Ўзбекистонда кўппартиявийлик миллий моделининг фалсафий генезиси ва ривожланиш истиқболлари

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жахондаги кўппартиявийлик амалиёти муайян ижтимоий гуруҳ ва қатламларга хос хусусият хамда уларнинг манфаатларини ифода этиб келаётгани боне, унинг универсал моделини яратиш хамда уни экспорт қилиш инсониятнинг тинч ва барқарор ривожланишига хавф туғдиради. Бугун кўппартиявийлик амалиётида юз бераётган интеграция ва дифференциация жараёнлари, партиялараро рақобатнинг кучайиши сиёсий партиялар фаолиятини тизимли ва узлуксиз ўрганишни объектив заруратга айлантирди. Кўппартиявийлик тизими такомиллашиб борувчи сиёсий-ижтимоий ҳодиса эканлиги сабабли унинг фалсафий қонуниятларини тадкиқ этиш долзарб ахамият касб этмокда.
Мустақиллик йилларида мамлакатимизда «ўзбек модели»га асосланган миллий ва умуминсоний қадриятлар уйғунлашган демократик сиёсий тизим шакллантирилиб, бир партияли тизимдан кўппартиявийлик тизимига ўтилди. Бу юртимизда плюрализм, баҳс-мунозаралар, соғлом рақобатга асосланган сиёсий мухитни вужудга келтириш оркали ижтимоий адолат ва қонун устуворлигига эришиш, ижтимоий-сиёсий баркарорлик хамда ҳокимиятнинг демократик асосда алмашишини таъминлаш, фукаролик жамиятини янада ривожлантириш кафолати бўлмокда.
Дунёнинг демократик мамлакатларида давлат хокимияти вакиллик органларига сайловлар кўппартиявийлик асосида ўтказилиши белгилаб қўйилган. Шунинг учун партиялараро соғлом рақобатни кучайтириш, сиёсий партияларнинг давлат хокимияти ва бошкарув органлари, фукаролик жамияти институтлари, жумладан, нодавлат нотижорат ташкилотлари билан хамкорлигини чукурлаштириш, фуқароларнинг сиёсий ва хукукий маданиятини янада юксалтириш, сиёсий партияларнинг сайлов жараёнидаги ваколатларини кенгайтириш муаммоларини тадкик этиш фалсафа фанининг энг муҳим масалаларидан бири ҳисобланади. Ўзбекистон сиёсий тизимини демократлаштириш ва модернизациялаш жараёнининг узлуксизлиги сиёсий партияларнинг гоя ва мафкураларини доимий равишда такомиллаштириш, партиялараро зиддият ва ихтилофларни консенсус асосида хал этиш, электоратнинг манфаат ва эҳтиёжларини чуқур тахдил килиш хамда мавжуд муаммоларнинг илмий ечимларини топишни талаб этмокда.
Узбекистан Республикаси Конституцияси, Узбекистан Республикасининг «Давлат бошқарувини янгилаш ва янада демократлаштириш хамда мамлакатни модернизация килишда сиёсий партияларнинг ролини кучайтириш тўғрисида»ги Конституциявий конуни, «Сиёсий партиялар тўғрисида»ги, «Сиёсий партияларни молиялаштириш тўғрисида»ги конунлари, Вазирлар Махкамасининг 2005 йил 16 мартдаги 86-сон «Сиёсий партияларнинг уставда назарда тутилган фаолиятини давлат томонидан молиялаштириш тартиби тўғрисидаги низомни тасдиқлаш хақида»ги Қарори ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг мақсади Ўзбекистонда кўппартиявийлик миллий моделининг фалсафий хусусиятларини очиб бериш, кўппартиявийлик амалиётининг ривожланиш тенденцияларини фалсафий умумлаштириш ҳамда кўппартиявийликнинг методологик асосларини такомиллаштириш юзасидан таклиф ва тавсияларни асослашдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
давлат хокимияти вакиллик органларига сайловларда сиёсий партиялар ваколатларини янада кенгайтириш амалиётини такомиллаштиришга қаратилган норма ишлаб чиқилган;
Ўзбекистон кўппартиявийлик миллий моделидаги қонун, ахлоқ ва маънавият доирасида фаолият юритиш фалсафасини жаҳон давлатлари кўппартиявий тизимларида фойдаланишнинг максадга мувофиқлиги асосланган;
сиёсий партиялар фракцияларини парламент назорати субъекта сифатида эътироф этиш тўғрисидаги фалсафий асосланган таклиф ишлаб чиқилган;
сиёсий партиялар фракциялари ўртасидаги соғлом ракобат фалсафаси қонунлар кабул қилиш жараёнида фракция ва депутатлик гуруҳи манфаатларини уйғунлаштириш, қонунлар ижросини таъминлашда парламент назоратини амалга оширишга хизмат қилиши асосланган.
ХУЛОСА
Тадкиқот натижасида қуйидаги хулосаларга келинди:
1. Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизими генезиси ўзбек халқи миллий давлатчилигини шакллантиришга оид сиёсий-ижтимоий харакатлари, сиёсий тизим ва халқ манфаатларини уйғунлаштириш, ижтимоий баркарорликни таъминлаш, идеал жамият хамда идеал давлат барпо этиш истакларига бориб такалади.
2. Ўзбекистонда кўппартиявийлик ўз эволюциясига эга, унда халк бетартиб харакатларидан то ўз сиёсий максадларига эга, яъни мустақиллик, озод ва обод Ватан барпо этишга йўналтирилган уюшмаларгача мужассамдир. Бу кўппартиявийлик ташқаридан киритилмаганлиги, балки миллий заминда, объектив конуниятлар асосида вужудга келганини англатади.
3. Кўппартиявийлик «ўзбек модели»нинг моҳиятини конун асосида, ахлоқ ва маънавият доирасида фаолият юритиш, жамиятда ижтимоий гуруҳлар ўртасидаги мувозанатни саклаш, баркарорликни таъминлаш ташкил этади.
4. Ўзбекистондаги демократик бошкарув маънавий-ахлокий мезонларга, халкаро демократик стандартлар ва қадриятларга тўлик мос келадиган бошқарув шакли бўлиб, бу сиёсий партияларнинг тинч-тотув, соғлом муҳитда ракобатлашуви ва ривожланишини таъминлайди.
5. Сиёсий партия фракциялари ўртасидаги соғлом рақобатнинг негизини қонун ижодкорлиги ташкил этади. Шу сабабли, Олий Мажлис Қонунчилик палатасидаги фракцияларга конунчилик ташаббуси ҳуқуқи берилиши мақсадга мувофиқ.
Сиёсий партиялар амалдаги конунлар ижросини таъминлашда биргалашиб фаолият юритишлари лозим. Бунда, сиёсий партияларнинг жамоатчилик назоратини таъминловчи, ижтимоий муаммоларни ҳал этишда ёрдам берадиган субъект сифатидаги роли юксалади, партияларнинг жамиятдаги обрўси кўтарилади, кўппартиявийлик тизими шароитида сиёсий партиялар ўртасида қонун лойиҳасини таклиф этишдан то уни қабул қилишгача бўлган жараёнларда соғлом рақобат муҳитини юзага келтириб, қонунлар сифати янада ошишини таъминлайди.
6. Ўзбекистондаги кўппартиявийлик миллий модели ҳамда унинг истиқболини белгилашда маҳаллий Кенгашлардаги партия гуруҳларининг ўрни ва роли юксалиб бораётгани мамлакатдаги мавжуд ижтимоий-сиёсий ҳамда иқтисодий муаммоларни ҳал этишга имкон беради.
7. Давлат бошқарувини янгилаш ва янада демократлаштириш ҳамда мамлакатни модернизация қилишда сиёсий партияларнинг роли кучайтирилаётганлиги фукароларнинг сиёсий фаоллиги, ҳукукий онги ва сиёсий маданияти ўсишига ижобий таъсир кўрсатади.
8. Сиёсий партиялар фуқаролик жамиятининг института сифатида давлат ижроия хокимияти органлари фаолияти устидан жамоатчилик назоратини амалга ошириши натижасида давлат ҳокимиятини суиистеъмол қилишга ва коррупцияга тўсиқ кўйилади, инсон хукук хамда эркинликлари таъминланади, шахе, жамият ва давлат манфаатларининг уйғунлиги қарор топади.
9. Партия гурухдарининг фаоллигини янада ошириш, улар манфаатдорлигини кучайтириш мақсадида вилоятлар ва Тошкент шахар халк депутатлари Кенгашлари сайловида энг кўп депутатлик ўринларини олган сиёсий партияларга ёки тент микдордаги депутатлик ўринларига эга бўлган бир неча сиёсий партияларга вилоят (Тошкент шахар) хокими номзодини Бош вазирга тавсия қилиш ҳукуқининг берилиши, туман ва шахар халк депутатлари Кенгашларида партия гуруҳини шакллантириш учун белгиланган микдордаги депутатларига хамда туман ва шахар халк депутатлари Кенгашига бўлган сайловда энг кўп депутатлик ўринларига эга бўлган сиёсий партиялар ёки тенг микдордаги депутатлик ўринларини қўлга киритган бир нечта сиёсий партияларга туман, шахар хокими номзодини тегишли вилоят ва Тошкент шахар хокимига тавсия этиш ҳукуки берилиши хам максадга мувофикдир.
Ушбу коиданинг амалиётга жорий этилиши сиёсий партияларга маҳаллий ижро хокимияти фаолияти устидан жамоатчилик назоратини амалга ошириш имкониятини кенгайтиради.
10. Ўзбекистонда сиёсий партиялар Адлия вазирлигидан рўйхатдан ўтказилмокда. Сиёсий партия давлат ҳокимиятининг бўлиниш принципидан келиб чиққан ҳолда, ижроия хокимияти томонидан эмас, мустакил субъект -Марказий сайлов комиссияси томонидан рўйхатдан ўтиши мақсадга мувофиқцир.

Manba turi: Tezislar
Yildan beri qamrab olingan yillar 1992
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:
CC BY f
1-71
35

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Бердикулов, С. (2023). Ўзбекистонда кўппартиявийлик миллий моделининг фалсафий генезиси ва ривожланиш истиқболлари . Avtoreferat Katalogi, 1(1), 1–71. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/49006
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жахондаги кўппартиявийлик амалиёти муайян ижтимоий гуруҳ ва қатламларга хос хусусият хамда уларнинг манфаатларини ифода этиб келаётгани боне, унинг универсал моделини яратиш хамда уни экспорт қилиш инсониятнинг тинч ва барқарор ривожланишига хавф туғдиради. Бугун кўппартиявийлик амалиётида юз бераётган интеграция ва дифференциация жараёнлари, партиялараро рақобатнинг кучайиши сиёсий партиялар фаолиятини тизимли ва узлуксиз ўрганишни объектив заруратга айлантирди. Кўппартиявийлик тизими такомиллашиб борувчи сиёсий-ижтимоий ҳодиса эканлиги сабабли унинг фалсафий қонуниятларини тадкиқ этиш долзарб ахамият касб этмокда.
Мустақиллик йилларида мамлакатимизда «ўзбек модели»га асосланган миллий ва умуминсоний қадриятлар уйғунлашган демократик сиёсий тизим шакллантирилиб, бир партияли тизимдан кўппартиявийлик тизимига ўтилди. Бу юртимизда плюрализм, баҳс-мунозаралар, соғлом рақобатга асосланган сиёсий мухитни вужудга келтириш оркали ижтимоий адолат ва қонун устуворлигига эришиш, ижтимоий-сиёсий баркарорлик хамда ҳокимиятнинг демократик асосда алмашишини таъминлаш, фукаролик жамиятини янада ривожлантириш кафолати бўлмокда.
Дунёнинг демократик мамлакатларида давлат хокимияти вакиллик органларига сайловлар кўппартиявийлик асосида ўтказилиши белгилаб қўйилган. Шунинг учун партиялараро соғлом рақобатни кучайтириш, сиёсий партияларнинг давлат хокимияти ва бошкарув органлари, фукаролик жамияти институтлари, жумладан, нодавлат нотижорат ташкилотлари билан хамкорлигини чукурлаштириш, фуқароларнинг сиёсий ва хукукий маданиятини янада юксалтириш, сиёсий партияларнинг сайлов жараёнидаги ваколатларини кенгайтириш муаммоларини тадкик этиш фалсафа фанининг энг муҳим масалаларидан бири ҳисобланади. Ўзбекистон сиёсий тизимини демократлаштириш ва модернизациялаш жараёнининг узлуксизлиги сиёсий партияларнинг гоя ва мафкураларини доимий равишда такомиллаштириш, партиялараро зиддият ва ихтилофларни консенсус асосида хал этиш, электоратнинг манфаат ва эҳтиёжларини чуқур тахдил килиш хамда мавжуд муаммоларнинг илмий ечимларини топишни талаб этмокда.
Узбекистан Республикаси Конституцияси, Узбекистан Республикасининг «Давлат бошқарувини янгилаш ва янада демократлаштириш хамда мамлакатни модернизация килишда сиёсий партияларнинг ролини кучайтириш тўғрисида»ги Конституциявий конуни, «Сиёсий партиялар тўғрисида»ги, «Сиёсий партияларни молиялаштириш тўғрисида»ги конунлари, Вазирлар Махкамасининг 2005 йил 16 мартдаги 86-сон «Сиёсий партияларнинг уставда назарда тутилган фаолиятини давлат томонидан молиялаштириш тартиби тўғрисидаги низомни тасдиқлаш хақида»ги Қарори ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий хужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.
Тадқиқотнинг мақсади Ўзбекистонда кўппартиявийлик миллий моделининг фалсафий хусусиятларини очиб бериш, кўппартиявийлик амалиётининг ривожланиш тенденцияларини фалсафий умумлаштириш ҳамда кўппартиявийликнинг методологик асосларини такомиллаштириш юзасидан таклиф ва тавсияларни асослашдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
давлат хокимияти вакиллик органларига сайловларда сиёсий партиялар ваколатларини янада кенгайтириш амалиётини такомиллаштиришга қаратилган норма ишлаб чиқилган;
Ўзбекистон кўппартиявийлик миллий моделидаги қонун, ахлоқ ва маънавият доирасида фаолият юритиш фалсафасини жаҳон давлатлари кўппартиявий тизимларида фойдаланишнинг максадга мувофиқлиги асосланган;
сиёсий партиялар фракцияларини парламент назорати субъекта сифатида эътироф этиш тўғрисидаги фалсафий асосланган таклиф ишлаб чиқилган;
сиёсий партиялар фракциялари ўртасидаги соғлом ракобат фалсафаси қонунлар кабул қилиш жараёнида фракция ва депутатлик гуруҳи манфаатларини уйғунлаштириш, қонунлар ижросини таъминлашда парламент назоратини амалга оширишга хизмат қилиши асосланган.
ХУЛОСА
Тадкиқот натижасида қуйидаги хулосаларга келинди:
1. Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизими генезиси ўзбек халқи миллий давлатчилигини шакллантиришга оид сиёсий-ижтимоий харакатлари, сиёсий тизим ва халқ манфаатларини уйғунлаштириш, ижтимоий баркарорликни таъминлаш, идеал жамият хамда идеал давлат барпо этиш истакларига бориб такалади.
2. Ўзбекистонда кўппартиявийлик ўз эволюциясига эга, унда халк бетартиб харакатларидан то ўз сиёсий максадларига эга, яъни мустақиллик, озод ва обод Ватан барпо этишга йўналтирилган уюшмаларгача мужассамдир. Бу кўппартиявийлик ташқаридан киритилмаганлиги, балки миллий заминда, объектив конуниятлар асосида вужудга келганини англатади.
3. Кўппартиявийлик «ўзбек модели»нинг моҳиятини конун асосида, ахлоқ ва маънавият доирасида фаолият юритиш, жамиятда ижтимоий гуруҳлар ўртасидаги мувозанатни саклаш, баркарорликни таъминлаш ташкил этади.
4. Ўзбекистондаги демократик бошкарув маънавий-ахлокий мезонларга, халкаро демократик стандартлар ва қадриятларга тўлик мос келадиган бошқарув шакли бўлиб, бу сиёсий партияларнинг тинч-тотув, соғлом муҳитда ракобатлашуви ва ривожланишини таъминлайди.
5. Сиёсий партия фракциялари ўртасидаги соғлом рақобатнинг негизини қонун ижодкорлиги ташкил этади. Шу сабабли, Олий Мажлис Қонунчилик палатасидаги фракцияларга конунчилик ташаббуси ҳуқуқи берилиши мақсадга мувофиқ.
Сиёсий партиялар амалдаги конунлар ижросини таъминлашда биргалашиб фаолият юритишлари лозим. Бунда, сиёсий партияларнинг жамоатчилик назоратини таъминловчи, ижтимоий муаммоларни ҳал этишда ёрдам берадиган субъект сифатидаги роли юксалади, партияларнинг жамиятдаги обрўси кўтарилади, кўппартиявийлик тизими шароитида сиёсий партиялар ўртасида қонун лойиҳасини таклиф этишдан то уни қабул қилишгача бўлган жараёнларда соғлом рақобат муҳитини юзага келтириб, қонунлар сифати янада ошишини таъминлайди.
6. Ўзбекистондаги кўппартиявийлик миллий модели ҳамда унинг истиқболини белгилашда маҳаллий Кенгашлардаги партия гуруҳларининг ўрни ва роли юксалиб бораётгани мамлакатдаги мавжуд ижтимоий-сиёсий ҳамда иқтисодий муаммоларни ҳал этишга имкон беради.
7. Давлат бошқарувини янгилаш ва янада демократлаштириш ҳамда мамлакатни модернизация қилишда сиёсий партияларнинг роли кучайтирилаётганлиги фукароларнинг сиёсий фаоллиги, ҳукукий онги ва сиёсий маданияти ўсишига ижобий таъсир кўрсатади.
8. Сиёсий партиялар фуқаролик жамиятининг института сифатида давлат ижроия хокимияти органлари фаолияти устидан жамоатчилик назоратини амалга ошириши натижасида давлат ҳокимиятини суиистеъмол қилишга ва коррупцияга тўсиқ кўйилади, инсон хукук хамда эркинликлари таъминланади, шахе, жамият ва давлат манфаатларининг уйғунлиги қарор топади.
9. Партия гурухдарининг фаоллигини янада ошириш, улар манфаатдорлигини кучайтириш мақсадида вилоятлар ва Тошкент шахар халк депутатлари Кенгашлари сайловида энг кўп депутатлик ўринларини олган сиёсий партияларга ёки тент микдордаги депутатлик ўринларига эга бўлган бир неча сиёсий партияларга вилоят (Тошкент шахар) хокими номзодини Бош вазирга тавсия қилиш ҳукуқининг берилиши, туман ва шахар халк депутатлари Кенгашларида партия гуруҳини шакллантириш учун белгиланган микдордаги депутатларига хамда туман ва шахар халк депутатлари Кенгашига бўлган сайловда энг кўп депутатлик ўринларига эга бўлган сиёсий партиялар ёки тенг микдордаги депутатлик ўринларини қўлга киритган бир нечта сиёсий партияларга туман, шахар хокими номзодини тегишли вилоят ва Тошкент шахар хокимига тавсия этиш ҳукуки берилиши хам максадга мувофикдир.
Ушбу коиданинг амалиётга жорий этилиши сиёсий партияларга маҳаллий ижро хокимияти фаолияти устидан жамоатчилик назоратини амалга ошириш имкониятини кенгайтиради.
10. Ўзбекистонда сиёсий партиялар Адлия вазирлигидан рўйхатдан ўтказилмокда. Сиёсий партия давлат ҳокимиятининг бўлиниш принципидан келиб чиққан ҳолда, ижроия хокимияти томонидан эмас, мустакил субъект -Марказий сайлов комиссияси томонидан рўйхатдан ўтиши мақсадга мувофиқцир.


background image

ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН
ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.F.01.04
РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ
АКАДЕМИЯСИ

БЕРДИКУЛОВ СИРОЖЖОН НАСИПКУЛОВИЧ

ЎЗБЕКИСТОНДА КЎППАРТИЯВИЙЛИК МИЛЛИЙ МОДЕЛИНИНГ
ФАЛСАФИЙ ГЕНЕЗИСИ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ

09.00.02 – Онг, маданият ва амалиѐт шакллари фалсафаси

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

ТОШКЕНТ – 2016

1

УЎК: 329.1/.6. (575.1)


background image

Докторлик диссертацияси авторефератининг мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation

Бердикулов Сирожжон Насипкулович

Ўзбекистонда кўппартиявийлик миллий моделининг фалсафий
генезиси ва ривожланиш истиқболлари................................................... 3

Бердикулов Сирожжон Насипкулович

Философский генезис и перспективы развития национальной модели

многопартийности в Узбекистане............................................... 25

Berdikulov Sirojjon Nasipkulovich

The philosophical genesis and development prospects of the national model
of a multiparty system in Uzbekistan................................................ 47

Эълон қилинган ишлар рўйхати

Список опубликованных работ

List of publications ... .……………………………………………..…… 66

2


background image

ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН
ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.F.01.04
РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЧКИ ИШЛАР ВАЗИРЛИГИ
АКАДЕМИЯСИ

БЕРДИКУЛОВ СИРОЖЖОН НАСИПКУЛОВИЧ

ЎЗБЕКИСТОНДА КЎППАРТИЯВИЙЛИК МИЛЛИЙ
МОДЕЛИНИНГ ФАЛСАФИЙ ГЕНЕЗИСИ ВА РИВОЖЛАНИШ
ИСТИҚБОЛЛАРИ

09.00.02 – Онг, маданият ва амалиѐт шакллари фалсафаси

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

ТОШКЕНТ – 2016

3

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси


background image

ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/B2014.3-4.F14 рақам билан рўйхатга
олинган.

Докторлик диссертацияси Ички ишлар вазирлиги Академиясида бажарилган.

Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) веб-саҳифанинг ik-falsafa@nuu.uz,

«ZiyoNet» ахборот-таълим порталининг www.ziyonet.uz манзилига жойлаштирилган.

Илмий маслаҳатчи: Мамадалиев Шавкатбек Олмасбаевич

фалсафа фанлари

доктори, профессор

Расмий оппонентлар: Саифназаров Исмоил Саифназарович

фалсафа фанлари

доктори, профессор

Юлдашев Махамадилхом Мамаюнисович

фалсафа фанлари доктори

Dr. Prof. Sung Dong Ki

is Assistant Professor at Frontier College,

Inha University, Republic of Korea

Етакчи ташкилот:

Жаҳон иқтисодиѐти ва дипломатия университети

Диссертация ҳимояси Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети

ҳузуридаги 14.07.2016. F.01.04 рақамли Илмий кенгашнинг 2016 йил «24» ноябрь соат 14:00 даги
мажлисида бўлиб ўтади. (Манзил: 100174, Тошкент шаҳри, Университет кўчаси, 4-уй. Тел.:
(99871) 227-12-24; факс: (99871) 246-53-21,(99871) 246-02-24; e-mail: nauka@nuu.uz Ўзбекистон
Миллий университети Бош бино 2-қават, анжуманлар зали).

Докторлик диссертацияси билан Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий

университетининг Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин (20-рақам билан рўйхатга
олинган). Манзил: 100174, Тошкент шаҳри, Университет кўчаси, 4-уй. ЎзМУ Маъмурий биноси,
2-қават, 4-хона. Тел.: (99871) 236-46-55; факс: (99871) 246-02-24.

Диссертация автореферати 2016 йил «___» ойининг _____ кунида
тарқатилди. (2016 йил «___» __________даги _____________рақамли реестр
баѐнномаси).

Б.Т. Тўйчиев

Фан доктори илмий даражасини берувчи

Илмий кенгаш раиси, ф.ф.д., профессор

О.Д. Нишанова

Фан доктори илмий даражасини берувчи

Илмий кенгаш илмий котиби, ф.ф.д.

М.Т. Жакбаров

Фан доктори илмий даражасини берувчи

Илмий кенгаш қошидаги илмий семинар

раиси, ф.ф.д.


background image

4

КИРИШ (докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.

Жаҳондаги

кўппартиявийлик амалиѐти муайян ижтимоий гуруҳ ва қатламларга хос
хусусият ҳамда уларнинг манфаатларини ифода этиб келаѐтгани боис, унинг
универсал моделини яратиш ҳамда уни экспорт қилиш инсониятнинг тинч ва
барқарор ривожланишига хавф туғдиради. Бугун кўппартиявийлик
амалиѐтида юз бераѐтган интеграция ва дифференциация жараѐнлари,
партиялараро рақобатнинг кучайиши сиѐсий партиялар фаолиятини тизимли
ва узлуксиз ўрганишни объектив заруратга айлантирди. Кўппартиявийлик
тизими такомиллашиб борувчи сиѐсий-ижтимоий ҳодиса эканлиги сабабли
унинг фалсафий қонуниятларини тадқиқ этиш долзарб аҳамият касб этмоқда.

Мустақиллик йилларида мамлакатимизда «ўзбек модели»га асосланган

миллий ва умуминсоний қадриятлар уйғунлашган демократик сиѐсий тизим
шакллантирилиб, бир партияли тизимдан кўппартиявийлик тизимига ўтилди.
Бу юртимизда плюрализм, баҳс-мунозаралар, соғлом рақобатга асосланган
сиѐсий муҳитни вужудга келтириш орқали ижтимоий адолат ва қонун
устуворлигига эришиш, ижтимоий-сиѐсий барқарорлик ҳамда ҳокимиятнинг
демократик асосда алмашишини таъминлаш, фуқаролик жамиятини янада
ривожлантириш кафолати бўлмоқда.

Дунѐнинг демократик мамлакатларида давлат ҳокимияти вакиллик

органларига сайловлар кўппартиявийлик асосида ўтказилиши белгилаб
қўйилган. Шунинг учун партиялараро соғлом рақобатни кучайтириш, сиѐсий
партияларнинг давлат ҳокимияти ва бошқарув органлари, фуқаролик
жамияти институтлари, жумладан, нодавлат нотижорат ташкилотлари билан
ҳамкорлигини чуқурлаштириш, фуқароларнинг сиѐсий ва ҳуқуқий
маданиятини янада юксалтириш, сиѐсий партияларнинг сайлов жараѐнидаги
ваколатларини кенгайтириш муаммоларини тадқиқ этиш фалсафа фанининг
энг муҳим масалаларидан бири ҳисобланади. Ўзбекистон сиѐсий тизимини
демократлаштириш ва модернизациялаш жараѐнининг узлуксизлиги сиѐсий
партияларнинг ғоя ва мафкураларини доимий равишда такомиллаштириш,
партиялараро зиддият ва ихтилофларни консенсус асосида ҳал этиш,
электоратнинг манфаат ва эҳтиѐжларини чуқур таҳлил қилиш ҳамда мавжуд
муаммоларнинг илмий ечимларини топишни талаб этмоқда.

Ўзбекистон

Республикаси

Конституцияси,

Ўзбекистон

Республикасининг

«Давлат

бошқарувини

янгилаш

ва

янада

демократлаштириш ҳамда мамлакатни модернизация қилишда сиѐсий
партияларнинг ролини кучайтириш тўғрисида»ги Конституциявий қонуни,
«Сиѐсий партиялар тўғрисида»ги, «Сиѐсий партияларни молиялаштириш
тўғрисида»ги қонунлари, Вазирлар Маҳкамасининг 2005 йил 16 мартдаги 86-
сон «Сиѐсий партияларнинг уставда назарда тутилган фаолиятини давлат
томонидан молиялаштириш тартиби тўғрисидаги низомни тасдиқлаш
ҳақида»ги Қарори ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъѐрий-ҳуқуқий


background image

ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация
тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.

5

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши

устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Диссертация республика фан ва

технологиялари ривожланишининг I. «Демократик ва ҳуқуқий жамиятни
маънавий-ахлоқий ва маданий ривожлантириш, инновацион иқтисодиѐтни
шакллантириш» номли устувор йўналиши доирасида бажарилган.

Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи

1

.

