 424 с.; Тухлиев И.С., Қудратов Ғ.Х., Пардаев М.Қ. Туризмни
режалаштириш. Дарслик. -Т.: “Iqtisod-Moliya” нашриёти, 2010. – 238 б.; Иватов И. Ресторанное хозяйство в
туристической сфере. Учебное пособие -Т.:ТГЭУ, 1998. -131 с.; Асланова Д.Х. Модели формирования туристского
кластера за рубежом // «Сервис», 2013. №1, С: 4–9; Пардаев М.Қ., Атабаев Р. Туристик ресурсларни таҳлил қилиш ва
баҳолаш. -Самарқанд: СамИСИ, 2006. -137 б.; Тураев Б.Х. Организационно-экономические механизмы регионального
туризма. -Т.:«Фан», 2009. – 154 с.; Хамидов О.Х. Выбор конкурентной стратегии предприятия на рынке туристических
услуг Узбекистана: дисс…канд. экономических наук. -С.:СамИСИ, 2006. -155 с.; Голышева Е.В. Совершенствование
организации и механизма регулирования развития туризма в рыночных условиях» дисс... канд.экон.наук. – Т.: Таш.ГЭУ,
2011. -170 с.; Эштаев А.А. Туризм индустриясини бошқаришнинг маркетинг стратегияси. – Т.: «Фан», 2011. – 280 б.

55

The aim of the research

consists of developing theoretical and

methodological principles of improving national touristic service market. The
stated goal of the research determined solving the following

tasks

: substantiation


background image

of socio-economic sense of concepts concerning tourism service market and
proceeding from the principals of innovative development of tourism;

improving methodological and practical principals of innovative research in

the tourism service market;

determination of conceptual directions in formation of touristic-recreational

cluster model of innovative development of tourism services market; development
of the model of elements’ correlation of national innovative system and factors of
development of innovative activity in the branch of tourism; preparing the
algorithm of the model of forming and development of touristic recreational cluster
in the region;

analysis of the main trends in the international market of tourist services as

well as the study of proposals for effective development of the national market of
touristic services of regional and international level;

working out the models of dynamic standards in identifying the effectiveness

of tourism enterprises management;

improvement of the market of tourism services via introduction of innovative

technologies;

determination the ways of supporting innovative development of the national

tourism services market by government;

forecasting the perspectives of innovative development of national tourism

services market.

The object of research

is economic entities that provide travel services on

the national market and offer touristic service.

The subject of investigation

consists of the complex of economic relations

connected with innovative development of the market of national tourism services.

Research methods

. Research and empirical estimates are based on statistical and

economical methods of analysis and synthesis, abstract-logical analysis as well as
econometric models, observation by selection, opinion poll, SWOT-analysis,
comparison, correlation and regression, extrapolation.

Scientific novelty of the research

consists of the following propositions:

proposals for the efficient use of regional tourist and recreational resources,
increasing the types of improving the quality and export of touristic service have
been developed;

organizational and economic mechanisms of formation of regional tourism

and recreation cluster on the bases of effective use of the unique tourist potential of
the region and the rapid development of international tourism are worked out;

on the bases of ordering economic indicators, there has been developed a

method for evaluating the effectiveness of tourism enterprises applying the model
of dynamic standards;

there is elaborated medium-term forecast of innovative development of

tourism indicators in terms of increasing invest attractiveness of the national

56

tourism, strengthening of cooperation between the state and private business, as
well as to increase the stream of tourists and formation of a positive image of


background image

Uzbekistan as a tourist destination;

Practical results of the research.

Certain proposals concerning institutional

bases of innovative development of the service market were offered to the
Legislative Chamber of Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan and they were
accepted for adoption in practice in the process of making improvements to a new
variant of the law “About tourism”.

certain types of perspective touristic-recreational territorial clusters were

proposed on the base of algorithm of model of forming and development of
touristic-recreational cluster in Samarkand region.

A special program of measures on realization of innovational strategy of

touristic firm “Johon Ramzo Travel” was elaborated and adopted in practice. As a
result the gross income of the firm obtained from touristic services has increased
twice.

the author has taken out patent certificates of the Intellectual Property Agency

of the Republic of Uzbekistan for the following research developments: assessment
of the tourist enterprise management efficiency with the help of models of dynamic
standards; methodical bases of evaluation of the effectiveness of the market
management system of tourism services; electronic calculation of tourism intensity
factor in the territory of Uzbekistan and database of travel agencies, hotels,
operating in the territories (number DGU 03656, number DGU 03562, number
DGU 03563, VGU number 00327).

Authenticity of the research results

is determined by approaches implicated

in the research and conformity of the methods to the aim: receiving of data base
from official sources, validity of realized SWOT-analyses and sociological surveys
by questionnaires, interviews as well as expert survey forms, the approbation of
conclusion, proposal and recommendations in practice is confirmed at authorized
structures.

Scientific and practical significance of the research results.

The scientific

value of the results of the research is confirmed in the possibility of their use for
improving the legal and regulatory framework and methodological principles of the
development of touristic services at the national market.

The practical importance of the research results is manifested by the fact that

the ideas and materials of the thesis are used at higher educational institutions for
perfection of educational programs, compiling of manuals, learning and methodical
aids for teaching “Tourism”, “The market of touristic services”, “The innovative
activity in tourism”, “Strategic planning in tourism” and other academic courses.

Implementation of the results of research.

Scientific results obtained in the

process of investigating the possibilities of improving the methodological and
practical aspects of innovative development of the national market of tourist
services have been implemented, in particular:

scientific results in terms of innovation development were included in the program

"Innovative Strategies for the development of tourism in the Samarkand region" in
the field of tourism services, approved by the NC "Uzbektourism"

57


background image

(reference number 02-09 / 805 of 16 May 2016 "Uzbektourism" NC). As a result,
through the application of new innovative technologies in the regional tourism
sector the level of its efficiency has increased, and the total amount of tourist
services grew by 9%;

scientific results in terms of improving the quality and efficiency of tourist

activity have been used in the preparation of the program "Complex measures for
the further development of tourism in the Samarkand region, the expansion of
species and improve the quality of tourist services, as well as its increase in
exports" (reference number 02-09 / 805 16 May 2016 "Uzbektourism" NC). The
application of these results will allow during two years doubling the volume of
regional of tourist services;

scientific results of the study of methodological and practical principles of

improving the market of tourist services and tourism development were used for
the creation of a textbook on the subject "Fundamentals of tourism" for students of
tourism departments (№220-153, ISBN 978-9943-975-50- 7). Implementation in
the contents of these results this textbook made it feasible to achieve efficiency of
the theoretical and practical knowledge about development of tourism in
Uzbekistan, its content and nature, tourism resources, reforms and public policy in
the sphere of tourism.

scientific results obtained in the process of creation of the model of formation

and development of regional tourism and recreation cluster were used to develop
an algorithm of forming patterns of tourist-recreational cluster in the Samarkand
region in the framework of the grant ITA-2-15 "Problems of integrated
development of children, adolescents and youth tourism in Uzbekistan during
2012-2014”, (reference number FTK-03-13 / 349 dated 06.02.2016, the Committee
for coordination of science and technology of the Republic of Uzbekistan).
Application of these results made it possible to determine the nature of child,
adolescent and youth tourism, and to reveal its role in the cluster, as well as to
differentiate relations between cluster members and predict the effectiveness of
these processes in the future.

Approbation of the research results.

The research results and its provisions

were expounded and adopted at 23 theoretical and practical forums, including 11
international symposiums, congresses and seminars: “The actual problems of
tourism-2011” (Tashkent, 2011), “The market of services: problems, solutions,
perspectives” (Samarkand, 2012), “The perspective directions of development of
regional economy in modern conditions” (Nevinnomyssk, 2012), “Regional
tourism: modern state, problems and perspectives” (Tashkent, 2013), at XXVIth
International Plekhanov readings (Tashkent, 2013), “The perspectives of
development of tourism services market” (Samarkand, 2014), “The application of
foreign experience in the development of domestic tourism in Uzbekistan”
(Tashkent, 2014), “The improvement of methodological and methodical bases of
development of tourism infrastructure” (Samarkand, 2014), “Tourism and
education” (Tashkent, 2014), “Modernization of national economics on the base of
innovative development: problems, solutions and perspectives” (Karshi, 2015),
“Modern economics and finances: researches and elaborations” (St.Piterburg,


background image

58

2015), “The informational economics in G-Global frame” (Karaganda, 2015),

“Science and Innovations in the Globalized World” (San Diego, 2016).

