Экспериментал шароитда фитоэкдистероидларни меъёрий ва турли патологик ҳолатларда иммуногенезга самарадорлигини баҳолаш

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Кейинги йилларда жаҳонда ўсимликлар таркибидан доривор воситаларни ажратиб олиш ва улар асосида янги доривор бирикмалар олиш 50-60% ташкил қилади. Улар орасида иммунрағбатловчи хусусиятга эта воситаларга алохида эътибор қаратилмокда. Фитоэкдистероидлар кўплаб касалликлар ва тобора ортиб бораётган спорт кжламалари натижасида иммун тизимидаги ўзгаришларларга ва иккиламчи иммун танкислиги ривожланишида қўлланганда юкори самарадорликни намоён қилади. Шу сабабли тиббий амалиётга иммунитет жараёнларни ратбатловчи воситаларни жорий қилишга кўплаб давлатларда жуда жиддий эътибор қаратилмоқда.
Республикамиз мустакилликка эришгандан буён фармацевтика саноатини сифат жиҳатдан ривожлантириш йўналишида илмий тадқиқотларни юкори даражада ташкил этиш ва махаллий хомашёлар бозорини сифатли дори воситалари билан таъминлаш борасида кенг қамровли чора-тадбирлар амалга оширилиб, муайян натижаларга эришилди. Бу борада иммункоррегирловчи хусусиятларига, организмдаги бошқа ўзгаришларига хам ижобий таъсир кобилиятига эта бўлган дори воситалари яратилмокда ва кенг қўлланилмокда.
Бугунги кунда дунё амалиётида келиб чиқиши ва таъсир механизми турлича бўлган биологик фаол препаратларни синтез килиш ва улар асосида иммунитет тизим хасталикларига карши дори воситаларини яратиш долзарб хисобланади. Шу жихатдан илмий тадқиқотларнинг долзарб йўналишларига мавжуд бўлган синтетик келиб чиқишга эта иммунмодулловчи препаратлар (левамизол, полиоксидоний), кора мол айрисимон (тимус) безидан (тактивин, тимоптин, вилозен) ва хайвонларнинг илик хужайраларидан олинадиган (миелопид) ва бошқа пептид табиатга эга препаратлардан ташқари, ўсимликлардан олинадиган, юқори иммунмодулловчи фаолликка ва организм учун кўп қиррали протектив таъсирга эга бўлган препаратларни синтези муаммолари хам киради. Фитоэкдистероидлар асосида иммун тизим ўзгаришлари, иккиламчи иммун танқислиги ва турли патологик ҳолатларни профилактика килиш ва даволаш дори препаратларини яратиш, фармакологик хусусиятларини аниқлаш хамда уларнинг таъсир механизмларини аниклаш кабилар мазкур тадқиқотнинг долзарблигини белгилайди.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2011 йил 28 ноябрдаги ПҚ-1652-сон Қарори билан тасдиқланган «Соғликни сақлаш тизимини ислох килишни янада чукурлаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ва 2016 йил 16 сентябрдаги ПҚ-2595 «Фармацевтика саноатини ривожлантиришнинг 2016-2020 йилларга мўлжалланган дастури ҳакида» хамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат килади.
Тадқиқотнинг мақсади маҳаллий хомашёдан ажратиб олинган фитоэкдистероидларни меъерда ва иккиламчи иммун танқисликда иммунмодулловчи сифатида экспериментал баҳолаш, амалий фойдаланиш имкониятларини асослашдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
илк бор фитоэкдистероидлар иммунмодулловчи ва иммунрағбатловчи воситалар сифатида хамда уларнинг кимёвий структурасининг иммунотроп таъсири билан ўзаро алоқадорлиги аниқланган;
экдистерон ва туркестерон, шунингдек, таркибида фитоэкдистероидлар жамланган Silene viridiflora, Silene brahuica ва Ajuga terkestanica дан олинган препаратлар хайвонлар организмидаги иммун жараёнларни ратбатлаши аниқланган;
интакт ҳайвонларда стресс, узок муддат жисмоний харакат, токсик гепатит, нур касаллиги ва ансмияда ривожланадиган иккиламчи иммун танқислигида иммунитетнинг марказий ва периферик органларидаги хужайраларнинг умумий сони ортиши, эритро- ва лейкопоэзининг стимуляцияси аниқланган;
фитоэкдистероидлар иммунжавобда антигенлар рақобати феноменини бекор қилиши, қон ҳосил қилувчи илдиз хужайралар пролиферацияси стимуляция қилиши ва тимус хужайраларининг митоз фаолиятини кучайтириши аниқланган;
илк бор фитоэкдистероидларнинг патология олди ва патологик ҳолатлар функционал-метаболик кўрсаткичларига иммунотроп ва фармакокоррегирловчи таъсирининг ўзаро боғлиқлиги исботланган;
фитоэкдистероидлар юкори оксил синтезловчи фаоллигини хисобига иккиламчи иммунтанқислик холатларида хужайравий иммунитет ва фагоцитоз фаолиятини рахбатлаши, биокимёвий ва физиологик жараёнларни бошқариши аниқланган;
фитоэкдистероидлар полифункционал восита сифатида жараёнларни раҳбатловчи, оқсил-анаболик хусусиятли ва иммун тизимидаги иккиламчи иммунтанқислик холатларини коррегирловчилиги аниқланган.
ХУЛОСА
1. Фитоэкдистероидлар (индивидуал бирикмалар ва таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар) сут эмизувчилар (сичқонлар, каламушлар, хомяклар) ва кушлар (жўжалар) организмида меъёрдаги каби, айникса турли патологик ҳолатларда ифодаланган иммунрагбатловчи таъсирни намоён килади. Улар таъсирида қўй эритроцитлари билан иммунлашга жавобан талокда АҲҚҲ сони ортишида намоён бўладиган бирламчи антитела хосил килиш жараёни кучаяди, конда антитела титри ортади, фагоцитоз фаоллашади, иммунитетнинг марказий ва периферик органлари хужайралилиги ортади, эритро- ва лейкопоэз рагбатланади, сичконлар кораталогида кон хосил қилувчи илдиз хужайраларнинг пролифератив потенциали ортади.
2. Тадқиқ килинган индивидуал фитоэкдистероидлар орасида иммурагбатловчи фаоллик: 2-дезокси-а-экдизон < а-экдизон < А интегристерон < А ва В силенеозидлар < экдистерон < туркестерон йўналишида ортиб борди. Энг кўп фаоллик Silene viridiflora, Silene brahuica ва айникса Ajuga turkestanicajxaw олинган таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар намоён килди. Улардан энг фаоллари (экдистерон, туркестерон ва Ajuga turkestanica дан олинган таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препарат) ўзининг иммунрағбатловчи таъсирига кўра маълум бўлган иммуномдулловчи воситалар: Т-активин ва иммуналдан қолишмайди, хатто фаоллиги бўйича улардан устунлик хам килади.
3. Фитоэкдистероидларнинг энг аник иммунрагбатловчи самараси улар продуктив фазанинг бошланиши ёки авжига чикканида киритилганда, яъни плазматик хужайраларнинг энг кўп оқсилсинтезловчи фаоллиги вазиятида кайд килинди. Уларнинг таъсири нафакат АҲҚҲ сони ортиши ва антиген стимуляцияга жавобан оширилган антитела хосил килиш хисобига, балки антитела хосил килиш жараёнига заҳира “етилган” антителопродуцентларнинг жалб килиниши хисобига хам каралиши мумкин. Фитоэкдистероидларнинг аҳамиятли иммунотроп воситалар сифатида тавсифловчи таъсирининг яна бир томони хайвонларни от эритроцитлари ва қўй эритроцитлари билан мунтазам иммунизациялаганда антигенлар рақобати феноменини бекор килиш кобилияти саналади.
4. Сичконларга фитоэкдистероидлар киритилганидан кейин (экдистерон мисолида ўрганилди) ўтказилган иммунитет марказий органи тўқимасининг гистоморфологик тахдили кўрсатдики, бу ҳолатда тимус ҳужайралари пролиферацияси сезиларли даражада ортиши кузатилади, бунда пролиферация индекси (апоптотик индекснинг митотик индексга нисбати) бу органда тимик эпителиоцитлар ва тимоцитларнинг юкори тезликда янгиланишини кўрсатади, унда микроциркуляцияни сақлаб колади, резидент макрофагларнинг орган ўзига хос пуллари фаоллашишига олиб келади.
5. Ҳайвонлар организмига стрессор таъсир кўрсатилганда (ноқулай холатда узок муддатли иммобилизация, ҳолдан тойгунча сузиш) фитоэкдистероидлар (уларнинг жамланган препаратлари) таъсирида нафақат кескин пасайган иммунитет ҳолатининг кўрсаткичлари тикланиши, балки унинг чарчаш ҳодисаларини енгиш, кечириладиган жисмоний юкламаларнинг ошиши, тикланиш жараёнларининг тезлашишига олиб келадиган унинг мослашиш имкониятларининг сезиларли даражада ошиши кузатилади, бунинг асосида организмда энергомаҳсулот гомеостазини қўллаб-қувватлашга қаратилган биокимёвий реакцияларнинг кечишини оптималлаштириш ётади.
6. ССЦ-гепатит фонида ривожланаётган иккиламчи иммун танқислиги бўлган ҳайвонларга фитоэкдистероидларни киритиш организмнинг иммун статусини тиклашга аник тенденцияни намоён қилади, ифодаланган гепатитдан ҳимояловчи таъсир кўрсатади: гипопротеинемиия ҳолатини, гепатоцитлар ва холестазалар цитолизи синдромини бартараф қилади, пигмент алмашувини нормаллаштиради, жигарнинг гликогенсинтезловчи функциясини тиклайди, липидларнинг перекисли оксидланиш жараёнларини ингибирлайди, ўт секрецияси жараёнларини рағбатлайди, ўт секрецияси жараёнини ва унинг кимёвий таркибини яхшилайди.
7. Фитоэкдистероидлар ҳайвонларнинг нурланиш касаллигида кескин чарчаган функционал кўрсаткичлари ва иммун статусини белгилайдиган микдорий тавсифларини самарали тиклайди, уларнинг тотал нурланишдан кейинги яшовчанлигини ва ҳаёти давомийлигини оширади, эритро- ва лейкопоэзнинг нурланишдан кейинги тикланишини тезлаштиради, тимус, илик, талоқ ва лимфатик тугунлар ҳужайралари репопуляциясига кўмаклашади.
8. Фенилгидразин келтириб чикарган, организмнинг иммунологик реактивлиги пасайиши билан кечадиган токсик анемия шароитида фитоэкдистероидлар иммунологик функциялар ўзгаришлари ифодаланганлигини сезиларли даражада камайтиради (талокда АҲҚҲ сонини ва конда антитела титрини оширади, тимус, илик, талоқ ва лимфатик тугунларда ҳужайралар таркибини меъёрлаштиришга кўмаклашади), гемопоэзни стимуллайди.
9. Фитоэкдистероидлар (таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар), иммунфаол, устига устак организмга протектив таъсирга эга бўлган ва токсик таъсир намоён килмайдиган воситалар сифатида истиқболли, фавқулодда самарали иммунмодулловчи воситалар сифатида катта қизикиш уйготади.

Manba turi: Tezislar
Yildan beri qamrab olingan yillar 1992
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:
CC BY f
1-82
36

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Шахмурова, Г. (2023). Экспериментал шароитда фитоэкдистероидларни меъёрий ва турли патологик ҳолатларда иммуногенезга самарадорлигини баҳолаш . Avtoreferat Katalogi, 1(1), 1–82. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/49045
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Кейинги йилларда жаҳонда ўсимликлар таркибидан доривор воситаларни ажратиб олиш ва улар асосида янги доривор бирикмалар олиш 50-60% ташкил қилади. Улар орасида иммунрағбатловчи хусусиятга эта воситаларга алохида эътибор қаратилмокда. Фитоэкдистероидлар кўплаб касалликлар ва тобора ортиб бораётган спорт кжламалари натижасида иммун тизимидаги ўзгаришларларга ва иккиламчи иммун танкислиги ривожланишида қўлланганда юкори самарадорликни намоён қилади. Шу сабабли тиббий амалиётга иммунитет жараёнларни ратбатловчи воситаларни жорий қилишга кўплаб давлатларда жуда жиддий эътибор қаратилмоқда.
Республикамиз мустакилликка эришгандан буён фармацевтика саноатини сифат жиҳатдан ривожлантириш йўналишида илмий тадқиқотларни юкори даражада ташкил этиш ва махаллий хомашёлар бозорини сифатли дори воситалари билан таъминлаш борасида кенг қамровли чора-тадбирлар амалга оширилиб, муайян натижаларга эришилди. Бу борада иммункоррегирловчи хусусиятларига, организмдаги бошқа ўзгаришларига хам ижобий таъсир кобилиятига эта бўлган дори воситалари яратилмокда ва кенг қўлланилмокда.
Бугунги кунда дунё амалиётида келиб чиқиши ва таъсир механизми турлича бўлган биологик фаол препаратларни синтез килиш ва улар асосида иммунитет тизим хасталикларига карши дори воситаларини яратиш долзарб хисобланади. Шу жихатдан илмий тадқиқотларнинг долзарб йўналишларига мавжуд бўлган синтетик келиб чиқишга эта иммунмодулловчи препаратлар (левамизол, полиоксидоний), кора мол айрисимон (тимус) безидан (тактивин, тимоптин, вилозен) ва хайвонларнинг илик хужайраларидан олинадиган (миелопид) ва бошқа пептид табиатга эга препаратлардан ташқари, ўсимликлардан олинадиган, юқори иммунмодулловчи фаолликка ва организм учун кўп қиррали протектив таъсирга эга бўлган препаратларни синтези муаммолари хам киради. Фитоэкдистероидлар асосида иммун тизим ўзгаришлари, иккиламчи иммун танқислиги ва турли патологик ҳолатларни профилактика килиш ва даволаш дори препаратларини яратиш, фармакологик хусусиятларини аниқлаш хамда уларнинг таъсир механизмларини аниклаш кабилар мазкур тадқиқотнинг долзарблигини белгилайди.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2011 йил 28 ноябрдаги ПҚ-1652-сон Қарори билан тасдиқланган «Соғликни сақлаш тизимини ислох килишни янада чукурлаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ва 2016 йил 16 сентябрдаги ПҚ-2595 «Фармацевтика саноатини ривожлантиришнинг 2016-2020 йилларга мўлжалланган дастури ҳакида» хамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат килади.
Тадқиқотнинг мақсади маҳаллий хомашёдан ажратиб олинган фитоэкдистероидларни меъерда ва иккиламчи иммун танқисликда иммунмодулловчи сифатида экспериментал баҳолаш, амалий фойдаланиш имкониятларини асослашдан иборат.
Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат:
илк бор фитоэкдистероидлар иммунмодулловчи ва иммунрағбатловчи воситалар сифатида хамда уларнинг кимёвий структурасининг иммунотроп таъсири билан ўзаро алоқадорлиги аниқланган;
экдистерон ва туркестерон, шунингдек, таркибида фитоэкдистероидлар жамланган Silene viridiflora, Silene brahuica ва Ajuga terkestanica дан олинган препаратлар хайвонлар организмидаги иммун жараёнларни ратбатлаши аниқланган;
интакт ҳайвонларда стресс, узок муддат жисмоний харакат, токсик гепатит, нур касаллиги ва ансмияда ривожланадиган иккиламчи иммун танқислигида иммунитетнинг марказий ва периферик органларидаги хужайраларнинг умумий сони ортиши, эритро- ва лейкопоэзининг стимуляцияси аниқланган;
фитоэкдистероидлар иммунжавобда антигенлар рақобати феноменини бекор қилиши, қон ҳосил қилувчи илдиз хужайралар пролиферацияси стимуляция қилиши ва тимус хужайраларининг митоз фаолиятини кучайтириши аниқланган;
илк бор фитоэкдистероидларнинг патология олди ва патологик ҳолатлар функционал-метаболик кўрсаткичларига иммунотроп ва фармакокоррегирловчи таъсирининг ўзаро боғлиқлиги исботланган;
фитоэкдистероидлар юкори оксил синтезловчи фаоллигини хисобига иккиламчи иммунтанқислик холатларида хужайравий иммунитет ва фагоцитоз фаолиятини рахбатлаши, биокимёвий ва физиологик жараёнларни бошқариши аниқланган;
фитоэкдистероидлар полифункционал восита сифатида жараёнларни раҳбатловчи, оқсил-анаболик хусусиятли ва иммун тизимидаги иккиламчи иммунтанқислик холатларини коррегирловчилиги аниқланган.
ХУЛОСА
1. Фитоэкдистероидлар (индивидуал бирикмалар ва таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар) сут эмизувчилар (сичқонлар, каламушлар, хомяклар) ва кушлар (жўжалар) организмида меъёрдаги каби, айникса турли патологик ҳолатларда ифодаланган иммунрагбатловчи таъсирни намоён килади. Улар таъсирида қўй эритроцитлари билан иммунлашга жавобан талокда АҲҚҲ сони ортишида намоён бўладиган бирламчи антитела хосил килиш жараёни кучаяди, конда антитела титри ортади, фагоцитоз фаоллашади, иммунитетнинг марказий ва периферик органлари хужайралилиги ортади, эритро- ва лейкопоэз рагбатланади, сичконлар кораталогида кон хосил қилувчи илдиз хужайраларнинг пролифератив потенциали ортади.
2. Тадқиқ килинган индивидуал фитоэкдистероидлар орасида иммурагбатловчи фаоллик: 2-дезокси-а-экдизон < а-экдизон < А интегристерон < А ва В силенеозидлар < экдистерон < туркестерон йўналишида ортиб борди. Энг кўп фаоллик Silene viridiflora, Silene brahuica ва айникса Ajuga turkestanicajxaw олинган таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар намоён килди. Улардан энг фаоллари (экдистерон, туркестерон ва Ajuga turkestanica дан олинган таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препарат) ўзининг иммунрағбатловчи таъсирига кўра маълум бўлган иммуномдулловчи воситалар: Т-активин ва иммуналдан қолишмайди, хатто фаоллиги бўйича улардан устунлик хам килади.
3. Фитоэкдистероидларнинг энг аник иммунрагбатловчи самараси улар продуктив фазанинг бошланиши ёки авжига чикканида киритилганда, яъни плазматик хужайраларнинг энг кўп оқсилсинтезловчи фаоллиги вазиятида кайд килинди. Уларнинг таъсири нафакат АҲҚҲ сони ортиши ва антиген стимуляцияга жавобан оширилган антитела хосил килиш хисобига, балки антитела хосил килиш жараёнига заҳира “етилган” антителопродуцентларнинг жалб килиниши хисобига хам каралиши мумкин. Фитоэкдистероидларнинг аҳамиятли иммунотроп воситалар сифатида тавсифловчи таъсирининг яна бир томони хайвонларни от эритроцитлари ва қўй эритроцитлари билан мунтазам иммунизациялаганда антигенлар рақобати феноменини бекор килиш кобилияти саналади.
4. Сичконларга фитоэкдистероидлар киритилганидан кейин (экдистерон мисолида ўрганилди) ўтказилган иммунитет марказий органи тўқимасининг гистоморфологик тахдили кўрсатдики, бу ҳолатда тимус ҳужайралари пролиферацияси сезиларли даражада ортиши кузатилади, бунда пролиферация индекси (апоптотик индекснинг митотик индексга нисбати) бу органда тимик эпителиоцитлар ва тимоцитларнинг юкори тезликда янгиланишини кўрсатади, унда микроциркуляцияни сақлаб колади, резидент макрофагларнинг орган ўзига хос пуллари фаоллашишига олиб келади.
5. Ҳайвонлар организмига стрессор таъсир кўрсатилганда (ноқулай холатда узок муддатли иммобилизация, ҳолдан тойгунча сузиш) фитоэкдистероидлар (уларнинг жамланган препаратлари) таъсирида нафақат кескин пасайган иммунитет ҳолатининг кўрсаткичлари тикланиши, балки унинг чарчаш ҳодисаларини енгиш, кечириладиган жисмоний юкламаларнинг ошиши, тикланиш жараёнларининг тезлашишига олиб келадиган унинг мослашиш имкониятларининг сезиларли даражада ошиши кузатилади, бунинг асосида организмда энергомаҳсулот гомеостазини қўллаб-қувватлашга қаратилган биокимёвий реакцияларнинг кечишини оптималлаштириш ётади.
6. ССЦ-гепатит фонида ривожланаётган иккиламчи иммун танқислиги бўлган ҳайвонларга фитоэкдистероидларни киритиш организмнинг иммун статусини тиклашга аник тенденцияни намоён қилади, ифодаланган гепатитдан ҳимояловчи таъсир кўрсатади: гипопротеинемиия ҳолатини, гепатоцитлар ва холестазалар цитолизи синдромини бартараф қилади, пигмент алмашувини нормаллаштиради, жигарнинг гликогенсинтезловчи функциясини тиклайди, липидларнинг перекисли оксидланиш жараёнларини ингибирлайди, ўт секрецияси жараёнларини рағбатлайди, ўт секрецияси жараёнини ва унинг кимёвий таркибини яхшилайди.
7. Фитоэкдистероидлар ҳайвонларнинг нурланиш касаллигида кескин чарчаган функционал кўрсаткичлари ва иммун статусини белгилайдиган микдорий тавсифларини самарали тиклайди, уларнинг тотал нурланишдан кейинги яшовчанлигини ва ҳаёти давомийлигини оширади, эритро- ва лейкопоэзнинг нурланишдан кейинги тикланишини тезлаштиради, тимус, илик, талоқ ва лимфатик тугунлар ҳужайралари репопуляциясига кўмаклашади.
8. Фенилгидразин келтириб чикарган, организмнинг иммунологик реактивлиги пасайиши билан кечадиган токсик анемия шароитида фитоэкдистероидлар иммунологик функциялар ўзгаришлари ифодаланганлигини сезиларли даражада камайтиради (талокда АҲҚҲ сонини ва конда антитела титрини оширади, тимус, илик, талоқ ва лимфатик тугунларда ҳужайралар таркибини меъёрлаштиришга кўмаклашади), гемопоэзни стимуллайди.
9. Фитоэкдистероидлар (таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар), иммунфаол, устига устак организмга протектив таъсирга эга бўлган ва токсик таъсир намоён килмайдиган воситалар сифатида истиқболли, фавқулодда самарали иммунмодулловчи воситалар сифатида катта қизикиш уйготади.