Кўппартиявийлик тизимининг фалсафий муаммоларини тадқиқ этишга
йўналтирилган илмий изланишлар жаҳоннинг етакчи илмий марказлари ва
олий таълим муассасалари, жумладан: University of California, Ohio State
University (АҚШ), University of Glasgow (Шотландия, Буюк Британия),
University of Oxford (Буюк Британия), University of Heidelberg (Германия),
l’Université Lille (Франция), University of Florence (Италия), Ritsumeikan
University (Япония), L’Université Laval (Канада), Inter-Parliamentary Union
(Швейцария), Россия Федерацияси ҳукумати ҳузуридаги Қонунчилик ва
қиѐсий ҳуқуқшунослик институти (Россия) томонидан амалга оширилмоқда.

Жаҳонда олиб борилаѐтган тадқиқотларда, жумладан, қуйидаги илмий

натижалар

олинган: кўппартиявийлик тизими шароитида ҳукумат

барқарорлиги,

партия

фракцияларининг

блокларга

бирлашишининг

парламент демократиясига таъсири асосланган (University of California,
АҚШ); сайлов кампаниясида партиялараро рақобат, сиѐсий партиялар
фаолиятини молиялаштириш манбалари, ҳукуматни шакллантириш, қонун
ижодкорлигида сиѐсий партияларнинг ўзаро муносабати масалалари очиб
берилган (Ohio State University, АҚШ); кўппартиявийлик асосида шаклланган
ҳукуматда сиѐсий беқарорликнинг олдини олиш чоралари, унда сиѐсий
партиялар мафкураларининг умумий ва жузъий жиҳатлари ѐритилган
(University of Glasgow, Шотландия, Буюк Британия); сиѐсий партияларнинг
фуқаролик жамиятининг бошқа институтлари билан ўзаро алоқалари очиб
берилган (University of Oxford, Буюк Британия); сиѐсий партияларда
замонавий менежмент, сиѐсий партия фракцияларининг ўзаро муносабати,

1

Диссертация мавзуси бўйича халқаро илмий тадқиқотлар шарҳи: Maoz Z., Somer-Topcu Z. Political

Polarization and Cabinet Stability in Multiparty Systems: A Social Networks Analysis of European Parliaments,
1945–98 // British Journal of Political Science / Volume 40 / Issue 04 / October 2010. pp 805-833

;

Ambardi K. The

making of the Indonesian multiparty system: a cartelized party system and its origin dissertation. Presented in Partial
Fulfillment of the Requirementsfor the Degree Doctor of Philosophy in the Graduate School of The Ohio State
University. The Ohio State University, 2008. – 351 р.; Carmignani F. Measures of political instability in multiparty
governments: a new data set with econometric applications //URL–http://www.gla.ac.uk/media/media_
219086_en.pdf; Michael T.H. Linking political parties and interest groups. – Oxford, UK: Oxford University Press,
2010 //URL–http://sites.lsa.umich.edu/mheaney/wpcontent/uploads/sites/ 38/2014/01/ Linking Parties Groups.pdf;
Croissant A., Merkel W. Political Party Formation in Presidential and Parliamentary System // URL –
http://library.fes.de/pdf-files/bueros/philippinen/50072.pdf.; Sawicki F. La science politique et l’étude des partis
politiques // URL – http://ceraps.univ-lille2.fr/fileadmin/user_upload/enseignants/Sawicki/Sawicki-Cahiers_
francais_1996.pdf; Fusaro C. Party System Developments and Electoral Legislation in Italy (1948-2009) //Bulletin of
Italian Politics. 2009. No. 1. Vol. 1.P. 49-68; Hiroshi M. The Changing Party System in Japan 1993-2007: More
Competition and Limited Convergence // URL – http://www.ritsumei.ac.jp/acd/cg/law/lex/rlr26/hiroshi%20


background image

Murakami.pdf; Léon Dion. Société et politique. Tome I: Fondements de la société libérale. – Québec: Les Presses de
l’Université Laval, 1972. – 444 p.; Parliament and democracy in the twenty-first century: A guide to good practice.
Written and edited by David Beetham. – Geneva: Inter-Parliamentary Union, 2006. – 216 р.; Кордик Д.Н.
Законодательный процесс в европейских государствах: Россия, Германия, Австрия, Швейцария
(сравнительно-правовой анализ): Дисс. ... канд.юрид.наук. – М., Институт законодательства и сравнительного
правоведения при Правительстве Российской Федерации, 2007. – 198 с.

6

ушбу муносабатларнинг парламент ва ҳукуматга таъсири очиб берилган
(University of Heidelberg, Германия); сиѐсий партиялар электоратининг
ижтимоий таркиби, сиѐсий партиялар фаолиятини молиялаштириш
масалалари ѐритилган (l’Université Lille, Франция); кўппартиявийликнинг
сайлов қонунчилигига таъсири асослаб берилган (University of Florence,
Италия); япон кўппартиявийлик тизимида ўзаро рақобат ва ўхшашлик,
сиѐсий партиялар мафкуралари ва уларнинг сайловчиларнинг овоз бериши
билан

боғлиқлиги

асосланган

(Ritsumeikan

University,

Япония);

парламентдаги фракция ва бирлашмаларнинг ўрни ҳамда унинг аҳамияти
очиб берилган (L’Université Laval, Канада); сиѐсий партияларнинг
парламентдаги ўрни, парламентдаги кўпчилик ва мухолиф сиѐсий
партияларнинг фаолияти ѐритилган (Inter-Parliamentary Union, Швейцария);
Россия, Германия, Австрия, Швейцария давлатларида қонун чиқариш
жараѐни, унда сиѐсий партия фракцияларининг иштироки асосланган (Россия
Федерацияси).

Жаҳонда кўппартиявийлик тизимини янада демократлаштириш бўйича

қатор, жумладан, қуйидаги устувор йўналишларда тадқиқотлар олиб
борилмоқда: сиѐсий партиялар ғоя ва мафкураларининг ўзига хос
хусусиятларини очиб бериш; сиѐсий партияларнинг давлат ҳокимияти олий
ва маҳаллий вакиллик органларидаги тузилмалари (фракция, партия
гуруҳи)нинг ваколатларини (қонун ижодкорлиги, қарорлар қабул қилиш
жараѐнида) кенгайтириш; партиялараро кураш, фракциялараро соғлом
рақобатни рағбатлантириш, сиѐсий партиялар бошқарув тузилмаларидаги
ички демократияни ривожлантириш.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Ўзбекистон Республикаси

Биринчи Президенти Ислом Каримов асарларида кўппартиявийлик
тизимининг фалсафаси, сиѐсий партияларнинг жамият сиѐсий тизимидаги
ўрни, давлат ҳокимиятини шакллантириш, бошқариш ва назорат қилишдаги
ваколатлари, партиялараро соғлом рақобат, мухолифат, электорат билан
боғлиқ концептуал масалалар ѐритилган.

Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизимининг фалсафий генезиси, сиѐсий

партияларнинг бошқарув органларига таъсири, халқ ҳокимиятчилигини
ривожлантириш ҳамда фуқароларнинг сиѐсий маданиятини, сиѐсий
демократияни юксалтиришдаги ўрни масалалари С.Адилходжаева,
К.Джавакова, В.Дубков, Р.Жумаев, М.Қобилов, С.Жўраев, Ш.Мамадалиев,
Ф.Мусаев, И.Саифназаров, Ж.Тошқулов, Б.Тўйчиев, М.Қирғизбоев,
А.Қодировлар томонидан тадқиқ этилган

1

. Уларнинг тадқиқотларида

1

Адилходжаева С.М.

Роль политических партий в механизме демократии. – Ташкент: ТГЮИ, 2009;

Дубков В

.

Что день грядущий им готовит (О ближайших перспективах отечественной многопартийности).
//Общественное мнение. Права человека. – 2011. – № 1. – С. 40-43;

Джавакова К.В

. Институты народовластия


background image

в Республике Узбекистан. – Ташкент: Академия МВД Республики Узбекистан, 2006;

Жумаев Р., Қобилов М.

Кўппартиялилик – давр талаби // Шарқона босиқлик сири. (Ҳ.Воҳидовнинг умумий таҳрири остида). –
Тошкент: Ўзбекистон, 1994;

Жураев С.А

. Фуқаролик жамияти ва амалиѐт /Илмий таҳлилий мақолалар

тўплами. – Тошкент: Тошкент Давлат шарқшунослик институти, 2003;

Мамадалиев Ш. О

. Халқ ҳокимияти. –

Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2003;

Мусаев Ф

. Демократик давлат қуришнинг

фалсафий-ҳуқуқий асослари. –Тошкент: O’zbekiston, 2007;

Саифназаров И

. Сиѐсий партиялар ва давлат

бошқаруви органлари ҳамкорлиги //Фуқаролик жамияти. –

7

кўппартиявийлик миллий моделининг фалсафий генезиси ва ривожланиш
истиқболларини тизимли ўрганишга объектив зарурият мавжудлиги
асосланган.

Ш. Аббосхўжаев, О. Жумаев, Н.Норматов, М. Миракулов, Р.Хакимов, К.

Ҳамидова, Ш.Якубовлар сиѐсий партия ва сайлов, сиѐсий партияларнинг
мажоритар, пропорционал ва аралаш сайлов тизимларидаги ўрни, сайловлар
жараѐнида сиѐсий партиялар фаолиятини молиялаштириш масалаларини
ўрганишган

1

.

И.Беков, Х.Одилқориев, Ш. Қудратхўжаев, Р.Хакимов, А.Йўлдошев,

М.Ельшов, М.Хасанова, Д.Эрназаровлар сиѐсий партияларнинг парламент ва
маҳаллий Кенгашлардаги фаолияти билан боғлиқ масалаларни тадқиқ
этишган

2

.

Хорижлик ва МДҲ олимларидан Р.Арон – бир партиявий тизимнинг

салбий жиҳатлари ҳамда кўппартиявийлик тизимининг афзалликлари,
мухолифатнинг фалсафий моҳиятини; Алексис де Токвиль – йирик ва кичик
партияларнинг сайлов жараѐнидаги ўзаро муносабатини, М.Я.Острогорский
– партиявий тизимларнинг давлат ҳокимияти ва сайлов жараѐнлари билан
боғлиқлигини, М.Дюверже – сиѐсий партияларнинг моҳияти, тузилиши,
турлари ҳамда бошқарув шаклларини, Ж. Бюрдо,

С.Е.Заславский,

В.Е.Чиркин, Ю.А.Юдин – сиѐсий партиялар фаолиятининг фалсафий,
социологик ва ҳуқуқий масалаларини, К.С.Гаджиев, Ж. Сартори, А.Кроуссон,
В.Меркель – кўппартиявийлик тизимининг

эволюцияси, миллий ва

умуминсоний қадриятлар, ижтимоий-сиѐсий жарѐнларни модернизациялаш
билан боғлиқ муаммоларни тадқиқ этишган

3

.

2007. – №2. – Б.16-18;

Туйчиев Б.

Политическая культура и демократизация общества. – Ташкент: Изд-во Нац.

ун-та Узбекистана, 2009;

Қирғизбоев М.

Фуқаролик жамияти: генезиси, шаклланиши ва ривожланиши. –

Тошкент: Ўзбекистон, 2010;

Қодиров А

. Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизимини шакллантиришнинг

концептуал муаммолари // Ҳуқуқ–Право–Law. – 2002. – № 4. – Б. 51-53.

1

Беков И. Р., Аббосхўжаев Ш. А

. Сайлов ва сиѐсий партиялар. – Тошкент: ТДЮИ, 2004;

Жумаев О

. Сиѐсий

партияларнинг сайлов жараѐнидаги этикаси. – Тошкент: ТДЮИ, 2004; Сиѐсий партиялар мамлакатни
модернизациялаш жараѐнида / Тузувчилар: Н.Норматов, М.М.Миракулов, Р.Хакимов ва бошқ. – Тошкент:
Ғ.Ғулом номидаги адабиѐт ва санъат нашриѐт-матбаа ижодий уйи, 2009;

Хамидова К. Т

. Сайловлар ва сиѐсий

партиялар фаолиятини молиялаштириш. – Тошкент: ТДЮИ, 2004;

Якубов Ш.

Сайловлар жараѐнларида

сиѐсий партиянинг ваколатли вакили ва кузатувчисининг иштироки // Демократлаштириш ва инсон
ҳуқуқлари. – 2014. – №3. – Б. 28-33.

2

Беков И.Р.

Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси ва сиѐсий партиялар. – Тошкент:

ТДЮИ, 2010;

Одилқориев Х.Т

. Конституция ва фуқаролик жамияти. – Тошкент: Шарқ, 2002;

Қудратхўжаев

Ш. Т

. Ўзбекистонда профессионал парламент тизимининг сиѐсий институт сифатида шаклланиши ва

ривожланиши истиқболлари. – Тошкент: Шарқ, 2007;

Хакимов Р.Р.

Давлат ҳокимияти тизимида парламент:

назария ва амалиѐт муаммолари. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Амалдаги
қонун ҳужжатлари мониторинги институти нашриѐти, 2012; Халқ депутатлари маҳаллий Кенгашларидаги


background image

сиѐсий партиялар гуруҳлари фаолиятини ташкил этиш (методик қўлланма) /А.Э.Йўлдошев, М.Л.Ельшов,
М.Б.Хасанова. – Тошкент: Navro’z, 2014; Эрназаров Д. Депутатлар бирлашмаларининг фуқаролик жамияти ва
вакиллик органлари ўртасидаги ўзаро алоқадорликни мустаҳкамлашдаги роли // Фуқаролик жамияти –
Гражданское общество – Civil society. – 2014. – № 3. – Б. 36-38.

3

Арон Р.

Демократия и тоталитаризм //http://www.biblioclub.ru/book/26468/;

Burdo J.

Les parties politiques en

Europe. P., 1992.;

Beyme Klaus von

. Political Parties Western Demokracies. Aldershot: Gower/New York, 1985;

Гаджиев К.С

. Политология: основной курс. – М.: Высшее образование, 2008;

Дюверже М

. Политические

партии //http://bookz.ru/authors/duverje-moris/duverje_m01.html.; Основы теории политических партий /Под

8

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилган олий таълим

муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Диссертация

Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академиясида илмий
тадқиқот ишларини ривожлантиришнинг 2016-2018 йилларга мўлжалланган
истиқболли дастурининг «Фуқаролик жамияти институтлари фаолиятини
ривожлантириш ва такомиллаштириш жараѐнлари» мавзусидаги илмий
тадқиқотлари доирасида бажарилган.

Тадқиқотнинг мақсади

Ўзбекистонда кўппартиявийлик миллий

моделининг фалсафий хусусиятларини очиб бериш, кўппартиявийлик
амалиѐтининг ривожланиш тенденцияларини фалсафий умумлаштириш
ҳамда кўппартиявийликнинг методологик асосларини такомиллаштириш
юзасидан таклиф ва тавсияларни асослашдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари:

кўппартиявийлик миллий моделининг генезисини, умумий ва ўзига хос

жиҳатларини аниқлаш;

халқ ва электорат манфаатлари уйғунлигини таъминлаш механизмлари

ҳамда кўппартиявийлик тизими ҳуқуқий асосларини тадқиқ этиш асосида
таклифлар ишлаб чиқиш;

сиѐсий партиялар мафкуравий фаолиятининг фалсафий жиҳатларини

очиб бериш;

кўппартиявийлик миллий моделида партия фракциялари, партия

гуруҳларининг ваколати ва ҳуқуқларини таҳлил қилиш ҳамда уни
такомиллаштириш юзасидан тавсиялар бериш;

кўппартиявийлик тизимининг демократик сайлов жараѐнлари билан

фалсафий, ғоявий ва мафкуравий боғлиқлигини ўрганиш, демократик
янгиланишлар жараѐнида партиялараро соғлом рақобат ва конструктив
мухолифатни ривожлантириш истиқболларини аниқлаш;

сиѐсий партиялар фракцияларининг ишлаб чиқилаѐтган қонунлар

сифатини такомиллаштириш жараѐнидаги фаолиятини кучайтириш бўйича
амалий таклифлар ишлаб чиқиш;

сиѐсий партияларнинг фуқаролар сиѐсий маданияти ва ижтимоий

фаоллигини оширишдаги аҳамиятини ифодаловчи назарий хулоса, амалий
таклиф ва методологик тавсияларни шакллантиришдан иборат.

Тадқиқотнинг объекти

Ўзбекистон кўппартиявийлик тизимини янада

демократлаштириш ва модернизациялаш.

Тадқиқотнинг предметини

Ўзбекистон кўппартиявийлик миллий

моделининг фалсафий генезиси ва ривожланиш истиқболлари ташкил этади.


background image

ред.С.Е.Заславского. – М.: Европа, 2007;

Латфуллин Г.Р., Новичков Н.В

. Политическая организация. – СПб.:

Питер, 2007;

Острогорский М.Я

. Демократия и политические партии. – М.: РОССПЭН, 1997;

Sartori G

.

Parties and party systems: a framework for analysis. – Colchester: ECPR, 2005; Сравнительное конституционное
право / Чиркин В.Е., Юдин Ю.А. и др. – М.: Манускрипт, 1996;

Чиналиев У.К.

Политические партии

Кыргызстана. – М., 1999;

Юдин Ю.А

Политические партии и право в современном государстве. – М.:

Форум–Инфра-М, 1998;

Croissant A., Merkel W.

Political Party Formation in Presidential and Parliamentary

System // URL – http://library.fes.de/pdf-files/bueros/philippinen/50072.pdf;

Токвиль Алексис де.

Демократия в

Америке. – М.: Прогресс, 1992.

9

Тадқиқотнинг усуллари.

Диссертацияда анализ ва синтез, дедукция ва

индукция, тарихийлик, мантиқийлик, қиѐсий таҳлил, сўровнома, интервью,
контент-анализ каби тадқиқот ва таҳлил усуллари қўлланган.

Тадқиқотнинг

илмий янгилиги

қуйидагилардан иборат:

давлат ҳокимияти вакиллик органларига сайловларда сиѐсий партиялар

ваколатларини янада кенгайтириш амалиѐтини такомиллаштиришга
қаратилган норма ишлаб чиқилган;

Ўзбекистон кўппартиявийлик миллий моделидаги қонун, ахлоқ ва

маънавият доирасида фаолият юритиш фалсафасини жаҳон давлатлари
кўппартиявий тизимларида фойдаланишнинг мақсадга мувофиқлиги
асосланган;

сиѐсий партиялар фракцияларини парламент назорати субъекти

сифатида эътироф этиш тўғрисидаги фалсафий асосланган таклиф ишлаб
чиқилган;

сиѐсий партиялар фракциялари ўртасидаги соғлом рақобат фалсафаси

қонунлар қабул қилиш жараѐнида фракция ва депутатлик гуруҳи
манфаатларини

уйғунлаштириш,

қонунлар

ижросини

таъминлашда

парламент назоратини амалга оширишга хизмат қилиши асосланган.

Тадқиқотнинг амалий натижаси.

Ўзбекистон кўппартиявийлик

миллий моделининг фалсафий хусусиятларини ифода этувчи (сиѐсий партия,
мухолифат,

фракция,

кўппартиявийлик

тизими,

партия

гуруҳи)

субстанционал тушунчалар такомиллаштирилган.

Тадқиқот

натижаларининг

ишончлилиги.

Диссертацияда

қўлланилган назарий ѐндашув ва усуллар расмий манбалардан олингани;
ўтказилган социологик сўровнома натижалари анкета, интервью ва
экспертлар сўрови шаклларига асослангани; хулоса, таклиф ва тавсиялар
амалиѐтга жорий этилиб, ваколатли тузилмалар томонидан тасдиқланганида
акс этади.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти

. Тадқиқот

натижаларининг

илмий

аҳамияти

Ўзбекистонда

жамиятни

янада

демократлаштириш ва модернизациялаш жараѐнида кўппартиявийлик
тизимини ривожлантиришнинг миллий моделини фалсафий тадқиқ этиш
асосида сиѐсий партияларнинг ғоя ва мафкураларини, ушбу йўналишдаги
назарий-илмий ва назарий-фундаментал тадқиқотлар ҳамда методологик
ѐндашувларни такомиллаштиришда фойдаланиш мумкинлиги билан


background image

изоҳланади.

Тадқиқот

натижаларининг

амалий

аҳамияти

Ўзбекистонда

кўппартиявийлик миллий моделини янада ривожлантиришга қаратилган
норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар ишлаб чиқиш, партиялараро соғлом рақобатни
рағбатлантириш ва сиѐсий барқарорликни таъминлашга хизмат қилишида
кўринади.

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

Ўзбекистон

кўппартиявийлик миллий моделининг фалсафий генезиси ва ривожланиш

10

истиқболлари бўйича ишлаб чиқилган ижтимоий-фалсафий, ҳуқуқий
таклифлар асосида:

давлат ҳокимияти вакиллик органларига сайловларда партиялараро

соғлом рақобатни янада кучайтиришга оид таклифлардан Ўзбекистон
Республикасининг 2015 йил 29 декабрдаги ЎРҚ-396-сонли «Ўзбекистон
Республикасининг айрим қонун ҳужжатларига ўзгартиш ва қўшимчалар
киритиш

тўғрисида»ги

қонунининг

1-моддасини

ишлаб

чиқишда

фойдаланилган (Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлис Қонунчилик
палатаси Қонунчилик ва суд-ҳуқуқ қўмитасининг 2016 йил 7 январдаги
02/1-2-сонли маълумотномаси). Бу умумхалқ сайловларида кўп сонли ва кам
сонли партияларга тенг имконият яратиб, сайловчиларнинг танлов ҳуқуқини
янада кенгайтиришга хизмат қилади;

сиѐсий партиялар фракцияларини парламент назорати субъекти

сифатида эътироф этиш, уларни парламент сўровида иштирокини таъминлаш
юзасидан берилган тавсиялардан 2016 йил 11 апрелдаги ЎРҚ-403-сонли
Ўзбекистон Республикасининг «Парламент назорати тўғрисида»ги қонунини
тайѐрлашда фойдаланилган (Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлис
Қонунчилик палатаси Қонунчилик ва суд-ҳуқуқ қўмитасининг 2016 йил 13
июндаги 06-1/630-сонли маълумотномаси). Бу фракциялараро курашни
кучайтиришга ва ишлаб чиқилаѐтган қонунлар сифатини оширишга имкон
яратади;

давлат

ҳокимияти

вакиллик

органларидаги

сиѐсий

партия

тузилмаларининг парламентаризмни янада ривожлантириш, мамлакатимизни
модернизация қилишнинг энг муҳим масалаларини ҳал қилишдаги ролини
кучайтириш бўйича билдирилган таклифлардан 2016 йил 11 апрелдаги
ЎРҚ-403-сонли Ўзбекистон Республикасининг «Парламент назорати
тўғрисида»ги

қонунини

ишлаб

чиқиш

жараѐнида

фойдаланилган

(Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлис Қонунчилик палатаси Қонунчилик
ва суд-ҳуқуқ қўмитасининг 2016 йил 13 июндаги 06-1/630-сонли
маълумотномаси). Ушбу амалиѐт қонунлар ижросини тўлиқ таъминлашга
хизмат қилади;

янги Давлат таълим стандартлари асосида «Ўзбекистонда демократик

жамият қуриш назарияси ва амалиѐти» фани бўйича дарсликнинг IV ва V
боблари тайѐрланган (Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


background image

вазирлигининг 2015 йил 28 декабрдаги 89-03-1638-сонли маълумотномаси).
Бу тингловчи ва курсантларнинг сиѐсий ҳамда ҳуқуқий маданиятини
юксалтиришга хизмат қилмоқда.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси

. Тадқиқот натижалари 9 та

илмий-амалий анжуманларда, жумладан, «Инновацион ғоялар ва тараққиѐт»
(Урганч, 2013), «Глобаллашув ва гуманизм концепцияси: асосий мотив ва
ғоялар» (Андижон, 2014), «XIX международная конференция, посвященная
проблемам общественных и гуманитарных наук» (Москва, 2014), «Наука и
общество в условиях глобализации» (Уфа, 2014), «Ҳуқуқ назарияси ҳамда
таълимнинг долзарб масалалари» (Тошкент, 2015), «Инновации в

11

технологиях и образовании» (Болгария, 2015), «Глобал олий таълим
тизимида илмий тадқиқотларнинг замонавий услублари» (Навоий, 2015),
«Давлат ва ҳуқуқнинг долзарб муаммолари» (Тошкент, 2015), «Актуальные
проблемы толерантности в углублении демократических реформ и развитии
гражданского общества: методология исследования, современность и
перспективы» (Тошкент, 2015) мавзуларидаги маърузалари халқаро ва
республика миқѐсидаги илмий-амалий конференцияларда баѐн этилган ҳамда
апробациядан ўтказилган.

Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуи

бўйича жами 50 та илмий иш, жумладан, битта монография, Ўзбекистон
Республикаси Олий аттестация комиссиясининг докторлик диссертациялари
асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрларда 14 та
мақола (11 таси республика ва 3 таси хорижий журналларда) чоп этилган.

Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.

Диссертация таркиби кириш,

тўртта боб, хулоса, фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати ва иловалардан
иборат. Диссертациянинг ҳажми 216 бетни ташкил этади.

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Диссертациянинг

кириш

қисмида тадқиқот мавзусининг долзарблиги ва

зарурати асосланган, республика фан ва технологиялари ривожланишининг
асосий устувор йўналишларига боғлиқлиги кўрсатилган, мавзу бўйича
хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи ва муаммонинг ўрганилганлик даражаси
ѐритилган, тадқиқотнинг мақсад ва вазифалари, объекти ва предмети
аниқланган, тадқиқот усуллари, илмий янгилиги ва амалий натижалари баѐн
қилинган, уларнинг ишончлилиги, илмий ва амалий аҳамияти асослаб
берилган, тадқиқот натижаларининг амалиѐтга жорий этилганлиги, эълон
қилинганлиги, диссертациянинг тузилиши ва ҳажми бўйича маълумотлар
берилган.

Диссертациянинг биринчи боби

«Кўппартиявийлик тизимининг

фалсафий генезиси ва ривожланиш хусусиятлари»

деб номланиб, унда

кўппартиявийлик тизимининг генезиси, моҳияти, турлари, Ўзбекистондаги
кўппартиявийлик тизимининг имманент хусусиятлари, плюрализм ва


background image

манфаатлар уйғунлиги билан боғлиқ масалалар тадқиқ этилган.

Бир партияли тизим халқнинг, аҳоли турли қатламларининг

манфаатларини эмас, балки ўзининг тор институционал манфаатларини
ҳимоя қилади.

Икки партияли тизимнинг хусусияти шундаки, бунда ҳокимият учун

курашда иккита партия монопол мавқени эгаллаб, бошқа партияларнинг
сиѐсий кураш майдонидан четлашишига олиб келади.

Кўппартиявийлик тизимида эса сиѐсий партиялар фаолияти учун тенг

сиѐсий-ҳуқуқий макон яратилади, улар ўртасида соғлом рақобат муҳити
юзага келади, давлат ҳокимиятини шакллантиришда барча сайловчилар
манфаатларининг уйғунлиги таъминланади.

12

Диссертацияда

кўппартиявийлик икки ѐки ундан ортиқ сиѐсий

партиянинг давлат ҳокимияти вакиллик органларини шакллантириш,
бошқариш ва назорат қилишда иштирок этишини таъминловчи сиѐсий
ҳуқуқий тизимдир

, деб таъриф берилган

.

Ўзбекистондаги кўппартиявийлик миллий моделининг имманент

хусусиятлари қонуний асосда халқ ҳокимиятини шакллантириш, ижтимоий
гуруҳлар ўртасида манфаатлар мувозанатини сақлаш, сиѐсий партия
ғояларини қонунларга сингдириш, муайян дастурларда белгиланган мақсад
ва вазифаларни амалга оширишдир.

Мамлакатимиздаги кўппартиявийлик миллий модели четдан «импорт»

қилинмаган, у ташқи босим ѐки кўрсатма асосида эмас, балки объектив
ижтимоий қонуниятлар, ички мотивация ва стимуллар заминида вужудга
келган.