Publication

of the research results.

Based on the subject of the thesis there have been

published 60 scientific works, including 2 monographs and 12 papers in national
and foreign journals authorized by the Higher Attestation Commission of
Uzbekistan for publication of results of doctor’s degree dissertations.

The volume

and structure of the thesis.

The volume and structure of the thesis corresponds to

its purposes and objectives and it consists of an introduction, 4 chapters,
conclusions, a list of references and appendixes stated on 254 typewritten pages.


background image

59

THE MAIN CONTENT OF THE THESIS

In introduction the actuality and relevance of the subject of thesis are

motivated, the characteristics of goals and objectives are extended, as well as the
object and subject of the research correspondence to strategic area of development
of science and technology of the Republic are identified, the scientific novelty of
the research and its practical results are expounded, the theoretical and practical
significance of the derived results are revealed, the adoption of the results of the
research and structure of the thesis are concretized.


background image

The first chapter of the thesis is devoted to

“Identification of the

methodological purposes of innovative development of national tourism
services market”

and by deep analysis of socio-economic nature of the notions of

"tourism services market", "national tourism service market" in innovative state
through essence and demands of developing national tourism service market based
on innovative factors are described, methodological-practical concepts of
innovative searching of tourism service market are determined, conceptual
directions of forming touristic-recreational cluster model are offered. The concept
“tourism services market” besides the territory where the seller meets his clients,
includes also the means of coordinating the aims of these parties, providing the
division of touristic production by systemic activating economic relations between
creators of production and its buyers.

The task of determining the nature and structure of the market of tourist

services has led to the disclosure of the specific features of tourist services in the
context of innovation. As a result, the following features have been identified:
tourism services do not have the traditional material embodiment and empirically
not perceived; the consumer is directly involved in the process of maintenance;
operation of production and consumption are inseparable. The search for new
possibilities of studying the main features of tourist services is located in the area
of determining the social impact factor of these services and the development of
the concept of external influence. On the basis of applying the theory of external
action, as well as the host of tourist services market in the state of dynamic
equilibrium, and the presence of his character frequency were determined fixed and
variable features of the market (Figure 1).

"The national market of tourist services" means the market that provides a

defined territory services and is the result of socio-economic development of the
country. It is revealed that tourism industry being a component of national
economy takes part in forming social-economic development of the country and it
is directly related to the development level of homogeneous branches. As the result
of the research it was revealed that the economic and social factors is influencing
directly on the development of national tourism services market. For stable
development of the national tourism services market it is necessary to elaborate the
method of complex approach which takes into consideration not only the branch of
tourism but also activity of other homogeneous branches of economy.

60

D e s c r i b e a t t r i b u t e s M a r k e t t y p e s


background image

Figure 1. Market of touristic services

47

47

Developed by the author.

61

This approach can be realized by application of the touristic cluster model

which unifies in its structure the homogeneous branches, organizations, companies


background image

on the base of unique goal (Figure 2).

Market of tourism
recreational
resources

Market of
innovative
investments

Securities market

Informational
communicative
market

Market of tourism
services and goods

Labor market in the
tourism industry

Market of
homogeneous

branches to tourism

Market of modern
social cultural
objects

International tourism
market

E c
o
n
o
m i
c
a
l

f
a
c

t
o
r
s

Structure of
national
tourism
services
market

s
o
c
i

a
l

f
a
c
t
o
r
s

Ф А К

Development of
state based on
historical, cultural
and spiritual values

State policy in the
tourism
destinations

Activity of local executive
governing institutions and
makhalla in
development of tourism

Satisfaction Level
of international
tourists’ interests
with the region

Environmental
protection and ecology
(nature, biodiverse
objects and
monuments)

Development of
local business and
private sector

Attitude of local
population to the
tourism
development

Central governing institutions,

Т

branch ministries and committees

О

Р

Ы

Figure 2. The structure of the national tourism services market

48

As a result of research of the innovative development process of tourism

services market it is recommended to define the concrete means of forming of
conceptual directions of the touristic-recreational cluster model in conditions of
Uzbekistan. In particular, it was considered to organize in Uzbekistan appropriate
economical or touristic-recreational areas and take into consideration the activity of
touristic-recreational services on the base of the offered touristic-recreational
cluster model.

The review of scientific publications about the problems of developing

tourism services market and the ways of practical implementation, mechanisms of
application of innovative processes and its methodological bases have not been
investigated completely yet. That’s why, the government is passing strategic
decrees to solve problem, as well as the President of Republic of Uzbekistan Islam
Karimov in his speech at the opening ceremony of the 99

th

session of Executive

Council of World Touristic Organization of UNO has declared the most important

48

Developed by author

62


background image

factors which determine the development of international tourism and its
effectiveness. These critical factors are the methodological basis of innovation
development of the tourism sector and carrying out research work aimed at the
formation of the principles of sustainable development of tourist services of the
national market. In this regard, the following methods are proposed innovative
development of tourist services market:

work to improve the regulatory framework (improvement of the law "On

Tourism" and the adoption of legal acts that define innovation); conduct related
institutional reform in the management system in tourism business and tourist
enterprises;

expansion of the range of existing tourist services or creating new ones in a

single brand;

to establish the feasibility of tourism products and services through the online

market;

effective use of advanced information and telecommunications technologies;

to improve sphere of transport and hotel services, as well as the booking system;

implementation of modern forms of organizational and administrative activity

of tourist businesses.

The second chapter examines "

The theoretical and practical foundations

for the development of the national market of tourist services"

. Thereby, there

were studied theoretical and practical issues of how to improve the competitiveness
of products of the market of tourist services in the formation of the national
innovation system, the development of the algorithm model of the formation and
development of tourism and recreation cluster in the region, identifying market
trends of international tourism services, the definition of methodological
framework for assessing the effectiveness of the market management of tourist
services. Currently, the issue of establishing a national innovation system (NIS),
which will include the activities of the cluster in a continuous implementation in
practice of the current results of modern science and technology, the economy is an
important issue. Scientists have not yet come to a consensus on the definition of
NIS due to the fact that in developed countries the NIS are fundamentally different
from each other and its actors set themselves different targets. At present, the
mechanism of innovation management is one of the undeveloped side of the
national economy.

The main directions of formation of the national innovation system are

established due to socio-economic policy of the Republic of Uzbekistan. Following
this policy, the proposed model of the relationship of elements of NIS government
is helping to create a favorable institutional environment and infrastructure for
private, social and governmental institutions, as well as in the development of
complex technology, basic knowledge of the strategic direction of innovation.

Developing linkages mechanism elements of the national innovation system is

the primary objective of a large-scale, which can only be carried out through a
thoroughly thought-out, mutually effective action of the state, business, economic,
and scientific communities. The proposed model of the relationship of elements of


background image

63

the national innovation systems serve to develop future legislation defining
innovation activities in the Republic of Uzbekistan.

Innovative processes reinforce the trend of globalization in the tourism

market, creating the possibility of a wide use of information technology, as well as
necessitate the formation of a new business philosophy - development
management. Currently, as the mechanisms of state influence on innovation
organizations are the following: the provision of tax benefits to organizations that
are active in the innovative respect; implementation of special scientific, technical,
tax and financial-credit policy; creation of favorable conditions for attracting
tourism industry local and foreign investment; improvement of depreciation policy;
determination of priority directions of development of the science of tourism.

Innovative activity in the tourism sector aims to create new or update existing

tourism product, improving the sphere of transport, hotel and other kinds of
services, development of new markets, the introduction of advanced information
and telecommunication technologies and modern forms of organization and
management.

The feasibility of using specific features of tourist services market creates the

possibility of implementing innovation. Taking into consideration the purpose and
types of tourism offered by the author model provides an independent review of the
four basic factors: a tourist rest and getting them to new experiences; health and
healing (recreational) tourism; social dialogue; business qualification character.

The proposed model of innovative development of the tourism sector as a

source of tourists meet the needs and demands of the market is the foundation for
the development of tourist services, and that these factors contribute to the
disclosure of new ideas and opportunities, the formation of new types of innovation
in the field of tourism. The fact that in 2014, among the total number of tourists in
Uzbekistan, 40% were located in Tashkent, 15% in Samarkand, 10% in Bukhara
and 4% in Khorezm proves the need for further improvement of the territorial
structure of the national market of tourist services through the effective use of
tourist and recreational resources of the country. In this regard, the formation of
tourism clusters in the regions of Uzbekistan on the basis of the full use of tourist
and recreational resources allows the discovery of new and revitalization of
existing enterprises in the tourism sector, which is the basis for the creation of new
tourist products. As an important factor of tourist services market development,
innovative process helps achieve the main goal of any business tourism sector - to
increase the number of consumers in a competitive environment.