background image

ИММУНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ ВА ТОШКЕНТ ТИББИЁТ

АКАДЕМИЯСИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ

ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.Tib.16.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ

КЕНГАШ АСОСИДА БИР МАРТАЛИК ИЛМИЙ КЕНГАШ

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА УНИВЕРСИТЕТИ

ШАХМУРОВА ГУЛЬНАРА АБДУЛЛАЕВНА

ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ШАРОИТДА ФИТОЭКДИСТЕРОИДЛАРНИ

МЕЪЁРИЙ ВА ТУРЛИ ПАТОЛОГИК ҲОЛАТЛАРДА

ИММУНОГЕНЕЗГА САМАРАДОРЛИГИНИ БАҲОЛАШ

14.00.36 - Аллергология ва иммунология

14.00.17 - Фармакология ва клиник фармакология

(биология фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

ТОШКЕНТ – 2016


background image

1

УДК:

615.322:616-097:591-092:4

Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation

Шахмурова Гульнара Абдуллаевна
Экспериментал шароитда фитоэкдистероидларни меъѐрий ва турли
патологик ҳолатларда иммуногенезга самарадорлигини
баҳолаш....................................................................................................... 5

Шахмурова Гульнара Абдуллаевна
Оценка эффективности фитоэкдистероидов на иммуногенез в норме
и при различных патологических состояниях в
эксперименте................................................................................................ 27

Shakhmurova Gulnara Adullaevna
Estimatio of efficiency of phytoecdysteroids on immunogenesis in norm
and various pathologica conditions in
experiment...................................................................................................... 51

Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works................................................................................... 72


background image

2

ИММУНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ ВА ТОШКЕНТ ТИББИЁТ

АКАДЕМИЯСИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ

ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.Tib.16.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ

КЕНГАШ АСОСИДА БИР МАРТАЛИК ИЛМИЙ КЕНГАШ

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ПЕДАГОГИКА УНИВЕРСИТЕТИ

ШАХМУРОВА ГУЛЬНАРА АБДУЛЛАЕВНА

ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ШАРОИТДА ФИТОЭКДИСТЕРОИДЛАРНИ

МЕЪЁРИЙ ВА ТУРЛИ ПАТОЛОГИК ҲОЛАТЛАРДА

ИММУНОГЕНЕЗГА САМАРАДОРЛИГИНИ БАҲОЛАШ


background image

14.00.36 - Аллергология ва иммунология

14.00.17 - Фармакология ва клиник фармакология

(биология фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

ТОШКЕНТ – 2016

3

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси

ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида

30.09.2014/В2014.5.В126

рақами билан рўйхатга

олинган.

Докторлик диссертацияси Тошкент давлат педагогика университетида бажарилган

.

Диссертация

автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) Илмий кенгаш веб-саҳифасида (www.immunology.uz) ва

«ZiyoNet» таълим ахборот тармоғида (www.ziyonet.uz) жойлаштирилган.

Батирбеков Акрам Анварович

тиббиѐт фанлари доктори, профессор

Сиров Владимир Николаевич

тиббиѐт фанлари доктори, профессор

Залялиева Марьям Валиахмедовна

биология фанлари доктори, профессор

Нуралиев Неккадам Абдуллаевич

тиббиѐт фанлари доктори, профессор

Аминов Салохитдин Джураевич

тиббиѐт фанлари доктори, доцент

Бухоро давлат тиббиѐт институти

Илмий
маслаҳатчилар:

Расмий
оппонентлар:

Етакчи
ташкилот:


background image

Диссертация ҳимояси Иммунология институти ва Тошкент тиббиѐт академияси ҳузуридаги

14.07.2016.Тib16.01 рақамли илмий кенгашнинг 2016 йил «____» __________ соат _____ даги
мажлисида бўлиб ўтади. (Манзил: 100060, Тошкент шаҳри, Я.Ғуломов кўчаси, 74. Тел./факс
(99871) 233-08-55, е-mail: immunologiya@qip.ru).

Докторлик диссертацияси билан Иммунология институтининг Ахборот-ресурс марказида

танишиш мумкин (№ рақами билан рўйҳатга олинган). (Манзил: 100060, Тошкент шаҳри,
Я.Ғуломов кўчаси, 74. Тел./факс (99871) 233-08-55).

Диссертация автореферати 2016 йил «____» ___________куни тарқатилди.

(2016 йил ________ даги __ рақамли реестр баѐнномаси).

Т.У.Арипова

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш раиси, т.ф.д., профессор

З.С.Камалов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш илмий котиби, т.ф.д., профессор

А.А.Исмаилова

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш қошидаги илмий семинар раиси т.ф.д.

4

КИРИШ (докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.

Кейинги

йилларда жаҳонда ўсимликлар таркибидан доривор воситаларни ажратиб
олиш ва улар асосида янги доривор бирикмалар олиш 50-60% ташкил
қилади. Улар орасида иммунрағбатловчи хусусиятга эга воситаларга алоҳида
эътибор қаратилмоқда. Фитоэкдистероидлар кўплаб касалликлар ва тобора
ортиб

бораѐтган спорт юкламалари натижасида иммун тизимидаги

ўзгаришларларга ва иккиламчи иммун танқислиги ривожланишида
қўлланганда юқори самарадорликни намоѐн қилади. Шу сабабли тиббий
амалиѐтга иммунитет жараѐнларни рағбатловчи воситаларни жорий қилишга
кўплаб давлатларда жуда жиддий эътибор қаратилмоқда.

Республикамиз

мустақилликка

эришгандан

буѐн

фармацевтика

саноатини

сифат

жиҳатдан

ривожлантириш

йўналишида

илмий

тадқиқотларни юқори даражада ташкил этиш ва махаллий хомашѐлар
бозорини сифатли дори воситалари билан таъминлаш борасида кенг
қамровли чора-тадбирлар амалга оширилиб, муайян натижаларга эришилди.


background image

Бу борада иммункоррегирловчи хусусиятларига, организмдаги бошқа
ўзгаришларига ҳам ижобий таъсир қобилиятига эга бўлган дори воситалари
яратилмоқда ва кенг қўлланилмоқда.

Бугунги кунда дунѐ амалиѐтида келиб чиқиши ва таъсир механизми

турлича бўлган биологик фаол препаратларни синтез қилиш ва улар асосида
иммунитет тизим хасталикларига қарши дори воситаларини яратиш долзарб
ҳисобланади. Шу жиҳатдан илмий тадқиқотларнинг долзарб йўналишларига
мавжуд бўлган синтетик келиб чиқишга эга иммунмодулловчи препаратлар
(левамизол, полиоксидоний), қора мол айрисимон (тимус) безидан (тактивин,
тимоптин, вилозен) ва ҳайвонларнинг илик ҳужайраларидан олинадиган
(миелопид) ва бошқа пептид табиатга эга препаратлардан ташқари,
ўсимликлардан олинадиган, юқори иммунмодулловчи фаолликка ва организм
учун кўп қиррали протектив таъсирга эга бўлган препаратларни синтези
муаммолари хам киради. Фитоэкдистероидлар асосида иммун тизим
ўзгаришлари, иккиламчи иммун танқислиги ва турли патологик ҳолатларни
профилактика қилиш ва даволаш дори препаратларини яратиш,
фармакологик

хусусиятларини

аниқлаш

хамда

уларнинг

таъсир

механизмларини аниқлаш кабилар мазкур тадқиқотнинг долзарблигини
белгилайди.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2011 йил 28 ноябрдаги

ПҚ-1652-сон Қарори билан тасдиқланган «Соғлиқни сақлаш тизимини ислоҳ
қилишни янада чуқурлаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги ва 2016 йил
16 сентябрдаги ПҚ-2595 «Фармацевтика саноатини ривожлантиришнинг
2016-2020 йилларга мўлжалланган дастури ҳақида» хамда мазкур фаолиятга
тегишли бошқа меъѐрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни
амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқoти муайян даражада хизмат
қилади.

5

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши нинг

асосий устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Мазкур тадқиқот республика

фан ва технологиялар ривожланишининг VI. «Тиббиѐт ва фармакология»

устивор йўналишига мувофиқ ИТД-11 –

«

Маҳаллий табиий ва синтетик хом

ашѐ асосида янги дори воситаларини ишлаб чиқаришнинг юқори самарадор

технологияларини яратиш» мавзуси асосида бажарилган.

Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи.

Фитоэкзистероидларнинг нормада ва турли патологик ҳолатларда тажрибада
иммуногенезга таъсирини баҳолашни аниқлашга бағишланган илмий
тадқиқотлар дунѐнинг турли илмий марказлари ва олий таълим
муассасалари, жумладан Institute of Entomology Czech Academy of Sciences
(Czech Republic), Sorbonne Universites-UPMC, IBPS-BIOSIPE (France),
Universite Pierre et Marie Curie (France), Institute of pharmacognosy, faculty of
pharmacy, University of Cerega (Hungary), Н.М.Эмануэль номидаги
Биокимѐвий физика институти (Россия), Ўсимлик моддалари кимѐси


background image

институти ва Иммунология институти (Ўзбекистон) да амалга оширилмоқда.

Экспериментал шароитда фитоэкдистероидларни меъѐрий ва турли

патологик

ҳолатларда

иммуногенезга

самарадорлигини

баҳолашга

йўналтирилган илмий тадқиқотлар юзасидан жаҳонда қатор, жумладан,
қуйидаги илмий натижалар олинган: дунѐ бўйича 400 дан ортиқ турли
ўсимлик манбаларидан ажратиб олинган препаратларнинг иммунотроп
таъсир механизми аниқланган (University Of Hohenheim, Germany; Universite
Pierre et Marie Curie, France; University of Exeter, UK; Faculty of Pharmacy,
Federal University of Rio Grande do Sul, Brasil; Facultad de Ciencias Biologicas y
Pharmaceutical, Universidad Nacional de Rosario, Argentina; Санкт-Петербург
давлат кимѐ-фармацевтика академияси, Россия); фитоэкдистероидлар
таъсирида сут эмизувчилар метаболизм жараѐнлари механизмига таъсири
аниқланган (University of Arizona, USA; Hiroshima University School of
Medicine, Japan; Health Canada, Canada); инсон ва хайвонлар организмнинг
ташқи муҳит стрессловчи омилларига нисбатан мослашув имкониятларининг
ортишида, турли орган ва тўқималарда регенератор жараѐнлар кучайишида
иштироки исботланган (Physiologisch-Chemisches Institu; University of
Marburg, German; Сибирское отделение РАМН, Россия); фитоэкдистероид
препаратлари аллергия холатларини олдини олиши аниқланган (Massachusetts
College of Pharmacy and Health Sciences, USA; Санкт Петербургская
государственная химико-фармацевтическая академия, Россия).

Бугунги кунда фитоэкдистероидларни турли патологик ҳолатларда

иммуногенезга таъсир самарадорлигини баҳолаш бўйича жаҳон миқѐсида
қатор, жумладан қуйидаги йўналишларда устувор илмий-тадқиқотлар амалга
оширилмоқда: экдистероид-лиганд ва унинг рецепторининг «структура
фаоллик» боғламида ўзаро таъсирининг асосий ҳолатларини аниқлаш;
биотест методлари ѐрдамида фитоэкдистероидлар таъсирининг молекуляр
механизмларини аниқлаш; фитоэкдистероидларнинг тирик тизимларда

6

юқори биологик фаолликни намоѐн қилишга қодир таркибларни кимѐвий
синтезлаш усулларини ишлаб чиқиш.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Фитоэкдистероидларни кенг

миқѐсдаги тадқиқотлар шуни кўрсатдики, улар олий ҳайвонларнинг моддалар
алмашув жараѐнларига рағбатловчи/оптималлаштирувчи таъсирни намоѐн
қилади (Dinan L., Lafont R., 2015). Маҳаллий ўсимлик хом ашѐсидан ажратиб
олинган айрим фитоэкдистероидлар асосида ЎзР ФА ЎМКИ да препаратлар
ҳамда умуммустаҳкамловчи таъсирга эга бўлган озиқ-овқатларга БФҚ:
экдистен, экдистен плюс, эксумид ва бошқалар яратилган (Сиров В.Н., 2015;
Рамазанов Н.Ш., Бобаев Н.Д., Сиров В.Н. ва ҳаммуалл., 2016). Улар амалий
ва спорт тиббиѐтида асосида катаболик жараѐнлар ѐтадиган кўплаб
касалликлар, толиқиш, ортиқча жисмоний юклама ва адаптогенез
реакциялари бузилиш ҳолатларида муваффақиятли қўллаб келинмоқда.

Фитоэкдистероидларнинг организмдаги иммун жараѐнларига таъсирини


background image

аниқлаш, равшандек кўринсада, улар намоѐн қиладиган биологик
самаралардан келиб чиққан ҳолда, кўп жиҳатдан очиқ қолиб келмоқда. Бу
йўналишдаги айрим схоластик кузатишлар (Кузмицкий Б.Б., Голубева М.Б.,
Конопля И.А. ва ҳаммуалл., 1990; Исламова Ж.И., 2005; Бобаев И.Д.,
Алимова М.Т., Путиева Ж.М. ва ҳаммуалл., 2012) уларнинг иммунитетнинг
гуморал ва ҳужайра бўғини, фагоцитоз кўрсаткичларига таъсири,
фармацевтика бозорида мавжуд расмий препаратлар-иммунмодуляторлар
билан қиѐслаганда иммунрағбатловчи таъсирининг ифодаланганлиги ҳақида
аниқ тасаввур ҳосил қилиш имконини беролмайди. Уларнинг тегишли таъсир
механизми, иммунитетнинг марказий ва периферик органлари, гемопоэзга
таъсири аниқланмаган, биоэкзистероидлардан (улар асосида яратилган
препаратлар ва БФҚ) иккиламчи иммун танқислиги ҳолатида фойдаланиш
имкониятлари ва мақсадга мувофиқлиги, хамда фармакокорригирловчи
таъсири бўйича тадқиқотлар ўтказилмаган.

Фитоэкдистероидларнинг (индивидуал бирикмалар, фитоэкдистероид

жамланган препаратлар) иммун тизимига таъсирини аниқлаш уларнинг
организмга биологик таъсир спектрини кенгайтиришга ва амалий
қсамарасини аниқлашга имкон беради. Буларнинг барчаси мазкур тадқиқотни
долзарблиги ва заруратини белгилайди.

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилган олий таълим

муассасасининг илмий тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги

. Диссертация

тадқиқоти Тошкент давлат педагогика университети илмий-тадқиқот ишлари
режаси ҳамда Иммунология институтининг №149-06 «Меъерда ва иккиламчи
иммун танқислик ҳолатларида маҳаллий табиий иммунмодул-ловчи
воситаларнинг иммун тизимига таъсир механизмлари” (2006-2007 йй.) ва
№95-08 «Тажрибадаги иккиламчи иммун танқисликда ўсимликлар асосидаги
янги дори воситаларининг иммунмодулловчи таъсир механизми» (2008-2009
йй) мавзусидаги лойиҳалари доирасида бажарилган.

Тадқиқотнинг мақсади

маҳаллий хомашѐдан ажратиб олинган

фитоэкдистероидларни меъерда ва иккиламчи иммун танқисликда

7

иммунмодулловчи сифатида экспериментал баҳолаш, амалий фойдаланиш
имкониятларини асослашдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари

:

маҳаллий флорадан ажратиб олинган индивидуал бирикмалар ва

таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратларни антителогенез
жараѐнлари, иммунитетнинг марказий ва периферик органлари ҳолати,
гематологик кўрсаткичлар, қон ҳосил қилувчи илдиз ҳужайралари
пролиферациясига таъсирини қиѐсий бахолаш;

организмнинг иммун жавобининг фитоэкдистероидлар киритиш

муддатига боғлиқлигини антиген юкламага нисбатан белгилаш, ҳайвонларни
от ва қўй эритроцитлари билан изчил иммунизациялашда бу синф
бирикмаларининг антиген рақобат феноменига таъсир қобилиятини аниқлаш;


background image

жуда фаол индивидуал бирикмалар ва таркибида фитоэкдистероидлар

жамланган препаратларнинг стресс холати ва динамик иш бажарганда ҳайвон
организмининг иммун реактивлиги ва метаболик-функционал ҳолати билан
ўзаро боғлиқ ўзгаришларига таъсирини аниқлаш;

жуда фаол индивидуал бирикмалар ва таркибида фитоэкдистероидлар

жамланган препаратларни токсик гепатит, нурланиш касаллиги, анемия
фонида ривожланаѐтган иккиламчи иммун танқислиги бўлган ҳайвонлар
иммуногенезига ва функционал-биокимѐвий параметрларига фармакокор
регирловчи таъсирини аниқлаш;

фитоэкдистероидларнинг иммун тизимининг меъѐрда ва иккиламчи

иммун танқислик ҳолатини акс эттирувчи барча ўрганилаѐтган кўрсаткичлар
бўйича таъсирини Т-активин ва иммунал таъсири билан қиѐсий тавсифлаш;

таркибида фитоэкдистероид бўлган препаратларнинг баъзи фармако

токсикологик тавсифини аниқлаш;

фитоэкдистероидлардан (улар асосида яратилган ва янги ишлаб

чиқарилаѐтган препаратлар) тиббиѐт амалиѐтида иммун танқислик
ривожланишида иммунологик ва умумфармакологик тавсифида
иммунрағбатловчи воситалар сифатида фойдаланишни асослаш.

Тадқиқотнинг объекти

сифатида лаборатория ҳайвонлари: сичқонлар,

каламушлар, хомяклар ва жўжалар олинди.

Тадқиқотнинг предмети

сифатида сичқонлар тимуси, илиги, қора

талоғи, лимфатик тугунлари ва периферик қони ишлатилди.

Тадқиқотнинг

усуллари.

Иммунологик, гематологик ва статистик тадқиқот усулларидан

фойдаланилди.

Тадқиқотнинг илмий янгилиги

қуйидагилардан иборат:

илк бор фитоэкдистероидлар иммунмодулловчи ва иммунрағбатловчи

воситалар сифатида хамда уларнинг кимѐвий структурасининг иммунотроп
таъсири билан ўзаро алоқадорлиги аниқланган;

экдистерон ва туркестерон, шунингдек, таркибида фитоэкдистероидлар

жамланган

Silene viridiflora, Silene brahuica

ва

Ajuga terkestanica

дан олинган

препаратлар хайвонлар организмидаги иммун жараѐнларни рағбатлаши
аниқланган;

8

интакт ҳайвонларда стресс, узоқ муддат жисмоний харакат, токсик

гепатит, нур касаллиги ва анемияда ривожланадиган иккиламчи иммун
танқислигида иммунитетнинг марказий ва периферик органларидаги
ҳужайраларнинг умумий сони ортиши, эритро- ва лейкопоэзининг
стимуляцияси аниқланган;

фитоэкдистероидлар иммунжавобда антигенлар рақобати феноменини

бекор қилиши, қон ҳосил қилувчи илдиз ҳужайралар пролиферацияси
стимуляция қилиши ва тимус хужайраларининг митоз фаолиятини
кучайтириши аниқланган;

илк бор фитоэкдистероидларнинг патология олди ва патологик ҳолатлар


background image

функционал-метаболик

кўрсаткичларига

иммунотроп

ва

фармакокоррегирловчи таъсирининг ўзаро боғлиқлиги исботланган;

фитоэкдистероидлар юқори оқсил синтезловчи фаоллигини хисобига

иккиламчи иммунтанқислик холатларида ҳужайравий иммунитет ва
фагоцитоз фаолиятини раҳбатлаши, биокимѐвий ва физиологик жараѐнларни
бошқариши аниқланган;

фитоэкдистероидлар полифункционал восита сифатида жараѐнларни

раҳбатловчи, оқсил-анаболик хусусиятли ва иммун тизимидаги иккиламчи
иммунтанқислик холатларини коррегирловчилиги аниқланган.

Тадқиқотнинг амалий натижаси:

фитоэкдистероидлар (индивидуал бирикмалар ва фитоэкдистероид

жамланган препаратлар) иммунитет, эритро- ва лейкопоэз реакцияларини,
айниқса иккиламчи иммун танқислиги ҳолатларида рағбатлаш учун
муваффақиятли

қўлланиши

мумкинлиги,

кимѐвий

тузилишининг

иммуногенезга таъсирига боғлиқлиги, юқори даражадаги иммунотроп
фаолликка эгалиги, структурасининг модификациялаш орқали шу қатордаги
янги бирикмалар олиш учун мақсадли ишлар олиб бориш имконини яратган;
фитоэкдистероидларнинг иммунотроп хоссаларини аниқлаш бўйича амалга
оширилган туркум тадқиқотлар экдистен, экдистен плюс ва эксумиддан
тиббиѐт амалиѐтида иммун танқислиги ҳолатлари ривожланишида иммун
коррекциялаш билан бирга организмнинг метаболик функционал ҳолатини
параллел равишда тиклаш мақсадида фойдаланиш истиқболларини очган.

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги.