Ижтимоий тараққиѐтдаги демократик ўзгаришлар сабаб турли

ижтимоий гуруҳлар манфаатлари ҳамда эҳтиѐжларини ифодалаш, ушбу
манфаатларни амалга ошириш учун сиѐсий партияларга объектив зарурат
туғилган. Ушбу объектив зарурат кўппартиявийлик миллий моделининг
генезисини ташкил этади.

Ўзбекистондаги кўппартиявийлик тизимининг генезиси ХХ аср

бошларидаги демократик жараѐнлар билан уйғун.

Ундаги демократик жараѐнлар билан

уйғун, ўхшаш белгилар

етакчи

(лидер)

атрофида

тўпланиши,

жамият

муайян

қатламларининг

манфаатларини ўзида жамлаганида намоѐн бўлса,

фарқли жиҳатлари

эса

халқимизнинг миллий озодлик учун ҳаракатларида, босқинчиларга қарши
курашида кўринади.

ХХ

аср

бошларида

мамлакатимизда

сиѐсий

партияларнинг

шаклланишига жадидлар ҳаракати сезиларли таъсир кўрсатган. Уларнинг
фаол ҳаракатлари натижасида халқнинг жипслашуви, ўзини ўзи англаши,
миллий уйғониш жараѐнлари кучайган, сиѐсий онги ва маданияти юксалган.
Шу сабаб, мамлакатда демократик институтлардан бири – кўппартиявийлик
тизими шаклланиши учун имконият юзага келган.


background image

Аммо, большевиклар халқимизнинг миллий уйғониш билан боғлиқ

барча ижтимоий-сиѐсий ҳаракатларига, шу жумладан, кўппартиявийлик
тизимига ҳам барҳам берган. Большевиклар партиясидан бошқа барча
партиялар таъқиб этилган ва тугатилган.

Давлат мустақиллиги кўппартиявийлик тизимининг шаклланиши ва

ривожланиши учун сиѐсий-ҳуқуқий имкониятлар яратди, уни объектив
воқеликка, миллий моделга айлантирди.

Диссертацияда манфаатлар хилма-хиллигини ўрганишга эътибор

қаратилган, уларнинг замон ва маконда намоѐн бўлиши шахс, ижтимоий
гуруҳ ва сиѐсий институтлар нуқтаи назаридан таснифланган. Фуқаролик
жамияти ривожланаѐтган Ўзбекистонда «шахс манфаатининг давлат
манфаатидан устун этиб белгилангани, инсон, унинг ҳуқуқ ва эркинликлари

13

ҳамда манфаатлари энг олий қадрият»

1

сифатида кўрсатилгани сиѐсий

плюрализм ривожининг ғоявий-ҳуқуқий негизидир.

Жамиятда ҳар доим ҳам шахс ва халқ (кўпчилик) манфаатлари бир

бирига мос келавермаган. Шу сабабли, парламентдаги партиялар
фракциялари, демократик блоклар, мухолифат кўпчилик ва озчилик
манфаатларини уйғунлаштирадиган, муроса фалсафасини юзага
келтирадиган қарорлар қабул қилиши лозим. Муроса фалсафасига, Ф.Хайек
таъбири билан айтганда, «умумий тартиблар ҳақидаги битимлар»

2

орқали

эришиш мумкин.

Ўзбекистондаги сиѐсий партиялар маълум бир ижтимоий гуруҳ ҳамда

халқ манфаатларини ифода этувчи миллий ғоя ва мафкура билан
уйғунлигини таъминлашга интилади. Диссертацияда бу ижтимоий ўзига хос
фалсафий технология усули эканлиги очиб берилган.

Жамиятдаги

манфаатлар

уйғунлигини

таъминламаслик

турли

зиддиятлар ва ижтимоий-сиѐсий инқирозларни келтириб чиқаради. Шу боис
тадқиқотда кўппартиявийлик тизими жамиятни турли гуруҳ ва синфларга
бўлиб ташлашга эмас, аксинча, улар ўртасида ижтимоий консенсусни
таъминлашга, муроса фалсафаси орқали манфаатларни уйғунлаштиришга
хизмат қилиши объектив, ижтимоий зарурият экани асосланган.

Диссертациянинг

«

Кўппартиявийлик

миллий

моделида

умуминсонийлик ва миллийлик диалектикаси

» деб номланган иккинчи

бобида Ўзбекистондаги кўппартиявийлик тизимининг сиѐсий-ҳуқуқий
асослари,

сиѐсий

партияларнинг

дастурларида

акс

этган

ғоя,

мафкураларидаги ўхшаш ва фарқли жиҳатлари, кўппартиявийлик тизимини
шакллантириш ва ривожлантириш учун зарур шарт-шароитлар тадқиқ
этилган.

Ўзбекистон сиѐсий партиялари фаолиятининг ҳуқуқий асослари сиѐсий

партияларга оид халқаро ҳуқуқ нормалари, улар фаолиятига оид бевосита ѐки
билвосита қонун ҳужжатлари билан тартибга солинади.


background image

Тадқиқотда Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси ва тегишли

қонунлари парламент типидаги сиѐсий партияларни, жаҳон андозаларига мос
келувчи сиѐсий плюрализм ва кўппартиявийликни шакллантириш учун
ҳуқуқий асос яратилгани таъкидланган.

Ўзбекистон Республикаси Конституциясида ижтимоий ҳаѐт сиѐсий

институтлар, мафкуралар ва фикрлар хилма-хиллиги асосида ривожланиши
эътироф этилган, фуқароларнинг сиѐсий партия ва ижтимоий ҳаракатларга
эркин бирлашиш ҳуқуқи кафолатланган. Бу, ўз навбатида, фуқароларнинг
сиѐсий ҳуқуқларини рўѐбга чиқаришга имкон яратади.

Диссертацияда ривожланган демократик давлатлар (Швейцария,

АҚШнинг Калифорния штати, Германия) конституциялари ҳамда Буюк
Британия, Германия, Австрия, Исроил, Бразилия давлатлари қонунларининг

1

Каримов И.А. Инсон, унинг ҳуқуқ ва эркинликлари – олий қадрият. Т.14. – Тошкент: Ўзбекистон, 2006. – Б.

62-63.

2

Хайек Ф.А. Общество свободных. – London, Overseas Publicftions Interchange Ltd,1990. – С.41.

14

сиѐсий партияларга оид моддалари қиѐсий таҳлил қилинган, мазкур
давлатларда сиѐсий партияларнинг ихтиѐрий равишда қуйидан, фуқаролар
ташаббуси орқали тузилиши очиб берилган.

Диссертацияда Ўзбекистон Республикасидаги сиѐсий партиялар

фаолияти таҳлил қилинган ва шу асосда сиѐсий партияга қуйидагича таъриф
берилган: «

Сиѐсий партия давлат ҳокимиятини қонуний тарзда

шакллантирувчи, ўз ғоя ва мафкураси, бошқарув тузилмаси, электорати ва
ҳаракат

дастурига

эга

бўлган

фуқароларнинг

ихтиѐрий-сиѐсий

уюшмасидир

». Демак, сиѐсий партия – давлат ҳокимиятини сайлов орқали

шакллантирувчи демократик институт.

Диссертацияда Ўзбекистон сиѐсий партиялари қонун асосида, ахлоқ ва

маънавият доирасида фаолият олиб борувчи парламент типидаги сиѐсий
партиялар эканлиги таъкидланган.

Улар давлат ҳокимияти вакиллик органларини қонун йўли билан

алмашинувини таъминлайди, электорат манфаатларини рўѐбга чиқаришда
ахлоқ ва маънавият мезонларига таянади.

Сиѐсий партиянинг ижтимоий-сиѐсий борлиқдаги нуфузи, ривожи ва

истиқболи бир қатор омилларга боғлиқ.

Биринчидан

, сиѐсий партиянинг низоми ва дастурлари муттасил

такомиллаштириб борилиши;

иккинчидан

, сиѐсий партия сайловолди

дастурида белгиланган вазифаларни бажариб, фуқароларнинг ишончини
қозониши;

учинчидан

, фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш органлари ҳамда

нодавлат нотижорат ташкилотлари билан ҳамкорлик қилиши орқали
демократик қадриятларнинг шаклланишига, миллий тараққиѐтга таъсир
этиши даркор.

Сиѐсий партиялар ўз дастуридаги мақсад ва ғоялари асосида

мафкуралари ҳамда ҳаракат дастурларини яратади. Чунки, «олдин ғоя пайдо
бўлади, ундан кейин ғоя асосида мафкура, мафкура асосида тизим, сиѐсат
пайдо бўлади»

1

.


background image

Ҳозир дунѐдаги аксарият сиѐсий партиялар социал-демократик, либерал

демократик, консерватив мафкуралар асосида фаолият юритади.
Диссертацияда Ўзбекистондаги сиѐсий партияларнинг ғоя ва мафкуралари
ана шу жаҳон тажрибаси нуқтаи назаридан қиѐсий таҳлил қилинган.

Либерализм

шахсий эркинлик ва масъулиятни ҳис қилиш, ўзганинг

хайрияси ва ҳомийлигига умид қилмай, фақат ўз кучига ишониш, индивидлар
ва ижтимоий гуруҳлар манфаатларини уйғунлаштириш, фуқароларнинг
қонун олдида тенглигини ҳимоя қилиш ғояларини ифода этса,

неолиберализм

давлатнинг ушбу жараѐнлардаги ролини инкор этмайди.
Тадбиркорлар ва ишбилармонлар ҳаракати – Ўзбекистон либерал демократик
партияси либерализм мафкурасига таянса-да, ҳозирда у неолиберализм
мафкурасига хос хусусиятларни ҳам ўзида жамлаган.

1

Каримов И.А. Озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон ҳаѐт – пировард мақсадимиз.Т.8. – Тошкент:

Ўзбекистон, 2000. – Б. 465.

15

Консерватизм

мавжуд урф-одат, анъана ва қадриятларни ҳимоялашни

акс эттиради, унинг «таянч устунлари» – миллий, умуминсоний
қадриятларни хавф-хатар ва бузилишдан ҳимоялайди, чунки бу одатда
ижтимоий портлаш ва беқарорлик хавфини ҳамда бошқа сиѐсий
бўҳронларнинг олдини олади.

Маълумки, Ўзбекистон «Миллий тикланиш» демократик партияси

консерватив (

либерал консерватизм

) позицияга эга партия ҳисобланади.

Анъаналарга таяниш консерватизмнинг маънавий қиѐфасидир. Мазкур
партия Ўзбекистонда фуқароларнинг миллий руҳ ва дунѐқараш, миллий
ўзликни англаш ҳамда ватанпарварликка асосланган ғояларини ифодалаб,
ҳимоя қилиб келади.

Кўппартиявийлик тизимида кенг тарқалган мафкуралардан яна бири

социал-демократик

мафкурадир.

Замонавий

социал-демократиянинг

негизини ижтимоий ҳамкорлик, ижтимоий таъминланганликни кучайтириш
асосида сиѐсий ва иқтисодий эркинликларни кенгайтириш ва турмуш
фаровонлигини мунтазам ошириб бориш ташкил этади.

Ўзбекистон Халқ демократик ва «Адолат» социал-демократик

партиялари социал-демократик мафкура асосида фаолият олиб боради.
Тадқиқотда Ўзбекистон Халқ демократик ва «Адолат» социал демократик
партиялари – ижтимоий ҳимояга, Ўзбекистон Либерал демократик партияси –
ишбилармонлик ва тадбиркорликка, «Миллий тикланиш» демократик
партияси эса миллий қадрият, урф-одат ва анъаналарни ривожлантиришга
йўналтирилгани очиб берилган. Тадқиқотда уларнинг дастурлари танқидий ва
қиѐсий таҳлил қилинган. Демак, Ўзбекистон сиѐсий партиялари аҳолининг
барча қатламларини қамраб олиб, электорат манфаатини умумхалқ
манфаатини ифода этувчи миллий ғоя билан уйғунлаштиришга эътибор
қаратмоқда.

Диссертациянинг

«Кўппартиявийлик

миллий

моделини


background image

такомиллаштиришда демократик институтларнинг ролини ошириш
масалалари»

деб номланган учинчи бобида кўппартиявийлик миллий

моделида демократик бошқарувнинг имманент хусусиятлари, сиѐсий
партиялар фракцияларининг парламентдаги ўрни, маҳаллий Кенгашлардаги
партия гуруҳлари фаолиятини янада кучайтиришнинг усул ва воситалари,
кўппартиявийлик миллий модели ҳамда сайлов тизимининг ўзаро боғлиқлиги
таҳлил этилган.

Ҳуқуқий демократик давлат ва фуқаролик жамияти демократик

бошқарувга таянади. «Демократия – бошқарувнинг барча босқичларидаги
эркинликдир»

1

. Қаерда бошқарув илмий асосга эга бўлса, ўша ерда ижобий

натижаларга эришилади.

Кўппартиявийлик тизимида демократик бошқарувга таянган сиѐсий

партия олигархик, авторитар бошқарув усулларига асосланган партиялардан
муҳим ютуқларга эришиши билан фарқ қилади. Жумладан, сиѐсий

1

Каримов И.А. Ўзбекистон: миллий истиқлол, иқтисод, сиѐсат, мафкура. Т.1. – Тошкент: Ўзбекистон, 1996. –

Б.302.

16

партияларнинг демократик бошқарувга амал қилиши жамият хавфсизлигини,
ижтимоий-сиѐсий барқарорликни, инсон ҳуқуқ ва эркинликларини
таъминлашга хизмат қилади.

Тадқиқотда кўппартиявийлик тизимида ҳукуматни шакллантирган

етакчи партиянинг бошқа партиялар ҳуқуқ ва манфаатига зид ҳаракатлари
салбий оқибатларга олиб келиши мумкинлиги таъкидланган.

Сиѐсий партия аъзолари партия дастурида илгари сурилган ғояларга

қатъий амал қилиши лозим, шундагина улар бошқаларни ўз ғояларига
ишонтира олади. Партия аъзосида ватанпарварлик, халқпарварлик,
адолатпарварлик фазилатларини кучайтиришда партия етакчисининг ўрни
алоҳида аҳамиятга эга.

Тадқиқотда сиѐсий лидер партияга нафақат раҳнамолик қилиши, шу

билан бирга, янги креатив кучларни сиѐсат майдонига олиб чиқишининг
концептуал асослари таҳлил этилади.

Сиѐсий партияларнинг қуйи бошқарув тизими бошланғич партия

ташкилотларидан бошланади. Айнан бошланғич партия ташкилотлари сиѐсий
партия дастурини амалда таъминлаб, уларнинг жамиятдаги мавқеини
юксалтиради.

Сиѐсий партияларнинг бошқарув органларида ички демократия

ривожланиши учун,

биринчидан,

улар ўртасида вертикал алоқалар эмас,

балки горизонтал «субъект-субъект» муносабатлари қарор топиши;

иккинчидан

, партия йиғилишларида озчилик ва кўпчилик фикрлари

уйғунлиги асосида қарор қабул қилиниши;

учинчидан

, қарор ижросига ҳар

бир партия аъзоси масъул бўлиши, унинг ижросини таъминлашда сиѐсий
партиянинг юқори органлари қуйи, қуйи органлари эса юқори органларини
назорат қилиши лозим.


background image

Қонун, қарор ва бошқа норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилиш

жараѐнида парламентдаги сиѐсий партиялар фракциялари ўртасидаги соғлом
рақобат муҳити юзага келади. Бу эса қабул қилинаѐтган норматив-ҳуқуқий
ҳужжатларнинг сифатли бўлиши ва жамият манфаатларига хизмат қилишини
таъминлайди.

Ўзбекистонда миллий парламент қуйи палатасидаги фракциялар

кўппартиявийлик асосида шакллантирилади. Шу боис Олий Мажлис
Қонунчилик палатаси депутатлигига номзодлар фақат сиѐсий партиялар
томонидан кўрсатилиши катта аҳамият касб этади. Бу эса, ўз навбатида,
сиѐсий партиялар фракцияларидан электорат, умуман, жамият ҳамда давлат
манфаатига хизмат қиладиган, стратегик аҳамиятга эга, мамлакатнинг
ривожланган давлатлар қаторига олиб чиқилишини таъминлайдиган
қонунлар қабул қилишга етаклайди.

Фракциялар томонидан мазкур вазифанинг амалда бажарилиши

мамлакатда стратегик мақсадларнинг рўѐбга чиқишини таъминлаб беради.

Фракция деб, сиѐсий партиянинг ғоя ва сайловолди дастурини қонунларга
сингдириш мақсадида Олий Мажлис Қонунчилик палатасига сайланган
камида тўққиз нафардан иборат депутатлар уюшмасига айтилади.

17

Диссертацияда фракцияларнинг Ўзбекистондаги сиѐсий тизимни

демократлаштириш, мамлакатни модернизациялашдаги ўрни масалалари
тадқиқ этилган.

Ўзбекистон сиѐсий партиялари ўз дастурлари орқали электоратни

қўллаб-қувватлаш ғояларини илгари суриши, мазкур ғоялар сиѐсий
партиялар фракцияларининг қонун ижодкорлиги фаолияти орқали қонун
ҳужжатларига киритилиши амалий натижа беради;

иккинчидан

, сиѐсий партияларнинг фракциялари конструктив

мафкуравий рақобатни янада кучайтириши, бу жараѐнда қонун доирасида
ҳаракат қилиши муҳим;

учинчидан,

сиѐсий партиялар фракциялари аъзоларининг сиѐсий ва

ҳуқуқий маданияти юқори даражада бўлиши талаб этилади. Чунки, улар,
аввало, фуқароларда партия ҳақида ижтимоий фикр юзага келтирадиган
асосий кучдир.

Шунингдек, фракция аъзолари Ўзбекистон Республикаси Олий

Мажлисида Бош вазир лавозимига номзоднинг Вазирлар Маҳкамасининг
яқин муддат ҳамда узоқ истиқболга мўлжалланган ҳаракат дастурини таҳлил
қила олиши ва шундан келиб чиқиб, давлат аҳамиятига молик қарор қабул
қилиши керак бўлади.

Тадқиқотда маҳаллий Кенгашлардаги депутатлар корпуси муайян

гуруҳлар, доимий ва муваққат комиссияларда фаолият юритиши
таъкидланган.

Маҳаллий Кенгашлардаги партия гуруҳларининг фаолияти партия

манфаатидан келиб чиққан ҳолда электоратни қизиқтирадиган, муаммолар
ечимини таъминлайдиган қарор лойиҳаларини кун тартибига киритиши,


background image

қарорлар қабул қилишда жонбозлик кўрсатишига қаратилади.

Партия гуруҳи деб, сиѐсий партиянинг сайловолди дастурини маҳаллий

ижро ҳокимияти қарорларига сингдириш мақсадида маҳаллий Кенгашларга
сайланган камида беш нафар депутатдан иборат уюшмага айтилади.

Маҳаллий Кенгашларда партия гуруҳи ташкил этилганлиги,

биринчидан

,

партия, унинг сайловолди платформаси сайловчилар томонидан қўллаб
қувватланганлигини англатса,

иккинчидан

, маҳаллий Кенгашда партия

гуруҳлари томонидан таклиф этилган қарор лойиҳаси қабул қилинишига
самарали таъсир кўрсатади.

Тадқиқотда партия гуруҳларининг фаоллигини янада ошириш,

жамоатчилик назоратини кучайтириш мақсадида вилоятлар ва Тошкент
шаҳар халқ депутатлари Кенгашлари сайловида энг кўп депутатлик
ўринларини олган сиѐсий партия ѐки тенг миқдордаги депутатлик
ўринларини эгаллаган бир неча сиѐсий партияга тегишли ҳоким номзодини
Бош вазирга тавсия этиш ҳуқуқи берилиши, туман ва шаҳар халқ депутатлари
Кенгашлари сайловида энг кўп депутатлик ўринларини олган сиѐсий партия
ѐки тенг миқдордаги депутатлик ўринларини қўлга киритган бир неча сиѐсий
партияга туман (шаҳар) ҳокими номзодини вилоят ҳокимига тавсия этиш
ҳуқуқини бериш таклиф этилган.

18

Сайлов демократиянинг муҳим институти бўлиб, сиѐсий партиялар

фаолияти билан чамбарчас боғлиқ. Ривожланган мамлакатларда сайловнинг
барча босқичларида, хусусан, номзод кўрсатиш, тарғибот-ташвиқот ўтказиш,
овоз бериш, шунингдек, сайлов якунида берилган овозларни ҳисоблаш
жараѐнида сиѐсий партияларнинг ишончли ва ваколатли вакиллари иштирок
этади. Бу сайлов жараѐнини очиқ, адолатли, демократик тарзда ўтказилишига
имкон беради.

Кўппартиявийлик тизимининг асосий механизмларини фикрлар хилма

хиллигига кенг шароит яратиш, муқобиллик, сайловларда эркин танловни
таъминлаш ташкил этади.

Сайлов кампанияси даврида бир неча сиѐсий партиянинг ўзаро баҳс

мунозарага киришиши натижасида ҳақиқат юзага чиқади, сайловчи қайси
партиянинг ғояси ва номзодига овоз беришини мустақил танлаш
имкониятига эга бўлади.

АҚШ, Канада, Мексика, Португалия, Бразилия, шу жумладан,

Ўзбекистонда ҳам давлат вакиллик органларига номзод кўрсатиш ҳуқуқи
сиѐсий партияларга берилган.

АҚШда номзод партия кокуси (ташкилий ва стратегик муаммоларни ҳал

қилиш, партиялардан маҳаллий партия ташкилотлари ва президентликка
номзод кўрсатиш учун ўтказиладиган сиѐсий партиянинг мажлиси, партия
томонидан молиялаштирилади) ѐки праймеризда (дастлабки сайлов бўлиб,
сиѐсий партиядан кўрсатилган номзодга асосий сайловда иштирок этиши
учун овоз берилади, давлат бюджетидан молиялаштирилади) кўрсатилади.

Канадада эса номзод сайловда муайян партия номидан иштирок


background image

этишини хоҳласа, буни партия лидери ѐки унинг ўринбосари тасдиқлаши
керак.

Тадқиқотда Ўзбекистонда сиѐсий партияларнинг сайлов жараѐнидаги

фаолияти ўрганилган. Сиѐсий партиялар сайловолди дастури орқали ўз
ғояларини умумхалқ синовидан ўтказиш имконига эга. Демак, партиялар ўз
электорати манфаатини акс эттирадиган, унинг муаммолари ечимини
кўрсатадиган дастурларида мафкурасини асослаб бериши, шу орқали
электоратни ўзига жалб этиб, жамият ва кўппартиявийлик тизимини
ривожлантиришга хизмат қилиши зарур.

Буюк Британия, Канада, Австралия, Мексика каби давлатларда сиѐсий

партиялар Сайлов комиссияси томонидан рўйхатга олиниши белгиланган.
Ўзбекистон амалиѐтида сиѐсий партиялар Адлия вазирлигида рўйхатдан
ўтказилади. Диссертацияда давлат ҳокимиятининг бўлиниши принципидан
келиб чиқиб, Ўзбекистон сиѐсий партияларини мустақил субъект – Марказий
сайлов комиссияси томонидан рўйхатдан ўтказилиши мақсадга мувофиқлиги
асосланган.

Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Қонунчилик палатаси

сайлов якуни бўйича кўпчилик депутатлик ўрнини қўлга киритган сиѐсий
партия ҳукумат раҳбари лавозимига номзод тавсия этиш, қонун ижодкорлиги
жараѐнида ўз дастурларида белгилаб қўйилган мақсад ва муддаоларини

19

амалга ошириш имкониятига эга бўлади. Бу партиялараро соғлом рақобатни
янада кучайишига хизмат қилади.

Диссертациянинг

«Кўппартиявийлик

миллий

моделининг

ривожланиш истиқболлари»

деб номланган тўртинчи бобида партиялараро

соғлом рақобат ва конструктив мухолифатни ривожлантириш истиқболлари,
сиѐсий партия фракцияларининг қонун ижодкорлиги жараѐнидаги
фаолиятини такомиллаштириш механизмлари, сиѐсий партияларнинг
фуқаролар сиѐсий маданияти ва ижтимоий фаоллигини юксалтиришдаги
ролини кучайтириш масалалари тадқиқ этилган.

Ўзбекистон сиѐсий партияларига соғлом рақобат орқали жамият

тараққиѐтига ҳисса қўшишлари учун кенг имкониятлар яратилган, бироқ улар
мавжуд имкониятлардан тўлиқ фойдаланишаяпти, деб бўлмайди. Сиѐсий
партиялар ўз фаолияти учун муҳим ғояларни амалга ошириш, сайловолди
ҳаракат дастурларидаги вазифаларни бажариш учун фаол ҳаракат қилиши,
соғлом рақобат предметини аниқлаб олиши алоҳида аҳамиятга эга. Сиѐсий
партиялар ўртасида электорат ва сайловчиларни жалб қилиш учун
мафкуравий кураш ҳамда конструктив рақобат муҳитининг яратилиши
қонуниятдир.

Диссертацияда мухолифат парламентда ўз фракцияси ҳамда ҳукуматга

нисбатан муқобил ҳаракат дастурига эга бўлиши объектив зарурият эканлиги
асосланган.

Мухолифатдаги партия ўз ғоя ва мафкурасини тарғиб қилишда,


background image

ҳокимият учун курашишда қонун, ахлоқ ва маънавиятга қарши чиқмаслиги
лозим.

Электорат ишончи учун курашиш, сайловчилар хоҳиш-иродасини

ифодаловчи дастурий мақсадларни илгари суриш, парламентда кўпчилик
ўринни эгаллаган партияга нисбатан конструктив мухолифат йўлини танлаш,
жамиятнинг юксалиши ва янгиланиши йўлидаги ҳаракат дастурларига
муқобил янги ечимлар таклиф этиш мухолифатдаги сиѐсий партиянинг
моҳиятини ташкил этади.

Сиѐсий партиялар электорат мақсадларини амалга ошириш жараѐнида

етакчи куч бўлиши амалий аҳамиятга эга. Албатта, партияларнинг ушбу
вазифани бажаришларида конструктив рақобат, улар ўртасидаги мафкуравий
кураш алоҳида ўрин тутади.

Парламентдаги сиѐсий партия депутати электоратнинг манфаати,

ижтимоий-иқтисодий эҳтиѐжлари, мақсад ва муддаоларини қонунларда
ифодалаш орқали ҳимоя қилиши зарур. Ушбу вазифаларни рўѐбга
чиқаришнинг назарий-амалий ҳаракатлантирувчи кучи партиянинг
сайловолди дастуридир.

Парламентда фракция тузилишидан кўзланадиган асосий мақсад

партиянинг сайловолди дастури асосида партия вакилларини жамлаш орқали
қонун ижодкорлиги жараѐнида ўз фикрларини ҳимоя қилиш ва қўллаб
қувватлашдир.

20

Диссертацияда фракция ички демократиясидаги бирдамлик ва

жипсликнинг таъминланиши қонун ижодкорлиги жараѐнида ўз ифодасини
топишига эътибор қаратилган.

Фракция

томонидан

муҳокама

қилинаѐтган

қонунлар кескин

мунозараларга сабаб бўлиши мумкин. Лекин бу жараѐнда фракция аъзолари
партия дастурида белгиланган вазифаларни ҳисобга олиб, муаммони
электорат манфаати нуқтаи назаридан ҳал этиши ижобий натижани
таъминлайди.

Шунингдек, муҳокама қилинаѐтган қонун лойиҳаси бўйича фракция

аъзоларининг турли фикрлар асосида консенсусга келиши партия
фракциясида ички демократиянинг мавжудлигидан далолат беради.

Партия фракцияларининг қонунчилик фаолияти баъзи ҳолларда

декларатив хусусият касб этмоқда. Мамлакат ва ҳудудлар манфаатини
ифодаловчи қонунчилик ташаббуси билан чиқишда фракциялар ўртасида
жонли ва соғлом баҳс-мунозара, сиѐсий ғоя ва ѐндашувлар рақобати яққол
кўзга ташланавермайди.