In the Republic there are ample opportunities to improve coordination of the

activities of participants of innovative activity in the sphere of tourist services of
the national market. In order to maximize the use of existing capabilities in this
area, in the work were highlighted ways to improve the coordination of targeted
activities of tourism subjects. Taking into account the specific features of tourism
in the Samarkand region, the author proposed a model of tourism and recreation
cluster using innovative factors and justified organizational and economic


background image

64

mechanism of its implementation. The model proposed by the author assumes
effective use of unique regional tourism resources, the continuous increase in the
number of tourists as a result of the innovative development of the market of
tourist services, making a significant contribution to the socio-economic
development of the country.

Regional tourism and recreation cluster provides an opportunity to improve

the efficiency of economic entities included in its composition. As a result, the data
subjects have an opportunity to intensify the exchange of information, to introduce
innovations to increase the degree of coordination of their cooperation, to share the
infrastructure for the provision of tourist services. In the proposed model, these
factors of innovation activity are the cause of development of the market of tourist
services as an attempt to meet the demands and needs of tourists, and these factors
are the basis for the development of innovation in the tourism industry (Figure 3).

N a t i o n a l i n n o v a t i o n s y s t e m

N a t i o n a l i n n o v a t i o n s y s t e m

Figure 3. Factors of regional tourism and recreation cluster

49

Being decisive factors of regional tourism and recreation cluster, tourist and

recreational resources play a key role in the innovative development of tourism.
Some of these resources include natural, historical, social and cultural objects,
intended to visit. On the basis of the existing tourist resources and tourism product
is formed is carried out forecasting of development of tourism in the region scale.

The example of the separate states market trends of tourism services abroad

were considered in the paper. In particular, in-pending conditions in the world
tourist market, undoubtedly it was the fact that in absolute terms revenue from
tourism, the United States should be considered a leader. If considered, the scale
and scope of the country's economy, the leaders of the profitability of the tourism
industry involve the countries, located on the islands. British Isles, Virginia,
Antigua and Barbuda, as well as the Maldives are among their number. It was also
found that other states could potentially extract more than 20-30% of the income


background image

49

Developed by the author.

65

from the tourism industry in the future, the next ten years. So, Japan claims to the

2nd place, and who is currently in 8th place China claims the 3rd place. As the next
most important trends in the tourist services market in the world, it should be noted
an increase of the state-level investment in the tourism industry. Currently, in most
states formed a single brand of a touristic regions, and national governments are
assisting in the promotion of touristic products in the worldwide tourism market.
Thus, in order to Uzbekistan was able to promote their tourism products to the
international market, it should be in conjunction with experts and scholars to carry
out research work, and the results are put into practice to create a single national
brand "Uzbekistan".

For a more in-depth study of methodical bases of an estimation of efficiency

of tourist services market management system has been proposed the method of
using the dynamic model regulations, which was carried out on the example of
"Veres-Vert" travel company.

For evaluation of effectiveness of the travel company management, calculations

were made by application of Spearman rank correlation based on the comparison

of maximum conditionality number for real and limit conditions:

,

(1)

(2)

By means of p-criterion of coefficient of grade correlation its authenticity was

proved

50

.

t

= = 3,4 (3)

The calculation of level of authenticity gave the following results: when the

free index is N=6-2, p=0,95, the value of

t

in table must be not less than =2,44. In

our calculations the t=3,4. So, for model

factual table

>

tt

the compiled equation testifies

to real expression of connection between result sign and factors.

The real state in process of investigation of dynamic norms as well as

comparison of the given information testifies of a very high level of realization of
the management function of touristic company “Veres-Vert”. Moreover, there is
also another approach of evaluation of effectiveness of touristic company
management which is performed by means of dynamic standards model and it’s
realization on the base of following formula

51

:

n

=

nnm

ni

Э

21

1


background image

( )

1

ф

(4)

Э

ф

=

=

(5)

50

Зайцев Г.Н. Методика биометрических расчётов: 2-е изд., перераб. и доп. – М «Наука», 1998. –256 c.

51

Сыроежин И.М. Совершенствование системы показателей эффективности и качества. - М.: Экономика, 1980.
– 191 с.

66

Here Э

ф

is an evaluation of effectiveness of touristic company management, m

is the number of inversions (number of changes of places) in real order relative to
dynamic row, n is the number of dynamic norms indices.

The estimation of Э

ф

changes in diapason from 0 to 1. The real state in

dynamic standards order as well the comparison of this information proves to be in
high level of realization in management function of a touristic company.
Accordingly, the growth rate of indices is fulfilled on the base of all marked norms
corresponding innovative relations, as well as the level of evaluation is Э

ф

=1. The

real order of indices absolutely opposite to standards where Э

ф

=0. The nearer the

estimation to number one, the more often the normative correspondence activity of
economic system will be realized between indices.

The real state of dynamic standards order in investigation process as well as

the comparison of this information testifies the high level of management function
realization of travel company “Veres-Vert”. This index is equal to 0,80 and verges
toward 1.

From the point of view of dynamic forms of data, the increase of effectiveness

first of all occurs in increase of profit, as result of growth of selling touristic
production. This testifies the increase of the volume of touristic service elaboration
in relation to the number of workers, consequently the improvement of
effectiveness of production in the touristic company “Veres-Vert”.

By means of the proposed model of dynamic standards on the base of

automatic computer programs developed by the author, the calculations of
effectiveness evaluation of management system of touristic companies are realized.

The third chapter is titled “The analysis of innovative development of

tourism services market in the conditions of realization of economic
modernization”.

The role of tourism industry in conditions of innovative

development of tourism services market is analyzed here. Moreover, the analysis of
tourism services market opportunities in Uzbekistan is performed and the optimal
calculating methods in innovative development of tourism service market are
selected. For that reason, the analysis of methodological approaches in
determination of tourism place in national economy is realized.

To create a complex system of statistical evaluation of tourism we should

urgently solve the problem of making statistical forms that permit to classify the
data selected by tourists’ proposals and demands. This kind of creative act is
many-sided and complicated process. Development of inquiries in the sphere of
statistics of tourism in Uzbekistan in posterior period is tied with application of


background image

system of auxiliary account in tourism that is integrated in national system of
country reports. We consider that it is important to accomplish it for regions that
have specialized tourist subzones as well as for regions that possess the major part
of incomes derivable from tourism in the gross output of region.

For determination on innovative development of tourism services market has

an important significance in evaluation based on the index of “tourism intensity
coefficient”. Given coefficient is calculated from the total number of population
and determinates the part of population which at least once a year can go on a
touristic journey. The author has elaborated a special computer program for

67

electronic calculation of intensity coefficient of tourism development in the

territory of Uzbekistan. Calculations on this program witnessed that in 2010-2014,
the coefficient of tourism intensity in Uzbekistan was good. Thus it was discovered
that each 10

th

citizen of our country in the course of year went on a touristic

journey.

According to the statistical data of 2014 in the Republic of Uzbekistan 497

hotels and other means of alternative accommodation has been functioning, the
amount of rooms is 14 836 with total number of places 27 491, 1 206 467 persons
accommodated in the hotels and this forms in total sum forms 2 760 491 tourist
days. This index reflects the low degree of employment of hotel opportunities and
other living spaces. The hotels of Uzbekistan have a capacity to receive 2 500 000
– 3 000 000 tourists. If every thousand visitors are served by 20-30 people,
consequently there is an opportunity of creation of additional 60 000 of workplace
in Uzbekistan.

In the fourth chapter

“The ways of improvement of tourism services

market in conditions of the innovative economy development”

are defined

means of improving tourism services market by application of innovation
technologies, ascertained the ways of maintenance of national tourism services
market in innovative development by government. Furthermore, the sources of
investment of tourism sector in innovative development are revealed and the
forecast of perspective of innovational development of national tourism services
market is realized.