Тадқиқот натижаларининг

ишончлилиги замонавий ўзаро бир-бирини тўлдирувчи иммунологик,
гематологик, фармакологик, биокимѐвий ва статистик тадқиқот усуллари
хамда тажриба ҳайвонларининг етарлича сони билан тасдиқланган.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Тадқиқот

натижаларининг илмий аҳамияти фитоэкзистероидларнинг олий ҳайвонлар
организмидаги биологик фаоллигининг янги, аввал деярли ўрганилмаган
жиҳатлари биринчи марта кенг миқѐсда тавсифлаб берилган. Кўрсатилдики,
бу бирикмалар бирламчи антитела ҳосил қилиш жараѐнини рағбатлаган,
иммунитетнинг марказий ва периферик органлари ҳужайралилигини
орттирган, қон ҳосил қилувчи илдиз ҳужайралар пролиферацияси, эритро- ва
лейкопоэзни рағбатлаган. Индивидуал фитоэкдистероидлар экдистерон ва

9

туркестерон, шунингдек,

Silene viridiflora, Silene brahuica

ва

Ajuga

turkestanica

дан олинган таркибида экдистероид жамланган препаратларининг

иммун рағбатловчи фаоллиги Т-активин ва иммуналдан устунлик қилиши
аниқланган.

Тадқиқотнинг амалий аҳамияти фитоэкзистероидларнинг замонавий

жиҳатларини аниқлаш, турли этиологияли иккиламчи иммун танқислик
ривожланишида қўллаш мақсадида юқори самарали иммункорригирловчи
воситаларни ишлаб чиқиш йўл очади. Фитоэкдистероидлар асосида
яратилган ҳамда умуммустаҳкамловчи ва адаптоген воситалар сифатида


background image

фойдаланилаѐтган препаратларни ва озиқ-овқатларга БФҚни (экдистен,
экдистен плюс, эксумид) организмдаги иммун жараѐнларни рағбатлаш учун
муваффақиятли қўллашга имкон яратади.

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

Экспериментал

шароитда фитоэкдистероидларни меъѐрий ва турли патологик ҳолатларда
иммуногенезга самарадорлигини баҳолаш бўйича олинган илмий натижалар
асосида:

таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратларни антителогенез

жараѐнлари, иммунитет кўрсатгичларига таъсирини бахолаш юзасидан
ишлаб чиқилган «Фитоэкдистероидлар иммунмодулловчи восита сифатида
қўлланишининг истиқболлари» услубий қўлланма Соғлиқни сақлаш
вазирлиги томонидан тасдиқланган (Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2009
йил 28 августдаги 83/36-сон маълумотномаси). Услубий қўлланма
фитоэкдистероидлар янги хусусиятларини очиш хамда уларнинг патологик
ҳолатларда

функционал-метаболик

кўрсаткичларга

иммунотроп

ва

фармакокоррегирловчи таъсир механизмини аниқлаш имконини беради;

фитоэкдистероидларнинг энг самарали иммунрағбатловчи таъсири

плазматик хужайраларнинг оқсил синтезловчи фаолиятининг продуктив
даврида намоѐн бўлиши ва иммунжавобда антигенлар рақобати феноменини
бекор қилиши асосида антителолар сонини орттириши соғлиқни сақлаш
амалиѐтига жорий қилинган (Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2016 йил 1
ноябрдаги 8н-д/66-сон маълумотномаси). Илмий натижада иммун тизимида
ўзгаришлар билан кечадиган беморларда ҳамда спортчиларнинг интенсив
машқ ва мусобақа жараѐнидаги ҳолатларини оптималлаштиришга, сурункали
касалликлар ремиссия даврини узайтиришга ва дори-дармонга мухтожликни
камайтириш имконини беради.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси.

Тадқиқот натижалари 18 та

илмий-амалий анжуманларда, шу жумладан 8 та халқаро конференцияларда:
ѐш олимларнинг «Биология-XXI аср фани» (Пущино, 2006; 2007),
«Фундаментал ва клиник аллергология ва иммунологиянинг долзарб
масалалари» (Оренбург, 2006), «Инсон ва дори-дармон» XIII Россия миллий
конгресси (Москва, 2006), VIII «Аллергология, иммунология ва
иммунофармакологиянинг долзарб муаммолари» (Москва, 2006), «Соғлиқни
сақлаш ривожланиш тамоиллари: усуллари, муаммолари, ютуқлари»
(Новосибирск, 2012); «Ўсимлик моддалари кимѐси ва фармакологияси»
(Сыктывкар, 2014); ХXI international scientific and practical conference

10

(London, 2016) ва 10 та республика конференцияларида: «Биология, экология

ва тупроқшуносликнинг долзарб муаммолари» (Тошкент, 2006); «Физиология
ва биофизиканинг замоновий муаммолари» (Тошкент, 2007), «Табиий
бирикмаларнинг кимѐсининг долзарб муаммолари» (Тошкент,

2009);

«Клиник иммунология, иммуногенетика – фанларора муаммолари» (Тошкент,
2010), «Ўзбекистонда биохилма-хиллик ва биотехнология ютуғи

ва

ривожланишининг келажаги» (Тошкент, 2010); «Замонавий физиология ва


background image

биофизиканинг долзарб муаммолари» (Тошкент, 2010); «Фармацияда таълим,
фан ва ишлаб чиқариш интеграцияси» (Тошкент, 2012); «Биоорганик кимѐни
ривожлантиришнинг долзарб муаммолари» (Тошкент, 2013); «Терапевтик
касалликларда беморларни ташхислаш, даволаш ва реабилитациясида янги
технологиялар» (Тошкент, 2015); «Аллергология, иммунология ва геном
технологияларнинг замонавий муаммолари» (Тошкент, 2015) мавзуларидаги
республика ва халқаро илмий-амалий

конференцияларда маъруза

кўринишида баѐн этилган хамда апробациядан ўтказилган.

Тадқиқот натижаларининг эълон қилиниши.

Дисcертация мавзуси

бўйича 43 та илмий ишлар нашр қилиниб, улардан 1 та монография ва 16 та
мақола Ўзбекистон Республикаси Олий аттестация комиссиясининг
докторлик диссертациялари асосий натижаларини чоп этиш тавсия этилган
илмий нашрлар рўйхатига киритилган журналларда, шу жумладан 4 та
мақола халқаро илмий журналларда чоп этилган.

Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.

Диссертация таркиби кириш, 5

та боб, хулоса, амалий таклифлар ва фойдаланилган адабиѐтлар рўйхатидан
иборат. Диссертациянинг ҳажми 190 бетни ташкил этган.

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Кириш

қисмида диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати

асосланган, тадқиқот мақсад ва вазифалари, объекти ва предметлари
аниқланган, тадқиқотнинг Ўзбекистон Республикаси фан ва технологиялар
тараққиѐтининг устивор йўналишларига мослиги кўрсатилган, тадқиқотнинг
илмий янгилиги ва амалий натижалари баѐн этилган, олинган натижаларнинг
ишончлилиги асосланган, уларнинг назарий ва амалий аҳамиятлари очиб
берилган, тадқиқот натижаларини амалиѐтга жорий қилиш рўйхати, ишнинг
апробацияси натижалари, эълон қилинган ишлар ва диссертациянинг
тузилиши бўйича маълумотлар келтирилган.

Диссертациянинг «

Организмнинг иммун статуси ва уни турли

ўзгаришларида фармакобошқарув тамойиллари»

деб номланган биринчи

бобида адабиѐтлар шарҳи тахлил қилиниб, унда иммунмодулловчи
препаратлар келиб чиқиши турли: ҳайвонлар, ўсимликлар, синтетик, цитокин
гуруҳларининг келиб чиқиши ва фармакологик фаоллиги ҳақида
маълумотлар келтирилган. Аниқланган фитоэкдистероидларнинг биологик
хусусиятлари ҳақида маълумотлар берилган.

11

Диссертациянинг

«Тажриба хайвонлари ва тажриба тадқиқот

усулларининг тавсифи»

деб номланган иккинчи бобида қўйилган

вазифаларни ҳал қилишни таъминловчи методлар ва методологик
ѐндашувлар келтирилди, тадқиқотлар 2002 йилдан 2012 йилгача олиб
борилди.

Тажриба-синовлар вазни 150-190 г. бўлган оқ жайдари эркак


background image

каламушлар, тана оғирлиги белых 18-22 г бўлган оқ жайдари сичқонлар, 60-
80 г вазнли хомяклар ва вазни 60-90 г бўлган 10 кунлик жўжаларда олиб
борилди. Хар бир тажриба гурухлари 6-8 хайвонлардан ташкил топган. Барча
тажрибаларда қўй эритроцитининг (ҚЭ) тимусга боғлиқ антигенидан
фойдаланилди.

Тадқиқотда ЎзР ФА академик С.Ю.Юнусов номидаги Ўсимлик

моддалари кимѐси институти гликозидлар кимѐ лабораторияси ходимлари
томонидан ўсимлик хом ашѐсидан ажратилган фитоэкдистероидлардан
фойдаланилди. Индивидуал бтирикмалар

α

-экдизон, 2-дезокси-

α

-экдизон, А.

интегристерон, А. ва В. силенеозидлар,

Rhaponticum integrifolium

C. Wink;

Rhaponticum carthamoides

(Willd) Iljin;

Silene praemixta

M. Pop;

Silene

brahuica

Boiss;

Ajuga turkestanica

(Rgl.) Brig дан ажратиб олинган экдистерон

ва туркестерондан иборат бўлди.

Таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар айнан шу

ўсимликлардан ажратиб олинган, бироқ улар таркибида мазкур қаторнинг
бир неча биологик фаол моддалари бир мунча кўпроқ. Н.З.Мамадалиева ва
ҳаммуаллифлари томонидан (2003)

Silene viridiflora

дан таркибида:

экдистерон, А, Д силенеозидлар, В полиподин ва бошқ.; З.Саатов (1993)
томонидан

Silene brahuica

дан таркибида экдистерон, А, В, С, Д. Е

силенеозидлар ва бошқ.; таркибида препарат бўлган ва таркибида
фитоэкдистероидлар жамланган препарат олинган; Б.З.Усманов ва
ҳаммуаллифлари томонидан (1975)

Ajuga turkestanica

дан таркибида

фитоэкдистероид жамланган препарат олинган, унинг таркибида экдистерон,
туркестерон, циастерон ва бошқ. аниқланган. Таркибида фитоэкдистероидлар
жамланган бу препаратлар мос равишда шартли СЭП-1, СЭП-2 ва СЭП-3 деб
номланган.

Барча

тадқиқотларда

фитоэкдистероидлар

ва

таркибида

фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар ҳайвонларга 5 мг/кг дозада ўрик
ширасининг сувли эмульсия кўринишида (ѐмон эрувчанлиги сабабли) per os
атравматик зонд ѐрдамида киритилди. Киритишнинг бошқа йўлидан
фойдаланилган ҳолларда матн давомида материал баѐни бориши бўйича
кўрсатмалар берилади.

Фитоэкдистероидларнинг иммунотроп таъсирини аниқлашда референс

препаратлар сифатида маълум бўлган иммунрағбатловчи воситалар: Т
активин (Россия) ва Лек д.д. (Словения) фирмиси ишлаб чиқарган иммунал
хизмат қилди, улар тестланаѐтган субстанциялар каби мос равишда 0,5 ва 50
мг/кг ҳисобидан киритилди.

ҚЭ билан иммунланган сичқон, каламуш ва хомяклар талоғида антитело

ҳосил қилувчи ҳужайралар (АҲҚҲ) сони N.K.Jerne и A.A.Nordin (1963)

12

бўйича талоқда локал гемолиз бевосита методи билан аниқланди. Бундан

ташқари, талоқдаги таркибида ядро бўлган ҳужайралар (ТЯБҲ) умумий сони
ҳисобланди ва бундан келиб чиқиб, 1 млн. спленоцитга АҲҚҲ ҳисоби Х =
А/Б формула бўйича аниқланди. Бунда А – бутун талоқда АҲҚҲ миқдори, Б -


background image

ТЯБҲ сони (млн). Жўжалар қораталоғида АҲҚҲ сони И.А.Болотников ва
Ю.В.Конопатов (1987) тавсифлаган методикага мувофиқ аниқланди.

Барча иммунланган ҳайвонлар ва жўжаларда талоқда АҲҚҲ миқдорини

аниқлаш билан бир пайтда марказий (тимус, илик) ва периферик (талоқ,
брижеечние лимфатик тугунлар) органлардаги ҳужайраларнинг умумий сони
аниқланди. Бундан ташқари, иммунланган ҳайвонлар ва жўжаларда
периферик қондаги эритроцитлар ва лейкоцитлар сони ҳисобланди.
Периферик қондаги антителалар титри гемагглютинация реакциясида
аниқланди.

Тажриба ўтказилган ҳайвонлар тимусида апоптознинг ифодаланганлиги

ва мимотик фаоллигини аниқлаш. Митотик индекс (МИ) бўлинадиган
ҳужайралар/1000 нисбати сифатида аниқланди. Ҳар бир ҳолат учун
тўқиманинг 20-25 участкасида МИ ҳисобланди, суммада 1 ҳайвонга 1000
ҳужайра саналиши лозим эди. Апоптоз ҳужайралар миқдори саналган
ҳужайраларнинг умумий миқдорига нисбатан промиллда (‰) ифодаланди.

Иккиламчи иммун танқислиги ҳолатини моделлаштириш. 1)

Иммобилизацион стресс - тажрибада жайдари оқ сичқонлардан
фойдаланилди, улар чалқанча ѐтган ҳолатида 6 соат мобайнида
иммобилизацияланди.

2) Жисмоний чарчаш - жисмоний чарчаш ҳолатини моделлаштириш

учун ҳайвонлар сувда мажбуран суздирилди. Бундай шароитларда
фитоэндистеронтларни улар организмининг функционал-метаболик ва
иммунобиологике кўрсаткичларига оид ўрганиш амалга оширилди.

3) Нур касаллиги – тадқиқот учун оқ жайдари сичқонлар олинди.

Ҳайвонларни 5 Гр дозада бир марталик 5 Гр дозада тотал нурлантириш 1,2
Гр/мин қувватга эга Theratron γ-тиббиѐт нурлантирувчида амалга оширилди.
Нурлантириш вақти – 20 доқиқа., трубкадан сичқон танасигача масофа – 65
см, олиш манбаси -

60

Со.

4) Ўткир токсик гепатит – тажрибаларнинг биринчи туркумида ўткир

токсик гепатит (ЎТГ) сичқонларда гепатотроп заҳар – тўрт хлор углерод -
CCl

4

ѐрдамида юзага келтирилди, у тери остига 3 кун мобайнида 20% ѐғли

эритмада 0,2 мл дан юборилди. CCl

4

охирги марта юборилган куни

сичқонларни ҚЭ билан иммунланди ва қоринга тадқиқ қилинаѐтган моддалар
киритилди. 5-суткага келиб, сичқонлар сўйилди ва уларнинг аниқланаѐтган
барча иммунологик ва гематологик кўрсаткичларга таъсири баҳоланди.
Тажрибаларнинг

иккинчи

туркумида, фақат СЭП-1 ўрганилганда,

тажрибалар 180-190 г вазнли каламушларда олиб борилди. Жигарни
касаллантириш уларда ҳам CCl

4

билан амалга оширилди, бу ҳолатда у бир

марта 50%-ли ѐғли (пахта) эритма кўринишида зонд орқали ошқозонга 2,5
мл/кг ҳисобидан киритилди. СТЭБП -1 препаратини каламушларга 6 кун
давомида (улар танланган токсикантни олишидан олдин 2 кун ва кейин 4

13

кун) оғиздан юборилди. СЭП-1 препаратининг иммунотроп хоссаларини


background image

баҳолаш учун каламушларда CCl

4

келтириб чиқарган ўткир гепатит

шароитида уни юборилган куни ҳайвонларнинг бир қисми ҚЭ билан
иммунланди.

5-кун

уларда

талоқдаги

АҲҚҲ

сони,

шунингдек,

иммунитетнинг марказий ва периферик органларидаги ҳужайраларнинг
умумий сони, қон сивороткасида эса геммагглютинловчи антителалар
миқдори аниқланди.

5) Гемолитик анемия 3 кун мобайнида 30 мг/кг дозада чучук тузли

фенилгидразинни қоринга юбориш билан келтириб чиқарилди. Гемолитик
заҳар киритилган охирги куни ҳайвонлар бир марта ҚЭ билан иммунланди ва
бу ҳолда ўрганилаѐтган субстанциялар қоринга юборилди. 5-суткада
сичқонлар юқорида тавсифланган метод билан сўйилди ва бу шароитларда
уларнинг иммунрағбатловчи таъсири ифодаланганлиги баҳоланди.

Иммунологик фойдаланиш ва фармако-биокимѐвий усуллар билан бир

қаторда. Бу ўрта иммунодефицит ривожланиши билан патологик ҳолатлар,
айниқса, ҳақиқат эди. Бундай ҳолларда, тегишли усуллар ѐрдамида, касаллик
ривожланиши, балки ўрганиб фитоэкдистероид очиб фармакологик
самарадорлиги нафақат тасдиқлайди. Агар керак бўлса, қон зардобида
шундай қилиб, аланин фаолиятини аниқланади ва аспартатаминотрансферез
(АлАТ ва АсАТ) (Reitman S., Frankel S., 1957), ишқорий фосфатаза (Bessey O.

et al., 1946), умумий оқсил (рефраcтометрик), умумий ва тўғридан-тўғри

(Рубин И.В. ва бошк., 1980). Мушак ва жигар тўқималарига тўғри гликоген
мазмуни (Lo S, ва бошк., 1970) сут ва пироват кислоталар (IC va ICR) (Gutman
I. et al., 1974; Friedeman F. et al., 1943). Охирги кутилган редокс тизими
МК/ПВК (ОВП МК/ПВК) (Райскина М.Е. ва бошк., 1970).
Адениндинуcлеотид мазмунини по Венкстерну Т.В. ва бошқ. (1975), электр
заряд тизими Atkinson D. S. (1968), холестерин Abell L.L. et al. (1952),
малондиальдегид -МДА Стальной И.Д. ва Гаришвили Т.Г. (1977). Буйрак
усти безлари ичида холестерин ва аскарбиновая кислота мазмуни (Яичникова
А.С., 1973) томонидан белгиланган эди. Сафро бевосита катетер умумий ўт
ѐли, 4 соат давомида жойлаштирилган орқали беҳушлик барбарисова остида
каламуш (1% эритмаси, интраперитонеаллй, 1мл/100г) дан тўпланган эди.
Сафро озод аниқланди билирубин концентрацик (Ролик Н. П. 1956), ўт

кислоталари (Карбач Ж. И., 1961) ва холестерин (Дроговоз С. М.,1971)

Тадқиқот натижалари «Excel» стандарт дастурлари пакети ѐрдамида IBM
туридаги замонавий ҳисоблаш тизимларини қўллаган ҳолда статистик
жиҳатдан қайта ишланди.

Диссертациянинг

«

Турли

хил

интакт

ҳайвонларда

фитоэкдистероидларнинг иммунотроп таъсирини аниқлаш»

деб

номланган учинчи бобида индивидуал фитоэкдистеродлар:

α

-экдизон, 2-

дезокси-

α

-экдизон, А интегристерон, А ва В силенеозидлар, экдистерон ва

туркестерон ҳамда Silene viridiflora (СЭП-1),

Silene brahuica

(СЭП-2) ва

Ajuga

turkestanica

дан (СЭП-3) олинган суммар таркибида фитоэкдистероидлар

бўлган препаратлар ўрганилди. Яна таъкидлаш керакки, суммар таркибида
фитоэкдистероидлар бўлган препаратлар ўтказилган тажрибаларда анча


background image

14

батафсил ўрганилди, чунки уларни ўсимлик манбаларидан олиш ҳам

технологик, ҳам иқтисодий жиҳатдан тобора мақсадга мувофиқ, бу эса
мазкур препаратларни амалий соғлиқни сақлашга жорий қилиш
истиқболлари ҳақида гап борганида, айниқса муҳим.

Олинган экспериментал материал таҳлили кўрсатадики, тадқиқ қилинган

фитоэкдистероидлар: ҳам индивидуал, ҳам таркибида фитоэкдистероидлар
жамланган препаратлар сезиларли даражада иммунрағбатловчи таъсир
намоѐн қилади. Тажрибани қўйишнинг танланган методикасига қўшилган
ҳолда, фитоэкдистероидларнинг иммуногенезга эҳтимолий таъсирини
ўрганаѐтиб, биз аввало, уларнинг таъсири остида бирламчи антитела ҳосил
қилиш жараѐнига мўлжал олдикки, у талоқда IgМ секрецияловчи АҲҚҲ
(бутун органга бўлгани каби, 1 млн. спленоцитга ҳам) сонининг ҳайвонларни
қўй эритроцити билан иммунлашга жавобан намоѐн бўлади.. Бундай жараѐн
(тўғри, турлича даражада ифодаланганлик иблан) сичқонлар, каламушлар,
хомяклар, шунингдек, жўжаларда ҳам аниқланди. Бироқ барибир таъсирнинг
бу ифодаланганлиги нафақат ҳайвон тури, балки кўпроқ тадқиқ қилинган
бирикмаларнинг

кимѐвий

структурасига

боғлиқ

бўлди,

зеро

иммунрағбатловчи таъсирнинг аниқланган қонуниятлари барча жонли
мавжудотлар учун амалда бир хил эди.