Диссертацияда сиѐсий партиялар фракцияларининг қонунчилик

ташаббусини ривожлантиришга доир таклифлар асосланган. Германия,
Швейцария мамлакатларидаги каби парламент қуйи палатасидаги сиѐсий
партиялар фракциясига қонунчилик ташаббуси ҳуқуқининг берилиши


background image

мақсадга мувофиқдир. Хусусан, Германия ва Швейцария қонунчилигида
қонун лойиҳаси партия фракциялари томонидан илгари сурилиб, фракция
раҳбари томонидан имзоланиши белгиланган.

Сиѐсий партияларга таклиф этилаѐтган бундай ҳуқуқнинг берилиши:

биринчидан

, фракциялар томонидан таклиф этилаѐтган қонун лойиҳалари

бошқа фракциялар ва масъул қўмита томонидан ўрганиб чиқилиши қонун
лойиҳаларининг қизғин муҳокамасига сабаб бўлади. Парламентда
камчиликни ташкил этган фракцияни ҳам фаолликка ундаб, улар томонидан
таклиф, тавсия, хулосалар берилишига олиб келади. Парламентдаги
мухолифат деб эълон қилинган фракцияга ҳам катта имконият яратиб,
қонунчилик ташаббуси ҳуқуқига эга субъект томонидан ишлаб чиқилган
қонун лойиҳаларининг муқобил таҳририни тақдим этишгина эмас, балки
мухолифатдаги фракция сифатида бошқа масалалар юзасидан ҳам қонун
лойиҳаларини таклиф этиш ҳуқуқини қўлга киритади.

Иккинчидан

, сиѐсий партияларнинг қонунчилик ташаббуси ҳуқуқидан

фойдаланиши демократиянинг муҳим элементи ҳисобланиб, фуқаролик
жамиятининг тараққиѐтини янада тезлаштиради.

Учинчидан

, кўппартиявийлик тизими шароитида сиѐсий партиялар

ўртасида янги қонун лойиҳасини таклиф этишдан то уни қабул қилишгача
бўлган жараѐнларда қонунлар сифатининг янада ошишига олиб келади.

Тўртинчидан,

сиѐсий партиялар томонидан Қонунчилик палатасининг

ваколат муддати давомида қабул қилиниши режалаштирилаѐтган қонун

21

лойиҳаларининг рўйхатини ишлаб чиқиш ва сайловчиларга очиқ тақдим
этиш мақсадга мувофиқ.

Тадқиқотда сиѐсий партиялар фуқароларнинг сиѐсий маданияти ҳамда

фаоллигига алоҳида эътибор қаратишмоқда. Барча партияларнинг устав ва
дастурлари (шунингдек, сайловолди дастури)да фуқароларнинг сиѐсий онги
ҳамда маданиятини юксалтириш муҳимлиги эътироф этилган.

Ўзбекистонда демократик ислоҳотларни чуқурлаштириш ва фуқаролик

жамиятини

ривожлантириш

фуқаролар

сиѐсий

маданияти

ҳамда

фаоллигининг ифодасидир. Бу эса сиѐсий партиялардан фуқароларнинг
сиѐсий маданияти ва фаоллигини юксалтириб боришни талаб этади.

Фуқароларнинг сиѐсий маданияти ва ижтимоий фаоллиги юксалишидан

нафақат, сиѐсий партия, балки бутун жамият ҳам манфаатдор бўлади. Бу
жараѐнда сиѐсий партияларнинг фаол иштироки жамият томонидан
билдирилаѐтган ишончни мустаҳкамлаб, улар фаолиятининг янада
жонланишига имкон яратади.

Ижтимоий-сиѐсий жараѐнларда фаол иштирок этадиган жамият

аъзоларининг сафлари кенгайишида сиѐсий партияларнинг аҳамияти катта.
Сиѐсий партиялар ижтимоий фаол ва сиѐсий маданияти юксак кадрлар
захирасини яратишда муҳим ўрин тутади. Бунинг учун партиялар,
биринчидан, асосий эътиборни ѐшлар қатламига қаратишлари; иккинчидан,


background image

аѐлларнинг сиѐсий жараѐнлардаги иштирокини кенгайтиришга оид дастурлар
ишлаб чиқишлари ижобий натижа беради.

ХУЛОСА

Тадқиқот натижасида қуйидаги хулосаларга келинди:

1. Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизими генезиси ўзбек халқи миллий

давлатчилигини шакллантиришга оид сиѐсий-ижтимоий ҳаракатлари, сиѐсий
тизим ва халқ манфаатларини уйғунлаштириш, ижтимоий барқарорликни
таъминлаш, идеал жамият ҳамда идеал давлат барпо этиш истакларига бориб
тақалади.

2. Ўзбекистонда кўппартиявийлик ўз эволюциясига эга, унда халқ

бетартиб ҳаракатларидан то ўз сиѐсий мақсадларига эга, яъни мустақиллик,
озод ва обод Ватан барпо этишга йўналтирилган уюшмаларгача
мужассамдир. Бу кўппартиявийлик ташқаридан киритилмаганлиги, балки
миллий заминда, объектив қонуниятлар асосида вужудга келганини
англатади.

3. Кўппартиявийлик «ўзбек модели»нинг моҳиятини қонун асосида,

ахлоқ ва маънавият доирасида фаолият юритиш, жамиятда ижтимоий
гуруҳлар ўртасидаги мувозанатни сақлаш, барқарорликни таъминлаш ташкил
этади.

4. Ўзбекистондаги демократик бошқарув маънавий-ахлоқий мезонларга,

халқаро демократик стандартлар ва қадриятларга тўлиқ мос келадиган

22

бошқарув шакли бўлиб, бу сиѐсий партияларнинг тинч-тотув, соғлом
муҳитда рақобатлашуви ва ривожланишини таъминлайди.

5. Сиѐсий партия фракциялари ўртасидаги соғлом рақобатнинг негизини

қонун ижодкорлиги ташкил этади. Шу сабабли, Олий Мажлис Қонунчилик
палатасидаги фракцияларга қонунчилик ташаббуси ҳуқуқи берилиши
мақсадга мувофиқ.

Сиѐсий партиялар амалдаги қонунлар ижросини таъминлашда

биргалашиб фаолият юритишлари лозим. Бунда, сиѐсий партияларнинг
жамоатчилик назоратини таъминловчи, ижтимоий муаммоларни ҳал этишда
ѐрдам берадиган субъект сифатидаги роли юксалади, партияларнинг
жамиятдаги обрўси кўтарилади, кўппартиявийлик тизими шароитида сиѐсий
партиялар ўртасида қонун лойиҳасини таклиф этишдан то уни қабул
қилишгача бўлган жараѐнларда соғлом рақобат муҳитини юзага келтириб,
қонунлар сифати янада ошишини таъминлайди.

6. Ўзбекистондаги кўппартиявийлик миллий модели ҳамда унинг

истиқболини белгилашда маҳаллий Кенгашлардаги партия гуруҳларининг
ўрни ва роли юксалиб бораѐтгани мамлакатдаги мавжуд ижтимоий-сиѐсий
ҳамда иқтисодий муаммоларни ҳал этишга имкон беради.


background image

7. Давлат бошқарувини янгилаш ва янада демократлаштириш ҳамда

мамлакатни

модернизация

қилишда

сиѐсий

партияларнинг

роли

кучайтирилаѐтганлиги фуқароларнинг сиѐсий фаоллиги, ҳуқуқий онги ва
сиѐсий маданияти ўсишига ижобий таъсир кўрсатади.

8. Сиѐсий партиялар фуқаролик жамиятининг институти сифатида

давлат ижроия ҳокимияти органлари фаолияти устидан жамоатчилик
назоратини амалга ошириши натижасида давлат ҳокимиятини суиистеъмол
қилишга ва коррупцияга тўсиқ қўйилади, инсон ҳуқуқ ҳамда эркинликлари
таъминланади, шахс, жамият ва давлат манфаатларининг уйғунлиги қарор
топади.

9.

Партия

гуруҳларининг фаоллигини янада ошириш, улар

манфаатдорлигини кучайтириш мақсадида вилоятлар ва Тошкент шаҳар халқ
депутатлари Кенгашлари сайловида энг кўп депутатлик ўринларини олган
сиѐсий партияларга ѐки тенг миқдордаги депутатлик ўринларига эга бўлган
бир неча сиѐсий партияларга вилоят (Тошкент шаҳар) ҳокими номзодини
Бош вазирга тавсия қилиш ҳуқуқининг берилиши, туман ва шаҳар халқ
депутатлари

Кенгашларида

партия

гуруҳини шакллантириш учун

белгиланган миқдордаги депутатларига ҳамда туман ва шаҳар халқ
депутатлари Кенгашига бўлган сайловда энг кўп депутатлик ўринларига эга
бўлган сиѐсий партиялар ѐки тенг миқдордаги депутатлик ўринларини қўлга
киритган бир нечта сиѐсий партияларга туман, шаҳар ҳокими номзодини
тегишли вилоят ва Тошкент шаҳар ҳокимига тавсия этиш ҳуқуқи берилиши
ҳам мақсадга мувофиқдир.

Ушбу қоиданинг амалиѐтга жорий этилиши сиѐсий партияларга

маҳаллий ижро ҳокимияти фаолияти устидан жамоатчилик назоратини
амалга ошириш имкониятини кенгайтиради.

23

10. Ўзбекистонда сиѐсий партиялар Адлия вазирлигидан рўйхатдан

ўтказилмоқда. Сиѐсий партия давлат ҳокимиятининг бўлиниш принципидан
келиб чиққан ҳолда, ижроия ҳокимияти томонидан эмас, мустақил субъект –
Марказий сайлов комиссияси томонидан рўйхатдан ўтиши мақсадга
мувофиқдир.


background image

24

НАУЧНЫЙ СОВЕТ 14.07.2016.F.01.04 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЁНОЙ

СТЕПЕНИ ДОКТОРА НАУК ПРИ НАЦИОНАЛЬНОМ

УНИВЕРСИТЕТЕ УЗБЕКИСТАНА

МИНИСТЕРСТВО ВНУТРЕННИХ ДЕЛ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН


background image

АКАДЕМИЯ

БЕРДИКУЛОВ СИРОЖЖОН НАСИПКУЛОВИЧ

ФИЛОСОФСКИЙ ГЕНЕЗИС И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ

НАЦИОНАЛЬНОЙ МОДЕЛИ МНОГОПАРТИЙНОСТИ В

УЗБЕКИСТАНЕ

09.00.02 – Философия форм сознания, культуры и практики

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ

ТАШКЕНТ – 2016

25

Тема докторской диссертации зарегистрирована под № 30.09.2014/B2014.3-4.F14 в

Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан.

Докторская диссертация выполнена в Академии Министерства внутренних дел Республики


background image

Узбекистан.

Автореферат диссертации размещен на трех языках (узбекском, русском и английском) на

веб-странице ik-falsafa@nuu.uz, по адресу www.ziyonet.uz информационно-образовательного
портала «Ziyonet».

Научный консультант: Мамадалиев Шавкатбек Олмасбаевич

доктор

философских наук, профессор

Официальные оппоненты: Саифназаров Исмоил Саифназарович

доктор

философских наук, профессор

Юлдашев Махамадилхом Мамаюнисович

доктор философских наук

Dr. Prof. Sung Dong Ki

is Assistant Professor at Frontier College,

Inha University, Republic of Korea

Ведущая организация:

Университет мировой экономики и дипломатии

Защита диссертации состоится «24» ноября 2016 г. в 14:00 часов на заседании Научного

совета 14.07.2016. F.01.04 при Национальном университете Узбекистана им. Мирзо Улугбека
(Адрес: 1000174, г. Ташкент, ул. Университетская, 4. Тел.: (99871) 227-12-24; факс: (99871) 246-53-
21, (99871) 246-02-24; e-mail: nauka@nuu.uz. Главное здание Национального университета
Узбекистана, 2-этаж, конференцзал).

С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре

Национального университета Узбекистана им. Мирзо Улугбека (зарегистрирована под №20)
Адрес: 1000174, г. Ташкент, ул. Университетская, 4. Административное здание, 2 этаж, 4 кабинет.
Тел.: (99871) 236-46-55; факс: (99871) 246-02-24.

Автореферат диссертации разослан «__» _______ 2016 года.
(протокол реестра №____ от «____» __________ 2016 года).

Б.Т. Туйчиев

Председатель Научного совета по присуждению

ученой степени доктора наук, д.ф.н., профессор

О.Д. Нишанова

Учѐный секретарь Научного совета по

присуждению ученой степени доктора наук,

д.ф.н.

М.Т. Жакбаров

Председатель научного семинара при

Научном совете по присуждению ученой

степени доктора наук, д.ф.н.

26

ВВЕДЕНИЕ (аннотация докторской диссертации)


background image

Актуальность и востребованность темы диссертации.

Мировая

практика многопартийности отражает специфические особенности, а также
интересы определенных социальных групп и слоев, поэтому создание и
экспорт ее универсальной модели создает угрозу мирному и стабильному
развитию

человечества.

Сегодня

происходящие

в

практике

многопартийности интеграционные и дифференциационные процессы,
усиление

межпартийной

конкуренции

превратили

в объективную

необходимость

системное

и

непрерывное

изучение

деятельности

политических партий. В связи с тем, что многопартийная система
представляет собой совершенствующееся политико-социальное явление,
актуальное значение имеет исследование присущих ей особенностей,
философских закономерностей.

В годы независимости в нашей стране сформировалась основанная на

«узбекской

модели»

демократическая

политическая

система,

соответствующая

национальным

и

общечеловеческим

ценностям,

осуществлен переход от однопартийной системы к многопартийной системе.
Многопартийная система в нашей стране становится гарантом достижения
социальной

справедливости

и

верховенства

закона,

общественно

политической стабильности и обеспечения преемственности власти на
демократической основе, дальнейшего развития гражданского общества,
посредством создания атмосферы политического плюрализма, многообразия
мнений и взгядов, полемики, здоровой конкуренции.

В демократических государствах мира установлен порядок выборов в

представительные

органы

государственной

власти

на

основе

многопартийности. В связи с этим исследование проблем усиления здоровой
межпартийной конкуренции, углубления сотрудничества политических
партий с органами государственной власти и управления, институтами
гражданского общества, в частности, негосударственными некоммерческими
организациями, дальнейшего повышения политической и правовой культуры
граждан, расширения полномочий политических партий в выборах является
одним из актуальнейших вопросов философской науки. Непрерывность
процессов демократизации и модернизации политической системы
Узбекистана требует постоянного совершенствования идей и идеологий
политических

партий,

консенсуального

разрешения

межпартийных

противоречий и конфликтов, глубокого анализа интересов и потребностей
электората, а также поиска их научного разрешения.

Данное диссертационное исследование в определенной степени послужит

реализации задач, определенных в Конституции Республики Узбекистан,

Конституционном законе Республики Узбекистан «Об усилении роли

политических партий в обновлении и дальнейшей демократизации

государственного управления и модернизации страны», законах «О

политических партиях», «О финансировании политических партий»,

Постановлении Кабинета Министров № 86 от 16 марта 2005 г. «Об


background image

27

утверждении Положения о порядке

государственного финансирования

уставной деятельности политических партий», а также в других
нормативно-правовых актах, относящихся к данной деятельности.

Связь

исследования

с

основными

приоритетными

направлениями развития науки и технологий республики.

Диссертационное исследование выполнено в рамках основного
приоритетного направления I. «Духовно-нравственное и культурное
развитие демократического и правового общества, формирование
инновационной экономики» развития науки и технологий республики.

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации

1

.

Изыскания, направленные на исследование философских проблем
многопартийной системы проводятся в ведущих научных центрах и
высших образовательных учреждениях мира, в частности в: University
of California, Ohio State University (США), University of Glasgow
(Шотландия, Великобритания), University of Oxford (Великобритания),
University of Heidelberg (Германия), l’Université Lille (Франция),
University of Florence (Италия), Ritsumeikan University (Япония),
L’Université Laval (Канада), Inter-Parliamentary Union (Швейцария),
Институте законодательства и сравнительного

правоведения при

Правительстве Российской Федерации (Россия).

В ходе проводимых в мире исследований, в частности, получены

ряд следующих научных результатов: аргументируется влияние
устойчивости правительства в условиях многопартийной системы,
объединения партийных фракций в блоки на парламентскую
демократию (University of California, США); раскрыты вопросы
межпартийной конкуренции в выборной кампании, источников

финансирования деятельности политических партий, формирования

1

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации: Maoz Z., Somer-Topcu Z. Political

Polarization and Cabinet Stability in Multiparty Systems: A Social Networks Analysis of European Parliaments,
1945–98 // British Journal of Political Science / Volume 40 / Issue 04 / October 2010. pp 805-833

;

Ambardi K. The

making of the Indonesian multiparty system: a cartelized party system and its origin dissertation. Presented in Partial
Fulfillment of the Requirementsfor the Degree Doctor of Philosophy in the Graduate School of The Ohio State
University. The Ohio State University, 2008. – 351 р.; Carmignani F. Measures of political instability in
multipartygovernments: a new data set with econometric applications // URL–http://www.gla.ac.uk/media/media_
219086_en.pdf; Michael T.H. Linking political parties and interest groups. – Oxford, UK: Oxford University Press,
2010 // URL–http://sites.lsa.umich.edu/mheaney/wpcontent/ uploads/sites/ 38/2014/01/ Linking Parties Groups.pdf;
Croissant A., Merkel W. Political Party Formation in Presidential and Parliamentary System // URL –
http://library.fes.de/pdf-files/bueros/philippinen/50072.pdf.; Sawicki F. La science politique et l’étude des partis
politiques // URL – http://ceraps.univ-lille2.fr/fileadmin/ user_upload/enseignants/Sawicki/Sawicki-Cahiers_
francais_1996.pdf; Fusaro C. Party System Developments and Electoral Legislation in Italy (1948-2009) //Bulletin of
Italian Politics. 2009. No. 1. Vol. 1.P. 49-68; Hiroshi M. The Changing Party System in Japan 1993-2007: More
Competition and Limited Convergence // URL – http://www.ritsumei.ac.jp/acd/cg/law/lex/rlr26/hiroshi%20
Murakami.pdf; Léon Dion. Société et politique. Tome I: Fondements de la société libérale. – Québec: Les Presses de
l’Université Laval, 1972. – 444 p.; Parliament anddemocracyin the twenty-first century: A guide to goodpractice.


background image

Written and edited by David Beetham. – Geneva: Inter-Parliamentary Union, 2006. – 216 р.; Кордик Д.Н.
Законодательный процесс в европейских государствах: Россия, Германия, Австрия, Швейцария
(сравнительно-правовой анализ): Дисс. ... канд.юрид.наук. – М., Институт законодательства и сравнительного
правоведения при Правительстве Российской Федерации, 2007. – 198 с.

28

правительства, взаимоотношений политических партий в законотворчестве
(Ohio State University, США); освещены меры предупреждения политической
нестабильности

сформированного

на

основе

многопартийности

правительства, общие и частные аспекты идеологий политических партий
(University of Glasgow, Шотландия, Великобритания); раскрыты взаимосвязи
политических партий с другими институтами гражданского общества
(University of Oxford, Великобритания); раскрыты вопросы современного
менеджмента в политических партиях, взаимоотношения фракций
политических партий, раскрыто влияние этих взаимоотношений на
парламент и правительство (University of Heidelberg, Германия); освещены
вопросы общественного состава электората политических партий,
финансирования деятельности политических партий (l’Université Lille,
Франция); обосновано влияние многопартийности на избирательное
законодательство (University of Florence, Италия); рассматриваются вопросы
взаимной конкуренции и схожести в японской многопартийной системе,
идеологий политических партий, а также обоснованы их связи с голосами
избирателей (Ritsumeikan University, Япония); раскрывается место и значение
парламентских фракций и объединений (L’Université Laval, Канада);
рассмотрены место политических партий в парламенте, деятельность
оппозиционных

политических

партий

(Inter-Parliamentary

Union,

Швейцария); рассматривается законодательный процесс в России, Германии,
Австрии, Швейцарии, обосновывается участие в этом процессе фракций
политических партий (Российская Федерация).

По вопросам дальнейшей демократизации многопартийной системы в

мире проводится ряд научных исследовании, в частности, по следующим
приоритетным направлениям: раскрытие особенностей идей и идеологий
политических

партий;

расширение

полномочий

процессе

законотворчества, принятия законов) партийных формирований (фракций,
партийных групп) в высших и местных представительных органах;
стимулирование

межпартийной

борьбы,

здоровой

межфракционной

конкуренции,

развитие

внутренней

демократии в управленческих

формированиях политических партий.

Степень изученности проблемы.

В трудах Первого Президента

Республики Узбекистан Ислама Каримова освещены концептуальные
вопросы, связанные с философией системы многопартийности, местом
политических партий в общественной политической системе, их
полномочиями в формировании государственной власти, управлении и
осуществлении контроля, здоровой межпартийной конкуренции, оппозицией,
электоратом.

В

Узбекистане

вопросы

философского

генезиса

системы

многопартийности, влияния политических партий на органы управления,


background image

развития народовластия, повышения политической культуры граждан, места
политических партий в развитии политической демократии исследовались
С.Адилходжаевой, К.Джаваковой, В.Дубковым, Р.Жумаевым, М.Кобиловым,
С.Жураевым, Ш.Мамадалиевым, Ф.Мусаевым, И.Саифназаровым,

29

Ж.Тошкуловым, Б.Туйчиевым, М.Киргизбоевым, А.Кодировым

1

. В их

исследованиях обосновывается наличие объективной необходимости
системного исследования философского генезиса и перспектив развития
национальной модели многопартийности.

Ш. Аббосходжаев, О. Жумаев, Н.Норматов, М. Миракулов, Р.Хакимов,

К. Хамидова, Ш.Якубов

2

изучали вопросы политических партий и выборов,

места политических партий в мажоритарной, пропорциональной и
смешанной системах выборов, порядка финансирования деятельности
политических партий в процессе выборов.

И.Беков, Х.Одилкориев, Ш. Кудратходжаев, Р.Хакимов, А.Йулдошев,

М.Ельшов, М.Хасанова, Д.Эрназаров

3

исследовали вопросы, связанные с

деятельностью политических партий в парламенте и местных кенгашах.

Из зарубежных ученых и ученых стран СНГ Р.Арон исследовал

негативные стороны однопартийной системы и преимущества системы
многопартийности, а также философскую сущность оппозиции; Алексис де
Токвиль – взаимоотношения крупных и малых партий в процессе выборов,
М.Я.Острогорский – связь партийных систем с государственной властью и
выборными процессами, М.Дюверже – сущность, структуру, виды и формы
управлений политических партий, М.В.Баглай, Ж. Бюрдо, С.Е.Заславский,
В.Е.Чиркин, Ю.А.Юдин – философские, социологические и правовые
вопросы деятельности политических партий, Б. Клаус, К.С.Гаджиев, Г.Р.

1

Адилходжаева С.М.

Роль политических партий в механизме демократии. – Ташкент: ТГЮИ, 2009;

Дубков В

.

Что день грядущий им готовит (О ближайших перспективах отечественной многопартийности).
//Общественное мнение. Права человека. – 2011. – № 1. – С. 40-43;

Джавакова К.В

. Институты народовластия

в Республике Узбекистан. – Ташкент: Академия МВД Республики Узбекистан, 2006;

Жумаев Р., Қобилов М.

Кўппартиялилик – давр талаби // Шарқона босиқлик сири. (Ҳ.Воҳидовнинг умумий таҳрири остида). –
Тошкент: Ўзбекистон, 1994;

Жураев С.А

. Фуқаролик жамияти ва амалиѐт /Илмий таҳлилий мақолалар

тўплами. – Тошкент: Тошкент Давлат шарқшунослик институти, 2003;

Мамадалиев Ш. О

. Халқ ҳокимияти. –

Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2003;

Мусаев Ф

. Демократик давлат қуришнинг

фалсафий-ҳуқуқий асослари. –Тошкент: O’zbekiston, 2007;

Саифназаров И

. Сиѐсий партиялар ва давлат

бошқаруви органлари ҳамкорлиги //Фуқаролик жамияти. – 2007. – №2. – Б.16-18;

Туйчиев Б.

Политическая

культура и демократизация общества. – Ташкент: Изд-во Нац. ун-та Узбекистана, 2009;

Қирғизбоев М.

Фуқаролик жамияти: генезиси, шаклланиши ва ривожланиши. – Тошкент: Ўзбекистон, 2010;

Қодиров А

.

Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизимини шакллантиришнинг концептуал муаммолари // Ҳуқуқ–Право–Law.
– 2002. – № 4. – Б. 51-53.

2

Беков И. Р., Аббосхўжаев Ш. А

. Сайлов ва сиѐсий партиялар. – Тошкент: ТДЮИ, 2004;

Жумаев О

. Сиѐсий

партияларнинг сайлов жараѐнидаги этикаси. – Тошкент: ТДЮИ, 2004; Сиѐсий партиялар мамлакатни
модернизациялаш жараѐнида / Тузувчилар: Н.Норматов, М.М.Миракулов, Р.Хакимов ва бошқ. – Тошкент:
Ғ.Ғулом номидаги адабиѐт ва санъат нашриѐт-матбаа ижодий уйи, 2009;

Хамидова К. Т

. Сайловлар ва сиѐсий

партиялар фаолиятини молиялаштириш. – Тошкент: ТДЮИ, 2004;

Якубов Ш.

Сайловлар жараѐнларида

сиѐсий партиянинг ваколатли вакили ва кузатувчисининг иштироки // Демократлаштириш ва инсон
ҳуқуқлари. – 2014. – №3. – Б. 28-33.

3

Беков И.Р.

Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси ва сиѐсий партиялар. – Тошкент:

ТДЮИ, 2010;

Одилқориев Х.Т

. Конституция ва фуқаролик жамияти. – Тошкент: Шарқ, 2002;

Қудратхўжаев


background image

Ш. Т

. Ўзбекистонда профессионал парламент тизимининг сиѐсий институт сифатида шаклланиши ва

ривожланиши истиқболлари. – Тошкент: Шарқ, 2007;

Хакимов Р.Р.

Давлат ҳокимияти тизимида парламент:

назария ва амалиѐт муаммолари. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Амалдаги
қонун ҳужжатлари мониторинги институти нашриѐти, 2012; Халқ депутатлари маҳаллий Кенгашларидаги
сиѐсий партиялар гуруҳлари фаолиятини ташкил этиш (методик қўлланма) /А.Э.Йўлдошев, М.Л.Ельшов,
М.Б.Хасанова. – Тошкент: Navro’z, 2014; Эрназаров Д. Депутатлар бирлашмаларининг фуқаролик жамияти ва
вакиллик органлари ўртасидаги ўзаро алоқадорликни мустаҳкамлашдаги роли // Фуқаролик жамияти –
Гражданское общество – Civil society. – 2014. – № 3. – Б. 36-38.

30

Латфуллин, Ж. Сартори, У.К.Чиналиев, А.Кроуссон, В.Меркель

1

– эволюцию

системы многопартийности, национальные и общечеловеческие ценности,
проблемы, связанные с модернизацией общественно-политических
процессов.

Связь темы диссертации с научно-исследовательскими работами

высшего образовательного учреждения, где выполнена диссертация.

Диссертация выполнена в рамках научных исследований по теме «Процессы
развития и совершенствования деятельности институтов гражданского
общества» перспективной программы развития научно-исследовательских
работ в Академии Министерства внутренних дел Республики Узбекистан на
2016-2018 годы.

Целью исследования

является раскрытие философских особенностей

национальной модели многопартийности в Узбекистане, философское
обобщение тенденций развития практики многопартийности, а также
обоснование предложений и рекомендаций по совершенствованию
методологических основ многопартийности.

Задачами исследования

являются

:

определение генезиса, общих аспектов и особенностей национальной

модели многопартийности;

разработка предложений на основе исследования механизмов

обеспечения соответствия интересов народа и электората, а также правовых
основ системы многопартийности;

раскрытие философских аспектов идеологической деятельности

политических партий;

анализ полномочий и прав партийных фракций, партийных групп в

национальной модели многопартийности, разработка рекомендаций по ее
совершенствованию;

изучение философской, идейной и идеологической взаимосвязи системы

многопартийности с процессами демократических выборов, определение
перспектив развития здоровой межпартийной конкуренции и конструктивной
оппозиции в условиях демократического обновления;

разработка практических предложений по усилению деятельности

политических

партий

в

процессе

совершенствования

качества

разрабатываемых законов;

1

Арон Р.