The analysis of software sources which are active in Uzbekistan tourism

sector shows that they consist of three directions, in particular, common programs,
and programs directed on the tourism activity and additional programs. During the
comparative study of software sources which are used by travel companies we tried
to refine which operative system was available in the companies. The web
sites of travel companies shouldn’t be examined only as means of commerce, since
they demonstrate the region in the world net via Internet, and this helps to form its
image. Taking into consideration these circumstances, the evaluation of web-sites
of 122 travel companies and hotels was implemented. Examination of linguistic
corpus of web-sites witnesses that 43% of them were created only in English, 8%
in five languages, 4% in four languages, 9% in three languages and 33% in the
other languages (Figure 4).


background image

The other main index of the evaluation of web-sites created by the tourism

organizations is their design, the state of index according on-line-booking, and
according to services of support on web-site (Figures 5-7).

The design of web-sites determines their attraction, it is obvious that the 52%

of analyzed 122 web-sites of touristic companies and hotels can be evaluated as
good, whereas 19% of them are excellent, 29% are in satisfactory and
unsatisfactory condition (Figure 5).

68

8,00%

excellent

21%

19% 52%

good

satisfactory unsatisfactory

Figure 4. Linguistic supply of web

sites of touristic organizations

52

Figure 5. Evaluation of web-sites of

touristic organizations

53

So, it was revealed that web-sites created by travel companies and hotels very

often don’t correspond to the level of requirements, and have a negative influence
on the realization of available touristic production. This confirmed by low-leveled
indicator of on-line-booking on web-sites, which forms only 36% (figures 6-7).

Figure 6. On-line booking on web

sites of touristic organizations

54

Figure 7. The service of support of

touristic organizations on web-site

55

Proceeded from above mentioned, effectiveness of web-sites are created with

the purpose of increasing by travel companies and hotels which is recommended to


background image

expand their informational base and act in the processes of operative renovation of
navigation and information.

This paper presents a medium-term forecast of innovative development of the

national tourist market indicators, using extrapolation method. The dynamics of
growth of volume of tourist services in the Republic of Uzbekistan is represented in
the years 2005-2019 in Figure 8.

52

Composed by author

53

Composed by author

54

Composed by author

55

Composed by author

69

Figure 8. Dynamics of growth of tourist services in the Republic of

Uzbekistan during 2005-2019

The medium-term forecast of innovative development of tourism indicators

show a steady increase in the volume of tourist services (Figure 8), which is
provided by the implementation of measures aimed at the modernization of the
tourism industry in the Republic. In the period under review the trend of growth in
services rendered to foreign citizens. Implementation of these measures will
contribute to increase in 2019 to 8.5 times the volume of services provided to
foreign tourists (compared to 2005).


background image

Figure 9. The dynamics of growth of services provided to foreigners in the

Republic of Uzbekistan

This, in turn, involves not only bringing the proportion and quality of service

to the world standards, but also engaging in the tourism industry, domestic and
foreign investment.

70

Tourist business, developing on the basis of tourism for receiving and sending,

in the future will ensure the development of a number of other areas, relating not
only to the tourism industry, but also to related sectors of the national economy. It
will facilitate the creation of new jobs in this area, and businesses related to the
tourism infrastructure.

The forecast indices of development of national tourism services market in

Uzbekistan on 2017-2019 in perspective revealed that the specific weight of the
tourism industry in gross domestic product increases constantly and the temps of
its growth on perspective demand the improvement of tourism services market and
elaboration of innovative development strategic plan. In the thesis the main
directions of innovational development strategy of tourism are defined and
systematized.

CONCLUSION

The results of the research outlined in the doctor’s thesis on the theme

"Improvement of methodological and practical bases of innovative development of
the national touristic services market" allow to make the following conclusions:

1. In the process of research there were ascertained those groups economic

and social factors having an immediate influence on the development of national
tourism services market and its content was explored. The conceptual trend of


background image

classification of markets into different types and groups were determined.

2. For stable development of national tourism services market it is required to

inquiry not only the sphere of tourism, but also the employment of methods of
complex approach taking into consideration the activity of other relative branches
of economy. Such method can be realized by adoption of a cluster model which
unifies in its div the homogeneous branches, organizations, factories with a
unique goal. As the result of research of the innovative development process of
tourism services market the conceptual directions of forming of touristic
recreational model in conditions of Uzbekistan are recommended.

3. In strategic decisions taken by the government there were outlined several

important factors determining effectiveness of national tourism. These factors serve
as methodological base for innovational development of tourism and realization of
scientific researches aiming to define principles of optimal ways of forming
touristic market. Accordingly, the optimal directions of innovative development of
tourism services market were proposed.

4. Review of the modern state of the country’s economy convinces us of the

existence of respective macroeconomic conditions for forming and successful
realization of national innovative system in Uzbekistan. The main directions of
forming national innovative system are organized on the base of the Republic of
Uzbekistan’s policy. In the correlation model the of elements of national innovative
system proposed by author, the role of State consists of creating

favorable

institutional climate and infrastructure for private, organized, social and state
structures, as well as developing complex technologies and fundamental
knowledge of strategic importance for innovative activity. Proposed model of

71

correlating elements of national innovative system serves for elaborating the law

and conception about future innovative activity of the Republic of Uzbekistan. 5.
Formation of touristic clusters in the regions of Uzbekistan gives an impulse to the
opening of new travel companies and complete activation of existing
touristic-recreational resources and creation of new touristic production. Therefore
the algorithm of model of forming and development of touristic recreational cluster
proposed may employ the potentials of the state and local organs, research
institutions as well as employers.

6. Nowadays in many countries a total touristic brand of region is being

formed, many countries help in advancement of national touristic production in the
world market of tourism. As a consequence, it becomes necessary to run in
cooperation with specialists and researchers a scientific project with an attractive
title “Uzbekistan” on creation of a total touristic brand of the country for
advancement of the national touristic products into the world market.

7. For more deep research in the tourism services market system there was

suggested the method of application of the dynamic norms model in determination
of system effectiveness of touristic firms management and its automatic computer
program was elaborated.

The future development of researches in sphere of statistics of tourism in


background image

Uzbekistan is connected with the governmental support with application of the
system of auxiliary calculations of tourism which is integrated into the national
system of accounts of country. This model is necessary to be realized for
specialized touristic sub regions, as well as for regions which have a big part of
incomes in gross regional output derivable from tourism.

8. For determination of innovational development scale of tourism services

market there was recommended to use the index “coefficient of intensity of
tourism” by means of specific methods. These calculations are offered to use in
practical statistics.

9. Elaborated by the author science-based innovative forecast is suggested

along with facilitates to increase the investment attractiveness in the sphere of
tourism in Uzbekistan, for consolidation of the State and private business
collaboration. It serves to form an appropriate notion of touristic destinations of
our country and effective activity of touristic firms.

72

ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ

СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ

LIST OF PUBLISHED WORKS

I бўлим (I часть; I part)

1. Сафаров Б.Ш

.

Минтақавий туризм хизмат бозорининг иқтисодий

механизмини такомиллаштириш

//

Монография

. -

Тошкент: «Ўзбекистон

миллий энциклопедияси» давлат илмий нашриёти, 2013. - 150 бет.

2. Сафаров Б.Ш

.

Миллий туризм хизматлар бозорини инновацион

ривожлантиришнинг методологик асослари

//

Монография

. -

Тошкент: «

Фан

ва технология

» нашриёти, 2016. - 184 бет.

3. Сафаров Б.Ш. Туризм сохасидаги статистик маълумотларни қайта

ишлаш ва тарқатишнинг методологик асослари // Иқтисодиёт ва таълим. -
Тошкент, 2009. –№4. – Б.110-113. (08.00.00; №11).

4. Safarov B.Sh. Innovation in the scientific investigations of the term

"economic mechanism" // Spanish Journal of Rural Development. - Lugo, 2012. -


background image

Vol. III (1).-P.103-108. (08.00.00; №1 30.12.2013).

5.

Сафаров Б.Ш. Туристик кластердаги инновацион жараёнлар

бошқарувининг

ташкилий-иқтисодий

механизми

(Самарқанд

вилояти

туристик хизматлар бозори мисолида) // Иқтисодиёт ва таълим. - Тошкент,
2013. –№1. – Б.51-54. (08.00.00; №11).

6. Сафаров Б.Ш. Самарқанд вилоятида туристик кластерни шакллан

тиришнинг иқтисодий механизми // Бозор, пул ва кредит. - Тошкент, 2013. –
№7. – Б.57-64. (08.00.00; №4).

7. Сафаров Б.Ш. Иқтисодиётни либераллаштириш жараёнида туризм

хизматлар бозорини кластер усули асосида такомиллаштириш // Бизнес
Эксперт. - Тошкент, 2013. –№12. – Б.51-56. (08.00.00; №3).