Эътиборлиси, тажрибага олинган фитоэкдистероидларнинг стероид

ядросининг умумий стереокимѐси сақлангани ҳолда уларнинг иммунотроп
фаоллиги молекулада гидроксил гуруҳларнинг миқдори ва жойлашувига кўра
дифференциацияланади. Шундай, экдистерон таъсирида иммунрағбатловчи
таъсир анча самарали намоѐн бўлган бўлса, С-20 да ОН гуруҳдан маҳрум
бўлган

α

-экдизонда у сезиларли даражада кам ифодаланган. Яна таъкидлаш

зарурки, фитоэкдистероидларнинг иммунотроп таъсири намоѐн бўлиши учун
2,3-диол тизим катта аҳамиятга эга, агар С-2 (2-дезокси-

α

-экдизон) да

бирикмада

гидроксил

гуруҳ

мавжуд

бўлмаса,

унинг

фаоллиги

α

-экдизонникидан ҳам кучсизроқ намоѐн бўлди. А интегристероннинг

иммунмодулловчи фаоллиги ҳам экдистеронникидан кучсизроқ бўлиб чиқди,
унинг таркибида биринчисидан фарқли ўлароқ қўшимча 1β-гидроксил гуруҳ
мавжуд. Кўринишидан, гидроксилнинг бу каби қўшилиши мазкур синф
бирикмаларининг иммунрағбатловчи таъсир намоѐн қилиши учун
функционал самарасиз саналади. А силениозид ва В силениозид,
экдистероидларнинг гликозид ҳосилалари бўлиб, фаоллигига кўра
экдистеронга бой берди. молекуласида 11-оксигуруҳнинг мавжудлиги эса
бирикмага шу қаторлаги бирикмалар, жумладан экдистеронникига нисбатан
кўпроқ ифодаланган фаоллик бахш этади. Бу ҳолатда гап туркестерон ҳақида
боради, унинг мазкур вазиятдаги фаоллигини аниқ изоҳлаш қийин. Фақат
бошқа кимѐвий синф стероидлари билан ўхшашликка кўра тахмин қилиш
мумкинки, 11-углерод атомни функционализациялаш бу каби бирикманинг
фаоллик даражасига таъсир ўтказади. Фитоэкдистероидлар таъсирида
антитела синтези кучайишини оқсил макромолекулалари биосинтези


background image

кучаишининг хусусий ҳолати сифатида қаралса, бу ҳақда юқорида
айтилганди, улар таъсирида аниқланган қонуниятлар тўлиқ тушунарли

15

бўлади, яъни ўхшаш самара (эффект) умуман организмга оқсил-анаболик

таъсирни ўрганишда кузатилганди (Сиров В.Н. ва ҳаммуалл., 2001). Яна бир
ҳолатни таъкидлаш керак, таркибида фитоэкдистероидлар жамланган
препаратлар, одатда, индивидуал бирикмаларга нисбатан фаолроқ таъсир
кўрсатди. Бу, афтидан, бир неча бор кўрсатиб берилганидек, улар таркибига
кирадиган индивидуал бирикмаларнинг потенцияловчи таъсири билан
боғлиқ, улар орасида

Ajuga turkesta

nica дан ажратилган таркибида

фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар иммунотроп таъсирнинг
ифодаланганлигига кўра ажралиб туриши, назаримизда, кўпроқ унинг
таркибида иммунологик жиҳатдан энг фаол фитоэкдистероидлардан бири –
туркестероннинг мавжудлиги билан боғлиқ. Фитоэкдистероидлар
киритилганда организмнинг иммун тизими реактивлиги ўзгаришининг
анчагина муҳим кўрсаткичи улар таъсирида иммунитетнинг ҳам марказий,
ҳам периферик органлари ҳужайралилигининг ишончли ортиши саналади.
Қолаверса, фитоэкдистероидлар томонидан бу органларда пролифератив
фаололикнинг рағбатланиши талоқда АҲҚҲ ҳосил бўлиши ва қонда антитела
титри ошишига нисбатан таъсиридаги каби (структура-фаоллик) қонуниятлар
билан тавсифланди.

Бунда

α

-экдизон, 2-дезокси-

α

-экдизон, А интегристерон, А ва В

силенеозидлар фаоллигига кўра маълум бўлган иммунрағбатловчи
препаратлар Т-активин ва иммуналга бой берса-да, экдистерон Т-активиндан
бир неча бор устун бўлиб, амалда таъсирнинг ифодаланганлигига кўра
иммуналдан фарқ қилмайди. Туркестерон бу ҳар икки препаратдан ҳам
устун. Таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратларда янада
кўпроқ ифодаланган иммунрағбатловчи таъсир қайд этилди. Булар: СЭП-1,
СЭП-2 ва айниқса СЭП-3, одатда, Т-активин ва иммуналга қараганда, аввал
тавсифланган ва кейинги тажрибаларда устунликка эга бўлди.

Тадқиқот

натижалари

кўрсатдики,

барча

фитоэкдистероидлар

ҳайвонларда эритропоэзни кучайтирди. Бу нуқтаи назардан, иммун
рағбатловчи фаолликни аниқлашдаги каби, энг кўп самара экдистерон,
туркестерон ва таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратларда
аниқланди. Максимал фаоллик СЭП-3 да кузатилди. Тадқиқ қилинаѐтган
барча препаратларнинг эритропоэтик фаоллиги Т-активинникидан ишончли
ортиқ ва иммуналникидан ортиқ. Ўхшаш тафовутлар фитоэкдистероидларниг
тўлақонли иммун жавобни намоѐн қилиш учун аҳамияти кам бўлмаган
глейкопоэз тизимига таъсирини ўрганишда ҳам аниқланди. Бу ҳолатда
индивидуал фитоэкдистероидлар орасида яна экдистерон ва туркестерон
ажралиб турди. Аввалгидек, СЭП-1, СЭП-2 ва СЭП-3 ифодаланган самарани
намоѐн қилди. Чунончи, СЭП-3 таъсирида лейкопоэз стимуляцияси Т

активин ва иммуналдан фойдаланилгандагидан анча кўп ифодаланган бўлди.

Қонда қўй эритроцитларига антитела титрларини аниқлашда маълум


background image

бўлдики, экдистерон ва туркестерон томонидан антитела ҳосил қилишни

рағбатлаш даражаси бошқа фитоэкдистероидлардаги мос самарадан анча

юқори бўлди. суммар таркибида фитоэкдистероидлар бўлган препаратлар

16

орасида СЭП-3 ажралиб турди. Унинг бу пландаги фаоллиги Т-активин ва
иммуналникидан юқори экани аниқланди.

Фитоэкдистероидларнинг иммун жараѐннинг индуктив ва продуктив

фазаларига таъсирини таҳлил қилишда энг кўп иммунрағбатловчи фаолликка
эга бирикмалар: экдистерон, туркестерон ва СЭП-3 дан фойдаландик. Бу
препаратларнинг сичқонларни ҚЭ билан иммунизациядан олдин киритиш
антителаҳосил қилиш жараѐнига сезиларли таъсир кўрсатмади. Ифодаланган
иммунраағбатловчи самара иммунизация киритилган куни (индуктив фаза)
намоѐн бўлди: талоқда АҲҚҲ миқдори экдистерон ва туркестерон таъсирида
2 марта, СЭП-3 таъсирида эса 3 марта ортди. Препаратларни киритиш 2-, 3- ва
4-кун давом эттирилса (продуктив фазанинг бошланиши ва авжига чиқиши),
иммунрағбатловчи самара анча кучайди. Иммунизация бошланишигача
антителогенезга таъсир қила олмаслик ва антиген билан бир пайтда
киритилганда ҳамда кейинги кунлардаги ифодаланган иммунрағбатловчи
фаоллик,

аввал

кўрсатилгани

(Сиров

В.Н.

ва

бошқ.,

2012),

фитоэкдистероидларнинг оқсил синтезини фақат трансляция даражасида ва
уларнинг генетик белгиланган (детерминацияланган) фонида стимуллаш
қобилияти билан боғлиқ. Буни бошқа тадқиқотчиларнинг кейинги ишлари
ҳам тасдиқлайди (Пунегова Н.В., 2009; Bathori M. et al., 2008; Gorelick
Feldman et al., 2008). Аниқланган антитела ҳосил қилиш самараси ҚЭ
фитоэкдистероидларни бир марталик киритишга қараганда 1- ва 4- куни
киритилганда кўпроқ кузатилди.

Навбатдаги босқич фитоэкдистероидларнинг антигенлар рақобатига

таъсирини экдистерон, туркестерон ва

Ajuga turkestanica

дан олинган

фитоэкдистероид суммаси (СЭП-3) дан фойдаланиб, талоқдаги АҲҚҲ
миқдорига қараб аниқлашдан иборат бўлди. От эритроцитларини (ОЭ)
венега, 4 кун ўтиб эса ҚЭ юбориш ҚЭ га жавобнинг анча зўриқишига олиб
келди, яъни антегенлар рақобати ҳисобига аниқ ингибирловчи самара
кузатилди. ОЭ билан бир пайтда экдистерон, туркестерон ва СЭП-3 ни
киритиш кўрсатдики, улар ҚЭ га жавобни анчагина оширади. Бу самара Т
активинникидан анча юқори ва иммунал фаоллиги билан қиѐсланадиган
даражада бўлди. Шундай қилиб, фитоэкдистероидлар антигенлар рақобати
феноменини бекор қилиш қобилиятига эга. Бу маълумотлар, бевосита
экспериментлар

натижаларини

тавсифлаганда

таъкидланганидек,

фитоэкдистероидлардан ва

к

цинал препаратнинг барча компонентларига

ифодаланган иммунитетни бир пайтда шакллантириш учун поливакциналар
таркибига кирадиган бир неча антиген билан иммунизация ўтказилган
ҳолатда фойдаланиш нуқтаи назаридан муҳим.

Фитоэкдистероидларнинг қон ҳосил қилувчи илдиз ҳужайралар


background image

пролиферациясига таъсирини ўрганиш тотал нурлантиришдан кейин
экдистерон, туркестерон, СЭП-2 ва СЭП-3 ни киритиш, уларнинг таъсирини
9-куни талоқ юзасидаги эндоген колониялар сони бўйича баҳолаш йўли
билан амалга оширилди. Барча фитоэкдистероидлар қон ҳосил қилувчи
илдиз ҳужайралар пролиферациясини стимуллади: экдистерон ва

17

туркестерон улар миқдорини 2 ва 2,6 марта, СЭП-2 ва СЭП-3 мос равишда
3,0 ва 3,6 марта оширди, қачонки иммуналда бу кўрсаткич 2,5 мартага тенг.
Фитоэкдистероидларнинг тегишли экспериментларда олинган натижалар
бўйича етарлича батафсил умумлаштирилган организмдаги нормал
шароитларда иммун жараѐнларга стимулловчи самараси аввалги, би синф
бирикмалари (анча катта дозаларда) гуморалдан ташқари, Т
димфоцитларнинг функционал фаоллиги ошгнидан далолат берувчи иммун
жавобнинг ҳужайра бўғинининг ҳам фаоллашишига кўмаклаша олишини
кўрсатиб берган, ишларимизга мурожаат қилинганда янада кўпроқ даражада
ўз аксини топади. Фагоцитирловчи перитонеал макрофагларнинг маълум
даражада ортиши, шунингдек, фагоцитар индекснинг ошиши ҳам биз
томонимиздан таъкидланганки, бу фитоэкдистероидлар таъсирида фагоцитоз
жараѐнининг интенсивлашишини кўрсатади. Мазкур ҳолат, бизнингча,
фитоэкдистероидларнинг иммунрағбатловчи таъсир намоѐн қилишида муҳим
роль ўйнайди, зеро уларнинг мононуклеа фагоцитирловчи тизимнинг
функционал ҳолатига фаоллаштирувчи таъсири организм учун бегона
субстанцияларни таниб олиш, уларни элиминациялаш ѐки бошқа иммун
компетент органларга иммуноген шаклда тақдим қилишда катта аҳамият касб
этади. Айтилганларни қуйидаги факт ҳам тасдиқлайди: иммунитетнинг
марказий органи – тимусни ҳайвонларга экдистерон киритилганидан кейин
гистоморфологик таҳлил қилганда унинг рузидент макрофагларнинг орган
ўзига хос пулларини фаоллаштириш қобилияти анчагина яққол кўзга
ташланади.

Диссертациянинг

«Фитоэкдистероидлар воситасида иккиламчи

иммунтанқисликларни фармакокоррегирлаш»

деб номланган тўртинчи

бобида фитоэкдистероидларнинг иккиламчи иммун танқислиги ва бошқа
патологик ҳолатларда иммунологик реактивликка таъсири ўрганилди. Бунда,
одатда, экдистерон, туркестерон ва СЭП-3 организмда иммуногенезга энг
кўп ифодаланган таъсир кўрсатган препаратлар сифатида тадқиқ қилинди.

Чунончи, сичқонларни чалқанча ҳолатда 6 соат қайд қилиш билан

келтириб чиқарилган иммобилизацион стресс бу вазият учун анчагина
характерли ўзгаришларга: тимус ва талоқ массасининг ишончли камайиши,
буйракусти безлари массасининг ортиши, уларда аскорбин кислота ва
холестерин миқдорининг ортиши, шунингдек, ошқозон шиллиқ қаватининг
яраланишига олиб келди. Ҳайвонларни фиксациялашдан (қайд қилишдан)
олдин киритилган индивидуал ва таркибида фитоэкдистероидлар жамланган
препаратлар тахминан бир хил даражадаги стресс-протектив таъсир намоѐн


background image

қилди, буйракусти ҳолатини нормаллаштирди, тимус ва талоқнинг
инволюциясига тўсқинлик қилди ва қон оқадиган яралар сонини камайтирди.

Ҳайвонлар иммобилизацияси талоқда АҲҚҲ сонининг уларни ҚЭ билан

иммунизациялашда 5 марта қисқаришини келтириб чиқарди (1 млн.
Спленоцитларга АҲҚҲ сони 3,5 марта камайди). Фитоэкдистероидлар бу
кўрсаткичларни кескин ошириб юборди (камида 2,3-2,7 марта), максимал
фаоллик СЭП-3 да кузатилди (3,8-2,8 марта).

18

Стресс тимус ва иликда ҳужайралар сонининг кескин камайишига олиб

келди (мос равишда 1,69 ва 1,44 марта). Фитоэкдистероидлар уларнинг
миқдорини мос равишда 1,44-1,67 ва 1,17-1,40 марта оширди, бироқ интакт
ҳайвонлар

даражасигача

фақат

СЭП-3

киритилганида

олинган

кўрсаткичларгина кўтарилди. Бу препарат нафақат Т-активин ва иммуналга
бой бермади, балки улардан устунлигини кўрсатди ҳам.

Шу каби ўзгаришлар лимфатик тугунлар ва талоқда ҳам кузатилди.

ҳужайраларнинг мақсимал миқдори СЭП-3 таъсирида тикланди, бироқ унинг
фаоллиги бу ҳолатда бошқа фитоэкдистероидларлар, шунингдек, Т-активин
ва иммуналникидан ишончли фарқ қилмади.

Стресс натижасида кескин камайган периферик қондаги эритроцитлар

сони экдистерон ва туркестерон таъсирида 1,2 марта, СЭП-3 таъсирида - 1,7
марта ошди.

Ajuga turke

stanica дан олинган суммар препарат таркибида

фитоэкдистероидлар бўлган преапаратлар ичида стресст натижасида деярли 2
марта камайган лейкопоэзни стимуллаш бўйича ҳам етакчилик қилди,
шунингдек, унинг фаоллиги Т-активин ва иммуналникидан юқори бўлди.

Равшанки, ўрганилган моддалар организмнинг иммун реакциялари

реализациясини таъминлайдиган, иммункомпетент ҳужайраларнинг турли
популяцияларининг кооператив, пролифератив ва миграцион хоссалари
интенсивлигини оширади. Эҳтимол, моддалар эффекти иммун тизимининг
цитокенлар каскадини стимуллаш орқали амалга ошади.

Фитоэкдистероидларнинг стресс туфайли келиб чиққан иккиламчи

иммун танқислиги ҳолатида кузатиладиган иммунрағбатловчи таъсири,
шунингдек, бу ҳолатда биз томондан аниқланган уларнинг аниқ адаптоген
эффекти мажбурий жисмоний “меҳнат”га “жалб қилинган” (тўлиқ чарчаш
гача сузган) ҳайвонларнинг умумий ҳолати баҳоланган экспериментларда ҳам
ўз тасдиғини топди. Қиѐслаш учун жисмоний функциялар стимулятори –
бемитил

препарати

танланди.

Фитоэкдистероид

субстанциялар

экспериментдан 1 соат олдин киритилганида экдистерон, туркестерон ва
СЭП-3 сузиш давомийлигини мос равишда 38, 42 ва 48% га ошириши
аниқланди, бемитилда бу кўрсаткич 34% га тенг. Кейинги вақтда эълон
қилинган ишларимизда кўрсатилдики, фитоэкдистероидларнинг бу эффекти
углевод-фосфор алмашув, миоцитларнинг оксидлаш-тиклаш потенциали
ҳолатига

оптималлаштирувчи

таъсир

ва

миофибрилляр

оқсиллар

синтезининг фаоллашиши билан боғлиқ, яъни уларнинг адаптоген таъсири
организмда кечадиган метаболик жараѐнларга таъсири билан изоҳланади. Шу


background image

сабабли

фитоэкдистероидларнинг

организмни

муҳитнинг

номақбул

шароитларига адаптация ҳисобига нақақат ишчанлик қобилиятини ошириш,
балки ҳаддан зиѐд чарчатадиган мушак юуламаларидан кейин унинг
тикланишини тезлаштиришга қодирлиги ажабланарли эмас: назорат
ҳайвонларида у 48 соатдан сўнг тикланди, СЭП-3 бу муддатни 16 соатгача
қисқартирди, бемитилнинг самраси анчагина кучсиз. Иммунал ҳам бу
жиҳатдан у қадар аниқ таъсирга эга бўлмади. Ишчанлик қобилиятини тиклаш
билан параллел равишда фитоэкдистероидлар ҚЭ га иммун жавобни деярли
интакт сичқонлардаги каби даражада стимуллади, энг фаоли СЭП-3 бўлди.

19

Бемитил ва иммунал бу жиҳатдан тадқиқ қилинган барча индивидуал

фитоэкдистероидларга, айниқса СЭП-3 га бой бреди. СЭП-3 тимуснинг
жисмоний юкламадан кейин кескин пасайиб кетган ҳужайра таркиби
тикланишига энг кўп ифодаланган таъсир кўрсатди.

Экдистерон ва туркестероннинг фаоллиги бир мунча паст, бироқ айни

пайтда у бемитил ва иммунал фаоллигидан юқорироқ. Ўхшаш маълумотлар
илик ҳужайраларини ҳисоблашда ҳам олинган.

Интенсив

жисмоний

юклама

иммун

тизимининг

периферик

органларидаги миқдорини камайтирди. Тажрибаларда тадқиқ қилинган
фитоэкдистероидлар лимфатик тугунларда ҳужайралар миқдорини бемитил
ва иммунал даражасида ѐки янада кўпроқ ифодаланган даражада оширди.

Узоқ муддатли жисмоний юклама эритроцитлар миқдорини 1,44 марта

камайтирди. Экдистерон ва туркестерон улар сонини оширди, энг кўп
фаоллик, бошқа ҳоллардаги каби, СЭП-3 да кузатилди. Бемитил ва
иммуналнинг эритропоэзга таъсири кучсизроқ бўлди. Худди шундай
қонуният фитоэкдистероидларнинг жисмоний юклама фонида лейкопоэзга
таъсирини ўрганишда ҳам кузатилди.

Узоқ муддатли сузиш ҚЭ билан иммунлашда антитела титрининг

деярлои икки баробар қисқариши билан кечди. Экдистерон, туркестерон ва
СЭП-3 иммун жавобнинг тикланишига энг кўп даражада кўмаклашди.
Бемитил

фаоллиги

фитоэкдистероидларникидан

камроқ,

иммунал

индивидуал фитоэкдистероидлар даражасида таъсир кучига эга бўлди.

Организмнинг барча функцияларига салбий таъсир этадиган ташқи

муҳитнинг энг номақбул омилларидан бири радиоактив зарарланиш
саналади. Бу ҳолда айниқса иммун тизими зарар кўради. Шу сабабли
фитоэкдистероидларнинг нормада ва стресс ҳолатларида анчагина
ифодаланган, қолаверса организмнинг мослашиш имкониятларини ошириш
билан кечган, иммунрағбатловчи таъсирини аниқлаб, уларнинг иммунотроп
таъсирини (радиопротектор таъсир билан бирга) нурланишга чалинган
ҳайвонларда ифодаланганлигини кўриб чиқишни мақсадга мувофиқ, деб
топдик. Шу муносабат билан мазкур соҳада қўлланаѐтган замонавий
препаратларга нисбатан талаблардан бирини ажратиб кўрсатишни истардик,
бу талаб уларнинг организм ишчанлик қобилиятини ва жисмоний
чидамлилигини

пасайтирмасликдан

иборат.

Олинган

ва

юқорида


background image

тавсияланган маълумотларга қараганда, айнан шу талабга таркибида
фитоэкдистероидлар бўлган препаратлар жавоб бера олади.

Аниқландики, фитоэкдистероидлар ҳайвонлар ҳаѐти давомийлигини

ишончли узайтириб, леталлик даражасини пасайтирди. Энг фаол препарат
СЭП-3 бўлди. Иммунал фитоэкдистероидларга бой берди. Тажриба гуруҳида
яшаб қолган ҳайвонлар сони назорат гуруҳида яшаб қолган ҳайвонлар
сонидан ишончли кўп бўлди. Кузатилаѐтган эффект фитоэкдистероидларнинг
адаптоген хоссалари каби, уларнинг эритро- ва лейкопоэзни стимуллаш
қобилияти билан ҳам боғлиқ бўлиши мумкин.