Демократия и тоталитаризм //http://www.biblioclub.ru/book/26468/;

Burdo J.

Les parties politiques en


background image

Europe. P., 1992.;

Beyme Klaus von

. Political Parties Western Demokracies. Aldershot: Gower/New York, 1985;

Гаджиев К.С

. Политология: основной курс. – М.: Высшее образование, 2008;

Дюверже М

. Политические

партии //http://bookz.ru/authors/duverje-moris/duverje_m01.html.; Основы теории политических партий /Под
ред.С.Е.Заславского. – М.: Европа, 2007;

Латфуллин Г.Р., Новичков Н.В

. Политическая организация. – СПб.:

Питер, 2007;

Острогорский М.Я

. Демократия и политические партии. – М.: РОССПЭН, 1997;

Sartori G

.

Parties and party systems: a framework for analysis. – Colchester: ECPR, 2005; Сравнительное конституционное
право / Чиркин В.Е., Юдин Ю.А. и др. – М.: Манускрипт, 1996;

Чиналиев У.К.

Политические партии

Кыргызстана. – М., 1999;

Юдин Ю.А

Политические партии и право в современном государстве. – М.:

Форум–Инфра-М, 1998;

Croissant A., Merkel W.

Political Party Formation in Presidential and Parliamentary

System // URL – http://library.fes.de/pdf-files/bueros/philippinen/50072.pdf;

Токвиль Алексис де.

Демократия в

Америке. – М.: Прогресс, 1992.

31

разработка теоретических выводов, практических предложений и

методологических рекомендаций, выражающих роль политических партий в
повышении политической культуры и общественной активности граждан.

Объект исследования.

Дальнейшая демократизация и модернизация

многопартийной системы Узбекистана.

Предметом исследования

являются философский генезис и

перспективы развития национальной модели многопартийности Узбекистана.

Методы исследования.

В диссертации применялись такие методы

исследования и анализа, как анализ и синтез, дедукция и индукция,
исторический, логический, сравнительный анализ, анкетирование, интервью,
контент-анализ.

Научная новизна исследования

заключается в следующем: разработана

норма, направленная на совершенствование практики дальнейшего
расширения полномочий политических партий в выборах в
представительные органы государственной власти;

обоснована целесообразность использования в многопартийных

системах государств мира философии осуществления деятельности в рамках
закона, нравственности и духовности, присущей национальной модели
многопартийности Узбекистана;

разработаны философски обоснованные предложения о признании

фракции политической партии в качестве субъекта парламентского контроля;
обосновано служение философии здоровой конкуренции между фракциями
политических партий гармонизации интересов фракций и депутатских групп
в процессе принятия законов, осуществлению парламентского контроля в
обеспечении исполнения законов.

Практические результаты исследования.

Усовершенствованы субстанциональные понятия (политическая партия,
оппозиция, фракция, система многопартийности, партийная группа),
выражающие философские особенности национальной модели
многопартийности Узбекистана.

Достоверность результатов исследования.

Теоретические подходы и методы, использованные в диссертации, взяты из
официальных источников; результаты проведенного социологического опроса
основываются на соответствующем образом оформленных анкетах, интервью
и экспертных опросах; выводы, предложения и рекомендации утверждены
представительными органами и внедрены в практику.

Научная и практическая значимость результатов исследования

.


background image

Научная

значимость результатов проведенного на основе философского

исследования национальной модели развития многопартийности в процессе
дальнейшей демократизации и модернизации общества в Узбекистане
характеризуется возможностью их использования при совершенствовании
идей и идеологий политических партий, научно-теоретических и теоретико

фундаментальных исследований, а также методологических подходов в этом

направлении.

32

Практическая

значимость результатов исследования заключается в

возможности их использования при разработке нормативно-правовых актов,
направленных на дальнейшее совершенствование национальной модели
многопартийности в Узбекистане, обеспечении стимулирования здоровой
межпартийной конкуренции и политической стабильности.

Внедрение результатов исследования.

Разработанные общественно

философские, правовые предложения по генезису и перспективам развития
национальной модели многопартийности в Узбекистане были использованы
в следующем:

предложения по дальнейшему усилению межпартийной здоровой

конкуренции в выборах в государственные представительные органы
использовались при разработке положений статьи 1 Закона Республики
Узбекистан «О внесении изменений и дополнений в некоторые
законодательные акты Республики Узбекистан» от 29 декабря 2015 г., ЗРУ №
396 (свидетельство № 02/1-2 Комитета по законодательству и судебно
правовым вопросам Законодательной палаты Олий Мажлиса Республики
Узбекистан от 7 января 2016 г.), что способствует созданию равных
возможностей многочисленным и малочисленным партиям в общенародных
выборах, дальнейшему расширению выборных прав избирателей;

выводы о признании фракций политических партий в качестве субъектов

парламентского контроля и рекомендации по обеспечению их участия в
парламентских запросах использовались при подготовке Закона Республики
Узбекистан «О парламентском контроле» от 11 апреля 2016 г. ЗРУ № 403
(свидетельство

06-1/630

Комитета

по

законодательству

и

судебно-правовым вопросам Законодательной палаты Олий Мажлиса
Республики Узбекистан от 13 июня 2016 г.). Это способствует усилению
межфракционной борьбы и повышению качества разрабатываемых законов;

предложения

по

дальнейшему

развитию

парламентаризма,

формирования структуры политических партий в представительных органах
государственной власти, усилению их роли в разрешении важнейших
вопросов модернизации страны использовались в процессе разработки
Закона Республики Узбекистан «О парламентском контроле» от 11 апреля
2016 г. ЗРУ № 403 (свидетельство № 06-1/630 Комитета по законодательству
и судебно-правовым вопросам Законодательной палаты Олий Мажлиса
Республики Узбекистан от 13 июня 2016 г.). Данная практика способствует


background image

полному обеспечению исполнения законов исполнительными органами
государственной власти;

при подготовке глав IV и V учебника по дисциплине «Теория и практика

построения демократического общества в Узбекистане», подготовленного на
основе новых Государственных образовательных стандартов (свидетельство
№ 89-03-1638 Министерства высшего и среднего специального образования
Республики Узбекистан от 28 декабря 2015 г.). Это способствует повышению
политической и правовой культуры слушателей и курсантов.

33

Апробация результатов исследования

. Результаты исследования, в

частности, доклады по темам: «Инновационные идеи и развитие» (Ургенч,
2013), «Глобализация и концепция гуманизма: основные мотивы и идеи»
(Андижан, 2014), «XIX международная конференция, посвященная
проблемам общественных и гуманитарных наук» (Москва, 2014), «Наука и
общество в условиях глобализации» (Уфа, 2014), «Теория права и актуальные
вопросы образования» (Ташкент, 2015), «Инновации в технологиях и
образовании» (Болгария, Велико Тырново, 2015), «Современные методы
научных исследований в системе глобального высшего образования» (Навои,
2015), «Актуальные проблемы государства и права» (Ташкент, 2015),
«Актуальные проблемы толерантности в углублении демократических
реформ и развитии гражданского общества: методология исследования,
современность и перспективы» (Ташкент, 2015), были изложены и прошли
апробацию в ходе 9 научно-практических конференций международного и
республиканского масштабов.

Опубликование результатов исследования.

По теме исследования

диссертантом опубликовано 50 научных работ, в том числе 1 монография, 14
статей (в республиканских журналах – 11, в международных журналах – 3) в
научных изданиях, рекомендованих Высшей аттестационной комиссией
Республики Узбекистан для публикации основных научных результатов
докторских диссертаций.

Структура и объем диссертации.

Диссертация состоит из введения,

четырех глав, заключения, списка использованной литературы и приложений.
Объем диссертационной работы составляет 216 страниц.

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

В

вводной

части диссертации обосновывается актуальность и

востребованность

темы

исследования,

раскрывается

взаимосвязь

исследования с основными приоритетными направлениями развития науки и
технологий

республики,

проводится

обзор

зарубежных

научных

исследований по теме, определяются цель и задачи, объект и предмет
исследования, научная новизна и практические результаты исследования,
обосновывается

научная

и

практическая

значимость

результатов


background image

исследования, их достоверность, приводятся сведения о практическом
внедрении результатов исследования, опубликованности результатов,
структуре и объеме диссертации.

В первой главе диссертации

«Философский генезис и особенности

развития системы многопартийности»

анализируются генезис, сущность,

виды

системы

многопартийности,

имманентные

особенности

многопартийной системы в Узбекистане, соответствие плюрализма и
интересов.

Однопартийная система не выражает интересы различных слоев

населения, а охраняет свои узкоинституциональные интересы.

34

Особенность двухпартийной системы (бипартизм) заключается в том,

что в борьбе за власть две партии занимают положение монополиста, что
приводит к отстранению остальных партий с арене политической борьбы.

При многопартийной системе создается равноправное политико правовое

пространство для деятельности политических партий, между которыми
образуется среда здоровой конкуренции, а при формировании
государственной власти обеспечивается соблюдение интересов всех
избирателей.

В диссертации формилируется определение многопартийности как

политико-правовой системы, обеспечивающей участие двух или более
политических партий в формировании, управлении и контроле за
представительными органами государственной власти.

Имманентными свойствами национальной модели многопартийной

системы в Узбекистане являются формирование народной власти на законной
основе, сохранение баланса интересов между социальными группами,
внедрение идей политических партий в законы, осуществление целей и задач,
закрепленный в определенных программах.

Национальная модель многопартийности в нашей стране не была

«импортирована» со стороны, не появилась в результате внешних давлений
или

указаний,

а

возникла

на почве объективных социальных

закономерностей, внутренней мотивации и стимулов.

В силу демократических изменений, происходивших в общественном

прогрессе, для выражения интересов и потребностей различных социальных
групп, реализации этих интересов посредством власти возникла объективная
необходимость в политических партиях. Эта объективная необходимость
образует генезис национальной модели многопартийности.

Генезис многопартийной системы в Узбекистане связан с

демократическими процессами начала ХХ века.

Если их

схожие признаки

характеризуются концентрацией членов

партии вокруг своего лидера, выражением интересов определенного
общественного слоя, то

отличительные признаки

проявляются в движении

нашего народа за национальную свободу и борьбе против агрессоров.


background image

В начале ХХ века на формирование партий в нашей стране заметное

влияние оказало движение джадидов. В результате активной деятельности
джадидов произошло объединение народа, возросло его самосознание,
политическое сознание и культура, усилились процессы национального
возрождения. В силу этого в нашей стране возникли необходимые условия
для формирования одного из демократических институтов – системы
многопартийности.

Однако большевики положили конец общественно-политическим

движениям, связанным с национальным возрождением, в том числе и
многопартийной системе. Все партии, кроме партии большевиков,
подверглись преследованию и были ликвидированы.

Государственная независимость создала политико-правовые

возможности для формирования и развития системы многопартийности,

35

превратила еѐ в объективную действительность, национальную модель. В
диссертации уделяется внимание изучению разнообразия интересов в
обществе, приводится их классификация с позиции их проявления во
времени и пространстве, личности, социальных групп и политических
институтов. Закрепление в развивающемся гражданском обществе
Узбекистана принципа «приоритетности интересов личности над
государственными, что, человек, его права и свободы, интересы являются
наивысшими ценностями»

1

является идейно-правовым источником развития

политического плюрализма.

В обществе интересы личности и народа (большинства) не всегда

соответствовали друг другу. По этой причине партийные фракции,
демократические блоки, оппозиция в парламенте должны принимать
решения, выражающие интересы большинства и меньшинства, решения,
порождающие философию компромисса. Этого можно достичь, говоря
словами Ф. Хайека, посредством «соглашений об общих порядках»

2

.

Политические партии в Узбекистане стремятся к достижению гармонии

национальной идеи, выражающей интересы определенной социальной
группы и народа, с идеологией. В диссертации это раскрывается как способ
социальной своеобразной философской технологии.

Отсутствие гармонии интересов в обществе порождает различные

противоречия и социально-политические кризисы. В связи с этим в
исследовании

в качестве объективной социальной необходимости

обосновывается способствование многопартийной системы не разделению
общества на различные группы и классы, а наоборот, обеспечению
социального консенсуса между ними, гармонизации их интересов
посредством философии компромисса.

Во второй главе диссертации

«Диалектика общечеловеческого и

национального

в

национальной

модели

многопартийности»

анализируются политико-правовые основы многопартийной системы в
Узбекистане, схожие и отличительные черты идей, идеологий, отраженных в


background image

программах политических партий, необходимые условия для формирования
и развития многопартийной системы.

Правовые основы деятельности политических партий Узбекистана

регламентируются нормами международного права, связанными с
политическими партиями, законодательными актами Республики Узбекистан,
непосредственно или опосредовано связанными с их деятельностью.

В работе констатируется наличие в Конституции и соответствующих

законах Республики Узбекистан правовой основы для формирования
соответствующих мировым стандартам парламентарской демократии,
политического плюрализма и многопартийности.

1

Каримов И.А. Человек, его права и свободы – высшая ценность. Т.14. – Т.: Узбекистан, 2006. – С. 33-34.

2

Хайек Ф.А. Общество свободных. – London, Overseas Publicftions Interchange Ltd,1990. – С.41.

36

Конституция Республики Узбекистан признает общественное развитие

на основе многообразия политических институтов, идеологий и мнений,
гарантировано право свободного объединения граждан в политические
партии и общественные движения. Это, в свою очередь, создает возможность
реализации политических прав граждан.

В диссертации проводится сравнительный анализ норм конституций

развитых демократических государств (Швейцария, штат Калифорния США,
Германия), а также норм законов о политических партиях таких государств,
как Великобритания, Германия, Австрия, Израиль, Бразилия, раскрывается
механизм образования политических партий в этих государствах в
добровольном порядке снизу, по инициативе граждан.

В диссертации проанализирована деятельность политических партий в

Республике Узбекистан и на этой основе дано следующее определение
политических партий: «

Политическая партия

это добровольное

политическое

объединение

граждан,

правомерно

формирующее

государственную власть, обладающее своей идеей и идеологией,
управленческой структурой, электоратом и программой действий

»

.

Следовательно, политическая партия – демократический институт,
формирующий государственную власть посредством выборов.

В диссертации подчеркивается, что политические партии Узбекистана

являются политическими партиями парламентского типа, осуществляющие
свою деятельность в рамках закона, на основе нравственности и духовности.

Они обеспечивают смену представительных органов государственной

власти законным путем, воплощают интересы электората, руководствуясь
критериями нравственности и духовности.

Влияние, развитие и перспективы политических партий в общественно

политическом бытие связаны с целым рядом факторов.

Во-первых,

с систематическим совершенствованием устава и программ

политической партии;

во-вторых,

обретения доверия граждан путем


background image

выполнения обязательств, определенных в предвыборной программе
политической партии;

в-третьих

, политические партии должны оказывать

влияние на формирование демократических ценностей, национальный
прогресс путем сотрудничества с органами самоуправления граждан и
негосударственными некоммерческими организациями.

Политические партии на основе целей и идей, изложеннных в своих

программах, формируют свои идеологии, а также программы действий.
Поскольку «сначала появляется идея, затем на ее основе возникает
идеология, на основе идеологии строится система, политика»

1

.

Сегодня в мире деятельность большинства политических партий

осуществляется на основе социал-демократической, либерально
демократической, консервативной идеологий.

1

Каримов И.А. Наша высшая цель – независимость и процветание Родины, свобода и благополучие народа.

Т.8. – Ташкент: Узбекистан, 2000. – С. 452.

37

В диссертации с позиции именно такого мирового опыта проводится

сравнительный анализ идей и идеологий политических партий в
Узбекистане.

Либерализм

определяется свободой и ответственностью личности, не

рассчитывающей на благотворительность и покровительство других,
верящей только в свои силы, гармонией интересов индивидов и социальных
групп, выражает идеи защиты равенства граждан перед законом, а

неолиберализм

не исключает роли государства в этих процессах.

Движение предпринимателей и деловых людей – Либерально

демократическая партия Узбекистана хоть и опирается на идеологию
либерализма, однако в настоящее время ей присущи и особенности
идеологии неолиберализма.

Консерватизм

отражает защиту существующих обычаев, традиций и

ценностей, охраняет национальные, общечеловеческие ценности от угроз и
нарушений. Это, как правило, предупреждает угрозы социальных взрывов и
нестабильности, а также иные политические катаклизмы.

Известно, что Демократическая партия Узбекистана «Миллий

тикланиш» («Национальное возрождение») является партией, опирающейся
на консервативную (

либерально-консервативную

) позицию. Опора на

традиции – духовный облик консерватизма. Данная партия выражает и
защищает идеи граждан, основанные на национальном духе, мировоззрении,
национальном самосознании и патриотизме.

Еще одной идеологией, распространенной в системе многопартийности,

является социал-демократическая идеология. Основу современной социал
демократии составляют расширение политических и экономических свобод,
систематическое повышение благосостояния жизни на основе усиления
общественного сотрудничества, социальной обеспеченности.


background image

Народно-демократическая партия Узбекистана и Социал

демократическая партия «Адолат» осуществляют свою деятельность на
основе социал-демократической идеологии.

В диссертации подчеркивается, что Народно-демократическая партия

Узбекистана и Социал-демократическая партия «Адолат» осуществляют
свою

деятельность

поддерживая

общественные

слои,

отдающие

предпочтение социальной защите; Либерально-демократическая партия
Узбекистана – бизнесу и предпринимательству; Демократическая партия
«Миллий

тикланиш»

(«Национальное

возрождение»)

развитию

национальных ценностей, обычаев и традиций.

В исследовании проводится критический и сравнительный анализ их

программ. Следовательно, политические партии Узбекистана, охватывая все
слои населения, уделяют внимание гармонизации интересов электората и
национальной идеи, выражающей общенародные интересы.

В

третьей главе диссертации

«Вопросы повышения роли

демократических институтов в совершенствовании деятельности
национальной

модели многопартийной системы»

анализируются

имманентные особенности демократического управления в национальной

38

модели многопартийности, место партийных фракций в парламенте, способы
и средства дальнейшего усиления деятельности партийных групп в местных
Кенгашах, взаимосвязь национальной модели многопартийности, а также
системы выборов.

Правовое демократическое государство и гражданское общество

опирается на демократическое управление. «Демократия – это свобода на
всех этапах управления»

1

. Там, где управление научно обоснованно, там

достигаются положительные результаты.

В системе многопартийности политическая партия, опирающаяся на

демократическое управление, отличается от партий, основывающихся на
олигархических,

авторитарных

способах

управления,

достижением

значительных успехов. В частности, соблюдение политическими партиями
демократического

управления

служит

обеспечению

общественной

безопасности, социально-политической стабильности, прав и свобод
человека.

В работе отмечается, что в системе многопартийности действия

лидирующей партии, сформировавшей правительство, противоречащие
правам и интересам других партий, могут привести к негативным
последствиям.

Лишь при условии строгого соблюдения членами партии идеям,

выдвинутым в их партийной программе, члены политических партий смогут
убедить других в верности своих идей. Особая роль отводится лидеру партии
в усилении чувства патриотизма, народолюбия и справедливости у членов
партии.

В исследовании анализируются концептуальные основы руководства


background image

политическим лидером партией, вывода новых креативных сил на
политическую арену.

Система управления политических партий начинается с первичных

партийных организаций. Именно первичные партийные организации,
осуществляя практическое обеспечение программы политической партии,
повышают ее авторитет в обществе.

Для развития внутренней демократии в органах управления

политических партий необходимо,

во-первых

, установить между ними не

вертикальные взаимосвязи, а горизонтальные отношения «субъект-субъект»;

во-вторых,

решения на партийных собраниях должны приниматься на основе

соответствия мнений меньшинства и большинства;

в-третьих,

каждый член

партии должен быть ответственен за исполнение решений, а при обеспечении
их исполнения необходимо, чтобы вышестоящие органы партии
осуществляли контроль за нижестоящими, а нижестоящие органы за
вышестоящими.

В процессе принятия законов, решений и других нормативно-правовых

актов между фракциями политических партий в парламенте возникает

1

Каримов И.А. Узбекистан: национальная независимость, экономика, политика, идеология. Т.1. – Т.:

Узбекистан, 1996. – С. 302.

39

обстановка здоровой конкуренции. Это обеспечивает качество принимаемых
нормативно-правовых актов и их служение интересам общества. Фракции
нижней палаты национального парламента в Узбекистане формируются на
основе многопартийности. В связи с этим выдвижение кандидатов в
депутаты Законодательной палаты Олий Мажлиса только политическими
партиями имеет важное значение. А это, в свою очередь, призывает фракции
политических партий к принятию законов, служащих интересам электората,
общества и государства, законов, имеющих стратегическое значение, а также
обеспечивающих выход нашей страны в ряд развитых государств.

Практическое выполнение партийными фракциями данный задачи

обеспечит воплощение стратегических целей в стране.

Под фракцией понимается объединение не менее девяти депутатов,

избранных в Законодательную палату Олий Мажлиса, в целях внедрения в
законы идей и предвыборной программы политической партии.

В диссертации исследуются вопросы места фракций в демократизации

политической системы Узбекистана, модернизации страны. Продвижение
политическими партиями Узбекистана через свои фракции идей поддержания
электората, внедрение этих идей в законодательные акты посредством
законотворческой деятельности фракций политических партий дают
практические результаты;

во-вторых,

важным является дальнейшее усиление

фракциями политических партий конструктивной идеологической
конкуренции и осуществление деятельности в этих процессах в соответствии
с законом;

в-третьих,

фракции политических партий требуют от своих


background image

членов высокой степени политической и правовой культуры

.

Ибо она

является основной силой, формирующей общественное мнение граждан о
партии.

А также, члены фракций в Олий Мажлисе Республики Узбекистан

должны будут уметь анализировать программу действий кандидата на
должность Премьер-министра на ближайшую и долгосрочную перспективы
деятельности Кабинета Министров и исходя из этого принять решение,
имеющее государственное значение.

В диссертации рассматривается деятельность депутатского корпуса в

местных Кенгашах в составе определенных групп, постоянных и временных
комиссий.

Деятельность партийных групп в местных Кенгашах направлена на

проявление самоотверженности в вынесении на повестку дня проектов
постановлений,

принятии

решений,

интересующих

электорат

и

обеспечивающих разрешение проблем, исходя из партийных интересов.

Под партийной группой понимается объединение не менее пяти

депутатов, избранных в местные Кенгаши, с целью внедрения предвыборной
программы в решения местной исполнительной власти.

Организация партийной группы в местных Кенгашах,

во-первых

, означает

поддержку избирателями партии и ее предвыборной платформы,

во вторых

,

оказывает эффективное воздействие на принятие проекта

40

постановления, предложенного партией.

В диссертации, в целях дальнейшего повышения активности партийных

групп, усиления общественного контроля, обосновывается целесообразность
наделения политической партии, получившей наибольшее количество
депутатских мест или нескольких политических партий, получивших равное
количество депутатских мест, в выборах в Кенгаши народных депутатов
областей и города Ташкента, правом рекомендовать Премьер-министру
кандидатов на пост хокима, а также политической партии, получившей
наибольшее количество депутатских мест или нескольких политических
партий, получивших равное количество депутатских мест в выборах в
Кенгаши народных депутатов районов и городов, правом рекомендовать
хокимам областей кандидатуры на должности хокимов районов (городов).

Выборы, являясь важным институтом демократии, неразрывно связаны с

деятельностью политических партий. В развитых государствах на всех
стадиях выборов, в частности, в выдвижении кандидатов, при проведении
агитации и пропаганды, голосования, а также в ходе подсчета голосов по
итогам голосования принимают участие полномочные представители
политических партий. Это способствует открытому, справедливому,
демократическому проведению процесса выборов.

Основными механизмами системы многопартийности являются

создание условий для плюрализма мнений, обеспечение свободы выбора в
альтернативных выборах

.


background image

В период избирательной кампании, в результате вступления нескольких

политических партий во взаимные дискуссии достигается истина, и
избиратель имеет возможность самостоятельно определить: идее какой
партии или какому кандидату отдать свой голос.

В таких странах, как США, Канада, Мексика, Португалия, Бразилия, а

также и в Узбекистане, право выдвижения кандидатов в представительные
государственные органы принадлежит политическим партиям.

В США выдвижение кандидатов происходит на партийных кокусах

(заседания политических партий, проводимые в целях разрешения
организационных и стратегических проблем, выдвижения от партий
кандидатов на местные политические должности и кандидатов в президенты,
финансируемые партией) или праймеризе (предварительные выборы, при
которых проводится голосование за кандидата от политической партии для
участия в основных выборах, финансируемые за счет государственного
бюджета).

В Канаде участие кандидата в выборах от имени какой-либо партии

должно утверждаться лидером партии или его заместителем. В работе
изучена деятельность политических партий Узбекистана в избирательном
процессе. Политические партии посредством предвыборных программ
имеют возможность провести свои идеи через всенародное обсуждение.
Следовательно, партии, обосновав свою идеологию, содержащуюся в
программе, отражающей интересы и пути разрешения

41

проблем электората, привлекая посредством этого электорат, должны
служить развитию общества и системы многопартийности. В таких странах,
как Великобритания, Канада, Австралия, Мексика политические партии
регистрируются Избирательными комиссиями. В практике Узбекистана
политические партии проходят регистрацию в Министерстве юстиции. В
диссертации, исходя из принципа разделения властей, обосновывается
целесообразность регистрации политических партий независимым субъектом
– Центральной избирательной комиссией. Политическая партия, набравшая
по итогам выборов в Законодательную палату Олий Мажлиса Республики
Узбекистан наибольшее количество депутатских мест, имеет возможность
рекомендовать кандидатов на должность руководителя правительства,
реализовать в процессе законотворчества определенные в их программах
цели и задачи. Это способствует дальнейшему усилению здоровой
межпартийной конкуренции. В четвертой главе

«Перспективы развития

национальной модели многопартийности»

диссертации анализируются

перспективы развития здоровой межпартийной идеологической конкуренции
и конструктивной оппозиции, механизмы совершенствования деятельности
фракций политических партий в процессе законотворчества, исследуются
вопросы повышения роли политических партий в повышении политической
культуры и общественной активности граждан.


background image

Политическим партиям в Узбекистане созданы широкие возможности

для внесения своего вклада в развитие страны посредством межпартийной
конкуренции, однако нельзя сказать, что все политические партии в полной
мере используют эти возможности. Особое значение имеют: реализация
политическими партиями важных для своей деятельности идей, активные
действия по выполнению задач, определенных в предвыборных программах,
установление предмета конкуренции. Для привлечения электората и
избирателей закономерным является создание благоприятных условий для
идеологической

борьбы

и

конструктивной

конкуренции

между

политическими партиями.

В диссертации научно обосновывается объективная необходимость

обладания оппозицией парламента своей фракцией и альтернативной
правительству программой действий.

Оппозиционная партия, пропагандируя свои идеи и идеологию, в борьбе

за власть не должна выступать против закона, нравственности и духовности.
Сущность оппозиционной политической партии составляют борьба за
доверие электората, выдвижение программных целей, выражающих желание
и волю избирателей, выбор путей конструктивной оппозиции по отношению
к партии, занявшей большинство мест в парламенте, предложение новых
альтернативных решений по вопросам дальнейшего развития и обновления
общества.

Следует отметить, что практическую значимость имеет то, что

политические партии в процессе реализации целей электората должны стать

42

ведущей силой. Конечно, при выполнении данных задач особое значение
приобретает идейная борьба, конструктивная конкуренция между партиями.
Депутат политической партии в парламенте должен защищать интересы
электората путем отражения в законах его социально-экономических
потребностей, целей и стремлений. Теоретико-практической движущей
силой для решения этих задач является предвыборная программа партии.
Основной целью образования фракций в парламенте является защита и
поддержка своего мнения в процессе законотворчества, путем объединения
представителей партии на основе предвыборной программы партии. В
диссертации уделяется внимание отражению в процессе законотворчества
обеспечения единства и сплоченности во внутренней демократии фракций.