8. Сафаров Б.Ш. Инновации в анализе и прогнозировании рынка

туристских услуг // Экономика и предпринимательство. –Москва, 2014. -
№1-2. - С.775-779. (08.00.00; №29).

9. Сафаров Б.Ш. Ўзбекистонда туризмни инновацион ривожлантиришда

туристик кластерни жорий қилиш халқаро тажрибаси // Иқтисодиёт ва
таълим. - Тошкент, 2014. –№1. – Б.42-46. (08.00.00; №11).

9. Сафаров Б.Ш. Самарқанд ҳудудида туризм хизмат бозорини

ривожлантириш истиқболини башорат қилиш // Бозор, пул ва кредит. -
Тошкент, 2014. –№7. – Б.47-54. (08.00.00; №4).

10. Сафаров Б.Ш. Туризм cоҳасини ривожлантиришда миллий туризм

хизматлар бозорининг моҳияти // Иқтисодиёт ва таълим. - Тошкент, 2015. –
№2. – Б.70-74. (08.00.00; №11).

11. Safarov B.Sh. The impact of information and communication technologies

in the development of tourism in Uzbekistan // Spanish Journal of Rural
Development. - Lugo, 2015. - Vol. VI (3-4).-P.21-28. (08.00.00; №1 30.12.2013).

73

11. Сафаров Б.Ш. Роль информационно-коммуникационных технологий

в развитии туризма в Республике Узбекистан // Маркетинг в России и за
рубежом. –Москва, 2015. - №6. - С.28-35. (08.00.00; №12).

12. Safarov B.Sh. Innovative forecasting of national tourism service market in

the Republic of Uzbekistan // Journal of Management Value and Ethics. - Gwalior,
2016. - Vol. VI (2).-P.57-72. (08.00.00; №6.).

II бўлим (II часть; II part)

1. Тухлиев И.С., Сафаров Б.Ш. ва бошқалар. Ўзбекистонда туризм

хизмат бозорини ривожлантиришнинг ижтимоий-иқтисодий муаммолари //
Монография. - Тошкент: « Иқтисодиёт» нашриёти, 2012. - 304 бет.

2. Сафаров Б.Ш

.,

Тухлиев И.С. Ўзбекистон Республикаси худудида

фаолият кўрсатаётган турфирма ва мехмонхоналарнинг маълумотлар базаси //
Ўзбекистон Республикаси интелектуал мулк агентлиги. Гувохнома №BGU


background image

00327, 29.01.2016 г.

3. Сафаров Б.Ш

.,

Порсаев Г.М., Тухлиев И.С. Туризм хизмат бозори

бошқарув тизими самарадорлигини баҳолашнинг услубий асослари //
Ўзбекистон Республикаси интелектуал мулк агентлиги. Гувохнома №DGU
03563, 02.03.2016 г.

4. Сафаров Б.Ш

.,

Порсаев Г.М., Тухлиев И.С. Ўзбекистон Республикаси

худудларида

туризм

тараққиёти

интенсивлигининг

коэффициентини

ҳисоблаш // Ўзбекистон Республикаси интелектуал мулк агентлиги.
Гувохнома №DGU 03562, 02.03.2016 г.

5. Сафаров Б.Ш

.,

Порсаев Г.М., Тухлиев И.С., Рузибаев О.М. Туристик

корхона бошқарув самарадорлигини динамик меъёрлар модели ёрдамида
баҳолаш // Ўзбекистон Республикаси интелектуал мулк агентлиги. Гувохнома
№DGU 03656, 18.04.2016 г.

6. Сафаров Б.Ш. Туристик корхонани бошқариш самарадорлигини

баҳолашнинг услубий асослари // Вестник Каракалпакского Государственного
Университета им.Бердаха. -Нукус, 2010. - №1-2. –С.37-39.

7. Safarov B.Sh. The models of prognosis of regional tourism’s development

// International Cross-Industry Research Journal (Perspectives of Innovations,
Economics and Business). -Republic of Czech, 2010. - №6.-P.80-83.

8. Сафаров Б.Ш. Инновационные направления моделирования в туризме

// Экономика и Финансы. –Москва, 2010. - №10. -С.74-80. 9. Тухлиев И.С.,
Сафаров Б.Ш. Туризм соҳасида инновацион стратегияларни аниқлаш ва
жорий қилиш механизмлари // Сервис. - Самарқанд, 2011. –№1. – Б.56-64.

10. Сафаров Б.Ш., Мардонов Х.К. Методология оценки туристской

услуги как рыночной категории // Сервис. - Самарқанд, 2012. –№1. – Б.44-49.
11. Сафаров Б.Ш. О возможностях решения проблем страховой защиты в
сфере туризма // СамДУ Илмий тадқиқотлар ахборотномаси.-Самарқанд,
2012. - №6 –Б.91-96.

74

12. Сафаров Б.Ш. Совершенствование механизма хозяйствования,

обеспечивающее инновационно-инвестиционное развитие сферы услуг
Узбекистана // НИР.Экономика. – Москва, 2014. - №6 (12). - С.28-35.

13. Сафаров Б.Ш., Тухлиев И.С. Ўзбекистон туризм хизматлар бозори

ривожланишининг истиқболли йўналишлари // Ўзбекистон иқтисодий
ахборотномаси. - Тошкент, 2014. –№1. – Б.44-47. (08.00.00; №1)

14. Сафаров Б.Ш., Ким Е. Sayyohlik – istiqbolli soha // Ўзбекистон

иқтисодий ахборотномаси. - Тошкент, 2015. –№1. – Б.48-49. (08.00.00; №1) 15.
Сафаров Б.Ш., Рузибаев О.М. Взаимодействие спроса и предложения
туристско-рекреациоиных услуг в Республике Узбекистан // Экономика и
предпринимательство. –Москва, 2016. - №2 (2). - С.432-435. (08.00.00; №29)
16. Асланова Д.Х., Сафаров Б.Ш., Хайруллаев А. Роль инноваций, и его
значение в инвестициях на рынке туристских услуг в Узбекистане //
Экономика и бизнес. – Новосибирск, 2016. - №3. - С.18-22. 17. Сафаров Б.Ш.


background image

Туризм хизмат бозори шакланишини таъминловчи шарт-шароитларнинг
давлат томонидан қуллаб-қуватланиш механизми // Актуальные проблемы
туризма-2011, выпуск-3: Сборник научных трудов. - Ташкент: НК
«Узбектуризм», 2011.-С.134-140.

18. Сафаров Б.Ш., Тухлиев О.И. Опыт передовых зарубежных стран в

системе подготовки туристких кадров // Актуальные проблемы туризма-2011,
выпуск-3: Сборник научных трудов. - Ташкент: НК «Узбектуризм», 2011.-
С.134-140.

19. Сафаров Б.Ш., Рахимов З. Новые методы изучения «экономического

механизма» в исследованиях рынка туристких услуг // Жахон молиявий
иқтисодий инқирози шароитида Ўзбекистон тараққиёти ва халқ
фаравонлигини ошириш истиқболлари: Республика илмий-амалий анжумани
материаллари. -Тошкент: ТДИУ, 2011. –Б. 90-92.

20. Сафаров Б.Ш., Каххоров Ж. Туристический имидж как источник

конкурентоспособности региона // Мамлакатни модернизация шароитида

иқтисодиётни ривожлантиришнинг долзарб муаммолари: Республика илмий

амалий анжумани материаллари. -Самарқанд: СамИСИ, 2012. -Б.76-70.

21. Сафаров Б.Ш. Tourism - powerful accelerator of social and economic

development of Uzbekistan // Язык, культура и общество – на перекрёстке
цивилизаций:

Сбор.труд.

Международной

научно-практической

конференции. - Самарканд: СамГИИЯ и Унииверситет Цукуба (Япония),
2012. –Б. 214-216.

22. Тухлиев И.С., Сафаров Б.Ш. Агротуризм как фактор развития

аграрных регионов в условиях модернизации экономики // Иқтисодиётни
модернизация қилиш шароитида ишлаб чиқариш соҳаларини инновацион
ривожлантириш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами.-

Қарши: ҚарМИИ, 2012. –Б. 372-375.

23. Сафаров Б.Ш. Менеджмент и основные принципы инноваций в

туризме // Хизмат кўрсатиш соҳасининг инновацион ривожланишини
таъминлаш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами.-
Самарқанд: СамИСИ, 2012. –Б. 217-221.