Нурланиш келтириб чиқарган чуқур иммунтанқислигига қарамай,

фитоэкдистероидлар ҚЭ га иммун жавобни коррекциялади. Интакт

20

ҳайвонларда нурланиш талоқда АҲҚҲ сонини 28,8 марта, 1 млн.
спленоцитларга эса 4,75марта камайтирди. Фитоэкдистероидларни киритиш
иммун жавоб даражасини ишончли оширди: талоқда АҲҚҲ миқдори 2,24-4,5
марта ошди, максимал аоллик, аввалгидек, СЭП-3 да намоѐн бўлди.
Иммунрағбатлаш 1 млн спленоцитга АҲҚҲ миқдорини ҳисоблашда камроқ
ифодаланди, бироқ ҳар икки мезон бўйича СЭП-3 фаоллиги иммуналникидан
юқорироқ бўлди.

Нурланиш иммунитет органларида ҳужайралар сонини ишончли тарзда

камайтирди, фитоэкдистероидлар уларнинг тимус ва иликдаги миқдорини
самарали оширди. Янада кўпроқ ифодаланган ингибирловчи самарани
нурланиш иммун тизимининг периферик органларида кўрсатди: талоқда
ҳужайралар миқдори 6 марта, периферик лимфотугунларда 3.2 марта
камайди. Фитоэкдистероидлар талоқда ва лимфотугунларда ҳужайралар
сонини ишончли равишда оширди. Иммуналникидан юқорироқ бўлган,
максимал фаоллик бу ҳолатда СЭП-3 да аниқланди. Фитоэкдистероидлар
радиацион зарарланишда кескин пасайган эритро- ва лейкопоэзни ишончли
оширди.

Фитоэкдистероидларнинг (препаратлар жамлангани) иммунрағбатловчи

фаоллиги радиацион нурланиш шароитида уларнинг нарланган сичқонларда
ҚЭ га интителалар титрини ошириш қобилиятида сезиларли намоѐн бўлди.
Бу маълумотлар далолат берадики, фитоэкдистероидлар потенциал
радиоҳимояловчи воситалар сифатида қизиқиш уйғотади.

Фикримизча, ўрганилаѐтган бирикмаларнинг жигарнинг экспериментал

патологияси фонида иммун статуснинг бузилишини коррекциялаш
имкониятларини аниқлаш ҳам катта аҳамият касб этди. Зеро Ўзбекистон
гепататлар бўйича эндемик минтақалар сирасига киради, уларнинг комплекс
терапиясида иммунрағбатловчи таъсирга эга воситалардан фойдаланиш бу
тоифа беморларни даволашни оптималлаштириши мумкин, устига устак,
иммун тизимининг жигарни регенерациялаш жараѐнларидаги роли ҳозирда
етарлича асосланган саналади. Тўртхлор углерод келтириб чиқарган ўткир
токсик гепатитн моделида талоқда АҲҚҲ сони кескин камайиши аниқланди.


background image

Бу ҳолатда тадқиқ қилинган индивидуал фитоэкдистероидлар ҳам, суммар
таркибида фитоэкдистероидлар бўлган препаратлар ҳам бу кўрсаткични
сезиларли даражада: мос равишда 2,2-2,5 ва 3,0-3,85 марта оширди, қачонки
иммунал бу кўрсаткични 3,4 марта оширади.

Фитоэкдистероидлар бошқа ҳолатлардагикаби гепататда ҳам тимус ва

талоқдаги кескин камайиб кетган ҳужайралар сонини оширди, эритропоэз ва
лейкопоэзни тиклади. Бу кўрсаткичлар бўйича СЭП-3 фаоллиги бошқа
фитоэкдистероидларникидан юқори бўлди ва иммуналникича даражага етди.

Бунда тадқиқ қилинаѐтган бирикмаларнинг токсик гепатитли

ҳайвонларда жигарнинг метоболик-функционал ҳолатига нормаллаштирувчи
таъсири билан (Silene viridiflora дан олинган фитоэкдистероидлар
жамлангани мисолида батафсил ўрганилди) уларнинг организмнинг иммун

21

статусини тиклаш қобилияти ўртасида аниқ корреляция кузатилди. Ишончли

тарзда кўрсатиб берилдики, каламушларда CCl

4

юборилгандан сўнг

иккиламчи иммун танқислиги ҳолатининг аломатлариривожланиши билан
бир қаторда қон сивороткасида АлАТ, АсАТ, ШчФ фаоллиги, умумий оқсил
камайиши, умумий ва бевосита битирубиннинг миқдори ортиши кузатилади.
Углевод резерви сезиларли даражада камайиб, бевосита жигар тўқимасида
липидларнинг пероксидланиш жараѐнлари кескин ортди. Бунда сафро
кислоталари, холестерин ва сафрода билирубиннинг миқдори камайиши қайд
этилди. Тадқиқ қилинаѐтган таркибида фитоэкдистероидлар бўлган
препаратни киритиш таҳлил қилинаѐтган кўрсаткичларни ишончли
яхшилади: жигар ферментлари фаоллиги, умумий ва бевосита билирубин
концентрацияси пасайди, умумий оқсил миқдори ортди, сафро таркиби
нормаллашди, яъни препарат тўртхлор углероднинг гепатотоксик таъсирини
амалда баратараф қилди, бунда кенг қўлланиб келаѐтган гепатопротектор –
легалондан қолишмади. Бунда иккиламчи иммун танқислиги жигар
зарарланиши бўлган ҳайвонларда аниқ коррелация қайд этилди.нафақат
антитела ҳосил қилиш, балки талоқда ҳужайраларнинг пролифератив
хусусиятларини стимуляциялаш кузатилди; шунингдек, тимус, илик ва
лимфатик тугунларда ҳужайралар умумий миқдорининг ортиши қайд этилди.
Иммунологик кўрсаткичлар тўлиқ тикланмади, бироқ ижообий ўзгаришлар
ишончли характер касб этди. Таркибида фитоэкдистероидлар бўлган
препаратларнинг организмдаги иммун жараѐнларга нормаллаштирувчи
таъсири ҳақида айтилганларга кейинчалик уларни клиникада сурункали
вирусли В гепатитни даволашда фойдаланилганда олинган маълумотлар
қўшимча бўла олади. Бунда аниқланишича, бу ҳолатда бошқа ҳаммасидан
ташқари, Т-лимфоцитлар (CD3

+

), Т-хелперлар (CD4

+

), цитотоксик Т

лимфоцитлар (CD8

+

), табиий киллерлар (CD16

+

) миқдори, шунингдек,

нейтрофилларнинг фагоцитар фаоллиги ортиши кузатилган (Сыров В.Н.,
Хушбактова З.А., Комарин А.С. ҳаммуалл., 2004). Буларнинг ҳаммаси
фитоэкдистероидлар организмнинг гепатит шароитида бузилган иммун
статусини самарали тиклаш ва айни пайтда гепатотобилеар тизимнинг


background image

ҳолатини акс эттирувчи клиник-биокимѐвий кўрсаткчиларни яхшилашга
қодирлигидан далолат беради.

Яна бир жиддий минтақавий патология анемия ҳисобланади (Каримов

Х.Я., 2010). Шу муносабат билан фитоэкдистероидларнинг нафақат анемия
шароитида бузилган организмдаги иммун жараѐнларни коррекциялаш, балки
айни пайтда антианемик таъсир кўрсатиш қобилиятини аниқлаш мақсадга
мувофиқ кўринди. Уларга фенилгидразин юборилганидан кейин сичқонларда
анемик ҳолат моделидан фойдаланилди.

Бундан ташқари, тадқиқотда (Лазарева Г.А. ҳаммуалл., 2002)

кўрсатилганки, ҳайвонларга фенилгидразин юбориш гуморал иммун жавобни
ва секинлашган типдаги гиперсезувчанликни зўриқтиради. Шу сабабли
фитоэкдистероидларни бу ҳолатда потенциал иммункооректорлар сифатида

22

текшириш нафақат уларда иммунрағбатловчи хоссаларнинг мавжудлигини
характерлаш, балки бу брикмаларнинг иммун тизимига таъсирини чуқурроқ
тушуниш имконини берган бўларди.

Аниқландлики, гемолитик анемия фонида сичқонлар талоғида АҲҚҲ

миқдори 3,5 марта камайган. Фитоэкдистероидлар бу кўрсаткични 2,3-3,14
марта оширган, максимал фаоллик суммар таркибида фитоэкдистероидлар
бўлган препаратларда аниқланган.

Гемолитик анемия ҳужайралар сонининг тимус ва иликда ишончли

камайиши ва талоқда кўпайиши билан кечади. Фитоэкдистероидлар тимус ва
иликда камайган ҳужайралар сонини кўпайтириб, талоқда камайтирди, энг
кўп фаоллик СЭП-3 да намоѐн бўлди. анемияси бўлган сичқонларнинг
брыжеечных лимфатик тугунларида ҳужайралар сони камайди, СЭП-3
таъсирида у ишончли кўпайди, деярли назорат даражасига етди.

Бу

моделда

эритропоэзни

стимуллаш

қобилиятига

кўра

фитоэкдистероидлар иммуналдан қолишмади ѐки ундан устунликка эга
бўлди. лейкопоэзга ҳам улар ўхшаш тарзда самара кўрсатди. Гемолитик
анемия ҚЭ га гуморал жавобни ингибирлаш билан характерланди,
фитоэкдистероидлар

антителалар

даражасини

ишончли

оширди.

Фитоэкдистероидларнинг гемопоэзни, жумладан, радиацион зарарланиш ва
ўткир токсик гепатитнинг номақбцл фонида, стимуллаш қобилиятини
А.Н.Романовнинг (2005) ошқозон ва ўн икки бармоқли ичакнинг қон китиши
билан мураккаблашган яраси билан касалланган беморларда гемопоэз
стимуляцияси тўғрисидаги маълумотлари ҳам тасдиқлайди.

Шундай қилиб, олиб борилган тадқиқот натижалари кўрсатдики, ҳам

индивидуал, ҳам таркибида фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар
ифодаланган иммунрағбатловчи таъсир кўрсатади. Олинган маълумотларга
қараганда, бу ҳужайралараро кооперация жараѐнларининг тезлашиши, демак,
ҳужайралар гетероген популяцияларини (1- ва 2- тип -Т-хелперлар), В

лимфоцитлар ва бошқа ҳужайраларни иммун жавобга жалб қиладиган,
нафақат лимфопоэз, балки эритропоэз ва стресс, нурланиш, ўткир токсик


background image

гепатит ва анемия келтириб чиқарган иккиламчи иммун танқислигида
лейкопоэзни кучайтирадиган цитокинларнинг бутун каскадининг кейинги
синтези билан боғлиқ.

Олинган маълумотларни умумлаштириб хулосага келиш мумкинки,

барча фитоэкдистероидлар (индивидуал бирикмалар ҳам, таркибида
фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар ҳам) организмда иммун
жараѐнларининг

анчагина

самарали

сттимуляторлари

саналади.

Фитоэкдистероидланинг референс-препаратлар Т-активин ва иммунал билан
иммун ва гемокоррекцияга нисбатан мутлақо бир хил йўналишдаги
таъсирида эътиборни тортдики, тадқиқ қилинаѐтган субстанцияларнинг
айримлари (экдистерон, туркестерон ҳамда

Silene viridiflora, Silene brahuica

ва

айниқса

Ajuga turkestanica

дан олинган таркибида фитоэкдистероидлар

жамланган препаратлар) таъсир кучи ифодаланганлигига кўра улардан

23

қолишмади, ѐки уларга нисбатан аниқ устунликка эга бўлдики, бу айниқса

иккиламчи иммун танқислиги ҳолатини моделлаштиришда намоѐн бўлди.
Умуман ѐмон бўлмаган иммунрағбатловчи эффект ишимизда таркибида α
экдизон, 24(20)-дегидромакистерон, экдистерон, А. итегристерон ва бошқ.
бўлган

Rhapontium intergifolium

дан олинган таркибида фитоэкдистероидлар

жамланган препаратда қайд қилинган. Бироқ унинг бошқа таркибида
фитоэкдистероидлар жамланган препаратларга нисбатан устунлиги йўқ экани
ва бу ўсимликнинг табиатдаги захиралари кам эканини ҳисобга олган ҳолда
мазкур тадқиқотда уни чуқур ўрганиш амалга оширилмади.

Диссертациянинг

«Таркибида

фитоэкдистероидлар

жамлаган

препаратларнинг фармако-токсикологик тавсифи»

деб номланган

бешинчи бобида фитоэкдистероидлар ва уларнинг жамланган препаратлари
экспериментларимизда узоқ муддат киритилганда токсик хоссалар намоѐн
қилмади (LD

50

уларнинг кўпчилиги учун >7000 мг/кг), артериал қон босими

ва нафас олишга салбий таъсир этмади, кичик қувватни оширувчи таъсир
кўрсатди.

Юқорида

баѐн

қилинганларнинг

ҳаммаси

таркибида

фитоэкдистероидлар

бўлган

препаратлардан

янги,

самарали

иммунмодулловчи воситалар сифатида фойдаланиш истиқболларини кашф
этади. Шу сабабли мазкур тадқиқот доирасида олинган натижалар тиббиѐт
амалиѐтида маълум бўлиб улгурган таркибида фитоэкдистероидлар бўлган
препаратлар ва биологик фаол қўшимчалардан турли кўрсаткичлар бўйича
фойдаланишдаги каби улар асосида янги дори воситаларини ишлаб чиқишда
ҳам ҳисобга олиниши лозим бўлади.

ХУЛОСА

1. Фитоэкдистероидлар (индивидуал бирикмалар ва таркибида

фитоэкдистероидлар жамланган препаратлар) сут эмизувчилар (сичқонлар,
каламушлар, хомяклар) ва қушлар (жўжалар) организмида меъѐрдаги каби,


background image

айниқса турли патологик ҳолатларда ифодаланган иммунрағбатловчи
таъсирни намоѐн қилади. Улар таъсирида қўй эритроцитлари билан
иммунлашга жавобан талоқда АҲҚҲ сони ортишида намоѐн бўладиган
бирламчи антитела ҳосил қилиш жараѐни кучаяди, қонда антитела титри
ортади, фагоцитоз фаоллашади, иммунитетнинг марказий ва периферик
органлари ҳужайралилиги ортади, эритро- ва лейкопоэз рағбатланади,
сичқонлар қораталоғида қон ҳосил қилувчи илдиз ҳужайраларнинг
пролифератив потенциали ортади.

2. Тадқиқ қилинган индивидуал фитоэкдистероидлар орасида

иммурағбатловчи фаоллик: 2-дезокси-

α

-экдизон <

α

-экдизон < А

интегристерон < А ва В силенеозидлар < экдистерон < туркестерон
йўналишида ортиб борди. Энг кўп фаоллик

Silene viridiflora, Silene brahuica

ва айниқса

Ajuga turkestanica

дан олинган таркибида фитоэкдистероидлар

24

жамланган препаратлар намоѐн қилди. Улардан энг фаоллари (экдистерон,
туркестерон

ва

Ajuga

turkestanica

дан

олинган

таркибида

фитоэкдистероидлар жамланган препарат) ўзининг иммунрағбатловчи
таъсирига кўра маълум бўлган иммуномдулловчи воситалар: Т-активин ва
иммуналдан қолишмайди, хатто фаоллиги бўйича улардан устунлик ҳам
қилади.

3. Фитоэкдистероидларнинг энг аниқ иммунрағбатловчи самараси улар

продуктив фазанинг бошланиши ѐки авжига чиққанида киритилганда, яъни
плазматик ҳужайраларнинг энг кўп оқсилсинтезловчи фаоллиги вазиятида
қайд қилинди. Уларнинг таъсири нафақат АҲҚҲ сони ортиши ва антиген
стимуляцияга жавобан оширилган антитела ҳосил қилиш ҳисобига, балки
антитела

ҳосил

қилиш

жараѐнига

заҳира

“етилган”

антителопродуцентларнинг жалб қилиниши ҳисобига хам қаралиши мумкин.
Фитоэкдистероидларнинг аҳамиятли иммунотроп воситалар сифатида
тавсифловчи таъсирининг яна бир томони ҳайвонларни от эритроцитлари ва
қўй эритроцитлари билан мунтазам иммунизациялаганда антигенлар
рақобати феноменини бекор қилиш қобилияти саналади.

4. Сичқонларга фитоэкдистероидлар киритилганидан кейин (экдистерон

мисолида ўрганилди) ўтказилган иммунитет марказий органи тўқимасининг
гистоморфологик таҳлили кўрсатдики, бу ҳолатда тимус ҳужайралари
пролиферацияси

сезиларли

даражада

ортиши

кузатилади,

бунда

пролиферация индекси (апоптотик индекснинг митотик индексга нисбати) бу
органда тимик эпителиоцитлар ва тимоцитларнинг юқори тезликда
янгиланишини кўрсатади, унда микроциркуляцияни сақлаб қолади, резидент
макрофагларнинг орган ўзига хос пуллари фаоллашишига олиб келади.

5. Ҳайвонлар организмига стрессор таъсир кўрсатилганда (ноқулай

холатда узоқ муддатли иммобилизация, ҳолдан тойгунча сузиш)
фитоэкдистероидлар (уларнинг жамланган препаратлари) таъсирида нафақат


background image

кескин пасайган иммунитет ҳолатининг кўрсаткичлари тикланиши, балки
унинг

чарчаш

ҳодисаларини

енгиш,

кечириладиган

жисмоний

юкламаларнинг ошиши, тикланиш жараѐнларининг тезлашишига олиб
келадиган унинг мослашиш имкониятларининг сезиларли даражада ошиши
кузатилади, бунинг асосида организмда энергомаҳсулот гомеостазини
қўллаб-қувватлашга қаратилган биокимѐвий реакцияларнинг кечишини
оптималлаштириш ѐтади.

6. CCl

4

-гепатит фонида ривожланаѐтган иккиламчи иммун танқислиги

бўлган ҳайвонларга фитоэкдистероидларни киритиш организмнинг иммун
статусини тиклашга аниқ тенденцияни намоѐн қилади, ифодаланган
гепатитдан ҳимояловчи таъсир кўрсатади: гипопротеинемиия ҳолатини,
гепатоцитлар ва холестазалар цитолизи синдромини бартараф қилади,
пигмент алмашувини нормаллаштиради, жигарнинг гликогенсинтезловчи
функциясини тиклайди, липидларнинг перекисли оксидланиш жараѐнларини

25

ингибирлайди, ўт секрецияси жараѐнларини рағбатлайди, ўт секрецияси

жараѐнини ва унинг кимѐвий таркибини яхшилайди.

7. Фитоэкдистероидлар ҳайвонларнинг нурланиш касаллигида кескин

чарчаган функционал кўрсаткичлари ва иммун статусини белгилайдиган
миқдорий тавсифларини самарали тиклайди, уларнинг тотал нурланишдан
кейинги яшовчанлигини ва ҳаѐти давомийлигини оширади, эритро- ва
лейкопоэзнинг нурланишдан кейинги тикланишини тезлаштиради, тимус,
илик, талоқ ва лимфатик тугунлар ҳужайралари репопуляциясига
кўмаклашади.

8. Фенилгидразин келтириб чиқарган, организмнинг иммунологик

реактивлиги пасайиши билан кечадиган токсик анемия шароитида
фитоэкдистероидлар

иммунологик

функциялар

ўзгаришлари

ифодаланганлигини сезиларли даражада камайтиради (талоқда АҲҚҲ сонини
ва қонда антитела титрини оширади, тимус, илик, талоқ ва лимфатик
тугунларда ҳужайралар таркибини меъѐрлаштиришга кўмаклашади),
гемопоэзни стимуллайди.

9. Фитоэкдистероидлар (таркибида фитоэкдистероидлар жамланган

препаратлар), иммунфаол, устига устак организмга протектив таъсирга эга
бўлган ва токсик таъсир намоѐн қилмайдиган воситалар сифатида
истиқболли, фавқулодда самарали иммунмодулловчи воситалар сифатида
катта қизиқиш уйғотади.


background image

26

27

РАЗОВЫЙ НАУЧНЫЙ СОВЕТ ПРИ НАУЧНОМ СОВЕТЕ

14.07.2016.Tib.16.01 при ИНСТИТУТЕ ИММУНОЛОГИИ и

ТАШКЕНТСКОЙ МЕДИЦИНСКОЙ АКАДЕМИИ

по ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ ДОКТОРА НАУК

ТАШКЕНТСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ ПЕДАГОГИЧЕСКИЙ

УНИВЕРСИТЕТ

ШАХМУРОВА ГУЛЬНАРА АБДУЛЛАЕВНА

ОЦЕНКА ЭФФЕКТИВНОСТИ ФИТОЭКДИСТЕРОИДОВ НА


background image

ИММУНОГЕНЕЗ В НОРМЕ И ПРИ РАЗЛИЧНЫХ

ПАТОЛОГИЧЕСКИХ СОСТОЯНИЯХ В ЭКСПЕРИМЕНТЕ

14.00.36 - Аллергология и иммунология

14.00.17 - Фармакология и клиническая фармакология

(биологические науки)

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ

ТАШКЕНТ – 2016

28

Тема докторской диссертации зарегистрирована в Высшей аттестационной комиссии

при Кабинете Министров Республики Узбекистан за №30.09.2014/В2014.5.В126

Докторская диссертация выполнена в Ташкентском государственном педагогическом

университете.