Законы, обсуждаемые фракцией, могут стать причиной острой

полемики. Однако в этом процессе решение членами фракции проблемы с
позиции интересов электората и с учетом задач, определенных в программе
партии обеспечивает положительный результат.

Вместе с тем, приход к консенсусу членов фракции, имеющих

различные взгляды по обсуждаемому закону, свидетельствует о наличии в
партийной фракции внутренней демократии.

Законодательная деятельность партийных фракций иногда носит


background image

декларативный характер. При проявлении инициативы по проектам законов,
выражающих интересы страны и отдельных ее территорий, все ещѐ
незаметно живое и здоровое межфракционное обсуждение, дискуссии,
конкуренция политических идей и подходов.

В диссертации выносятся предложения по развитию законодательной

инициативы фракций политических партий. На примере таких стран, как
Германия, Швейцария целесообразно передача права законодательной
инициативы фракциям политических партий нижней палаты парламента. В
частности, в соответствии с законодательствами Германии и Швейцарии,
проекты законов выдвигаются фракциями партий и подписываются
руководителем фракции.

Наделение политических партий такими правами:

во-первых,

изучение

ответственным комитетом предлагаемых фракциями проектов законов станет
причиной их бурного обсуждения. Привлекаемые к активности фракции,
образующие меньшинство в парламенте, также станут предлагать свои
выводы, предложения и рекомендации. Фракция, объявленная оппозицией в
парламенте, будет иметь большие возможности, в частности, обретет не
только право представления проекту редакции альтернативного проекта,
разработанному

субъектом,

обладающим

правом

законодательной

инициативы, но и в качестве оппозиционной фракции право предложения
другого проекта закона.

Во-вторых,

использование

политическими

партиями

права

законодательной инициативы, являясь важным элементом демократии, еще
более ускорит развитие гражданского общества.

43

В-третьих,

в условиях многопартийной системы участие политических

партий, начиная от предложения нового проекта закона и до его принятия,
приведет к дальнейшему повышению качества законов.

В-четвертых,

политическим партиям целесообразно разрабатывать и

открыто представлять избирателям перечень проектов законов, принятие
которых запланировано в течение срока полномочий Законодательной
палаты.

Политические партии обращают особое внимание политической

культуре и активности граждан. В уставах и программах (а также
предвыборных

программах)

всех

партий

утверждается

важность

политической сознательности и культуры граждан.

Процесс углубления демократических реформ и развития гражданского

общества в Узбекистане является выражением политической культуры и
активности граждан. Это требует от политических партий повышения
политической культуры и активности граждан. В повышении политической
культуры и общественной активности граждан заинтересованы не только
политические партии, но и все общество в целом. Активное участие
политических партий в этом процессе еще более укрепит доверие общества,


background image

создаст условия для дальнейшей активизации их деятельности.

Велико значение политических партий в расширении рядов членов

общества, принимающих активное участие в социально-политических
процессах. Политические партии занимают важное место в создании резерва
общественно активных кадров с высокой политической культурой. В этом
аспекте, положительные результаты даст во-первых, уделение основного
внимания

прослойки

молодежи; во-вторых, разработка программ,

касающихся расширения участия женщин в политических процессах.

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

В результате исследования сформулированы следующие выводы: 1.

Генезис многопартийной системы в Узбекистане, общественно политические
действия узбекского народа по формированию национальной
государственности, основываются на стремлении к гармонизации
политической системы и народных интересов, обеспечению общественной
стабильности, построению идеального общества и идеального государства. 2.
В Узбекистане многопартийность имеет свою эволюцию, охватывающую
период от беспорядочных действий народа до его объединения в своих
политических целях, т.е. достижения независимости, построения свободной
и благоустроенной Родины. Это означает, что многопартийность не была
привнесена извне, а возникла на национальной почве, на основе объективных
закономерностей.

3. Сущность «узбекской модели» многопартийности составляет

осуществление деятельности на основе закона, в рамках нравственности и
духовности, сохранение баланса между социальными группами в обществе,
обеспечение стабильности.

44

4. Демократическое управление в Узбекистане, являясь формой

управления, в полной мере соответствующей духовно-нравственным
критериям, международным демократическим стандартам и ценностям,
обеспечивает конкуренцию и развитие политических партий в мирной и
здоровой среде.

5. Основу здоровой идеологической конкуренции между фракциями

политических партий составляет законотворчество. В этой связи
представляется целесообразным наделение фракций Законодательной палаты
Олий Мажлиса правом законодательной инициативы.

Политические партии должны вести совместную деятельность по

обеспечению исполнения действующих законов. При этом повысится роль
политических партий в качестве субъектов, обеспечивающих общественный
контроль и оказывающих содействие в разрешении социальных проблем,
возрастет авторитет партий обществе, в условиях многопартийной системы
обеспечится дальнейшее повышение качества законов, в процессе создания
здоровой конкуренции между политическими партиями, начиная от


background image

представления проектов законов до их принятия.

6. Повышение роли и места партийных групп местных Кенгашей в

национальной модели многопартийности Узбекистана и определении ее
перспектив даст возможность разрешения существующих социально
политических и экономических проблем в стране.

7. Усиление роли политических партий в процессах обновления и

демократизации государственного управления, а также модернизации страны
оказывает положительное влияние на повышение политической активности,
правосознания и политической культуры граждан.

8. Осуществление политическими партиями в качестве института

гражданского общества общественного контроля за деятельностью
государственных органов исполнительной власти станет преградой
злоупотреблениям и коррупции в государственной власти, обеспечит права и
свободы личности, будет способствовать достижению соответствия
интересов личности, общества и государства.

9.

В

целях

дальнейшего

повышения

активности, усиления

заинтересованности

партийных

групп

целесообразно

наделение

политических партий, получивших наибольшее количество депутатских
мест, или нескольких политических партий, получивших равное количество
депутатских мест в выборах в Кенгаши народных депутатов областей и
города Ташкента, правом рекомендовать Премьер-министру кандидатов на
пост хокима, а также наделение определенного для формирования партийных
групп в районных и городских Кенгашах народных депутатов количества
депутатов, политических партий, получивших наибольшее количество
депутатских мест, или нескольких политических партий, получивших равное
количество депутатских мест в выборах в Кенгаши народных депутатов
районов и городов, правом рекомендовать кандидатуры на должности
хокимов районов (городов) хокимам соответствующих областей и города
Ташкента.

45

Введение данного положения в практику расширит возможности

реализации

политическими

партиями

общественного контроля за

деятельностью местных органов исполнительной власти.

10. В Узбекистане политические партии проходят регистрацию в

Министерстве юстиции. Исходя их принципа разделения властей

целесообразна регистрация политических партий не исполнительной

властью, а независимым субъектом – Центральной избирательной комиссией.


background image

46

SCIENTIFIC COUNCIL No 14.07.2016.F.01.04 ON AWARD OF

SCIENTIFIC DEGREE OF DOCTOR OF SCIENCES AT THE NATIONAL

UNIVERSITY OF UZBEKISTAN

ACADEMY OF THE MINISTRY OF INTERNAL AFFAIRS OF THE

REPUBLIC OF UZBEKISTAN


background image

BERDIKULOV SIROJJON NASIPKULOVICH

THE PHILOSOPHICAL GENESIS AND DEVELOPMENT

PROSPECTS OF THE NATIONAL MODEL OF A MULTIPARTY

SYSTEM IN UZBEKISTAN

09.00.02 – consciousness, culture and philosophy of the application

forms

ABSTRACT OF DOCTORAL DISSERTATION

TASHKENT – 2016

47

The theme of the doctoral dissertation is registered at the Supreme Attestation Commission

of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan under number
30.09.2014/B2014.3-4.F14


background image

The doctoral dissertation has been prepared at the Academy of the Ministry of Internal Affairs of

the Republic of Uzbekistan.

The abstract of the dissertation is posted in three (Uzbek, Russian, English) languages on the

website of the Scientific Council www.ik-falsafa@nuu.uz and on the website of «ZiyoNet» information
and educational portal (www.ziyonet.uz).

Scientific consultant: Mamadaliev Shavkatbek Olmasbayevich

Doctor of philosophical

sciences, professor

Official opponents: Saifnazarov Ismoil Saifnazarovich

Doctor of philosophical sciences,

professor

Yuldashev Muxamadilxom Mamayunisovich

Doctor of philosophical sciences

Dr. Prof. Sung Dong Ki

is Assistant Professor at Frontier College,

Inha University, Republic of Korea

Leading organisation:

The University of World Economy and Diplomacy

The defence of the dissertation will be held at 14:00 on «24» November 2016 at the meeting of the

one-time Scientific Council at the Scientific Council No 14.07.2016.F.01.04 at the National University of
Uzbekistan. (Address: 100174, 4 University street, Tashkent, telephone: (99871) 227-12-24; fax: (99871)
246-53-21, (99871) 246-02-24; e-mail:nauka@nuu.uz. The conference hall, first floor, National
University of Uzbekistan).

The doctoral dissertation may be taken from the Information Resource Centre of the National

University of Uzbekistan under No 20 (Address: 100174, 4 University street, Tashkent, Administrative
Building of the National University of Uzbekistan, first floor, room 4. Tel.: (+998 71) 236-46-55; fax:
(99871) 246-02-24.

The abstract of the dissertation is distributed on «___» __________ 2016
Protocol at the register No _________ dated «___» _________ 2016.

Professor B. Tuychiev

Chairman of the Doctoral Degree

Awarding Scientific Council,

Doctor of Philosophy

O. Nishanova

Secretary of the Doctoral Degree

Awarding Scientific Council,

Doctor of Philosophy

M. Jakbarov

Chairman of the Scientific

Seminar at the Doctoral Degree

Awarding Scientific Council,

Doctor of Philosophy


background image

48

INTRODUCTION (abstract of doctoral dissertation)

The urgency and relevance of the theme of dissertation.

The world

practice of a multiparty system reflects the specific features and interests of certain
social groups and strata, so the creation and export of it is a threat to peace and
stability. Today occur in the practice of multi-party system integration and
differentiation processes, strengthening of inter-party competition turned into an
objective system and the need for continuous learning activities of political parties.
Due to the fact that the multi-party system is the perfection of the political and
social phenomenon, relevant research has inherent features of philosophical
appropriateness.

In the years of independence, in our country ‘Uzbek model’ of democratic

political system was formed, which is according to national and universal values,
the transition from one-party system to a multiparty system. The multi-party
system in our country is becoming the guarantor of social justice and the rule of
law, political stability, and to ensure continuity of power in a democratic manner,
the further development of civil society by creating a sphere of political pluralism,
diversity of opinions and views, debate, healthy competition.

In democratic countries of the world, the procedure for elections to the

representative bodies of state power on the basis of multi-party system has been
established. In this connection, the study of problems of strengthening a healthy
competition between parties, the deepening of cooperation of political parties with
public authorities and governments, civil society, in particular non-profit
organizations, further improve the political and legal culture of citizens,
empowerment of political parties in elections is one of the most urgent issues of
philosophical science. The continuity of the process of democratization and
modernization of the political system of Uzbekistan requires continuous
improvement ideas and ideologies of political parties, a consensual resolution of
inter-party contradictions and conflicts, deep analysis of the interests and needs of
the electorate, as well as their scientific research permit.

This dissertation research, in a certain extent, works as the implementation of

the defined tasks in the Constitution of the Republic of Uzbekistan, in the
Constitutional Law of the Republic of Uzbekistan ‘On strengthening of the role of
political parties in the renewal and further democratization of state governance and
modernization of the state’, in the Law ‘On political parties’, ‘On the financing of
political parties’, the Resolution of the Cabinet of Ministers № 86 of March 16,
2005 ‘On approval of provisions on the public funding of charter activities of
political parties’, as well as other legal acts related to this activity.

Relevant research priority areas of science and developing technology of

the republic.

The thesis has been done within the main priority I. ‘Spiritual-moral

and cultural development of a democratic and legal society, the formation of an
innovative economy,’ the development of science and technology of the Republic.


background image

49

Review of foreign scientific research on the topic of the thesis

1

.

Researches

which aimed at improving of the philosophical problems of a multi-party system
have been conducted at leading research centres and higher educational institutions
of the world, in particular: the University of California, Ohio State University
(USA), the University of Glasgow (Scotland, UK), the University of Oxford (UK),
University of Heidelberg (Germany), l'Université Lille (France), University of
Florence (Italy), Ritsumeikan University (Japan), l'Université Laval (Canada),
Inter-Parliamentary Union (Switzerland), the Institute of legislation and
comparative law Government of Russian Federation (Russia).

On the conducted studies in the world, in particular, a number of the

following scientific results have been produced: the government argued the effect
of stability in a multi-party system, unification of party fractions in the blocks on
the parliamentary democracy (the University of California, USA); interparty
competition issues in the election campaign funding of political parties, the
formation of the government, political parties relationships in law have been
revealed (Ohio State University, USA); measures to prevent political instability
generated based on a multiparty system of government, public and private aspects
of the ideologies of political parties have been highlighted (the University of
Glasgow, Scotland, UK), relationship with political parties with the other civil
society institutions have been disclosed (the University of Oxford, UK); questions
of modern management of political parties, relations between fractions of political
parties, the effect of the relationship on the Parliament and the Government have
been revealed (the University of Heidelberg, Germany); the issues of social
composition of the electorate of the political parties, financing of political parties
have been covered (l'Université Lille, France); by the impact of a multiparty
system in the electoral law has been justified (the University of Florence, Italy);
questions of mutual competition and the similarity in the Japanese multi-party
system, political parties ideologies have been researched and also their relationship
with the vote of electors has been justified (Ritsumeikan University, Japan); the

1

Review of foreign scientific research on the topic of the thesis: Maoz Z., Somer-Topcu Z. Political Polarization and

Cabinet Stability in Multiparty Systems: A Social Networks Analysis of European Parliaments, 1945–98 // British
Journal of Political Science / Volume 40 / Issue 04 / October 2010. pp 805-833

;

Ambardi K. The making of the

Indonesian multiparty system: a cartelized party system and its origin dissertation. Presented in Partial Fulfillment of
the Requirementsfor the Degree Doctor of Philosophy in the Graduate School of The Ohio State University. The
Ohio State University, 2008. – 351 р.; Carmignani F. Measures of political instability in multipartygovernments: a
new data set with econometric applications // URL–http://www.gla.ac.uk/media/media_ 219086_en.pdf; Michael
T.H. Linking political parties and interest groups. – Oxford, UK: Oxford University Press, 2010 //
URL–http://sites.lsa.umich.edu/mheaney/wpcontent/uploads/sites/ 38/2014/01/ Linking Parties

Groups.pdf;

Croissant A., Merkel W. Political Party Formation in Presidential and Parliamentary System // URL –
http://library.fes.de/pdf-files/bueros/philippinen/50072.pdf.; Sawicki F. La science politique et l’étude des partis
politiques // URL – http://ceraps.univ-lille2.fr/fileadmin/user_upload/enseignants/Sawicki/Sawicki-Cahiers_
francais_1996.pdf; Fusaro C. Party System Developments and Electoral Legislation in Italy (1948-2009) //Bulletin


background image

of Italian Politics. 2009. No. 1. Vol. 1.P. 49-68; Hiroshi M. The Changing Party System in Japan 1993-2007: More
Competition and Limited Convergence // URL – http://www.ritsumei.ac.jp/acd/cg/law/lex/rlr26/hiroshi%20
Murakami.pdf; Léon Dion. Société et politique. Tome I: Fondements de la société libérale. – Québec: Les Presses de
l’Université Laval, 1972. – 444 p.; Parliament anddemocracyin the twenty-first century: A guide to goodpractice.
Written and edited by David Beetham. – Geneva: Inter-Parliamentary Union, 2006. – 216 р.; Кордик Д.Н.
Законодательный процесс в европейских государствах: Россия, Германия, Австрия, Швейцария
(сравнительно-правовой анализ): Дисс. ... канд.юрид.наук. – М., Институт законодательства и сравнительного
правоведения при Правительстве Российской Федерации, 2007. – 198 с.

50

place and importance of the parliament factions and groups have been shown
(L'Université Laval, Canada); the place of political parties in a parliament, affairs
of opposition political parties have been considered (Inter-Parliamentary Union,
Switzerland); the legislative processes in Russia, Germany, Austria, Switzerland
have been examined, participation of political party factions in this process has
been justified (Russian Federation).

For further democratization of a multiparty system in the world a number of

scientific research is being carried out, in particular in the following priority areas:
disclosure of the features of ideas and ideologies of political parties; empowerment
(in the legislative process, in the adoption of laws) party groups (factions, party
groups) at higher and local representative bodies; stimulation of inter-party
struggle, healthy factional competition, the development of internal democracy in
the management of formation of political parties.

The degree of stady of the problem.

Conceptual issues related to the multi

party system of philosophy, the place of political parties in the social political
system, their powers in the formation of the government, management and
monitoring, a healthy competition between parties, the opposition electorate are
covered in the writings of the First President of the Republic of Uzbekistan Islam
Karimov.

In Uzbekistan, the philosophical question of the genesis of a multiparty

system, the influence of political parties on the government, the development of
democracy, improvement of the political culture of the citizens, a political parties
role on the political democracy have been researched by S. Adilkhodjaev, K.
Djavakova, V. Dubkov, R. Jumaev, M. Kobilov, S. Juraev, Sh. Mamadaliev, F.
Musaev, I. Saifnazarov, J. Toshkulov, B. Tuychiev, M. Kirgizboev, A. Kodirov.

1

In

their research, substantiates of the existence of the objective necessity of
systematic philosophical study of the genesis and development prospects of the
national multi-party model have been proven.

Sh. Abboskhodjaev, O. Jumaev, N. Normatov, M. Mirakulov, R. Khakimov,

K. Khamidova, Sh.Yakubov

2

have studied the questions of political parties and

1

Адилходжаева С.М.

Роль политических партий в механизме демократии. – Ташкент: ТГЮИ, 2009;

Дубков

В

. Что день грядущий им готовит (О ближайших перспективах отечественной многопартийности).

//Общественное мнение. Права человека. – 2011. – № 1. – С. 40-43;

Джавакова К.В

. Институты

народовластия в Республике Узбекистан. – Ташкент: Академия МВД Республики Узбекистан, 2006;

Жумаев

Р., Қобилов М.

Кўппартиялилик – давр талаби // Шарқона босиқлик сири. (Ҳ.Воҳидовнинг умумий таҳрири

остида). – Тошкент: Ўзбекистон, 1994;

Жураев С.А

. Фуқаролик жамияти ва амалиѐт /Илмий таҳлилий

мақолалар тўплами. – Тошкент: Тошкент Давлат шарқшунослик институти, 2003;

Мамадалиев Ш. О

. Халқ

ҳокимияти. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2003;

Мусаев Ф

. Демократик давлат


background image

қуришнинг фалсафий-ҳуқуқий асослари. –Тошкент: O’zbekiston, 2007;

Саифназаров И

. Сиѐсий партиялар ва

давлат бошқаруви органлари ҳамкорлиги // Фуқаролик жамияти. – 2007. – №2. – Б.16-18;

Туйчиев Б.

Политическая культура и демократизация общества. – Ташкент: Изд-во Нац. ун-та Узбекистана, 2009;

Қирғизбоев М.

Фуқаролик жамияти: генезиси, шаклланиши ва ривожланиши. – Тошкент: Ўзбекистон, 2010;

Қодиров А

. Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизимини шакллантиришнинг концептуал муаммолари //

Ҳуқуқ–Право–Law. – 2002. – № 4. – Б. 51-53.

2

Беков И. Р., Аббосхўжаев Ш. А

. Сайлов ва сиѐсий партиялар. – Тошкент: ТДЮИ, 2004;

Жумаев О

. Сиѐсий

партияларнинг сайлов жараѐнидаги этикаси. – Тошкент: ТДЮИ, 2004; Сиѐсий партиялар мамлакатни
модернизациялаш жараѐнида / Тузувчилар: Н.Норматов, М.М.Миракулов, Р.Хакимов ва бошқ. – Тошкент:
Ғ.Ғулом номидаги адабиѐт ва санъат нашриѐт-матбаа ижодий уйи, 2009;

Хамидова К. Т

. Сайловлар ва сиѐсий

партиялар фаолиятини молиялаштириш. – Тошкент: ТДЮИ, 2004;

Якубов Ш.

Сайловлар

51

election, a place of political parties in the majority, proportional and mixed
electoral systems, funding regulation of political parties activities in the electoral
process.

I. Bekov, Kh. Odilkoriev, Sh. Kudratkhojayev, R. Khakimov, A.Yuldoshev,

M. Elshov, M. Hasanova, D. Ernazarov

1

have researched issues which related to

the activities of political parties in parliament and local councils.

The foreign and the CIS scholars, for example R. Aron has examined negative

aspects of the one-party system and advantages of multi-party system, as well as
the philosophical essence of the opposition; Alexis de Tocqueville researches the
relationship of large and small parties in the electoral process, M. Ya. Ostrogorsky
studies a party systems communication with the government and the electoral
process, M. Dyuverje investigates the essence, structure, types and forms of
management of political parties, M. V. Baglay, J. Burdo, S. E. Zaslavsky, V. E.
Chirkin, Yu. A. Yudin study philosophical, sociological and legal issues of political
parties, B. Klaus, K. S. Gadjiev, G. R. Latfullin, G. Sartori, U. K. Chinaliev, A.
Krousson, W. Merkel

2

research the evolution of the multi-party system, national

and universal values, the problems associated with the modernization of the social
and political process.

Relationship of the dissertational research with a plan of scientific

research of higher education

. The dissertation is performed as part of research on

the topic: ‘The processes of development and improvement of civil society
institutions’, which is a long-term program for development of scientific-research
work at the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of
Uzbekistan for 2016-2018 years.

The purpose of the research

is to reveal the philosophical characteristics of

the national model of a multiparty system in Uzbekistan, the philosophical

жараѐнларида сиѐсий партиянинг ваколатли вакили ва кузатувчисининг иштироки // Демократлаштириш ва
инсон ҳуқуқлари. – 2014. – №3. – Б. 28-33.

1

Беков И.Р.

Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси ва сиѐсий партиялар. – Тошкент:

ТДЮИ, 2010;

Одилқориев Х.Т

. Конституция ва фуқаролик жамияти. – Тошкент: Шарқ, 2002;

Қудратхўжаев

Ш. Т

. Ўзбекистонда профессионал парламент тизимининг сиѐсий институт сифатида шаклланиши ва

ривожланиши истиқболлари. – Тошкент: Шарқ, 2007;

Хакимов Р.Р.

Давлат ҳокимияти тизимида парламент:

назария ва амалиѐт муаммолари. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Амалдаги
қонун ҳужжатлари мониторинги институти нашриѐти, 2012; Халқ депутатлари маҳаллий Кенгашларидаги
сиѐсий партиялар гуруҳлари фаолиятини ташкил этиш (методик қўлланма) /А.Э.Йўлдошев, М.Л.Ельшов,
М.Б.Хасанова. – Тошкент: Navro’z, 2014; Эрназаров Д. Депутатлар бирлашмаларининг фуқаролик жамияти
ва вакиллик органлари ўртасидаги ўзаро алоқадорликни мустаҳкамлашдаги роли // Фуқаролик жамияти –


background image

Гражданское общество – Civil society. – 2014. – № 3. – Б. 36-38.

2

Арон Р.

Демократия и тоталитаризм //http://www.biblioclub.ru/book/26468/;

Burdo J.

Les parties politiques en

Europe. P., 1992.;

Beyme Klaus von

. Political Parties Western Demokracies. Aldershot: Gower/New York, 1985;

Гаджиев К.С

. Политология: основной курс. – М.: Высшее образование, 2008;

Дюверже М

. Политические

партии //http://bookz.ru/authors/duverje-moris/duverje_m01.html.; Основы теории политических партий /Под
ред.С.Е.Заславского. – М.: Европа, 2007;

Латфуллин Г.Р., Новичков Н.В

. Политическая организация. – СПб.:

Питер, 2007;

Острогорский М.Я

. Демократия и политические партии. – М.: РОССПЭН, 1997;

Sartori G

.

Parties and party systems: a framework for analysis. – Colchester: ECPR, 2005; Сравнительное конституционное
право / Чиркин В.Е., Юдин Ю.А. и др. – М.: Манускрипт, 1996;

Чиналиев У.К.

Политические партии

Кыргызстана. – М., 1999;

Юдин Ю.А

Политические партии и право в современном государстве. – М.:

Форум–Инфра-М, 1998;

Croissant A., Merkel W.

Political Party Formation in Presidential and Parliamentary System

// URL – http://library.fes.de/pdf-files/bueros/philippinen/50072.pdf;

Токвиль Алексис де.

Демократия в Америке. – М.: Прогресс, 1992.

52

generalization of tendencies of development of multi-party practice, and study the
proposals and recommendations on improving the methodological foundations of a
multiparty system.

The objectives of the research are:

determining the genesis, common aspects and features of the national model

of a multiparty system;

development of proposals on the basis of research mechanisms to ensure

compliance with the interests of the people and the electorate, as well as the legal
framework of a multi-party system;

philosophical disclosure of the ideological activities of political parties;

analysis authority and rights of party factions, the party groups in the national
multi-party model, the development of recommendations for its improvement;
study of the philosophical, ideal and ideological relationship with the processes of
a multi-party system of democratic elections, the definition of prospects of
development of healthy inter-party competition and constructive opposition in a
democratic renewal;

develop practical proposals for strengthening the activities of political parties

in the process of improving the quality of developed laws;

working out theoretical conclusions, practical suggestions and methodological

recommendations expressing the role of political parties in raising the political
culture and social activity of citizens.

Object of the research.

The further democratization and modernization of

the multiparty system in Uzbekistan.

The subject of the research

is the philosophical genesis and prospects of

development of the national model of a multiparty system in Uzbekistan.

Research

methods.

In the dissertation, methods of investigation and analysis, such as

analysis and synthesis, induction and deduction, historical, logical, comparative
analysis, questionnaires, interviews, content analysis are used.

The scientific

novelty of the research is follows:

standards aimed at improving the practice of further expansion of the powers

of political parties in elections to the representative bodies of state power have
been worked out;

the expediency of use in multi-party systems of countries in the world the

philosophy of the work in accordance with the law, morality and spirituality


background image

inherent in the national model of a multiparty system in Uzbekistan is proven;

philosophically justified proposals on the recognition of the faction of a

political party as the subject of parliamentary control have been developed;
servicing of philosophy for healthy competition between the factions of political
parties to harmonize the interests of factions and deputy groups in the process of
adoption of laws, the implementation of parliamentary control over the
enforcement of laws has been justified.

Practical results of the research.

The concept of the substantial (political

party, the opposition faction, multi-party system, the party group), expressing the
philosophical characteristics of the national model of a multiparty system in
Uzbekistan has been improved.

53

The authenticity of the research results.

Theoretical approaches and

methods used in the thesis are taken from official sources; the results of the
opinion poll are based on an appropriately designed questionnaires, interviews and
expert interviews; conclusions, proposals and recommendations adopted by the
representative bodies and put into practice.

The scientific and practical significance of the research results.

The

scientific

significance of the results, conducted on the basis of the philosophical

study of a national model of multi-party development in the process of further
democratization and modernization of society in Uzbekistan, is characterized by
the possibility of its use in the improvement of ideas and ideologies, political
parties, scientific-theoretical and theoretical and fundamental research, and
methodological approaches in this direction.

The practical

significance of the results of the research is the possibility of its

use in the development of normative legal acts aimed at further improvement of
the national model of a multiparty system in Uzbekistan, providing stimulating
healthy competition between parties and political stability.

Implementation of the research results.