75

24. Тухлиев И.С., Сафаров Б.Ш. Хизмат кўрсатиш соҳасида инновацион

фаолиятни давлат томонидан тартибга солиш механизми // Хизмат кўрсатиш
соҳасининг инновацион ривожланишини таъминлаш муаммолари: Республика
илмий-амалий анжумани тўплами.- Самарқанд: СамИСИ, 2012. –Б. 314-317.

25. Сафаров Б.Ш. Минтақавий туризм хизмат бозорининг иқтисодий

механизмини

такомиллаштириш // Ўзбекистон шароитида транспорт,

муҳандислик-коммуникация инфратузилмаси, хизмат кўрсатиш ва сервис
соҳаларини ривожлантиришнинг муҳим шартлари: Республика илмий-амалий
анжумани тўплами.- Самарқанд: СамДУ, 2012. -Б.123-125.

26. Сафаров Б.Ш., Мардонов Х.К. Финансовые аспекты и методика

определения уровня инновационности туристской дестинации региона //
Рынок услуг: проблемы, решения, перспективы: Сбор.труд. Международной


background image

научно-практической конференции. – Самарканд: СамИСИ, 2012. С. 232-236.

27. Сафаров Б.Ш., Мардонов Х.К. Специфика развития лечебно

оздоровительного туризма в Узбекистане // Актуальные проблемы туризма
2012, выпуск-4: Сборник научных трудов. - Ташкент: НК «Узбектуризм»,
2012.-С.71-75.

28. Сафаров Б.Ш., Асламова Н. Специфика развития медицинского

туризма в Узбекистане // Актуальные проблемы туризма-2012, выпуск-4:
Сборник научных трудов. - Ташкент: НК «Узбектуризм», 2012.-С.77-82.

29. Сафаров Б.Ш. Совершенствование механизма хозяйствования,

обеспечивающего инновационное развитие экономики регионов Республики
Узбекистан // Перспективные направления развития экономики региона в
современных условиях: Сбор.труд. Международной научно-практической
конференции. - Россия, Невинномысск: Невинномысский Государственный
Гуманитарно-технический институт, 2012. -С.549-559.

30. Сафаров Б.Ш. Инновационное развитие национальной экономики на

рынке туристских услуг // 26-Международные Плехановские чтения: Тезисы
докладов.-Москва, 2013. -С. 258-259.

31.

Сафаров

Б.Ш.,

Хотамов

К.

Теоретико-методологическая

разработанность

понятия

-

Туристский

регион

//

Обод

турмушни

таъминлашда иқтисодиётни ва инновацион фаолиятни такомиллаштириш
муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами.- Самарқанд:
СамИСИ, 2013. –Б. 216-222.

32. Сафаров Б.Ш., Хотамов К., Асламова Н. Инновационная модель

туристского кластера и роль ее отдельных структурных элементов в развитии
рынка туристских услуг Узбекистана // Обод турмушни таъминлашда
иқтисодиётни ва инновацион фаолиятни такомиллаштириш муаммолари:
Республика илмий-амалий анжумани тўплами.- Самарқанд: СамИСИ, 2013. –
Б. 77-81.

33. Сафаров Б.Ш. Современное состояние, проблемы и перспективы рынка

туристских услуг в Республике Узбекистан // Региональный туризм:

современное состояние, проблемы и перспективы: Сбор.труд. Международной

научно-практической конференции. - Ташкент: НК

76

«Узбектуризм» совместно с Всемирной туристской организацией и РНУКЦ
НК «Узбектуризм», 2013. -С. 25-29.

34.

Сафаров

Б.Ш.,

Хотамов

К.

Стратегическое

планирование

национальной экономики на рынке туристских услуг регионов Узбекистана //
Региональный туризм: современное состояние, проблемы и перспективы:
Сбор.труд. Международной научно-практической конференции. - Ташкент:
НК «Узбектуризм» совместно с Всемирной туристской организацией и
РНУКЦ НК «Узбектуризм», 2013. -С. 91-95.

35. Сафаров Б.Ш., Мардонов Х.К. Мультипликативный эффект развития

регионального туризма // Региональный туризм: современное состояние,


background image

проблемы и перспективы: Сбор.труд. Международной научно-практической
конференции. - Ташкент: НК «Узбектуризм» совместно с Всемирной
туристской организацией и РНУКЦ НК «Узбектуризм», 2013. -С. 114-118.

36. Сафаров Б.Ш. Инновационные направления перспективного развития

национального рынка туристских услуг // Хизмат кўрсатиш

соҳасининг

ривожланиш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами.-
Самарқанд: СамИСИ, 2013. -Б.17-19.

37. Сафаров Б.Ш., Асламова Н. Инновационное развитие индустрии

туризма в Республике Узбекистан // Хизмат кўрсатиш соҳасининг
ривожланиш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами.-
Самарқанд: СамИСИ, 2013. –Б. 25-27.

38. Сафаров Б.Ш., Рахимова Н. Роль инноваций в развитии

национального рынка туристических услуг в Узбекистане // Туризм и
образование: Сбор.труд. Международной научно-практической конференции.
- Ташкент: НК «Узбектуризм» совместно с Всемирной

туристской

организацией и РНУКЦ НК «Узбектуризм», 2014. -С. 100-103.

39. Сафаров Б.Ш. Миллий инновацион тизимни шакллантиришда

инновациялар

бозорининг

иқтисодий

моҳияти

//

Совершенствование

методологических,

методических

основ

развития

инфраструктуры

туризма:Сбор.труд. Международной научно-практической конференции.-

СамИСИ совместно с ТГЭУ, 2014. -С. 542-545.

40. Сафаров Б.Ш., Тухлиев И.С. Туристик хизмат бозорининг моҳияти ва

таркибини

аниқлаш

хусусиятлари

//

Туризм

хизматлар

бозорини

ривожлантириш

истиқболлари:

Республика

илмий-амалий

анжумани

тўплами.- Самарқанд: СамИСИ, 2014. – Б. 4-9.

41. Сафаров Б.Ш. Ўзбекистонда ички туризмни ривожлантиришда

хорижий

тажрибани

қулаш:

Республика

илмий-амалий

анжумани

материаллари. - Тошкент: ТДИУ, 2014. –Б. 110 -114.

42. Сафаров Б.Ш., Тухлиев И.С. Инновационное развитие национального

рынка туристских услуг Узбекистана // Информационная экономика в
формате G-Global: Сбор.труд. Международной научно практической
конференции. - Караганда: Карагандинский ЭУК, 2014. -С. 65- 68.

43. Сафаров Б.Ш., Алимова М.Т. Перспективы развития сферы туризма в

Республике Узбекистан // Современная экономика и финансы: иследования

77

и разработки. Сбор.труд. ХXXII Международной научно-практической
конференции. – Санкт-Петербург: Центр экономических иследований, 2015. -
С. 70-74.

44. Сафаров Б.Ш., Тухлиев И.С. Миллий инновацион тизимни

шакллантиришда олий ўқув юртлари илмий салоҳиятининг ўрни //
Инновацион ривожланиш асосида милий иқтисодиётни модернизациялаш:
муаммолари,

ечимлари

ва

истиқболлари:

Республика

илмий-амалий

анжумани тўплами.- Қарши: ҚарМИИ, 2015. Б. 377-379.

45. Сафаров Б.Ш. Инновацион иқтисодиётни ривожлантириш шароитида


background image

туризм хизматлар бозорини такомиллаштириш йўллари // Савдо ва хизмат
кўрсатиш соҳаси: анъаналар ва инновациялар: Халқаро илмий амалий
анжумани тўплами.- Самарқанд: СамИСИ, 2015. -Б. 54-59.

46. Safarov B.Sh. The development tendencies of the national touristic

services market in Uzbekistan// Сбор.труд. Международной научно
практической конференции. - San Diego, CA, USA: «Science and Innovations in
the Globalized World», 2016. - Р. 173-176.

78

Автореферат “Зарафшон” нашриётида таҳрирдан

ўтказилди. (21. 06. 2016)


background image

Босишга рухсат этилди: 22 июнь 2016 йил

Бичими 60х84

1

/

16

, «Times New Roman»

гарнитурада рақамли босма усулида босилди.

Шартли босма табоғи 5. Адади: 100. Буюртма №148.

____________________________________________________

СамДЧТИ нашр-матбаа марказида чоп этилди. 140104,

Самарқанд шаҳри, Бўстонсарой кўчаси, 93.