Автореферат диссертации на трех языках (узбекский, русский, английский) размещен на

веб-странице Научного совета (www.immunology.uz) и Информационно-образовательном портале
“ZiyoNet” (www.ziyonet.uz)

Батырбеков Акрам Анварович

доктор медицинских наук, профессор

Сыров Владимир Николаевич

доктор медицинских наук, профессор

Залялиева Марьям Валиахмедовна

доктор биологических наук, профессор

Нуралиев Неккадам Абдуллаевич

доктор медицинских наук, профессор

Аминов Салохитдин Джураевич

доктор медицинских наук, доцент

Бухарский государственный медицинский

институт

Научный
консультанты:

Официальные оппоненты:

Ведущая


background image

организация:

Защита состоится «____» __________ 2016 г. в _____часов на заседании Научного совета

14.07.2016.Tib.16.01 при Институте иммунологии и Ташкентской медицинской академии (Адрес:
100060, г. Ташкент, ул. акад. Я. Гулямова, 74. Тел./факс: +99871 233-08-55, е-mail:
immunologiya@qip.ru)

С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре

Института иммунологии (зарегистрирована за № 04) (Адрес: 100060, г. Ташкент, ул. акад.
Я.Гулямова, 74. Тел./факс: (99871) 233-08-55)

Автореферат диссертации разослан «____» ________ 2016 года.
(протокол рассылки № ___от ______________ 2016 года).

Т.У. Арипова

Председатель научного совета по присуждению
учѐной степени доктора наук, д.м.н., профессор

З.С.Камалов

Ученый секретарь научного совета по присуждению

учѐной степени доктора наук, д.м.н., профессор

А.А.Исмаилова

Председатель научного семинара при научном совете

по присуждению учѐной степени доктора наук, д.м.н.

29

ВВЕДЕНИЕ (Аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы диссертации.

В последние

годы во всем мире создание лекарственных средств на основе новых
соединений, полученные из растений составляет 50-60%. Среди них особое
внимание уделяется средствам, обладающим иммуностимулирующим
действием. В практическом здравоохранении во многих странах мира
лекарственным препаратам, стимулирующие иммунологические процессы
уделяется

самое

серьѐзное

внимание.

Фитоэкдистероиды,

как

иммунотропные средства, всѐ более широко применяются в клинической и
спортивно-медицинской практике, поскольку многие болезни и спортивные
нагрузки сопровождаются нарушениями иммунной системы и могут
привести к развитию вторичных иммунодефицитных состояний.

В Республике со дня провозглашения независимости получены

значимые результаты по развитию и совершенствованию фармакологической
промышленности, проводятся широкомасштабные научно-исследователь ские
работы

и

мероприятия

по

пополнению

рынка

качественными

лекарственными средствами из местного сырья. При этом предпочтение


background image

отдается таким средствам, которые помимо иммунотропных свойств,
проявляют способность позитивно влиять на другие отклонения в состоянии
здоровья.

В настоящее время во всем мире проводятся работы по синтезу

биологически активных средств и на их основе создание лекарственных
препаратов с различными механизмами действия, влияющие на заболевания
иммунной системы, являющиеся одной из приоритетных направлений.
Одной

из

актуальной

проблем, наряду с широко известными

иммуномодулирующими

средствами

синтетического

происхождения

(левамизол, полиоксидоний) препаратов пептидной природы, получаемых из
вилочковой железы крупного рогатого скота (тактивин, тимоптин, вилозен), и
из культуры клеток костного мозга животных (миелопид) и других, начали
получать препараты (хотя пока и немногочисленные) растительного
происхождения, обладающие, достаточно высокой иммуностимулирующей
активностью и многогранным протективным воздействием на организм. На
основе фитоэкдистероидов создание препаратов для профилактики и лечения
изменений иммунной системы, вторичных иммунодифицитных и различных
патологических состояний, определение фармакологических особенностей, а
также изучение механизмов действия определяют актуальность и
востребованность данной работы.

Данное диссертационное исследование в определенной степени служит

выполнению задач, предусмотренных в постановлениях Президента
Республики Узбекистан ПП-1652 от 28 ноября 2011 года «О мерах по
дальнейшему углублению реформирования системы здравоохранения» и ПП
2595 от 16 сентября 2016 года «О программе мер по дальнейшему развитию
фармацевтической промышленности на 2016-2020 годы», а также в других
нормативно-правовых документах, принятых в данной сфере.

30

Соответствие исследования приоритетным направлениям развития

науки и технологий республики.

Данное исследование выполнено в

соответствии с приоритетными направлениями развития науки и технологии
республики VI. «Медицина и фармакология», ППИ-11

«

Разработка

высокоэффективных технологий производства новых лекарственных средств
на основе местного природного и синтетического сырья».

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации.

Научные

исследования, направленные на изучение оценки эффективности

фитоэкдистероидов на иммуногенез в норме и при различных

патологических состояниях в эксперименте проводятся на базе ведущих

мировых центров и высших учебных заведений, в том числе в Institute of

Entomology Czech Academy of Sciences (Czech Republic), Sorbonne Universites

UPMC, IBPS-BIOSIPE (France), Universite Pierre et Marie Curie (France),

Institute of pharmacognosy, faculty of pharmacy, University of Cerega (Hungary),

институте биохимической химии имени Н.М.Эмануэль (Россия), Институте

химии растительных веществ и Институте иммунологии (Узбекистан).


background image

В мире по изучению оценки эффективности фитоэкдистероидов на

иммуногенез в норме и при различных патологических состояниях в
эксперименте получены следующие научные результаты, в том числе
определены механизмы иммунотропного действия препаратов, выделенных
из 400 различных растительных источников, используемых в различных
странах (University Of Hohenheim, Germany; Universite Pierre et Marie Curie,
France; University of Exeter, UK; Faculty of Pharmacy, Federal University of Rio
Grande do Sul, Brasil; Facultad de Ciencias Biologicas y Pharmaceutical,
Universidad

Nacional

de

Rosario,

Argentina;

Санкт-Петербургская

государственно химико-фармацевтический академия, Россия); определено
способность фитоэкдистероидов оказывать регулирующее влияние на
обменные процессы в организме животных (University of Arizona, USA;
Hiroshima University School of Medicine, Japan); доказано возрастанием
адаптационных возможностей организма к стрессирующим факторам
внешней среды с расширение участия в регенеративных процессах в
различных органах и тканях организм человека и животных (Physiologisch
Chemisches Institu; University of Marburg, German; Сибирь филиали РФАН,
Россия); определено фитоэкдистероиды используют в профилактики
лекарственной аллергии (Massachusetts College of Pharmacy and Health
Sciences, USA; Санкт-Петербург государственная химико-фармацевтическая
Академияси, Россия).

В настоящее время на мировом уровне, по оценке эффективности

фитоэкдистероидов на иммуногенез при различных патологических
состояниях ведутся научно-исследовательские работы по следующим
приоритетным направлениям, в том числе: определению ключевых моментов
взаимодействия экдистероида-лиганда и его рецептора в связке «структура
активность»;

выявлению

молекулярных

механизмов

действия

фитоэкдистероидов с использованием методов биотестирования; разработке
методов определения оптимальной конфигурации и конформационного

31

состояния идеального соединения для химического синтеза составов,
способных проявлять высокую биологическую активность в живых системах.

Степень изученности проблемы.

Широкомасштабные изучения

фитоэкдистероидов показали, что они проявляют стимулирующее/
оптимизирующее действие на обменные процессы в организме животных
(Dinan L., Lafont R., 2015). На основе некоторых фитоэкдистероидов,
выделенных из местного растительного сырья, в ИХРВ АН РУз созданы
препараты и БАД к пище общеукрепляющего типа действия: экдистен,
экдистен плюс, эксумид и др. (Сыров В.Н., 2015; Рамазанов Н.Ш., Бобаев
Н.Д., Сыров В.Н. и соавт., 2016). Они с успехом применяются в клинической
и спортивной медицине при многих заболеваниях, в основе которых лежит
преобладание катаболических процессов, при утомлении, физических
перегрузках, срыве реакций адаптогенеза.

Работы по изучению влияния фитоэкдистероидов на иммунные


background image

процессы в организме, что кажется очевидным, исходя из проявляемых ими
биологических эффектов, во многом оставался открытым. Отдельные
схоластические наблюдения в этом плане (Кузмицкий Б.Б., Голубева М.Б.,
Конопля И.А. и соавт., 1990; Исламова Ж.И., 2005; Бобаев Н.Д., Алимова
М.Т., Путиева Ж.М. и соавт., 2012) не давали четкого представления об их
влиянии на состояние гуморального и клеточного иммунитета, показатели
фагоцитоза, выраженность их иммуностимулирующего действия в сравнении
с официнальными препаратами-иммуномодуляторами, присутствующими на
фармацевтическом рынке. Не изучен механизм их соответствующего
действия, влияние на центральные и периферические органы иммунитета,
гемопоэз, не была определена возможность и целесообразность
использования фитоэкдистероидов (созданных на их основе препаратов и
БАД) при вторичных иммунодефицитах ни с точки зрения улучшения
собственно

иммунного

статуса,

ни

с

точки

зрения

их

фармакокорригирующего влияния в этих условиях самого первичного
патологического процесса.

Изучение

влияния

фитоэкдистероидов

(как

индивидуальных

соединений, так и суммарных экдистероидсодержащих препаратов) на
иммунную систему позволило бы существенно дополнить спектр их
известного биологического действия на организм, определить практическую
ценность в рассматриваемом аспекте. Все это определило актуальность и
востребованность данной работы.

Связь темы диссертации с научно-исследовательскими работами

высшего образовательного учреждения.

Диссертационное исследование

выполнено в рамках плана научно-исследовательских работ Ташкентского
государственного педагогического университета и в рамках грантов
Института иммунологии №149-06 - «Механизмы действия на иммунную
систему новых иммуномодулирующих средств местного природного
происхождения в норме и при вторичных иммунодефицитных состояниях»
(2006-2007 гг.) и №95-08 - «Механизм иммуномодулирующего действия

32

новых растительных лекарственных средств при вторичных
иммунодефицитах в эксперименте» (2008-2009 гг.).

Целью

исследования

является

экспериментальная

оценка

фитоэкдистероидов, выделенных из местного растительного сырья, в
качестве иммуномодулирующих средств в норме и при вторичных
иммунодефицитных

состояниях,

обоснование

целесообразности

их

практического применения.

Задачи исследования:

изучить в сравнительном аспекте индивидуальные фитоэкдистероиды и

суммарные экдистероидсодержащие препараты, выделенные из местной
флоры, на процесс антителогенеза, состояние центральных и периферических
органов

иммунитета,

гематологические

показатели,

пролиферацию


background image

кроветворных стволовых клеток;

определить выраженность иммунного ответа организма в зависимости

от сроков введения фитоэкдистероидов по отношению к антигенной
нагрузке, рассмотреть способность соединений этого класса влиять на
феномен конкуренции антигенов при последовательной иммунизации
животных эритроцитами лошади и эритроцитами барана;

исследовать

влияние

наиболее

активных

индивидуальных

фитоэкдистероидов и суммарных экдистероидсодержащих препаратов на
взаимосвязанные

изменения

иммунологической

реактивности

и

метаболически-функционального состояния организма животных при стрессе
и выполнении динамической работы;

исследовать действие наиболее активных индивидуальных фитоэкдисте

роидов и суммарных экдистероидсодержащих препаратов на иммуногенез
животных с вторичными иммунодефицитами, развивающимися на фоне
токсического гепатита, лучевой болезни, анемии, определить в этих условиях
их возможное фармакокорригирующее действие на основные негативные
сдвиги в функционально-биохимических параметрах, характеризующих эти
патологические состояния;

охарактеризовать действие фитоэкдистероидов по всем исследуемым

показателям, отражающим состояние иммунной системы в норме и при
вторичных иммунодефицитах в сравнении с Т-активином и иммуналом;

изучить некоторые фармако-токсикологические характеристики

фитоэкдистероидсодержащих препаратов;

определить с иммунологических и общефармакологических позиций

целесообразность использования фитоэкдистероидов (уже созданных на их
основе

и

вновь

разрабатываемых

препаратов)

в

качестве

иммуностимулируюищх средств в медицинской практике, при развитии
иммунодефицитных состояний.

Объектом исследования

являются лабораторные животные: мыши,

крысы, хомяки и цыплята.

Предмет исследования

тимус, костный мозг, селезенка, лимфатические

узлы, периферическая кровь и печень экспериментальных животных.

Методы исследования.

В диссертации применены иммунологические,

33

гематологические, фармакологические, биохимические и статистические
методы исследования.

Научная новизна исследования

заключается в следующем: впервые

обосновано, фитоэкдистероиды в качестве иммуно модулирующих и
иммуностимулирующих средств, а также выявлена взаимосвязь химической
структуры и иммунотропного действия; определено, экдистерон и
туркестерон, а также в суммарных экдистероид-содержащие препаратқ из

Silene viridiflora, Silene brahuica

и

Ajuga turkestanica

стимулируют иммунные

процессы в организме животных; выявлено, фитоэкдистероиды отменяют
феномен конкуренцию антигенов в иммунном ответе, стимулируют


background image

пролиферацию кроветворных стволовых клеток, стимулируют митотическую
активность клеток тимуса; установлено увеличение общего количества клеток
в центральных и периферических органах иммунитета, стимуляция эритро- и
лейкопоэза у интактных животных и при вторичных иммунодефицитах:
иммобилизация, физическая нагрузка, токсический гепатит, лучевая болезнь
и анемия; впервые доказана взаимосвязь иммунотропного и
фармакокоррегирующего действия фитоэкдистероидов на функционально
метаболические показатели соответствующих пред- и патологических
состояний;

установлено,

фитоэкдистероиды

обладают

белоксинтезирующей

активностью, стимулируют клеточный иммунитет и реакцию фагоцитоза,
являются регуляторами биохимических и физиологических процессов,
протекающих при вторичных иммунодефицитах;

обосновано, фитоэкдистероиды, обладают тонизирующими, белково

анаболическими свойствами, способны корригировать нарушения в
иммунной системы при вторичных иммунодефицитах и являются
полифункциональными средствами.

Практические результаты исследования

:

фитоэкдистероиды

(как

индивидуальные,

так

и

суммарные

экдистероидсодержащие препараты) могут быть с успехом использованы для
стимуляции реакций иммунитета, эритро- и лейкопоэза особенно при
различных вторичных иммунодефицитных состояниях, определение
взаимосвязи химического строения и влияния на иммуногенез открывает
возможность для проведения целенаправленных работ, связанных с
модификацией их структуры с целью получения новых соединений этого
ряда с более выраженной иммунотропной активностью;

выполненный цикл работ по изучению иммунотропных свойств

фитоэкдистероидов открывает перспективу использования экдистена,
экдистена плюс и эксумида в медицинской практике с целью
иммунокоррекции

при

развитии

иммунодефицитных состояний с

параллельным восстановлением метаболически-функционального состояния
всего организма.

Достоверность результатов исследования.

Достоверность результатов

исследования обоснована достаточным числом лабораторных животных,

34

адекватными, современными иммунологическими, гематологическими,
фармакологическими, биохимическими и статистическими методами
исследований.

Научная и практическая значимость результатов исследования.

Научная значимость результатов работы, заключается в том, что впервые в
достаточно широком масштабе охарактеризована новая, ранее практически
не изученная, сторона биологической активности фитоэкдистероидов в
организме животных. Показано, что эти соединения выражено стимулируют
процесс первичного антителообразования, увеличивают клеточность


background image

центральных и периферических органов иммунитета, стимулируют
пролиферацию кроветворных стволовых клеток, стимулируют эритро- и
лейкопоэз. Наиболее активные среди индивидуальных фитоэкдистероидов:
экдистерон и туркестерон, а также суммарные экдистероидсодержащие
препараты из

Silene viridiflora, Silene brahuica

и

Ajuga turkestanica

превосходят по иммуностимулирующей активности Т-активин и иммунал.

Практическая значимость исследования заключается в изучении

современных

аспектов

фитоэкдистероидов,

которые

представляют

значительный интерес для разработки на их основе высокоэффективных
иммунокорригирующих средств с целью использования при развитии
вторичных иммунодефицитов различной этиологии. Препараты и БАД к
пище, уже созданные на основе фитоэкдистероидов (экдистен, экдистен
плюс, эксумид) и применяемые в качестве общеукрепляющих и
адаптогенных средств могут с успехом использоваться для стимуляции
иммунных процессов в организме.

Внедрение результатов исследования.

На основании оценки

эффективности фитоэкдистероидов на иммуногенез в норме и при различных
патологических состояниях в эксперименте получены:

по оценке влияния суммарно экдистероидсодержащих препаратов на

процесс антителогенеза и на состояние показателей иммунитета разработано
методические

рекомендации

«Перспективы

использования

фитоэкдистероидов в качестве имумуномодулирующих средств» утверждена
Министерством

здравоохранения

(Заключение

Министерства

здравоохранения 83/36 от 28 августа 2009 года). В методической
рекомендации открывается новые свойства фитоэкдистероидов, а также их
иммунотропного и фармакокоррегирующего действия на функционально
метаболические показатели патологических состояний;

по оценке иммуностимулирующего эффекта в продуктивной фазе

белоксинтезирующей активности плазматических клеток и способность
отменять феномен конкуренции антигенов в иммунном ответе, увеличивать
количества антителопродуцентов внедрено в практическую деятельность
здравоохранения (Заключение Министерства здравоохранения 8н-д/66 от 01
ноября 2016 года). Научный результат служит для оптимизации состояния
больных сопровождающимися нарушениями иммунной системы, а также у
спортсменов во время интенсивного тренировочного и соревновательных

35

процессов, удлинению периода ремиссии хронических заболеваний и
снижению потребности в медикаментах.

Апробация

результатов

исследования.

Основные

положения

диссертации представлены и доложены на 18 научно-практической
конференции, семинарах, в том числе 8 международных конгрессах,
конференциях,

в частности, школе-конференции молодых ученых

«Биология-наука XXI века» (Пущино, 2006, 2007); V конференции


background image

иммунологов Урала «Актуальные вопросы фундаментальной и клинической
аллергологии и иммунологии» (Оренбург, 2006); XIII российском
национальном конгрессе «Человек и лекарство» (Москва, 2006); трудах VIII
Конгресса «Современные проблемы аллергологии, иммунологии и
иммунофармакологии»

(Москва,

2006);

«Тенденция

развития

здравоохранения: методики, проблемы, достижения» (Новосибирск, 2012);
«Химия и фармакология растительных веществ» (Сыктывкар, 2014); ХXI
international scientific and practical conference (UK, London, 2016) и на 10
республиканских, в частности, «Актуальные проблемы биологии, экологии и
почвоведения» (Ташкент, 2006); «Современные проблемы физиологии и
биофизики» (Ташкент, 2007), «Актуальные проблемы химии природных
соединений» (Ташкент, 2009); «Клиническая иммунология, иммуногенетика -
междисциплинарные

проблемы»

(Ташкент, 2010), «Достижения и

перспективы развития в области биоразнообразий и биотехнологий в
Узбекистане» (Ташкент, 2010); «Актуальные проблемы современной
физиологии и биофизики» (Ташкент, 2010); «Интеграция образования, науки
и производства в фармации» (Ташкент, 2012); «Актуальные проблемы
развития биоорганической химии» (Ташкент, 2013); «Новые технологии в
диагностике, лечении и реабилитации больных терапевтическими
заболеваниями» (Ташкент, 2015); «Современные проблемы аллергологии,
иммунологии и геномных технологий» (Ташкент, 2015);.

Опубликованность результатов исследования.

По теме диссертации

опубликовано 43 печатные работы, из них 1 монография, 16 статей в
журналах, рецензируемых ВАК Республики Узбекистан, в том числе 4 - в
зарубежных научных журналах.

Структура и объем диссертации.

Структура диссертации состоит из

введения, 5 глав, заключения, выводов, практических рекомендаций и списка
использованной литературы. Объем диссертациисоставляет 190 страниц.

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

Во введении

обоснована актуальность и востребованность темы

диссертации, сформированы цель и задачи, а также объект и предмет
исследования,

приведено

соответствие исследований приоритетным

направлениям развития науки и технологий Республики Узбекистан,
изложены научная новизна и практические результаты исследований,
раскрыты теоретическая и практическая значимость полученных

36

результатов, даны сведения по внедрению результатов исследований в
производство, по опубликованным работам и о структуре диссертации. В
первой главе диссертации

«Иммунный статус организма и принципы его

фармакорегуляции при различных нарушениях»

изложен обзор

литературы, в котором приводятся данные о различных группах


background image

иммуномодулирующих препаратов, их происхождении: животные,
растительные, синтетические, цитокиновые и их фармакологической
активности. Представлены сведения об известных биологических свойствах
фитоэкдистероидов.

Во второй главе диссертации «

Характеристика экспериментальных

животных

и

экспериментальных

методов

исследования»

дана

характеристика объекта исследования, методов и методологических
подходов, обеспечивающие решение поставленных задач. Исследования
проводились с 2002 по 2012 год.

Эксперименты проведены на белых беспородных крысах самцах массой

тела 150-190 г, белых беспородных мышах массой тела 18-22 г, хомяках
массой 60-80 г и 10-ти дневных цыплятах массой тела 60-90 г. Каждая
испытываемая группа составляла 6-10 животных. Во всех опытах
использовали тимусзависимый антиген эритроцита барана (ЭБ), которые
вводили однократно внутрибрюшинно в дозе 2х10

8

клеток на мышь.

В работе исследовали фитоэкдистероиды, выделенные из растительного

сырья сотрудниками лаборатории химии гликозидов Института химии
растительных веществ им. акад. С.Ю. Юнусова АН РУз. Индивидуальные
соединения были представлены

α

-экдизоном, 2-дезокси-

α

-экдизоном,

интегристероном А, силенеозидами А и В, экдистероном и туркестероном,
выделенными из

Rhaponticum integrifolium

C. Winkl;

Rhaponticum car

thamoides

(Willd) Iljin;

Silene praemixta

M. Pop;

Silene brahuica

Boiss;

Ajuga

turkestanica

(Rgl.) Brig.