The developed socio-philosophical,

legal proposals on the genesis and development prospects of the national model of
a multiparty system in Uzbekistan were used in the following:

proposals to further strengthen inter-party fair competition in elections to

representative bodies of state were used in the development of the provisions of
Article 1 of the Law of the Republic of Uzbekistan ‘On introducing amendments
and addenda to some legislative acts of the Republic of Uzbekistan’ dated 29
December, 2015, LRU number 396 (certificate number 02 / 1-2 Committee on
legislation and judicial and legal issues of the Legislative Chamber of Oliy Majlis
of the Republic of Uzbekistan on January 7, 2016), which contributes to the
achievement of equal opportunities and numerous small parties in the popular
election, further expansion of the elective rights of voters;

conclusions on the recognition of factions of political parties as subjects of

parliamentary oversight and guidance to ensure their participation in the
parliamentary queries used in the preparation of the Law ‘On parliamentary
control’ LRU number 403, adopted on April 11, 2016 (certificate number 06-1 /


background image

630 Committee on legislation and judicial and legal issues of the Legislative
Chamber of Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan dated 13 June 2016). This
enhances the factional struggle and improve the quality of developed laws;

proposals for the further development of the parliamentary system, the

formation of political parties in representative bodies of state power, strengthening
their role in resolving the critical issues of modernization of the country have been
used in the development of the Law ‘On parliamentary control’ LRU number 403,
adopted on April 11, 2016 (certificate number 06 -1 / 630 Committee on legislation
and judicial and legal issues of the Legislative Chamber of Oliy Majlis of the
Republic of Uzbekistan dated June 13, 2016). This practice contributes to the full
enforcement of the laws by the executive bodies of state power;

in the preparation of chapters IV and V of the textbook on the subject ‘Theory

and practice of building a democratic society in Uzbekistan’, prepared on the basis

54

of new state educational standards (Certificate № 89-03-1638 of the Ministry of
Higher and Secondary Special Education of the Republic of Uzbekistan dated
December 28, 2015). It contributes to the political and legal culture of the students
and cadets.

Approbation results of the research.

The results of the research have been

approbated in the course of 9 scientific conferences, in particular, in national and
international scientific conferences on the topics: ‘Innovative ideas and
development’ (Urgench, 2013), ‘Globalization and the concept of humanism: the
main motives and ideas’ (Andijan, 2014), ‘The XIX International conference on
social sciences and humanities’ (Moscow, 2014), ‘Science and society in the
context of globalization’ (Ufa, 2014), ‘The theory of law and topical issues of
education’ (Tashkent, 2015), ‘Innovations in technology and education’ (Bulgaria,
Veliko Tyrnovo, 2015), ‘The modern methods of scientific research in the system
of global higher education’ (Navoi, 2015), ‘Actual problems of state and law’
(Tashkent, 2015), ‘Actual problems of tolerance in deepening democratic reforms
and development of civil society: research methodology, modernity and
perspectives’(Tashkent, 2015).

Publication of the research results.

On the topic of dissertation research, 50

scientific works, including 1 monograph, 14 articles (in national journals 11, in
international journals 3 articles) have been published in scientific publications,
being recommended by the Higher Attestation Commission of the Republic of
Uzbekistan for the publication of basic scientific results of doctoral theses.

The structure and scope of the thesis.

The dissertation consists of an

introduction, four chapters, conclusions, a bibliography and appendices. The
volume of the dissertation is 216 pages.

MAIN MEANINGS OF THE DISSERTATION

In the introductory part

of the dissertation actuality and relevance of

research topic, reveals the relationship of research with the main priority areas of


background image

science and technology of the Republic are proven, an overview of international
research on the subject is provided, the object and subject of research, scientific
novelty and practical results of the research are determined by the purpose and
objectives, scientific and practical significance of the research results and its
reliability are justified, information about the practical implementation of research
results, publication of the results, the structure and volume of the dissertation is
provided.

In the first chapter of the dissertation

‘The philosophical genesis and

features of the development of a multiparty system’

the genesis, essence, kinds

of multi-party system, the inherent features of a multi-party system in Uzbekistan,
matching pluralism and interests are analyzed.

The one-party system does not express the interests of various strata of the

population, and protects their narrow institutional interests.

55

Feature of the two-party system is that in the struggle for power, the two

parties occupy a monopoly position, which leads to the exclusion of other parties
from the field of political struggle.

When a multi-party system creates an equal political and legal space for the

activities of political parties, between them healthy competition is formed, and in
the formation of the state government provided the interests of all voters.

In the dissertation the definition of a multiparty system is written as

the

political and legal system is that, which ensures the participation of two or more
political parties in the formation, management and control of the representative
bodies of state power.

The inherent properties of the national model of a multi-party system in

Uzbekistan are the formation of the people's power legally, maintaining the
balance of interests between social groups, the implementation of the ideas of
political parties in the laws, the realization of the goals and objectives identified in
the programs.

The national model of multiparty system in our country was neither

‘imported’ from the outside, nor was appeared as a result of external pressure or
guidance, but it was formed on the basis of objective social laws, the inner
motivation and incentives.

There was an objective need for political parties on virtue of the democratic

changes taking place in social progress, for the expression of the interests and
needs of different social groups, the realization of these interests through
government. This objective necessity forms the genesis of the national multi-party
model.

Genesis of a multiparty system in Uzbekistan is connected with the

democratic processes of the early twentieth century.

If their

similar signs

are characterized by a concentration of party members

around their leader, the expression of the interests of a certain social stratum,

the


background image

features

are seen in the movement of our people for national liberation and the

struggle against the aggressors.

In the early twentieth century, Jadid movement had a noticeable impact on the

formation of parties in our country. As a result of vigorous activity of Jadid the
people were united, their self-consciousness, political consciousness and culture, to
strengthen the process of national revival had been increased. In view of those, in
our country the necessary conditions for the formation of one of the democratic
institutions – a multiparty system was created.

However, the Bolsheviks put an end to the social and political movements

related to national revival, including multi-party system. All parties except the
Bolshevik Party, were persecuted and were eliminated.

Independence has created a political and legal possibilities for the formation

and development of a multiparty system, turning it into an objective reality, the
national model.

The dissertation focuses on the study of the diversity of interests in society,

their classification in terms of their manifestation in time and space, personality,
social groups and political institutions. In developing a civil society in Uzbekistan,

56

strengthening of the principle of ‘prioritizing the interests of the individual over the

state that a person, his rights and freedoms, the interests are the highest value

1

’ is

the ideological and legal source for the development of political pluralism. In the
interests of society and the personality of the people (the majority) are not always
consistent with each other. For this reason, party factions, the Democratic Bloc, the
opposition in parliament should decide, expressing the interests of the majority and
minority decisions, generating a philosophy of compromise. This can be achieved,
in the words of F. Hayek, ‘agreements on the general regime.

2

Political parties in Uzbekistan seek to achieve harmony of the national idea,

which expresses the interests of a particular social group, and the ideology of the
people. It is mentioned as a method of social-philosophical technology in the
dissertation.

The lack of harmony of interests in society gives rise to various conflicts,

leading to social and political crises. In this regard, as actuality, social need is
justified in the dissertation by promoting a multi-party system, which does not
divide society into different groups and classes, but vice versa, ensures social
consensus between them, the harmonization of their interests through compromise
philosophy.

In the second chapter of the dissertation

‘The dialectic of universal and

national in the national multi-party model’

the political and legal foundations of

a multi-party system in Uzbekistan, similar and different features of ideas,
ideologies reflected in the programs of political parties, the necessary conditions
for the formation and development of a multiparty system are analyzed.

The legal basis of political parties in Uzbekistan are regulated by norms of

international law relating to political parties, the legislative acts of the Republic of
Uzbekistan, directly or indirectly related to the activities of political parties.


background image

The paper notes the existence of the Constitution and relevant laws of the

Republic of Uzbekistan the legal basis for the formation of the relevant
international standards of parliamentary democracy, political pluralism and a
multiparty system.

The Constitution of Uzbekistan recognizes the social development on the

basis of diversity of political institutions, ideologies and opinions, guarantees the
right of free association of citizens in political parties and social movements. In
turn, this enables are the realization of the political rights of citizens.

A comparative analysis of the norms of the Constitution of advanced

democratic states (Switzerland, California, USA, Germany), as well as the
provisions of the laws on political parties of such countries as Great Britain,
Germany, Austria, Israel, Brazil is done in the dissertation, the mechanism of
formation of political parties in these countries in the voluntarily from the bottom,
on the initiative of citizens is revealed.

The activities of political parties in the Republic of Uzbekistan are analyzed

in the dissertation and on this basis the following definition of political parties is

1

Каримов И.А. Человек, его права и свободы – высшая ценность. Т.14. – Т.: Узбекистан, 2006. – С. 33-34.

2

Хайек Ф.А. Общество свободных. – London, Overseas Publicftions Interchange Ltd,1990. – С.41.

57

given:

A political party is a voluntary political association of citizens, legally

forming state power, that has its own idea and ideology, management structure, the
electorate and the program of action.

Consequently, the political party is a

democratic institute, which forms the state power by means of the ‘elections’.

The dissertation emphasizes that the political parties in Uzbekistan are the

type of parliamentary political parties, operating in the framework of the law, on
the basis of morality and spirituality.

They provide a change of representative bodies of state power by legal means,

the interests of the electorate emdiv the criteria of morality and spirituality. The
authority, prosperity and prospects for political parties in the socio political being is
linked to a number of factors.

Firstly,

the systematic improvement of the constitution and the political party

programs;

secondly

, winning the trust of citizens, through fulfillment of the

obligations specified in the election program of the political party;

thirdly,

the

political parties should influence the formation of democratic values, national
progress through cooperation with Civil Society and non-government and
nonprofit organizations.

Political parties form their own ideology and program of action basing on the

objectives and ideas, exposition programs. As the ‘first an idea, and then on this
basis there is an ideology, based on the ideology of the system, the policy are
built.

1

Now in the world, the majority of the activities of political parties is based on

the social-democratic, liberal-democratic, conservative ideologies. In the
dissertation, a comparative analysis of the ideas and ideologies of political parties


background image

in Uzbekistan according to the perspective of world experience.

Liberalism

is

defined by freedom and responsibility of the individual, not relying on charity and
patronage of others, believing only in their own strength, harmony of interests of
individuals and social groups, protection of citizens expresses the idea of equality
in the law, and

neo-liberalism

does not preclude the state's role in these processes.

Movement of Entrepreneurs and Businessmen – Liberal Democratic Party of

Uzbekistan is based on the ideology of liberalism. At the moment this party with
the theoretical and conceptual sides contains the features inherent in the ideology
of neo-liberalism.

Conservatism

reflects the protection of the existing customs, traditions and

values protected by national and universal values against threats and
infringements. This usually prevents the threat of social unrest and instability, as
well as other political cataclysms.

It is known that, the Democratic Party of Uzbekistan ‘Milly Tiklanish’

(‘National Revival’) is a party that relies on conservative (liberal-conservative)
position. The spiritual image of conservatism is based on tradition. This party

1

Каримов И.А. Наша высшая цель – независимость и процветание Родины, свобода и благополучие народа.

Т.8. – Ташкент: Узбекистан, 2000. – С. 452.

58

expresses and protects the interests of citizens, based on the national spirit,
outlook, national identity and patriotism.

Another ideology, which is prevalent in the multi-party system, is social

democratic ideology. The basis of modern social democracy is the political and
economic freedoms, the systematic improvement of the welfare of life on the basis
of strengthening of social cooperation, social security.

People's Democratic Party of Uzbekistan and the Social Democratic Party

‘Adolat’ operate on the basis of social-democratic ideology.

The dissertation emphasizes that the People's Democratic Party of Uzbekistan

and the Social Democratic Party ‘Adolat’ carry out their activities supporting
social strata, preferring social protection; The Liberal Democratic Party of
Uzbekistan – Business and Entrepreneurship; The Democratic Party ‘Milly
Tiklanish’ (‘National Revival’) – the development of national values, customs and
traditions.

In the research a critical and comparative analysis of their programs are

carried out. Consequently, political parties in Uzbekistan, covering all segments of
the population are paying attention to the harmonization of the interests of the
electorate and the national idea, which expresses the interests of all people.

In the third chapter of the dissertation ‘

Problems of increasing the role of

democratic institutions in the improvement of the national model of a multi
party system

’ analyzes the inherent features of democratic governance in the

national model of a multi-party system, the place of party factions in parliament,
the ways and means to further strengthen the activities of the party groups in local


background image

councils, the relationship of the national model of a multiparty and the electoral
system.

The legal democratic state and civil society are based on democratic

governance. ‘Democracy is the freedom to control all stages.

1

’ Where is

management scientifically positive, there is achieved results.

The multi-party system a political party, which is based on democratic

governance, distinguishes from the parties, which are based on oligarchic,
authoritarian management methods, by achieving considerable success. In
particular, respect for democratic governance by political parties is public security,
social and political stability, human rights and freedoms.

The paper notes that the system of multi-party actions leading party to form a

government, contrary to the rights and interests of other parties, could lead to
negative consequences.

Only in strict compliance with the following members of the party and the

ideas put forward in its party program, members of political parties will be able to
convince others of his ideas. A special role is played by the leader of a party to
strengthen patriotism, loving the people and justice among party members.

The study analyzes the conceptual foundations of the political leadership of

the party leader, introducing new creative forces in the political arena.

1

Каримов И.А. Узбекистан: национальная независимость, экономика, политика, идеология. Т.1. – Т.:

Узбекистан, 1996. – С. 302.

59

A political parties control system begins from the primary party

organizations. They are the primary party organizations, carrying out practical
political party software programs increase their credibility in society.

For the development of internal democracy in political parties, governments

need,

firstly

, establish between them not vertical relationship, but horizontal

relationship, e.g. ‘subject-subject’;

secondly

, the decisions at party meetings should

be based on compliance with the minority and majority opinions;

thirdly

, every

party member should be responsible for the implementation of decisions,
according to that, the higher authorities of the party exercise control over the
subordinate, and subordinate bodies do over higher authorities.

In the process of laws adopting, decisions and other legal acts between the

factions of political parties in the Parliament make a healthy competition
environment. This ensures the quality of the normative-legal acts and their service
to the public interest.

The fractions of the lower house of the national parliament in Uzbekistan are

formed on the basis of multi-party system. In this context, the nomination of
candidates for deputies of the Legislative Chamber of Oliy Majlis only by political
parties is important. And this, in turn, encourages factions of political parties to
adopt laws that serve the interests of the electorate, society and the state, the laws
of strategic importance, as well as ensuring our country's output in a number of
developed countries.


background image

The practical implementation of party factions of these tasks will provide the

embodiment of the strategic objectives of the country.

A fraction is understood as the union of at least nine elected members to the

Legislative Chamber of the Oliy Majlis in order to implement the ideas in the laws
and the election program of the political party.

In this dissertation, democratization of the political system in Uzbekistan, the

country's modernization and the adoption of this aspect of the necessary laws are
researched.

Promotion of political parties in Uzbekistan through its fraction maintaining

the electorate ideas, the implantation of these ideas into legislation through the
legislative activities of the political party factions give practical results;

secondly

, it

is important to further strengthen the factions of political parties constructive
ideological competition and implementation of activities in these processes in
accordance with the law;

thirdly

, fractions of political parties require their

members a high degree of political and legal culture. Because, it is a major force
shaping public opinion of citizens about the party.

However, during the review and approval of the Oliy Majlis of the Republic

of Uzbekistan nominees for the post of Prime Minister, members of the faction,
you need to be able to analyze the program of the Cabinet of Ministers for action
for the immediate and future prospects, and on this basis to make a decision that
has national importance.

The dissertation examines the activities of deputies in local councils in a part

of certain groups, permanent and temporary commissions.

60

Activity of the party groups in local councils is aimed at expression of

dedication in making decisions on the agenda of projects, decision-making, an
interested electrode and ensuring the resolution of problems on the basis of party
interests.

A party group is understood as the union of at least five elected members to

local councils in order to implement the pre-election program in the decision of
local authorities.

The organization of the party groups in local councils,

firstly

, means

supporting voters of the party and its election platform,

secondly

, it has an

effective impact on the adoption of the draft resolution, proposed by the party.

In the dissertation is justified lots of legislative processes, in order to further

enhance the activity of the party groups, strengthening public oversight, the
expediency of granting a political party, which received the largest number of seats
or more political parties that have received an equal number of seats in the
elections to the councils of people's deputies of the provinces and the city of
Tashkent right to recommend to the Prime Minister of candidates for the post
hokim, as well as a political party, which received the largest number of seats or
more political parties that have received an equal number of seats in the elections
to the councils of people's deputies of districts and towns the right to recommend


background image

to the regional governor nominations for hokims districts (cities).

Elections, as an important institution of democracy, is inextricably linked to

the activities of political parties. In the developed countries at all stages of the
elections, in particular the nomination of candidates, campaigning and advocacy,
voting and during the counting of votes by a vote participate authorized
representatives of political parties. It promotes an open, fair and democratic
electoral process.

The main multi-party system mechanisms are creating the conditions for

pluralism of opinions, freedom of choice in the alternative elections. During the
election campaign, as a result of the entry of several political parties in mutual
discussions the truth is reached, and the voter has an opportunity to determine: the
idea of a party or any candidate to cast their vote. In countries such as the USA,
Canada, Mexico, Portugal, Brazil, as well as in Uzbekistan, the right to nominate
candidates to representative government bodies belongs to political parties.

In the USA, nominated candidates on the party caucuses (meeting of political

parties conducted in order to resolve organizational and strategic issues of
nomination of party candidates for local political office and the presidential
candidates, financed by the party), or primaries (primary, in which is made a vote
for the candidate from a political party to participate in key elections, financed by
the state budget).

And in Canada, the candidate participating in the elections on behalf of any

party must be approved by the party leader or his deputy.

The activity of Uzbekistan's political parties in the electoral process is

researched in the paper. Political parties have the opportunity to spend their ideas
through public discussion through their electoral programs. Consequently, the

61

parties, basing its ideology contained in the program reflects the interests and ways
to resolve the problems of the electorate, thereby attracting the electorate, should
serve the development of society and a multiparty system.

In countries such as Great Britain, Canada, Australia, Mexico, political parties

are registered by the Election commission. In the practice of Uzbekistan, political
parties are registered in the Ministry of Justice. The dissertation is based on the
principle of separation of powers, the expediency of the registration of political
parties, an independent entity, which is the Central Election Commission.

The political party, that has the largest number of seats in the conclusion of

elections to the Legislative Chamber of Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan,
has the opportunity to recommend candidates for the post of head of government,
to implement in the legislative process, as defined in their programs, goals and
aspirations. This contributes to the further strengthening of healthy inter-party
competition.

In chapter four of the dissertation ‘

Prospects of development of the national

model of multi-party system

’ analyzes the prospects for the development of

healthy inter-party competition, ideological and constructive opposition,
mechanisms to improve the activities of factions of political parties in the


background image

legislative process, explores issues of increasing the role of political parties in
raising the political culture and social activity of citizens.

Ample opportunities to contribute to the development of the country by

means of inter-party competition has created for political parties in Uzbekistan,
however, it can not be said that all political parties are using of these opportunities
at all. Of particular importance are: the implementation of the political parties are
important for the activity of ideas, active steps to implement the tasks defined in
the pre-election programs, the establishment of a competition subject. In order to
attract electorate and voters it is a legislative process to create favorable conditions
for the ideological struggle and constructive competition between political parties.

The objective necessity of owning their opposition parliament faction and

alternative government program of action is scientifically proven in the
dissertation.

The opposition party, advocating ideas and ideology in the struggle for power

must not act against the law, morality and spirituality.

The essence of the opposition political party is the fight for the trust and

respect of the electorate, extension program objectives, expressing the desire and
will of the voters, the choice of the ways of constructive opposition in relation to
the party, who took the majority of seats in parliament, the supply of new
alternative solutions for the further development and renewal of society.

It should be noted that the practical significance is the fact that the political

parties in the implementation of the objectives of the electorate should be the
leading force. Of course, carrying out these tasks is particularly important
ideological struggle, constructive competition between the parties.

The deputy of the political party in Parliament must protect the interests of the

electorate by its reflection in the laws of socio-economic needs, goals and

62

aspirations. Theoretical and practical driving force for solving these problems is
the pre-election program of the party.

The main purpose of the formation of factions in parliament is to protect and

support its opinion in the legislative process, by bringing together representatives
of the party on the basis of the party's election program.

The dissertation focuses on the reflection in the legislative process to ensure

the unity and cohesion in the internal factions of democracy.

Laws discussed faction, can cause acute controversy. However, in this

process, the members of the decision problem from the perspective of the fraction
of the electorate's interests and the tasks set out in the party's program provide a
positive result.

However, coming to consensus faction members with different views on the

issue in the law, it indicates the presence of the party faction of internal democracy.

Sometimes legislative activity of party factions is declarative in nature, when

the manifestation of initiative on the draft laws, expressing the interests of the
country and its separate territories, still quietly living and healthy discussion of


background image

sectarian, disputes, competition of political ideas and approaches.

The dissertation makes proposals for the development of the legislative

initiative of factions of political parties. For example, countries such as Germany,
Switzerland, it is advisable to transfer the right of legislative initiative of factions
of political parties of the lower house of parliament. In particular, in accordance
with the laws of Germany and Switzerland, the draft laws put forward factions of
political parties and signed by the head of the faction.

Giving political parties such rights is:

firstly

, the study of the responsible

committee of the draft laws proposed factions will be the cause of their heated
discussion. Attracting to the activity of the fraction, forming a minority in
parliament offer their conclusions, proposals and recommendations. Faction, which
is declared opposition in Parliament, has greater opportunities, in particular, finds
not only the right presentation of the draft version of the alternative project,
developed by a subject with the right of legislative initiative, but also as an
opposition faction the right to offer another draft law.

Secondly

, being used the

right to initiate legislation by political parties, as an important element of
democracy, will further speed up the development of civil society.

Thirdly

, in a

multi-party system, the participation of political parties, from the proposal of the
new draft law before its adoption, will further improve the quality of legislation.

Fourthly

, political parties should be developed and publicly represent the voters

list of the draft laws, the adoption of which is scheduled for a term of office of the
Legislative Chamber.

Political parties pay particular attention to the political culture and citizen

participation. The importance of political awareness and culture of citizens are
approved by all parties in their statutes and programs (as well as pre-election
programs).

The process of deepening democratic reforms and development of civil

society in Uzbekistan is an expression of the political culture and citizen

63

participation. But this requires political parties to enhance political culture and
citizen participation. The increase of political culture and social activity of citizens
is not only interest of political parties, but also society’s one as a whole. The active
participation of political parties in this process will further strengthen the
credibility of the state and society, will create conditions for further intensification
of their activities.

The great significance of political parties is in expanding the ranks of

members of society who are actively involved in socio-political processes. Political
parties play an important role in creating a reserve of socially active personnel with
a high level of political culture. In this respect, firstly, the focus is on young
people; secondly, the positive results are obtained by the development of programs
aimed at increasing women's participation in political processes.

CONCLUSION


background image

As a result of research the following conclusions have been made: 1. The

genesis of a multiparty system in Uzbekistan, the socio-political actions of the
Uzbek people on the formation of the national state, is based on the pursuit of
harmonization of the political system and the people's interests, to ensure social
stability, the construction of an ideal society and the ideal state. 2. The multi-party
system in Uzbekistan has its own evolution, covering the period from
unreasonable actions of the people to his association for political purposes, i.e.,
getting independence, making a free and prosperous homeland. This means that
the multi-party system has not been brought in from outside, but it has been
emerged on a national basis, on the basis of objective laws. 3. The essence of the
‘Uzbek model’ of a multiparty system is the implementation of activities on the
basis of the law, in the framework morality and spirituality, maintaining a balance
between the social groups in society, to ensure stability.

4. Democratic governance in Uzbekistan, as a form of management, fully

corresponding to the spiritual and moral criteria of international democratic
standards and values, provides competition and the development of political parties
in a peaceful and healthy environment.

5. The basis of healthy competition between ideological factions of political

parties is lawmaking. In this regard, it is appropriate vesting factions of the
Legislative Chamber of Oliy Majlis according to the right of legislative initiative.

Political parties must co-work together to the enforcement of existing laws.

At the same time, the role of political parties is increasing as entities that provides
public monitoring and assisting in the resolution of social problems, increasing the
authority of the party society, in a multi-party system to further enhance the quality
of legislation in the process of creating healthy competition between political
parties from the submission of draft laws prior to their adoption.

6. Enhancing the role and place of the party groups in the local councils of the

national model of a multiparty system in Uzbekistan and determining its prospects

64

will enable the resolution of the existing socio-political and economic problems in
the country.

7. Strengthening the role of political parties in the process of renewal and

democratization of state governance and modernization of the country has a
positive effect on the increase in political activity, awareness and political culture
of the citizens.

8. Implementation of the political parties as an institution of civil society of

public control over an affair of state executive bodies will be an obstacle to abuse
and corruption in the government, will ensure the rights and freedoms of the
individual, will help to achieve compliance with the interests of the individual,
society and the state.

9. In order to further enhance the activity, that is enforcing the interest of the

party groups expedient empowerment of political parties that have won the largest


background image

number of seats or more political parties that have received an equal number of
seats in the elections to the councils of people's deputies of the regions and
Tashkent city the right to recommend to the Prime Minister for the position of
candidates hokim and granting specific for the formation of the party groups in the
district and municipal councils of people's deputies of the number of deputies,
political parties who obtain the highest number of seats or more political parties
that have received an equal number of seats in the elections to the councils of
people's deputies of districts and towns the right to recommend candidates the
positions hokims districts (cities) by the hokims respective regions and Tashkent
city.

The introduction of this provision in practice will enhance the feasibility of

political parties, public control over an affair of local authorities. 10. In Uzbekistan
the political parties are registered in the Ministry of Justice. Proceeding from the
principle of separation of powers is expedient registration of political parties is not
the executive branch, as an independent entity, i.e., the Central Election
Commission.

65

ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ

СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ

LIST OF PUBLISHED WORKS

I бўлим (I часть; I part)

1.

Бердикулов

С.Н.

Ўзбекистонда

кўппартиявийлик

тизими:

шаклланиши ва ривожланиши / Масъул муҳаррир фалсафа фанлари доктори,
профессор Ш.О. Мамадалиев. Монография. – Тошкент: Ўзбекистон
Республикаси ИИВ Академияси, 2014. – 133 б.

2.

Бердикулов С.Н.

Сиѐсий партияларнинг Олий Мажлис Қонунчилик

палатаси сайловларидаги иштироки хусусида // Фалсафа ва ҳуқуқ. Махсус


background image

сон. – Тошкент, 2009. – Б. 46-48. (09.00.00; №15)

3.

Бердикулов С.Н.

Демократик янгиланиш ва сиѐсий партиялар //

Тафаккур. – Тошкент, 2010. – № 4. – Б. 12-15. (09.00.00; №12) 4.

Бердикулов

С.Н.

Ўзбекистон сиѐсий партиялари фуқаролар сиѐсий маданиятини

юксалтиришдаги ўрнининг айрим жиҳатлари // ЎзМУ хабарлари. – Тошкент,
2011. – № 4. – Б.75-78. (09.00.00; №14) 5.

Бердикулов С.Н.

Сиѐсий партиялар –

жамоатчилик назоратининг асосий субъекти // Ижтимоий фикр. Инсон
ҳуқуқлари. – Тошкент, 2012. – №3. – Б. 73-77. (09.00.00; №7)

6.

Бердикулов С.Н.

Кўппартиявийлик тизимида электорат манфаатлари

уйғунлигини таъминлашнинг баъзи масалалари // Фалсафа ва ҳуқуқ. –
Тошкент, 2014. – №1. – Б. 124-129. (09.00.00; №15)

7.

Бердикулов С.Н.

Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизими вужудга

келиши объектив зарурат // ЎзМУ хабарлари. – Тошкент, 2014. – №1/2. –
Б.77-82. (09.00.00; №14)

8.

Бердикулов С.Н.

Some questions of ideology of political parties of

Uzbekistan // Демократлаштириш ва инсон ҳуқуқлари. – Тошкент, 2014. – №3.
– Б. 80-85. (09.00.00; №5)

9.

Бердикулов С.Н.