79

80

Bibliografik manbalar

Сафаров Б.Ш. Минтақавий туризм хизмат бозорининг иқтисодий механизмини такомиллаштириш // Монография. - Тошкент: «Узбекистан миллий энциклопедияси» давлат илмий нашриёти, 2013. - 150 бет.

Сафаров Б.Ш. Миллий туризм хизматлар бозорини инновацион ривожлантиришнинг методологик асослари // Монография. - Тошкент: «Фан ва технология» нашриёти, 2016. - 184 бет.

Сафаров Б.Ш. Туризм сохасидаги статистик маълумотларни кайта ишлаш ва тарқатишнинг методологик асослари // Иқтисодиёт ва таълим. -Тошкент, 2009. -№4. - Б. 110-113. (08.00.00; №11).

Safarov B.Sh. Innovation in the scientific investigations of the term "economic mechanism" // Spanish Journal of Rural Development. - Lugo, 2012. -Vol. Ill (l).-P.103-108. (08.00.00; №1 30.12.2013).

Сафаров Б.Ш. Туристик кластердаги инновацион жараёнлар бошқарувининг ташкилий-иқтисодий механизми (Самарканд вилояти туристик хизматлар бозори мисолида) // Иқтисодиёт ва таълим. - Тошкент, 2013. -№1. - Б.51-54. (08.00.00; №11).

Сафаров Б.Ш. Самарканд вилоятида туристик кластерни шакллан-тиришнинг иқтисодий механизми // Бозор, пул ва кредит. - Тошкент, 2013. -№7. - Б.57-64. (08.00.00; №4).

Сафаров Б.Ш. Иқтисодиётни либераллаштириш жараёнида туризм хизматлар бозорини кластер усули асосида такомиллаштириш // Бизнес-Эксперт. - Тошкент, 2013. -№12. -Б.51-56. (08.00.00; №3).

Сафаров Б.Ш. Инновации в анализе и прогнозировании рынка туристских услуг // Экономика и предпринимательство. -Москва, 2014. -№1-2. - С.775-779. (08.00.00; №29).

Сафаров Б.Ш. Ўзбекистонда туризмни инновацион ривожлантиришда туристик кластерни жорий килиш халқаро тажрибаси // Иктисодиёт ва таълим. - Тошкент, 2014. -№1. - Б.42-46. (08.00.00; №11).

Сафаров Б.Ш. Самарканд худудида туризм хизмат бозорини ривожлантириш истиқболини башорат килиш // Бозор, пул ва кредит. -Тошкент, 2014. -№7. - Б.47-54. (08.00.00; №4).

Сафаров Б.Ш. Туризм соҳасини ривожлантиришда миллий туризм хизматлар бозорининг мохияти // Иктисодиёт ва таълим. - Тошкент, 2015. -№2. - Б.70-74. (08.00.00; №11).

Safarov B.Sh. The impact of information and communication technologies in the development of tourism in Uzbekistan // Spanish Journal of Rural Development. - Lugo, 2015. - Vol. VI (3-4).-P.21-28. (08.00.00; №1 30.12.2013).

Сафаров Б.Ш. Роль информационно-коммуникационных технологий в развитии туризма в Республике Узбекистан // Маркетинг в России и за рубежом. -Москва, 2015. - №6. - С.28-35. (08.00.00; №12).

Safarov B.Sh. Innovative forecasting of national tourism service market in the Republic of Uzbekistan // Journal of Management Value and Ethics. - Gwalior, 2016. - Vol. VI (2).-P.57-72. (08.00.00; №6.).

Тухлиев И.С., Сафаров Б.Ш. ва бошкалар. Ўзбекистонда туризм хизмат бозорини ривожлантиришнинг ижтимоий-иқтисодий муаммолари // Монография. - Тошкент: « Иктисодиёт» нашриёти, 2012. - 304 бет.

Сафаров Б.Ш., Тухлиев И.С. Ўзбекистон Республикаси худудида фаолият курсатаётган турфирма ва мехмонхоналарнинг маълумотлар базаси // Ўзбекистон Республикаси интелектуал мулк агентлиги. Гувохнома №BGU 00327, 29.01.2016 г.

Сафаров Б.Ш., Порсаев Г.М., Тухлиев И.С. Туризм хизмат бозори бошқарув тизими самарадорлигини баҳолашнинг услубий асослари // Ўзбекистон Республикаси интелектуал мулк агентлиги. Гувохнома №DGU 03563,02.03.2016 г.

Сафаров Б.Ш., Порсаев Г.М., Тухлиев И.С. Ўзбекистон Республикаси худудларида туризм тараққиёти интенсивлигининг коэффициентини хисоблаш // Ўзбекистон Республикаси интелектуал мулк агентлиги Гувохнома №DGU 03562, 02.03.2016 г.

Сафаров Б.Ш., Порсаев Г.М., Тухлиев И.С., Рузибаев О.М. Туристик корхона бошкарув самарадорлигини динамик меъёрлар модели ёрдамида баҳолаш // Ўзбекистон Республикаси интелектуал мулк агентлиги. Гувохнома №DGU 03656, 18.04.2016 г.

Сафаров Б.Ш. Туристик корхонани бошқариш самарадорлигини баҳолашнинг услубий асослари // Вестник Каракалпакского Государственного Университета им.Бердаха. -Нукус, 2010. - №1-2. -С.37-39.

Safarov B.Sh. The models of prognosis of regional tourism’s development // International Cross-Industry Research Journal (Perspectives of Innovations, Economics and Business). -Republic of Czech, 2010. - №6.-P.80-83.

Сафаров Б.Ш. Инновационные направления моделирования в туризме // Экономика и Финансы. -Москва, 2010. - №10. -С.74-80.

Тухлиев И.С., Сафаров Б.Ш. Туризм соҳасида инновацион стратегияларни аниклаш ва жорий килиш механизмлари // Сервис. -Самарканд, 2011. -№1. - Б.56-64,

Сафаров Б.Ш., Мардонов Х.К. Методология оценки туристской услуги как рыночной категории И Сервис. - Самарканд, 2012. -№1. - Б.44-49.

Сафаров Б.Ш. О возможностях решения проблем страховой защиты в сфере туризма // СамДУ Илмий тадкикотлар ахборотномаси.-Самарканд, 2012.-№6-Б.91-96.

Сафаров Б.Ш. Совершенствование механизма хозяйствования, обеспечивающее инновационно-инвестиционное развитие сферы услуг Узбекистана // НИР. Экономика. - Москва, 2014. - №6 (12). - С.28-35.

Сафаров Б.Ш., Тухлиев И.С. Ўзбекистон туризм хизматлар бозори ривожланишининг истикболли йўналишлари // Узбекистан иқтисодий ахборотномаси. - Тошкент, 2014. -№1. - Б.44-47. (08.00.00; №1)

Сафаров Б.Ш., Ким Е. Sayyohlik - istiqbolli soha И Узбекистан иқтисодий ахборотномаси. - Тошкент, 2015. -№1. - Б.48-49. (08.00.00; №1)

Сафаров Б.Ш., Рузибаев О.М. Взаимодействие спроса и предложения туристско-рекреационных услуг в Республике Узбекистан // Экономика и предпринимательство. -Москва, 2016. - №2 (2). - С.432-435. (08.00.00; №29)

Асланова Д.Х., Сафаров Б.Ш., Хайруллаев А. Роль инноваций, и его значение в инвестициях на рынке туристских услуг в Узбекистане // Экономика и бизнес. - Новосибирск, 2016. - №3. - С.18-22.

Сафаров Б.Ш. Туризм хизмат бозори шакланишини таъминловчи шарт-шароитларнинг давлат томонидан куллаб-куватланиш механизми // Актуальные проблемы туризма-2011, выпуск-3: Сборник научных трудов. -Ташкент: НК «Узбектуризм», 2011.-С. 134-140.

Сафаров Б.Ш., Тухлиев О.И. Опыт передовых зарубежных стран в системе подготовки туристких кадров // Актуальные проблемы туризма-2011, выпуск-3: Сборник научных трудов. - Ташкент: НК «Узбектуризм», 2011.-С.134-140.

Сафаров Б.Ш., Рахимов 3. Новые методы изучения «экономического механизма» в исследованиях рынка туристких услуг // Жахон молиявий-иқтисодий инқирози шароитида Узбекистан тараққиёти ва хал к фаравонлигини ошириш истикболлари: Республика илмий-амалий анжумани материаллари. -Тошкент: ТДИУ, 2011. -Б. 90-92.