Суммарные экдистероидсодержащие препараты были выделены из этих

же растений, но содержали несколько биологически активных веществ
данного ряда. Мамадалиевой Н.З. и соавт. (2003) из

Silene viridiflora

был

получен суммарный экдистероидсодержащий препарат, в состав которого
входят: экдистерон, силенеозиды А, Д, полиподин В и др. З.Саатов (1993)
получил суммарный экдистероидсодержащий препарат из

Silene brahuica

, в

состав которого входят экдистерон, силенеозиды А, В, С, Д. Е и др.
Б.З.Усмановым и соавт. (1975) получили суммарный экдистероидсо держащий
препарат был выделен из

Ajuga turkestanica

, в составе которого выявлялись

экдистерон,

туркестерон,

циастерон

и

др.

Эти

суммарные

экдистероидсодержащие препараты нами были условно названы СЭП-1,
СЭП-2 и СЭП-3 соответственно.

Все исследованные фитоэкдистероиды и суммарные экдистероидсо

держащие препараты вводили животным в дозе 5 мг/кг в виде водной
эмульсии с абрикосовой камедью (из-за плохой растворимости) атрав

матическим зондом per os. В тех случаях, когда использовался иной путь

введения, дается указание по ходу изложения материала далее по тексту.

37

Референс-препаратами при определении иммунотропного действия

фитоэкдистероидов служили известные иммуностимулирующие средства Т
активин (Россия) и иммунал фирмы производителя Лек д.д. (Словения),


background image

которые вводили так же, как и тестируемые субстанции из расчета 0,5 и 50
мг/кг соответственно. При физической нагрузке референс - препаратом
служил бемитил, а при остром токсическом гепатите - гепатопротектор
легалон.

Число антителообразующих клеток (АОК) в селезенке иммуни

зированных ЭБ мышей, крыс и хомяков определяли прямым методом
локального гемолиза по N.K.Jerne и A.A.Nordin (1963). Помимо этого,
подсчитывали общее число ядросодержащих клеток селезенки (ЯСКС) и
исходя из этого делали расчет АОК на 1 млн. спленоцитов по формуле:
Х=А/Б, где А – количество АОК на всю селезенку, Б – число ЯСКС в млн.
Число АОК в селезенке цыплят определяли согласно методике, описанной
И.А. Болотниковым и Ю.В. Конопатовым (1987).

У всех иммунизированных видов животных и цыплят одновременно с

определением количества АОК в селезенке подсчитывали общее количество
клеток в центральных (тимус, костный мозг) и периферических (селезенка,
брыжеечные лимфатические узлы) органах иммунитета. Кроме этого, у
иммунизированных животных и цыплят подсчитывали количество эрит

роцитов и лейкоцитов в периферической крови. Титр антител в перифе
рической крови определяли в реакции гемагглютинации.

Определение митотической активности и выраженности апоптоза

изучали в тимусе экспериментальных животных. Митотический индекс (МИ)
определяли как соотношение делящихся клеток/1000. На каждый случай
вычисляли митотический индекс в 20-25 участках ткани, в сумме должно
было быть сосчитано 1000 клеток на 1 животное. Количество апоптозных
клеток выражали в промилле (‰) по отношению к общему количеству
подсчитанных клеток.

Моделирование вторичных иммунодефицитных состояний. 1)

Иммобилизационный стресс - в опыте использовали беспородных белых
мышей, которых подвергали иммобилизации в положении на спине в течение
6 часов. У животных определяли массу тимуса, селезенки, надпочечников. В
надпочечниках определяли аскорбиновую кислоту, холестерин.

2) Физическое утомление - для моделирования состояния физического

утомления животных подвергли принудительному плаванию. В этих
условиях было проведено изучение фитоэкдистероидов на функционально
метаболические и иммунобиологические показатели их организма.

3) Лучевая болезнь - для исследования были взяты белые беспородные

мыши. Однократное тотальное облучение животных в сублетальной дозе 5
Гр производили на γ-медицинском облучателе Theratron с мощностью 1,2
Гр/мин. Время облучения 20 мин, расстояние от трубки до поверхности тела
мышей 65 см, источник получения -

60

Со.

38

4) Острый токсический гепатит - в первой серии экспериментов острый

токсический гепатит (ОТГ) вызывали у мышей с помощью гепатотропного


background image

яда - четыреххлористого углерода - CCl

4

, который вводили подкожно в

течение 3-х дней в 20% масляном растворе по 0,2 мл. В день последнего
введения CCl

4

мышей иммунизаровали ЭБ и вводили исследуемые вещества.

На 5-е сутки мышей забивали и оценивали их влияние на иммунологические
и гематологические показатели. Во второй серии экспериментов, где изучался
только СЭП-1, опыты были выполнены на крысах массой 180-190 г.
Поражение печени у них также осуществляли CCl

4

, который в данном случае

вводили двухкратно в виде 50%-ного масляного (хлопкового) раствора через
зонд в желудок из расчета 2,5 мл/кг. Препарат СЭП-1 вводили крысам в
течение 6 дней (2 дня до и 4 после получения ими выбранного токсиканта)
орально. Для оценки иммунотропных свойств препарата СЭП-1 у крыс в
условиях острого гепатита, вызванного CCl

4

, часть животных в день его

последнего введения иммунизировали ЭБ. На 5-й день у них определяли
число АОК в селезенке, а также общее число клеток в центральных и
периферических органах иммунитета, а в сыворотке крови определяли
содержание гемагглютинирующих антител.

5) Гемолитическую анемию вызывали путем внутрибрюшинного

введения солянокислого фенилгидразина в дозе 30 мг/кг в течение 3-х дней.
В день последнего введения гемолитического яда животных однократно
иммунизировали ЭБ и вводили исследуемые в данном случае субстанции. На
5-е сутки мышей забивали по выше описанным методам и определяли
выраженность в этих условиях их иммуностимулирующего действия.

Помимо иммунологических в работе использовались и фармако

биохимические методы. Особенно это касалось патологических состояний с
развитием вторичных иммунодефицитов. В этих случаях, пользуясь
соответствующими методами, доказывалось не только развитие самой
патологии, но и выявлялась фармакологическая эффективность действия
исследуемых фитоэкдистероидов. Так в сыворотке крови при необходимости
определяли активность аланин- и аспартатаминотрансферез (АлАТ и АсАТ)
(Reitman S., Frankel S., 1957), щелочной фосфатазы (Bessey O. et al., 1946),
общего белка (рефракометрически),общего и прямого билирубина (Рубин
И.В. с соавт., 1980). Непосредственно в тканях мышцах и печени определяли
содержание гликогена (Lo S. et al., 1970), молочной и пировиноградной
кислот (МК и ПВК) (Gutman I. et al., 1974; Friedeman F. et al., 1943). На
основании

последних рассчитывали окислительно-восстановительный

потенциал системы МК/ПВК (ОВП МК/ПВК) (Райскина М.Е. с соавт., 1970).
Содержание адениннуклеотидов определяли по Венкстерну Т.В. с соавт.
(1957), энергетический заряд системы по Atkinson D.S. (1968), холестерина
по Abell L.L. et al. (1952), малонового диальдегида - МДА по Стальной И.Д. и
Гаришвили Т.Г. (1977). В надпочечниках определяли содержание холестерина
и аскарбиновой кислоты (Яичникова А.С., 1973). Непосредственно в желчи
собирали у крыс находящихся под барбамиловым наркозом (1%-ный раствор,
внутрибрюшинно, 1мл/100г) через катетер,

39


background image

вставленный в общий желчный проток, в течения 4 часов. В выделившейся

желчи определяли концентрацию билирубина (Скакун Н.П., 1956), желчных
кислот (Карбач Я.И., 1961) и холестерина (Дроговоз С.М., 1971).

Статистическая обработка результатов исследования проведена с

применением современных вычислительных систем типа IBM при помощи
пакета стандартных программ – «Excel», с помощью t-критерия Стьюдента.

В третьей главе диссертации

«Исследование иммунотропного

действия фитоэкдистероидов на интактных животных разных видов

»

были изучены индивидуальные фитоэкдистероды:

α

-экдизон, 2-дезокси-

α

-

экдизон, интегристерон А, силенеозиды А и В, экдистерон и туркестерон, и
суммарные экдистероидсодержащие препараты из Silene viridiflora (СЭП-1),
из Silene brahuica (СЭП-2) и

Ajuga turkestanica

(СЭП-3). Суммарные

экдистероидсодержащие препараты в проведенных экспериментах изучались
довольно подробно потому, что их получение из растительных источников и
технологически, и экономически более целесообразно, что особенно важно,
если думать об открывающейся перспективе внедрения этих препаратов в
практическое здравоохранение.

Анализ полученного экспериментального материала показывает, что

исследованные нами фитоэкдистероиды, как индивидуальные, так и
суммарные экдистероидсодержащие препараты, проявляют заметное
иммуностимулирующее действие. Согласуясь с выбранной методикой
постановки опыта, мы, изучая возможное стимулирующее влияние
фитоэкдистероидов на иммуногенез, прежде всего ориентировались на
выраженность под их влиянием процесса первичного антителообразования,
проявляющегося увеличением в селезенке числа антителообразующих клеток
(как на весь орган, так и на 1 млн. спленоцитов), секретирующих IgМ в ответ
на иммунизацию животных эритроцитами барана. Этот процесс (в разной
степени выраженности) был выявлен у мышей, крыс, хомяков, а также у
цыплят. Однако всѐ-таки эта выраженность действия зависела не столько от
вида животных, сколько от химической структуры самих исследованных
соединений, поскольку выявленные закономерности иммуностимули
рующего действия для всех животных были, в принципе, одинаковы.

Обращало на себя внимание, что при сохранении общей стереохимии

стероидного ядра взятых в эксперимент фитоэкдистероидов, их
иммунотропная активность в значительной степени дифференцировалась
количеством и расположением гидроксильных групп в молекуле. Так, если
под действием экдистерона иммуностимулирующее действие проявлялось
достаточно эффективно, то у

α

-экдизона, лишенного ОН-группы при С-20,

оно было выражено значительно слабее. Также необходимо отметить важное
значение для проявления иммунотропного действия фитоэкдистероидов 2,3-
диольной системы - если у соединения отсутствовала гидроксильная группа
при С-2 (2-дезокси-

α

-экдизон), то его активность проявлялась еще слабее,

чем у

α

-экдизона. Слабой по отношению к экдистерону оказалась

иммуностимулирующая активность и у интегристерона А, который в отличие


background image

40

от него содержит дополнительную 1β-гидроксильную группу. По-видимому,

такое присоединение гидроксила для проявления иммуностимулирующего
действия

соединениями

данного

класса

является

функционально

неэффективным. Силениозид А и силениозид В, являющиеся гликозидными
производными экдистероидов, также уступали экдистерону по активности.
Наличие же 11-оксигруппы в молекуле придает соединению более
выраженную активность, чем у всех других соединений этого ряда, включая
и экдистерон. Речь в данном случае идет о туркестероне, высокую активность
которого однозначно объяснить сложно. Можно лишь по аналогии со
стероидами

других

химических

классов

предположить,

что

функционализация 11-углеродного атома должна сказаться на уровне
активности такого соединения. Если рассматривать усиление синтеза антител
под действием фитоэкдистероидов как частный случай усиления биосинтеза
белковых макромолекул, то вполне понятными становятся выявленные
закономерности в их действии, т.е. аналогичный эффект просматривался и
при изучении белково-анаболического действия этих соединений на организм
в целом (Сыров В.Н. и соавт., 2001).

Следует

отметить

также

тот

факт,

что

суммарные

экдистероидсодержащие препараты действовали, как правило, более
эффективно, чем индивидуальные соединения. Это, по-видимому, связано с
потенцирующим действием входящих в них индивидуальных соединений, а
то, что среди них выделялся по выраженности иммунотропного действия
суммарный экдистероидсодержащий препарат, выделенный из

Ajuga

turkesta

nica, скорее всего, связано с наличием в его составе одного из самых

иммунологически активных фитоэкдистероидов - туркестерона. Весьма
важным показателем изменения реактивности иммунной системы организма
при введении фитоэкдистероидов является достоверное увеличение под их
влиянием клеточности как центральных, так и периферических органов
иммунитета.

Причем

стимулирование

пролиферативной активности

фитоэкдистеродами

в

этих

органах

характеризовалось

теми же

закономерностями их действия (структура-активность), что и в отношении
образования АОК в селезенке и повышения титра антител в крови.

При этом если

α

-экдизон, 2-дезокси-

α

-экдизон, интегристерон А,

силенеозиды А и В уступали по активности известным иммуно
стимулирующим препаратам Т-активину и иммуналу, то экдистерон
несколько превосходил Т-активин и практически не отличался по
выраженности действия от иммунала. Туркестерон превосходил оба этих
препарата. Еще более выраженное иммуностимулирующее действие
отмечено у суммарных экдистероидсодержащих препаратов: СЭП-1, СЭП-2 и
особенно СЭП-3, которые, и в уже описанных, и в последующих опытах, как
правило, заметно превосходили Т-активин и иммунал.

Результаты исследования показали, что все фитоэкдистероиды усиливали


background image

эритропоэз у животных. В этом плане так же, как и при определении

иммуностимулирующей активности, наибольший эффект был выявлен у

экдистерона, туркестерона и суммарных экдистероидсодержащих

41

препаратов. Максимальная активность была обнаружена у СЭП-3.

Эритропоэтическая активность всех исследуемых препаратов достоверно
превышала Т-активин и превосходила иммунал. Сходные различия были
обнаружены и при изучении влияния фитоэкдистероидов на систему
лейкопоэза - не менее значимую систему для проявления полноценного
иммунного ответа. В этом случае среди индивидуальных фитоэкдистероидов
также выделялись экдистерон и туркестерон. Как и ранее, выраженный
эффект проявляли СЭП-1, СЭП-2 и СЭП-3. Причем стимуляция лейкопоэза
под действием СЭП-3 была значительно более выраженной, чем при
использовании Т-активина и иммунала.

При определении в крови титров антител к эритроцитам барана

установлено,

что

уровень

стимулирования

антителообразования

экдистероном и туркестероном значительно превосходил соответствующий
эффект

других

фитоэкдистероидов.

Среди

суммарных

экдистероидсодержащих препаратов выделялся СЭП-3. Его активность в
этом плане была выше, чем и у Т-активина, и у иммунала.

При анализе влияния фитоэкдистероидов на индуктивную и

продуктивную фазы иммунного процесса мы использовали соединения с
наибольшей иммуностимулирующей активностью: экдистерон, туркестерон
и СЭП-3. Введение всех препаратов перед иммунизацией мышей ЭБ не
значительно влияло на процесс антителообразования. Выраженный
иммуностимулирующий эффект проявлялся при их введении в день
иммунизации (индуктивная фаза): количество АОК в селезенке возрастало
под влиянием экдистерона и туркестерона в 2 раза, а СЭП-3 - в 3 раза. Такую
же, но несколько менее выраженную закономерность наблюдали и при
подсчете ядросодержащих клеток и числа АОК на 1 млн. спленоцитов. Если
препараты продолжали вводить на 2-, 3- и 4-й день (начало и разгар
продуктивной

фазы),

иммуностимулирующий

эффект

значительно

усиливался. Неспособность влиять на антителогенез до начала иммунизации
и выраженная иммуностимулирующая активность при одновременном
введении с антигеном и в последующие дни связана, как нами показано ранее
(Сыров В.Н. и соавт., 2012) со способностью фитоэкдистероидов
стимулировать синтез белка, только на трансляционном уровне и лишь на
фоне его генетически детерминированной индукции, что было подтверждено
позднее в работах других исследователей (Пунегова Н.В., 2009; Bathori M. et
al., 2008; Gorelick-Feldman et al., 2008). Определенный эффект усиления
антителообразования наблюдался и при введении ЭБ в первый и 4-й день по
сравнению с однократным введением фитоэкдистероидов.

Следующим этапом было исследование влияния фитоэкдистероидов на

конкуренцию антигенов в иммунном ответе с использованием экдистерона,


background image

туркестерона и суммы фитоэкдистероидов из

Ajuga turkestanica

(СЭП-3) по

количеству АОК в селезенке. Внутривенное введение эритроцитов лошади
(ЭЛ), а через 4 дня - ЭБ приводило к значительному угнетению ответа на ЭБ,
т.е. наблюдается явный ингибирующий эффект за счет конкуренции
антигенов. Одновременное введение с ЭЛ экдистерона, туркестерона и СЭП-

42

3 показало, что они существенно повышают ответ к ЭБ. Этот эффект
превосходил Т-активин и был сравним с активностью иммунала. Таким
образом, фитоэкдистероиды способны отменять феномен конкуренции
антигенов. Эти данные, важны с точки зрения возможности их применения в
случае проведения иммунизации несколькими антигенами, входящими в
состав поливакцин для одновременного формирования выраженного
иммунитета ко всем компонентам вакцинального препарата.

Определение

действия

фитоэкдистероидов

на

пролиферацию

кроветворных стволовых клеток проводили после тотального облучения и
введения экдистерона, туркестерона, СЭП-2 и СЭП-3 с оценкой их
воздействия на 9-й день по числу эндогенных колоний на поверхности
селезенки.

Все

фитоэкдистероиды

стимулировали

пролиферацию

кроветворных стволовых клеток: экдистерон и туркестерон превышали их
количество в контроле в 2,0 и 2,6 раза, СЭП-2 и СЭП-3 - соответственно в 3,0
и 3,6 раза, в то время как иммунал - в 2,5 раза.

Стимулирующее влияние фитоэкдистероидов на иммунные процессы в

организме еще в большей степени может найти свое отражение, если
обратиться к нашей ранней работе, показавшей, что помимо гуморального,
соединения этого класса (в значительно больших дозах) могут
способствовать активации и клеточного звена иммунного ответа,
свидетельствующего о повышении функциональной активности Т
лимфоцитов. Отмечено нами было и определенное увеличение количества
фагоцитирующих перитонеальных макрофагов, а также повышение
фагоцитарного индекса, что указывает на интенсификацию под действием
фитоэкдистероидов процесса фагоцитоза. Это обстоятельство, по-видимому,
играет

немаловажную

роль

в

проявлении

фитоэкдистероидами

иммуностимулирующего действия, так как их активирующее влияние на
функциональное состояние клеток мононуклеарной фагоцитирующей
системы имеет большое значение в распознавании чужеродных для
организма субстанций, их элиминации или представления в иммуногенной
форме другим иммунокомпетентным клеткам. Подтверждением сказанному
может быть и тот факт, что при гистоморфологическом анализе центрального
органа иммунитета - тимуса, после введения животным экдистерона,
довольно

отчетливо

выявлялась

его

способность

активировать

органоспецифические пулы резидентных макрофагов.

В четвертой главе диссертации

«Фармакокоррекция фитоэкдис

тероидами вторичных иммунодефицитов»

изучен эффект фитоэкдисте

роидов на иммунологическую реактивность при вторичных


background image

иммунодефицитах и других патологических состояниях. При этом, как
правило, изучались экдистерон, туркестерон и СЭП-3, как показавшие
наиболее выраженное влияние на иммуногенез в организме.

Так, в частности, иммобилизационный стресс, вызываемый 6-часовой

фиксацией мышей на спине, приводил к довольно характерным для такой
ситуации изменениям: достоверному уменьшению массы тимуса и селезенки
и увеличению массы надпочечников со снижением в них содержания

43

аскорбиновой кислоты и холестерина, а также изъязвлению слизистой

желудка. Индивидуальные и суммарные экдистероидсодержащие препараты,
вводимые перед фиксацией животных, примерно в равной степени проявляли
стресс-протективное действие, препятствуя инволюцию тимуса и селезенки,
нормализуя состояние надпочечников и снижая число кровоточащих
изъязвлений.

Иммобилизация животных вызывала 5-кратное снижение количества

АОК в селезенке при иммунизации их ЭБ (число АОК на 1 млн. спленоцитов
снижалось в 3,5 раза). Фитоэкдистероиды резко повышали эти показатели (не
менее чем в 2,3-2,7 раза), максимальная активность определялась у СЭП-3
(3,8-2,8 раза).

Стресс приводил к резкому снижению числа клеток в тимусе и костном

мозге (соответственно в 1,69 и 1,44 раза). Фитоэкдистероиды повышали их
количество соответственно в 1,44-1,67 и 1,17-1,40 раза, но до уровня
интактных животных поднимались лишь показатели, полученные при
введении СЭП-3. Этот препарат не только не уступал Т-активину и
иммуналу, но и превосходил их.

Аналогичные изменения были получены в лимфатических узлах и

селезенке. Максимально количество клеток восстанавливалось под влиянием
СЭП-3, однако его активность в этом случае достоверно не отличалась от и
других фитоэкдистероидов, а также Т-активина и иммунала.

Резко сниженное число эритроцитов в периферической крови в

результате стресса под влиянием экдистерона и туркестерона повышалось в
1,2 раза, под влиянием СЭП-3 - в 1,7 раза. Суммарный препарат из

Ajuga

turkestanica

лидировал среди экдистероидсодержащих препаратов и по

способности стимулировать лейкопоэз, снижающийся под действием стресса
почти в 2 раза, и также превышал активность Т-активина и иммунала.

Очевидно,

изученные

вещества

повышают

интенсивность

кооперативных, пролиферативных и миграционных свойств разных
популяций иммунокомпетентных клеток, обеспечивающих реализацию
иммунных реакций организма. Возможно, эффект веществ реализуется через
стимуляцию каскада цитокинов иммунной системы.