Ўзбекистон сиѐсий партиялари фракцияларининг

кўппартиявийлик тизими ривожидаги аҳамияти // Демократлаштириш ва
инсон ҳуқуқлари. – Тошкент, 2015. – №1. – Б. 39-43. (09.00.00; №5)

10.

Бердикулов С.Н.

Партия тизими: кўппартиявийликнинг ўзига хос

модели хусусида // Ўзбекистонда ижтимоий фанлар. – Тошкент, 2015. – №1. –
Б. 37-44. (09.00.00; №2)

11.

Бердикулов С.Н.

Қонун чиқариш жараѐнини такомиллаштириш

масалалари // Фалсафа ва ҳуқуқ. – Тошкент, 2015. – №1. – Б. 14-17. (09.00.00;
№15)

12.

Бердикулов С.Н.

Партиялараро рақобат – кўппартиявийлик тизимини

ривожлантирувчи муҳим механизм // Ижтимоий фикр. Инсон ҳуқуқлари. –
Тошкент, 2015. – №2. – Б. 77-83. (09.00.00; №7)

13.

Бердикулов С.Н.

Вопросы демократического управления в

многопартийной системе // Credo-new. – СПб., 2015. Том 1. – № 2 (82). – С.
97-110. (09.00.00; №5)

66

14.

Berdikulov S.N.

Mechanisms of development of political parties in the

constitution and laws of Uzbekistan // International Journal of Current Research. –
Vol. 8. – Issue, 01. – pp.25792-25795. January, 2016. (Scientific Journal Impact
Factor, IF – 6.226), (Global Impact Factor, IF – 0.765).

15.

Berdikulov S.N.

Democratic institutions of the political party’s election

movement in Uzbekistan // Indian Journal of Social Research. – Vol.57 (2) (March
- April), 2016. – P.199-202. (General impact factor, IF – 2.5299).

II бўлим (II часть; II part)

16.

Бердикулов С.Н.

Ўзбекистон сиѐсий партияларининг фуқаролик


background image

жамияти ва ҳуқуқий давлатни ривожлантиришдаги ўрни (V боб)

//

Ўзбекистонда демократик жамият қуриш назарияси ва амалиѐти: ИИВ олий
таълим муассалари учун дарслик / муаллифлар жамоаси. – Тошкент:
Ўзбекистон Республикаси ИИВ, 2011. – Б. 48-65.

17.

Бердикулов С.Н. ва бошқ.

Ўзбекистона фаолият кўрсатаѐтган сиѐсий

партиялар // «Сиѐсий-ижтимоий ўқиш бўйича маърузалар тўплами» ўқув
қўлланмаси – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2003. –
Б. 55-70.

18.

Бердикулов С.Н.

Демократик янгиланиш жараѐнларида сиѐсий

партияларнинг ўрни. – Тошкент: O’zbekiston, 2011. – 80-б.

19.

Бердикулов С.Н.

Сиѐсий партиялар – халқ ҳокимиятчилигининг

муҳим бўғини // Ҳуқуқ фанини ривожлантириш ва юқори малакали юристлар
тайѐрлашнинг долзарб муаммолари: Халқаро илмий-амалий конференция
материаллари. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2004.
– Б. 60-64.

20.

Бердикулов С.Н.

Теоретические основы деятельности политических

партий // Наука и общество в условиях глобализации: материалы
Международной научно-практической конференции. – Уфа: РИО ИЦИПТ,
2014. – С. 33-37.

21.

Бердикулов С.Н.

Идеология политических партий Узбекистана // XIX

международная конференция, посвященная проблемам общественных и
гуманитарных наук: Международная научно-практическая конференция. – М.:
Центр гуманитарных исследований «Социум», 2014. – С. 137-140.

22.

Бердикулов С.Н.

Сиѐсий партия – инсон ҳуқуқларини таъминловчи

демократик институт // Инсон ҳуқуқлари ва манфаатларининг ишончли
ҳимоясини таъминлаш – қонун ижодкорлиги ва ҳуқуқни қўллаш
амалиѐтининг муҳим йўналишлари: халқаро илмий-амалий конференция
материаллари тўплами. – Тошкент: Baktria press, 2015. – Б. 214-217.

23.

Бердикулов С.Н.

Политическая партия: теория и практика //

Инновации в технологиях и образовании: Сб.ст. участников VIII
Международной

научно-практической

конференции

«Инновации

в

технологиях и образовании», 5-6 марта 2015 г.: в 4 ч. – Белово: Изд-во
филиала КузГТУ в г.Белово, Россия; Изд-во ун-та «Св.Кирилла и Св.
Мефодия», Велико Тырново, Болгария, 2015. – Ч.3. 342 с. – С. 198-201.

67

24.

Бердикулов С.Н., Аскаров Н.А.

Президент сайлови – кўппартиявийлик

тизими ривожидаги энг муҳим демократик институт // Глобал олий таълим
тизимида илмий тадқиқотларнинг замонавий услублари

Халқаро

илмий-амалий конференция материаллари (2015 йил 9 апрель). –
Навоий: НДПИ, 2015. – Б. 473-476.

25.

Бердикулов С.Н.

Фуқаролик жамиятини ривожлантиришда сиѐсий

партия фракцияларининг ўрни // «Актуальные проблемы толерантности в
углублении демократических реформ и развитии гражданского общества:
методология исследования, современность и перспективы» Международная


background image

научно-теоретическая конференция (24-25 апреля 2015 года). – Ташкент:
НУУз, 2015. – Б. 129-132.

26.

Бердикулов

С.Н.

Миллий

ватанпарварлик

ғояларини

шакллантиришда сиѐсий партияларнинг ўрни // Ўзбекистон Республикаси
Қуролли кучларининг тарихи, бугуни ва келажаги: Республика илмий-амалий
анжумани материаллари. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси Мудофаа
вазирлиги, 2005. – Б. 128-130.

27.

Бердикулов С.Н., Расулова Н.С.

Сиѐсий партиялар фаолиятини

ривожлантиришда

қонуннинг

роли // Ўзбекистон Республикасида

қонунчиликни такомиллаштиришнинг долзарб муаммолари: Республика
илмий-амалий конференцияси материаллари. – Тошкент: Ўзбекистон
Республикаси ИИВ Академияси, 2005. – Б. 149-151.

28.

Бердикулов С.Н.

Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизимининг

шаклланиши // Фалсафа ва фанлар методологияси муаммолари: Аллома
Омонулла Файзуллаев илмий-назарий ўқишлари материаллари. – Тошкент:
Фалсафа ва ҳуқуқ институти нашриѐти, 2009. – Б. 142-144.

29.

Бердикулов С.Н.

Фуқаролик жамияти ва кўппартиявийлик

тизимининг шаклланиши жараѐнлари // Глобаллашув, миллий ғоя ва
мафкура: муаммолар, ечимлар, истиқболлар мавзуидаги республика илмий
амалий конференцияси материаллари. – Тошкент: Фалсафа ва ҳуқуқ
институти нашриѐти, 2009. – Б. 37-39.

30.

Бердикулов С.Н.

Халқ ҳокимиятчилигининг қарор топишида сиѐсий

партияларнинг ўрни // Фалсафа ва фанлар методологияси муаммолари:

Аллома Омонулла Файзуллаев илмий-назарий ўқишлари материаллари (2-

китоб). – Тошкент: Фалсафа ва ҳуқуқ институти нашриѐти, 2010. – Б. 86-87.

31.

Бердикулов С.Н.

Ёшларда диний экстремизмга қарши иммунитетни

шакллантиришда Ўзбекистон сиѐсий партияларининг ўрни //
Диншуносликнинг долзарб муаммолари илмий-амалий анжуман
материаллари. II. – Тошкент: Тошкент ислом университети, 2010. – Б.
113-116.

32.

Бердикулов С.Н.

Баркамол авлодни тарбиялашда Ўзбекистон сиѐсий

партияларининг аҳамияти // Баркамол авлодни шакллантиришда ҳуқуқий
тарбиянинг

аҳамияти:

Республика

илмий-амалий

конференцияси

материаллари. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2010.
– Б. 202-204.

33.

Бердикулов С.Н.

Баркамол авлодни ҳуқуқий тарбиялашда сиѐсий

партияларнинг ўрни // Ҳуқуқий тарбия – баркамол авлодни

68

шакллантиришнинг муҳим омили: Республика илмий-амалий конференция
материаллари. – Тошкент: ТДЮИ, 2010. – Б. 163-168.

34.

Бердикулов С.Н.

Давлат ҳокимиятини шакллантириш ва

демократлаштиришда сиѐсий партияларнинг ўрни // Ватанимиз тараққиѐтини
юксалтириш, халқимиз фаровонлигини оширишнинг устувор йўналишлари
ва муҳим омиллари: илмий-амалий конференция материаллари. – Тошкент:


background image

ТОҲТБЮ, 2011. – Б. 108-111.

35.

Бердикулов С.Н.

Либерализм: кеча, бугун, эртага // Фалсафа ва

фанлар методологияси муаммолари: Аллома Омонулла Файзуллаев илмий
назарий ўқишлари материаллари (2-китоб). – Тошкент: Фалсафа ва ҳуқуқ
институти, 2011. – Б. 75-76.

36.

Бердикулов С.Н.

Тадбиркорлар ва ишбилармонлар ҳаракати –

Ўзбекистон либерал-демократик партияси: ғояси ва мафкураси // Кичик
бизнес ва тадбиркорликни ривожлантиришда акмеологик билимларнинг
роли: Республика илмий-амалий конференция материаллари. – Тошкент:
Фалсафа ва ҳуқуқ институти, 2011. – Б. 130-132.

37.

Бердикулов С.Н.

Сиѐсий партияларни давлат ҳокимиятини

шакллантириш ва демократлаштириш жараѐнларидаги иштироки //
Фуқаролик жамиятида демократик қадриятлар: муаммо ва ечимлар
мавзуидаги Республика илмий-амалий анжуман материаллари. – Тошкент:
ТошДТУ, 2011. – Б. 14-16.

38.

Бердикулов С.Н., Расулова Н.С.

Вояга етмаган шахсларни

тарбиялашда сиѐсий партияларнинг ўрни // «Вояга етмаганлар ўртасида
назоратсизлик ва ҳуқуқбузарликларнинг профилактикаси тўғрисида»ги
қонунни ҳаѐтга татбиқ этиш борасида амалга оширилиши лозим бўлган
устувор вазифалар мавзуидаги Республика илмий-амалий конференцияси
материаллари. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2011.
– Б. 53-55.

39.

Бердикулов С.Н.

Ўзбекистон сиѐсий партиялари миллий ғояни

ривожлантирувчи муҳим субъект // Инновацион ғоялар ва тараққиѐт
мавзуидаги конференция материаллари. – Урганч, 2013. – Б. 12-15.

40.

Бердикулов С.Н.

Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизими шаклланиш

жараѐнлари // Ғоялар ва инновацион тараққиѐт: III илмий-назарий семинар
материаллари. – Жиззах, 2014. – Б. 161-164.

41.

Бердикулов С.Н., Аскаров Н.А.

Ўзбекистонда сайлов қонунчилигини

ривожлантириш жараѐнлари // Глобаллашув ва гуманизм концепцияси:
асосий

мотив

ва

ғоялар

мавзуидаги

Республика

илмий-амалий

конференцияси материаллари. – Андижон, 2014. – Б. 46-49.

42.

Бердикулов С.Н., Аскаров Н.А.

Ўзбекистонда кўппартиявийлик

тизими ва сайлов жараѐнлари // Ҳуқуқ назарияси ҳамда таълимнинг долзарб
масалалари

мавзуидаги

Республика

илмий-амалий

конференция

материаллари. – Тошкент: Ўзбекистон миллий университети, 2015. – Б.
107-110.

43.

Бердикулов С.Н.

Ўзбекистон сиѐсий партиялари кексаларни эъзозлаш

масалалари хусусида // Наука, просвещение и культура в системе
непрерывного образования: проблемы и решения по реализации

69

Государственной программы «Год внимания и заботы о старшем поколении»:
Материалы республиканской научно-практической конференций. – Ташкент:
Филиал МГУ им. М.В.Ломоносова в городе Ташкенте, 2015. – Б. 97-101.


background image

44.

Бердикулов С.Н., Тожибоев М.Т.

Мамлакатни модернизация қилиш –

тараққиѐтнинг муҳим шарти// Постда. – 2011. – 9 апрель. – №15. 45.

Бердикулов С.Н.

Ўзбекистон сиѐсий партияларнинг шаклланиш тарихига бир

назар // Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси Ахборотномаси. – 2012.
– №3. – Б. 61-68.

46.

Бердикулов С.Н.

Фуқаролик жамиятининг муҳим шарти // Qalqon.

Тошкент, 2014. № 10. – Б. 10-12.

47.

Бердикулов С.Н.

Коррупцияга қарши куршада сиѐсий партияларнинг

ўрни // Коррупцияга қарши курашнинг долзарб масалалари: Илмий
мақолалар тўплами. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,
2015. – Б. 55-62.

48.

Бердикулов С.Н.

Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизимининг

ҳуқуқий асослари шаклланиши // Ҳуқуқшунослик истиқболлари: Илмий
мақолалар тўплами. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,
2015. – Б. 159-166.

49.

Бердикулов С.Н.

Роль политических партий в формировании

гражданского общества в Узбекистане // Scientific Journal «ScienceRise». –
Харьков, 2015. №6/1(11). – С. 116-120.

50.

Berdikulov S.N.

Multiparty system in Uzbekistan, 1985-2014 //

Himalayan and Central Asian Studies. July-December 2015. Vol.19. Nos. 3-4. – Р.
150-157.

70

Автореферат Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси

Таҳририят-ноширлик бўлимида таҳрирдан ўтказилди (05.11.2016 йил)


background image

Босишга рухсат этилди: _________2016 йил

Бичими 60х45

1

/

16

, «Times New Roman»

гарнитурада рақамли босма усулида босилди.

Шартли босма табоғи 5. Адади: 100. Буюртма: № _____.

Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,

100197, Тошкент, Интизор кўчаси, 68

«АКАДЕМИЯ НОШИРЛИК МАРКАЗИ» ДУК

71

Bibliografik manbalar

Бердикулов С.Н. Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизими: шаклланиши ва ривожланиши / Масъул мухаррир фалсафа фанлари доктори, профессор Ш.О. Мамадалиев. Монография. - Тошкент: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2014. - 133 б.

Бердикулов С.Н. Сиёсий партияларнинг Олий Мажлис Қонунчилик палатаси сайловларидаги иштироки хусусида // Фалсафа ва хукук. Махсус сон. - Тошкент, 2009. - Б. 46-48. (09.00.00; №15)

Бердикулов С.Н. Демократик янгиланиш ва сиёсий партиялар // Тафаккур. - Тошкент, 2010. - № 4. - Б. 12-15. (09.00.00; №12)

Бердикулов С.Н. "Узбекистан сиёсий партиялари фуқаролар сиёсий маданиятини юксалтиришдаги ўрнининг айрим жиҳатлари // УзМУ хабарлари. - Тошкент, 2011. - № 4. - Б.75-78. (09.00.00; №14)

Бердикулов С.Н. Сиёсий партиялар - жамоатчилик назоратининг асосий субъекти // Ижтимоий фикр. Инсон ҳуқуқлари. - Тошкент, 2012. -№3. - Б. 73-77. (09.00.00; №7)

Бердикулов С.Н. Кўппартиявийлик тизимида электорат манфаатлари уйгунлигини таъминлашнинг баъзи масалалари // Фалсафа ва хукук. - Тошкент, 2014. - №1. - Б. 124-129. (09.00.00; №15)

Бердикулов С.Н. Узбекистонда кўппартиявийлик тизими вужудга келиши объектив зарурат // ЎзМУ хабарлари. - Тошкент, 2014. - №1/2. -Б.77-82. (09.00.00; №14)

Бердикулов С.Н. Some questions of ideology of political parties of Uzbekistan // Демократлаштириш ва инсон ҳуқуклари. - Тошкент, 2014. - №3.-Б. 80-85. (09.00.00; №5)

Бердикулов С.Н. Узбекистан сиёсий партиялари фракцияларининг кўппартиявийлик тизими ривожидаги аҳамияти И Демократлаштириш ва инсон ҳуқуқлари. - Тошкент, 2015. -№1. - Б. 39-43. (09.00.00; №5)

Бердикулов С.Н. Партия тизими: кўппартиявийликнинг ўзига хос модели хусусида // Узбекистонда ижтимоий фанлар. - Тошкент, 2015. - №1.-Б. 37-44. (09.00.00; №2)

Бердикулов С.Н. Қонун чиқариш жараёнини такомиллаштириш масалалари // Фалсафа ва ҳукук. - Тошкент, 2015. - №1. - Б. 14-17. (09.00.00; №15)

Бердикулов С.Н. Партиялараро ракобат - кўппартиявийлик тизимини ривожлантирувчи мухим механизм // Ижтимоий фикр. Инсон ҳукуқлари. - Тошкент, 2015. -№2. - Б. 77-83. (09.00.00; №7)

Бердикулов С.Н. Вопросы демократического управления в многопартийной системе // Credo-new. - СПб., 2015. Том 1. - № 2 (82). - С. 97-110. (09.00.00; №5)

Berdikulov S.N. Mechanisms of development of political parties in the constitution and laws of Uzbekistan // International Journal of Current Research. -Vol. 8. - Issue, 01. - pp.25792-25795. January, 2016. (Scientific Journal Impact Factor, IF - 6.226), (Global Impact Factor, IF - 0.765).

Berdikulov S.N. Democratic institutions of the political party’s election movement in Uzbekistan // Indian Journal of Social Research. - Vol.57 (2) (March - April), 2016. - P. 199-202. (General impact factor, IF - 2.5299).

Бердикулов С.Н. Ўзбекистон сиёсий партияларининг фуқаролик жамияти ва ҳуқуқий давлатни ривожлантиришдаги ўрни (V боб) // Ўзбекистонда демократик жамият куриш назарияси ва амалиёти: ИИВ олий таълим муассалари учун дарслик / муаллифлар жамоаси. — Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ, 2011. - Б. 48-65.

Бердикулов С.Н. ва бошқ. Ўзбекистона фаолият кўрсатаётган сиёсий партиялар // «Сиёсий-ижтимоий ўкиш бўйича маърузалар тўплами» ўқув қўлланмаси - Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2003. -Б. 55-70.

Бердикулов С.Н. Демократик янгиланиш жараёнларида сиёсий партияларнинг ўрни. - Тошкент: O’zbekiston, 2011,- 80-6.

Бердикулов С.Н. Сиёсий партиялар - халк ҳокимиятчилигининг муҳим бўғини // Ҳукуқ фанини ривожлантириш ва юқори малакали юристлар тайёрлашнинг долзарб муаммолари: Халқаро илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2004. - Б. 60-64.

Бердикулов С.Н. Теоретические основы деятельности политических партий // Наука и общество в условиях глобализации: материалы Международной научно-практической конференции. - Уфа: РИО ИЦИПТ, 2014.-С. 33-37.

Бердикулов С.Н. Идеология политических партий Узбекистана И XIX международная конференция, посвященная проблемам общественных и гуманитарных наук: Международная научно-практическая конференция. -М.: Центр гуманитарных исследований «Социум», 2014. - С. 137-140.

Бердикулов С.Н. Сиёсий партия - инсон ҳуқуқларини таъминловчи демократик институт И Инсон хукуклари ва манфаатларининг ишончли химоясини таъминлаш - қонун ижодкорлиги ва ҳуқуқни қўллаш амалиётининг муҳим йўналишлари: халкаро илмий-амалий конференция материаллари тўплами. - Тошкент: Baktria press, 2015. - Б. 214-217.

Бердикулов С.Н. Политическая партия: теория и практика // Инновации в технологиях и образовании: Сб.ст. участников VIII Международной научно-практической конференции «Инновации в технологиях и образовании», 5-6 марта 2015 г.: в 4 ч. - Белово: Изд-во филиала КузГТУ в г.Белово, Россия; Изд-во ун-та «Св.Кирилла и Св. Мефодия», Велико Тырново, Болгария, 2015. - Ч.З. 342 с. - С. 198-201.

Бердикулов С.Н., Аскаров Н.А. Президент сайлови -кўппартиявийлик тизими ривожидаги энг мухим демократик институт // Глобал олий таълим тизимида илмий тадкикотларнинг замонавий услублари Халкаро илмий-амалий конференция материаллари (2015 йил 9 апрель). -Навоий: НДПИ, 2015. - Б. 473-476.

Бердикулов С.Н. Фуқаролик жамиятини ривожлантиришда сиёсий партия фракцияларининг ўрни // «Актуальные проблемы толерантности в углублении демократических реформ и развитии гражданского общества: методология исследования, современность и перспективы» Международная научно-теоретическая конференция (24-25 апреля 2015 года). - Ташкент: НУУз, 2015.-Б. 129-132.

Бердикулов С.Н. Миллий ватанпарварлик гояларини шакллантиришда сиёсий партияларнинг ўрни // Узбекистан Республикаси Қуролли кучларининг тарихи, бугуни ва келажаги: Республика илмий-амалий анжумани материаллари. - Тошкент: "Узбекистан Республикаси Мудофаа вазирлиги, 2005. - Б. 128-130.

Бердикулов С.Н., Расулова Н.С. Сиёсий партиялар фаолиятини ривожлантиришда қонуннинг роли // "Узбекистан Республикасида қонунчиликни такомиллаштиришнинг долзарб муаммолари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. - Тошкент: "Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2005. - Б. 149-151.

Бердикулов С.Н. Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизимининг шаклланиши // Фалсафа ва фанлар методологияси муаммолари: Аллома Омонулла Файзуллаев илмий-назарий ўқишлари материаллари. - Тошкент: Фалсафа ва ҳуқук института нашриёти, 2009. - Б. 142-144.

Бердикулов С.Н. Фуқаролик жамияти ва кўппартиявийлик тизимининг шаклланиши жараёнлари // Глобаллашув, миллий ғоя ва мафкура: муаммолар, ечимлар, истикболлар мавзуидаги республика илмий-амалий конференцияси материаллари. - Тошкент: Фалсафа ва ҳуқуқ института нашриёти, 2009. - Б. 37-39.

Бердикулов С.Н. Халк ҳокимиятчилигининг қарор топишида сиёсий партияларнинг ўрни // Фалсафа ва фанлар методологияси муаммолари: Аллома Омонулла Файзуллаев илмий-назарий ўкишлари материаллари (2-китоб). - Тошкент: Фалсафа ва ҳуқуқ института нашриёти, 2010. - Б. 86-87.

Бердикулов С.Н. Ёшларда диний экстремизмга қарши иммунитетни шакллантиришда Узбекистан сиёсий партияларининг ўрни И Диншуносликнинг долзарб муаммолари илмий-амалий анжуман материаллари. II. - Тошкент: Тошкент ислом университета, 2010. - Б. 113-116.

Бердикулов С.Н. Баркамол авлодни тарбиялашда Узбекистан сиёсий партияларининг аҳамияти // Баркамол авлодни шакллантиришда ҳукуқий тарбиянинг аҳамияти: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. - Тошкент: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2010. - Б. 202-204.

Бердикулов С.Н. Баркамол авлодни ҳуқуқий тарбиялашда сиёсий партияларнинг ўрни // Ҳукуқий тарбия - баркамол авлодни шакллантиришнинг муҳим омили: Республика илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент: ТДЮИ, 2010. - Б. 163-168.

Бердикулов С.Н. Давлат ҳокимиятини шакллантириш ва демократлаштиришда сиёсий партияларнинг ўрни // Ватанимиз тараккиётини юксалтириш, халқимиз фаровонлигини оширишнинг устувор йўналишлари ва муҳим омиллари: илмий-амалий конференция материаллари. — Тошкент: ТОҲТБЮ, 2011.-Б. 108-111.

Бердикулов С.Н. Либерализм: кеча, бугун, эртага // Фалсафа ва фанлар методологияси муаммолари: Аллома Омонулла Файзуллаев илмий-назарий ўқишлари материаллари (2-китоб). - Тошкент: Фалсафа ва ҳукук института, 2011. - Б. 75-76.

Бердикулов С.Н. Тадбиркорлар ва ишбилармонлар ҳаракати -Узбекистан либерал-демократик партияси: гояси ва мафкураси // Кичик бизнес ва тадбиркорликни ривожлантиришда акмеологик билимларнинг роли: Республика илмий-амалий конференция материаллари. - Тошкент: Фалсафа ва ҳуқук института, 2011. - Б. 130-132.

Бердикулов С.Н. Сиёсий партияларни давлат ҳокимиятини шакллантириш ва демократлаштириш жараёнларидаги иштироки // Фуқаролик жамиятида демократик қадриятлар: муаммо ва ечимлар мавзуидаги Республика илмий-амалий анжуман материаллари. - Тошкент: ТошДТУ, 2011.-Б. 14-16.

Бердикулов С.Н., Расулова Н.С. Вояга етмаган шахсларни тарбиялашда сиёсий партияларнинг ўрни // «Вояга етмаганлар ўртасида назоратсизлик ва ҳукуқбузарликларнинг профилактикаси тўғрисида»ги қонунни ҳаётга татбиқ этиш борасида амалга оширилиши лозим бўлган устувор вазифалар мавзуидаги Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. - Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2011. -Б. 53-55.

Бердикулов С.Н. Узбекистон сиёсий партиялари миллий гояни ривожлантирувчи мухим субъект // Инновацион гоялар ва тараккиёт мавзуидаги конференция материаллари. - Урганч, 2013. - Б. 12-15.

Бердикулов С.Н. Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизими шаклланиш жараёнлари // Ғоялар ва инновацион тараккиёт: III илмий-назарий семинар материаллари. -Жиззах, 2014. - Б. 161-164.

Бердикулов С.Н., Аскаров Н.А. Ўзбекистонда сайлов қонунчилигини ривожлантириш жараёнлари // Глобаллашув ва гуманизм концепцияси: асосий мотив ва гоялар мавзуидаги Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. - Андижон, 2014. - Б. 46-49.

Бердикулов С.Н, Аскаров Н.А. Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизими ва сайлов жараёнлари // Хукук назарияси хамда таълимнинг долзарб масалалари мавзуидаги Республика илмий-амалий конференция материаллари. -Тошкент: Ўзбекистон миллий университета, 2015. - Б. 107-110.

Бердикулов С.Н. Ўзбекистон сиёсий партиялари кексаларни эъзозлаш масалалари хусусида // Наука, просвещение и культура в системе непрерывного образования: проблемы и решения по реализации Государственной программы «Год внимания и заботы о старшем поколении»: Материалы республиканской научно-практической конференций. - Ташкент: Филиал МГУ им. М.В.Ломоносова в городе Ташкенте, 2015. - Б. 97-101.

Бердикулов С.Н., Тожибоев М. Т. Мамлакатни модернизация килиш - тараққиётнинг мухим шарти// Постда. - 2011. - 9 апрель. - №15.

Бердикулов С.Н. Узбекистан сиёсий партияларнинг шаклланиш тарихига бир назар // Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси Ахборотномаси .-2012.- №3. - Б. 61 -68.

Бердикулов С.Н. Фукаролик жамиятининг мухим шарти И Qalqon. Тошкент, 2014. № 10. - Б. 10-12.

Бердикулов С.Н. Коррупцияга қарши куршада сиёсий партияларнинг ўрни // Коррупцияга қарши курашнинг долзарб масалалари: Илмий мақолалар тўплами. - Тошкент: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015.-Б. 55-62.

Бердикулов С.Н. Ўзбекистонда кўппартиявийлик тизимининг ҳукуқий асослари шаклланиши // Ҳукукшунослик истиқболлари: Илмий мақолалар тўплами. - Тошкент: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2015.-Б. 159-166.

Бердикулов С.Н. Роль политических партий в формировании гражданского общества в Узбекистане // Scientific Journal «ScienceRise». -Харьков, 2015. №6/1 (11). - С. 116-120.

Berdikulov S.N. Multiparty system in Uzbekistan, 1985-2014 // Himalayan and Central Asian Studies. July-December 2015. Vol. 19. Nos. 3-4. - P. 150-157.