Сафаров Б.Ш., Каххоров Ж. Туристический имидж как источник конкурентоспособности региона // Мамлакатни модернизация шароитида иқтисодиётни ривожлантиришнинг долзарб муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани материаллари. -Самарканд: СамИСИ, 2012. -Б.76-70.

Сафаров Б.Ш. Tourism - powerful accelerator of social and economic

development of Uzbekistan // Язык, культура и общество - на перекрёстке цивилизаций: Сбор.труд. Международной научно-практической

конференции. - Самарканд: СамГИИЯ и Унииверситет Цукуба (Япония), 2012.-Б. 214-216.

Тухлиев И.С., Сафаров Б.Ш. Агротуризм как фактор развития аграрных регионов в условиях модернизации экономики // Иқтисодиётни модернизация килиш шароитида ишлаб чикариш сохаларини инновацион ривожлантириш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами,-Қарши: ҚарМИИ, 2012.-Б. 372-375.

Сафаров Б.Ш. Менеджмент и основные принципы инноваций в туризме // Хизмат кўрсатиш сохасининг инновацион ривожланишини таъминлаш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами,-Самарқанд: СамИСИ, 2012. -Б. 217-221.

Тухлиев И.С., Сафаров Б.Ш. Хизмат кўрсатиш соҳасида инновацион фаолиятни давлат томонидан тартибга солиш механизми // Хизмат курсатиш сохасининг инновацион ривожланишини таъминлаш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами,- Самарканд: СамИСИ, 2012. -Б. 314-317.

Сафаров Б.Ш. Минтақавий туризм хизмат бозорининг иқтисодий механизмини такомиллаштириш // Узбекистан шароитида транспорт, муҳандислик-коммуникация инфратузилмаси, хизмат курсатиш ва сервис сохаларини ривожлантиришнинг мухим шартлари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами.- Самарканд: СамДУ, 2012. -Б. 123-125.

Сафаров Б.Ш., Мардонов Х.К. Финансовые аспекты и методика определения уровня инновационности туристской дестинации региона // Рынок услуг: проблемы, решения, перспективы: Сбор.труд. Международной научно-практической конференции. - Самарканд: СамИСИ, 2012. С. 232-236.

Сафаров Б.Ш., Мардонов Х.К. Специфика развития лечебнооздоровительного туризма в Узбекистане // Актуальные проблемы туризма-2012, выпуск-4: Сборник научных трудов. - Ташкент: НК «Узбектуризм», 2012.-С.71-75.

Сафаров Б.Ш., Асламова Н. Специфика развития медицинского туризма в Узбекистане // Актуальные проблемы туризма-2012, выпуск-4: Сборник научных трудов. - Ташкент: НК «Узбектуризм», 2012.-С.77-82.

Сафаров Б.Ш. Совершенствование механизма хозяйствования, обеспечивающего инновационное развитие экономики регионов Республики Узбекистан // Перспективные направления развития экономики региона в современных условиях: Сбор.труд. Международной научно-практической конференции. - Россия, Невинномысск: Невинномысский Государственный Гуманитарно-технический институт, 2012. -С.549-559.

Сафаров Б.Ш. Инновационное развитие национальной экономики на рынке туристских услуг // 26-Международные Плехановские чтения: Тезисы докладов.-Москва, 2013. -С. 258-259.

Сафаров Б.Ш., Хотамов К. Теоретико-методологическая разработанность понятия - Туристский регион // Обод турмушни таъминлашда иқтисодиётни ва инновацион фаолиятни такомиллаштириш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами.- Самарканд: СамИСИ, 2013. -Б. 216-222.

Сафаров Б.Ш., Хотамов К., Асламова И. Инновационная модель туристского кластера и роль ее отдельных структурных элементов в развитии рынка туристских услуг Узбекистана // Обод турмушни таъминлашда иқтисодиётни ва инновацион фаолиятни такомиллаштириш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами,- Самарканд: СамИСИ, 2013. — Б. 77-81.

Сафаров Б.Ш. Современное состояние, проблемы и перспективы рынка туристских услуг в Республике Узбекистан // Региональный туризм: современное состояние, проблемы и перспективы: Сбор.труд. Международной научно-практической конференции. - Ташкент: НК «Узбектуризм» совместно с Всемирной туристской организацией и РНУКЦ НК «Узбектуризм», 2013. -С. 25-29.

Сафаров Б.Ш., Хотамов К. Стратегическое планирование национальной экономики на рынке туристских услуг регионов Узбекистана // Региональный туризм: современное состояние, проблемы и перспективы: Сбор.труд. Международной научно-практической конференции. - Ташкент: НК «Узбектуризм» совместно с Всемирной туристской организацией и РНУКЦ НК «Узбектуризм», 2013.-С. 91-95.

Сафаров Б.Ш., Мардонов Х.К. Мультипликативный эффект развития регионального туризма // Региональный туризм: современное состояние, проблемы и перспективы: Сбор.труд. Международной научно-практической конференции. - Ташкент: НК «Узбектуризм» совместно с Всемирной туристской организацией и РНУКЦ НК «Узбектуризм», 2013. -С. 114-118.

Сафаров Б.Ш. Инновационные направления перспективного развития национального рынка туристских услуг // Хизмат кўрсатиш соҳасининг ривожланиш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами,- Самарканд: СамИСИ, 2013. -Б. 17-19.

Сафаров Б.Ш., Асламова Н. Инновационное развитие индустрии туризма в Республике Узбекистан // Хизмат кўрсатиш соҳасининг ривожланиш муаммолари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами,-Самарқанд: СамИСИ, 2013. -Б. 25-27.

Сафаров Б.Ш., Рахимова Н. Роль инноваций в развитии

национального рынка туристических услуг в Узбекистане // Туризм и образование: Сбор.труд. Международной научно-практической конференции. - Ташкент: НК «Узбектуризм» совместно с Всемирной туристской организацией и РНУКЦ НК «Узбектуризм», 2014. -С. 100-103.

Сафаров Б.Ш. Миллий инновацион тизимни шакллантиришда инновациялар бозорининг иктисодий моҳияти // Совершенствование методологических, методических основ развития инфраструктуры туризма:Сбор.труд. Международной научно-практической конференции.-СамИСИ совместно с ТГЭУ, 2014. -С. 542-545.

Сафаров Б.Ш., Тухлиев И.С. Туристик хизмат бозорининг моҳияти ва таркибини аниқлаш хусусиятлари // Туризм хизматлар бозорини ривожлантириш истикболлари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами,- Самарканд: СамИСИ, 2014. - Б. 4-9.

Сафаров Б.Ш. Ўзбекистонда ички туризмни ривожлантиришда хорижий тажрибани кулаш: Республика илмий-амалий анжумани материаллари. - Тошкент: ТДИУ, 2014. -Б. 110-114.

Сафаров Б.Ш., Тухлиев И.С. Инновационное развитие национального рынка туристских услуг Узбекистана // Информационная экономика в формате G-Global: Сбор.труд. Международной научно-практической конференции. - Караганда: Карагандинский ЭУК, 2014. -С. 65-68.

Сафаров Б.Ш., Алимова М.Т. Перспективы развития сферы туризма в Республике Узбекистан // Современная экономика и финансы: иследования и разработки. Сбор.труд. XXXII Международной научно-практической конференции. - Санкт-Петербург: Центр экономических иследований, 2015. -С. 70-74.

Сафаров Б.Ш., Тухлиев И.С. Миллий инновацион тизимни шакллантиришда олий ўкув юртлари илмий салоҳиятининг ўрни // Инновацион ривожланиш асосида милий иктисодиётни модернизациялаш: муаммолари, ечимлари ва истиқболлари: Республика илмий-амалий анжумани тўплами,- Қарши: ҚарМИИ, 2015. Б. 377-379.

Сафаров Б.Ш. Инновацион иктисодиётни ривожлантириш шароитида туризм хизматлар бозорини такомиллаштириш йўллари // Савдо ва хизмат кўрсатиш соҳаси: анъаналар ва инновациялар: Халқаро илмий-амалий анжумани тўплами.- Самарканд: СамИСИ, 2015. -Б. 54-59.

Safarov B.Sh. The development tendencies of the national touristic services market in Uzbekistan// Сбор.труд. Международной научно-практической конференции. - San Diego, CA, USA: «Science and Innovations in the Globalized World», 2016. - P. 173-176.