Иммуностимулирующее действие фитоэкдистероидов, наблюдаемое при

вторичном иммунодефицитном состоянии, вызванным стрессом, а также их
четкий адаптогенный эффект, выявленный нами в этом случае, нашли свое
подтверждение и в экспериментах, где оценивалось общее состояние


background image

животных, подвергаемых принудительной физической «работе» (плавание до
полного утомления). Препаратом сравнения был выбран бемитил -
стимулятор физических функций (Машковский М.Д., 2008). Выявлено было,
что при введении фитоэкдистероидных субстанций за 1 час до начала
эксперимента

экдистерон,

туркестерон

и

СЭП-3

увеличивали

продолжительность плавания соответственно на 38, 42 и 48%, в то время как
бемитил - на 34%. В некоторых наших публикациях последнего времени
показано, что этот эффект фитоэкдистероидов связан с оптимизирующим
влиянием на углеводно-фосфорный обмен, состояние окислительно-

44

восстановительного

потенциала

миоцитов

и

активацией

синтеза

миофибриллярных белков, т.е. их адаптогенное действие объясняется
воздействием на протекающие в организме метаболические процессы.
Поэтому неудивительно, что фитоэкдистероиды способны за счет адаптации
организма к неблагоприятным условиям среды не только стимулировать
работоспособность, но и ускорять ее восстановление после истощающих
мышечных нагрузок: у контрольных животных она восстанавливалась через
48 часов, СЭП-3 сокращал этот период до 16 часов, эффект бемитила был
значительно слабее. Не очень четко в этом плане действовал и иммунал.
Параллельно с восстановлением работоспособности фитоэкдистероиды
стимулировали иммунный ответ на ЭБ почти до уровня интактных мышей,
наиболее активным был СЭП-3. Бемитил и иммунал уступали и в этом
аспекте всем исследованным индивидуальным фитоэкдистероидам, а уж тем
более СЭП-3. Последний оказывал и наиболее выраженный эффект на
восстановление клеточного состава тимуса, резко сниженного после
физической нагрузки.

Активность экдистерона и туркестерона была несколько ниже, но, в то

же время, она превышала активность бемитила и иммунала. Аналогичные
данные были получены при подсчете клеток костного мозга.

Интенсивная физическая нагрузка уменьшала количество клеток в

периферических органах иммунной системы. Исследованные в этих опытах
фитоэкдистероиды повышали количество клеток в лимфатических узлах на
уровне бемитила и иммунала или даже в более выраженной степени.

Длительная физическая нагрузка уменьшала количество эритроцитов в

1,44 раза. Экдистерон и туркестерон увеличивали их число, наибольшая
активность, как и в других случаях, отмечалась у СЭП-3. Влияние бемитила и
иммунала на эритропоэз было слабее. Такая же закономерность
прослеживалась и при изучении влияния фитоэкдистероидов на лейкопоэз на
фоне физической нагрузки.

Длительное плавание сопровождалось почти двукратным снижением

титра антител при иммунизации ЭБ. Экдистерон, туркестерон и СЭП-3 в
большей степени способствовали восстановлению иммунного ответа.
Активность бемитила уступала фитоэкдистероидам, иммунал действовал на
уровне индивидуальных фитоэкдистероидов.


background image

Одним из крайне неблагоприятных факторов внешней среды,

оказывающих негативное воздействие на все функции организма, является
радиоактивное поражение. Особенно в этом случае страдает иммунная
система. Поэтому, выявив довольно выраженное иммуностимулирующее
действие фитоэкдистероидов и в норме, и в условиях стресса, где их эффект
сопровождался к тому же повышением адаптационных возможностей
организма, мы посчитали целесообразным рассмотреть выраженность
иммунотропного

действия

этих

соединений

сочетании

с

радиопротекторным) у животных, подвергнутых облучению. В этой связи
хотелось бы также выделить одно из требований, предъявляемых к
современным препаратам, используемым в этой области, которое состоит в

45

том, чтобы они не снижали работоспособность и физическую выносливость

организма. Именно этому требованию, судя по полученным и описанным
выше данным, как раз и отвечают экдистероидсодержащие препараты.

Нами установлено, что фитоэкдистероиды достоверно увеличивали

продолжительность жизни животных и снижали летальность. Наиболее
активным препаратом был СЭП-3. Иммунал уступал фитоэкдистероидам.
Масса выживших животных в опытной группе достоверно превышала массу
выживших в контрольной группе. Наблюдаемый эффект может быть связан
как с адаптогенными свойствами фитоэкдистероидов, так и с их
способностью стимулировать эритро- и лейкопоэз.

Несмотря на глубокий иммунодефицит, вызванный облучением,

фитоэкдистероиды корригировали иммунный ответ на ЭБ. У интактных
животных облучение снижало количество АОК в селезенке в 28,8 раз, а на 1
млн. спленоцитов - в 4,75. Введение фитоэкдистероидов достоверно
повышало уровень иммунного ответа: количество АОК на селезенку
увеличивалось в 2,24-4,5 раз, максимальную активность проявлял, как и
ранее, СЭП-3. Иммуностимуляция была менее выражена при подсчете АОК
на 1 млн. спленоцитов, но по обоим критериям активность СЭП-3 была
выше, чем у иммунала.

Облучение достоверно снижало количество клеток в органах

иммунитета, фитоэкдистероиды эффективно повышали их число в тимусе и
костном мозге. Еще более выраженный ингибирующий эффект облучение
оказывало на периферические органы иммунной системы: в селезенке число
клеток уменьшалось в 6 раз, в периферических лимфоузлах - в 3.2 раза.
Фитоэкдистероиды достоверно повышали число клеток и в селезенке, и в
лимфоузлах. Максимальная активность, превосходящая иммунал, и в этом
случае определялась у СЭП-3. Фитоэкдистероиды достоверно усиливали
эритро- и лейкопоэз, резко сниженный при радиационном поражении.

Иммуностимулирующая активность фитоэкдистеиродов (их суммарных

препаратов) в условиях радиационного облучения заметно проявлялась в их
способности повышать титр антител к ЭБ у облученных мышей. Эти данные
свидетельствуют о том, что фитоэкдистероиды представляют интерес в


background image

качестве потенциальных радиозащитных средств.

На наш взгляд также большое внимание имело определение

возможности

исследуемых

соединений

корректировать

нарушения

иммунного статуса на фоне вызываемой экспериментальной патологии
печени, поскольку Узбекистан относится к регионам, эндемичным по
гепатитам и использование в их комплексной терапии средств, обладающих
иммуностимулирующим действием, может оптимизировать лечение этой
категории больных, тем более, что роль иммунной системы в процессах
регенерации печени в настоящее время является достаточно обоснованной.
На модели острого токсического гепатита, вызванного четыреххлористым
углеродом, было установлено резкое снижение числа АОК в селезенке.
Исследованные в этом случае как индивидуальные фитоэкдистероиды, так и
суммарные экдистероидсодержащие препараты существенно повышали этот

46

показатель: соответственно в 2,2-2,5 и 3,0-3,85 раза, в то время как иммунал
повышал этот показатель в 3,4 раза.

Фитоэкдистероиды при гепатите, так же, как и в других случаях,

повышали резко сниженное количество клеток в тимусе и костном мозге,
восстанавливали эритропоэз и лейкопоэз. По этим показателям активность
СЭП-3 превосходила другие фитоэкдистероиды и была выше или на уровне
иммунала.

При этом прослеживалась четкая корреляция между нормализующим

влиянием исследуемых соединений (более подробно рассмотрено на примере
суммы экдистероидов из

Silene viridiflora

) на метаболически-функциональное

состояние печени у животных с токсическим гепатитом и их способностью
восстанавливать иммунный статус организма. Было убедительно показано,
что у крыс после введения CCl

4

наряду с развитием признаков вторичного

иммунодефицитного состояния, наблюдается также повышение в сыворотке
крови активности АлАТ, АсАТ, ЩФ, снижение общего белка, повышение
содержания общего и прямого билирубина. Значительно снижался
углеводный резерв, и резко повышались процессы перекисного окисления
липидов непосредственно в ткани печени. При этом отмечено снижение
содержания желчных кислот, холестерина и билирубина в желчи. Введение
исследуемого экдистероидсодержащего препарата достоверно улучшало
анализируемые показатели: снижалась активность печеночных ферментов,
концентрация общего и прямого билирубина, повышалось содержание
общего белка, нормализовывался состав желчи, т.е. препарат практически
снимал гепатотоксическое воздействие четыреххлористого углерода, не
уступая широко применяемому гепатопротектору - легалону. При этом
отмечалась четкая корреляция у животных с поражением печени вторичного
иммунодефицита. Наблюдалась не только стимуляция антителообразования,
но и пролиферативных свойств клеток в селезенке; отмечалось также
достоверное повышение общего количества клеток в тимусе, костном мозге и
лимфатических узлах. Иммунологические показатели восстанавливались не


background image

полностью, но позитивные сдвиги носили достоверный характер.
Дополнительным к уже сказанному о нормализующем действии
экдистероидсодержащих препаратов на иммунные процессы в организме
могут служить и данные, полученные впоследствии в клинике при их
использовании для лечения хронического вирусного гепатита В, когда было
установлено, что в этом случае, помимо всего прочего, наблюдается
увеличение количества Т-лимфоцитов (CD3

+

), Т-хелперов (CD4

+

),

цитотоксических Т-лимфоцитов (CD8

+

), естественных киллеров (CD16

+

), а

также фагоцитарной активности нейтрофилов (Сыров В.Н., Хушбактова З.А.,
Комарин А.С. и др., 2004). Всѐ это убедительно свидетельствует о том, что
фитоэкдистероиды способны эффективно восстанавливать нарушенный
иммунный статус организма при гепатите и одновременно улучшать
клинико-биохимические

показатели,

отражающие

состояние

гепатотобилеарной системы.

47

Другой серьезной краевой патологией является анемия (Каримов Х.Я.,

2010). В этой связи также представлялось целесообразным более четко
определить способность фитоэкдистероидов не только корректировать
нарушения иммунных процессов в организме при анемии, но и одновременно
оказывать антиаанемическое действие.

Кроме того, в работе Лазаревой Г.А. и соавт., (2002) показано, что

введение животным фенилгидразина угнетает развитие гуморального
иммунного ответа и гиперчувствительность замедленного типа. Поэтому
проверка в этом случае фитоэкдистероидов как потенциальных
иммунокорректоров позволила бы не только охарактеризовать наличие у них
иммуностимулирующих свойств, но и глубже понять механизм действия этих
соединений на иммунную систему.

Установлено, что на фоне гемолитической анемии количество АОК в

селезенке мышей снижалось в 3,5 раза. Фитоэкдистероиды повышали этот
показатель в 2,3-3,14 раза, максимальная активность определялась у
суммарных экдистероидсодержащих препаратов.

Гемолитическая анемия сопровождается достоверным снижением

количества клеток в тимусе и костном мозге и повышением в селезенке.
Фитоэкдистероиды повышали сниженное количество клеток в тимусе и
костном мозге и снижали в селезенке, наибольшая активность проявлялась у
СЭП-3. В брыжеечных лимфатических узлах мышей с анемией число клеток
снижалось, под действием СЭП-3 оно достоверно повышалось, почти
достигая контрольного уровня.

По способности стимулировать эритропоэз на этой модели все

фитоэкдистероиды не уступали иммуналу или превосходили его.
Аналогичный эффект они оказывали на лейкопоэз. Гемолитическая анемия
характеризовалась

ингибированием

гуморального

ответа

на

ЭБ,

фитоэкдистероиды достоверно повышали уровень антител. Способность


background image

фитоэкдистероидов стимулировать гемопоэз, в том числе и на
неблагоприятном фоне радиационного поражения и острого токсического
гепатита, подтверждают данные А.Н. Романова (2005) о стимуляции
гемопоэза у больных язвенной болезнью желудка и двенадцатиперстной
кишки, осложненной кровотечением.

Таким образом, результаты проведенных исследований показывают, что

как индивидуальные, так и суммарные экдистероидсодержащие препараты
оказывают выраженное иммуностимулирующее действие. Судя по
полученным данным, это связано с усилением процессов межклеточной
кооперации, а значит и последующим синтезом целого каскада цитокинов,
вовлекающих гетерогенные популяции клеток (Т-хелперы 1-го и 2-го типов),
В-лимфоциты и другие клетки в иммунный ответ, усиливая не только
лимфопоэз, но эритропоэз и лейкопоэз при вторичных иммунодефицитах,
вызванных стрессом, облучением, острым токсическим гепатитом и анемией.

Обобщая полученные данные, можно заключить, что фитоэкдистероиды

(как индивидуальные соединения, так и суммарные экдистероидсодержащие
препараты) являются довольно эффективными стимуляторами иммунных

48

процессов в организме. При абсолютно однонаправленном действии в

отношении иммуно- и гемокоррекции фитоэкдистероидов с референс
препарата-ми Т-активином и иммуналом обращало на себя внимание, что
некоторые из исследуемых субстанций (экдистерон, туркестерон и
суммарные экдистероидсодержащие препараты из

Silene viridiflora, Silene

brahuica

и особенно

Ajuga turkestanica

) либо не уступали, либо имели явное

преимущество перед ними по выраженности действия, что особенно четко
проявлялось при моделировании вторичных иммунодефицитных состояний.
В принципе неплохой иммуностимулирующий эффект отмечен нами ранее; у
суммарного экдистероидного препарата, выделенного из

Rhapontium

intergifolium

, содержащего в своем составе α-экдизон, 24(20)-

дегидромакистерон, экдистерон, итегристерон А. и др. Но, учитывая
отсутствие у него преимуществ перед другими суммарными
экдистероидсодержащими препаратами и относительно небольшие запасы
этого растения в природе, в настоящем исследовании его глубокое изучение
не проводилось.

В

пятой

главе

диссертации

«Фармако-токсикологическая

характеристика фитоэкдистероидсодержащих препаратов»

показано, что

индивидуальные и фитоэкдистероиды и их суммарные препараты в
экспериментах не проявляли токсических свойств при длительном введении
(LD

50

для большинства из них >7000 мг/кг), не оказывали негативного

влияния на артериальное давление и дыхание, оказывали небольшое
тонизирующее действие. Все сказанное открывает перспективу исполь
зования препаратов, содержащих фитоэкдистероиды, в качестве новых,
эффективных иммуномодулирующих средств. Поэтому полученные в ходе
данной работы результаты должны учитываться как при использовании в


background image

медицинской практике уже известных экдистероидсодержащих препаратов и
биологически активных добавок по различным показаниям, так и при
разработке новых лекарственных средств на их основе

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

1. Фитоэкдистероиды (индивидуальные соединения и суммарные

экдистероидсодержащие препараты) проявляют в организме млекопитающих
(мыши, крысы, хомяки) и птиц (цыплята) как в норме, так и особенно при
различных патологических состояниях, выраженное иммуностимулирующее
действие.

Под

их

влиянием

усиливается

процесс

первичного

антителообразования, проявляющийся увеличением в селезенке числа АОК в
ответ на иммунизацию эритроцитами барана, повышается титр антител в
крови, активируется фагоцитоз, возрастает клеточность центральных и
периферических органов иммунитета, стимулируется эритро- и лейкопоэз,
повышается пролиферативный потенциал кроветворных стволовых клеток в
селезенке мышей.

2. Среди исследованных индивидуальных фитоэкдистероидов

иммуностимулирующая активность возрастала в направлении: 2-дезокси-

α

-

49

экдизон <

α

-экдизон < интегристерон А< силенеозиды А и В< экдистерон <

туркестерон.

Наибольшую

активность

проявляли

суммарные

экдистероидсодержащие препараты, выделенные из

Silene viridiflora, Silene

brahuica

и особенно

Ajuga turkestanica

. Наиболее активные из них

(экдистерон, туркестерон и суммарный экдистероидсодержащий препарат из

Ajuga turkestanica

) по выраженности своего иммуностимулирующего

действия не уступали известным иммуномодулирующим средствам: Т

активину и иммуналу, либо даже превосходили их по активности. 3. Наиболее

четкий иммуностимулирующий эффект фитоэкдистероидов отмечается при
их введении в начале и разгаре продуктивной фазы, т.е. в момент наибольшей
белоксинтезирующей активности плазматических клеток. Их действие может
рассматриваться не только за счет увеличения числа АОК и повышенной
выработки антител в ответ на антигенную стимуляцию, но и за счет
включения в процесс антителообразования резервных «зрелых»
антителопродуцентов. Еще одной стороной действия фитоэкдистероидов,
характеризующих их в качестве значимых иммунотропных средств, является
способность отменять феномен конкуренции антигенов при
последовательной иммунизации животных эритроцитами лошади и
эритроцитами барана.

4. Проведенный гистоморфологический анализ ткани центрального

органа иммунитета у мышей после введения им фитоэкдистероидов
(рассмотрено на примере экдистерона) показал, что в этом случае
наблюдается значительное увеличение пролиферации клеток тимуса, при
этом индекс пролиферации (отношение апоптотического индекса к


background image

митотическому) показывает высокую скорость обновления тимических
эпителиоцитов и тимоцитов в этом органе, сохраняет в нем
микроциркуляцию, вызывает активацию органоспецифических пулов
резидентных макрофагов.

5. При стрессорном воздействии на организм животных (длительная

иммобилизация в неудобной позе, плавание до предела) под действием
фитоэкдистероидов (их суммарных препаратов) отмечается не только
восстановление резко сниженных показателей состояния иммунитета, но и
заметное повышение его адаптационных возможностей, приводящее к
купированию явлений утомления, повышению переносимых физических
нагрузок, ускорению процессов восстановления, в основе чего лежит
оптимизация протекания биохимических реакций в организме, направленных
на поддержание гомеостаза энергопродукции.

6.

Введение

фитоэкдистероидов

животным

с

вторичным

иммунодефицитом, развивающимся на фоне CCl

4

-гепатита проявляет явную

тенденцию к восстановлению иммунного статуса организма, оказывает
выраженное гепатозащитное действие: устраняет явления гипопротеинемии,
синдром цитолиза гепатоцитов и холестаз, нормализует пигментный обмен,
восстанавливает гликогенсинтезирующую функцию печени, ингибирует
процессы перекисного окисления липидов, улучшает процесс секреции
желчи и ее химический состав.

50

7. Фитоэкдистероиды достаточно эффективно восстанавливают резко

угнетенные при лучевой болезни животных функциональные показатели и
количественные характеристики, определяющие их иммунный статус,
увеличивают выживаемость и продолжительность жизни после тотального
облучения, ускоряют постлучевое восстановление эритро- и лейкопоэза,
способствуют репопуляции клеток тимуса, костного мозга, селезенки и
лимфатических узлов.

8. Фитоэкдистероиды в условиях токсической анемии, вызванной

фенилгидразином,

сопровождающейся

снижением

иммунологической

реактивности организма, заметно уменьшают выраженность изменений
иммунологических функций (повышают число АОК в селезенке и титр
антител в крови, способствуют нормализации содержания клеток в тимусе,
костном мозге, селезенке и лимфатических узлах), стимулируют гемопоэз.

9. Фитоэкдистероиды (суммарные экдистероидсодержащие препараты),

как иммуноактивные средства, обладающие к тому же протективным
эффектом на организм и не проявляющие токсических эффектов,
представляют значительный интерес в качестве перспективных, чрезвычайно
эффективных иммуномодулирующих средств.


background image

51

NON-RECURRENT SCIENTIFIC COUNCIL at SCIENTIFIC COUNCIL

14.07.2016.Tib.16.01 at INSTITUTE of IMMUNOLOGY and TASHKENT

MEDICAL ACADEMY on AWARD of SCIENTIFIC DEGREE of DOCTOR

of SCIENCES

TASHKENT STATE PEDAGOGICAL UNIVERSITY

SHAKHMUROVA GULNARA ADULLAEVNA


background image

ESTIMATION OF EFFICIENCY OF PHYTOECDYSTEROIDS ON

IMMUNOGENESIS IN NORM AND VARIOUS PATHOLOGICAL

CONDITIONS IN EXPERIMENT

14.00.36 – Allergy and immunology

14.00.17 – Pharmacology and clinical pharmacology

(biological sciences)

ABSTRACT OF DOCTORAL DISSERTATION

TASHKENT – 2016

52

The subject of doctoral dissertation is registered the Supreme Attestation Commission at the

Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan in number 30.09.2014/В2014.5.В126

Doctoral dissertation was carried out at the Tashkent State pedagogical university. Abstract of

dissertation in three languages (Uzbek, Russian, English) is placed on web page to address
(www.immunology.uz) and an information-educational portal “ZiyoNet” to address (www.ziyonet.uz)

Scientific
consultants:

Official
opponents:

Leading
organization:
Batirbekov Akram Anvarovich

Doctor of Medical Science,
professor

Sirov Vladimir Nikolaevich

Doctor of Medical Science,


background image

professor

Zalyaliyeva Mariam
Valiakhmedovna

Doctor of

Biological Science, professor

Nuraliyev Nekkadam
Abdullayevich

Doctor of

Medical Science, professor

Aminov Salokhitdin Jurayevich

Doctor of Medical Science, docent

Bukhara State Medical Institute

Defense will take place «____» _____________2016 at _____ at the meeting of Scientific council

number 14.07.2016.Tib.16.01. at the Institute Immunology and Tashkent medical academy (adress:
100060, Uzbekistan, Tashkent, acad. Ya. Gulomov street, 74. Phone/fax: (99871) 233-08-55, е-mail:
immunologiya@qip.ru).

Doctoral dissertation is registered in Information-resource centre at Institute Immunology № 04, it

is possible to review it in IRC (74, acad. Ya. Gulomov street, Tashkent, Uzbekistan, 100060. Phone/fax:
+99871 233-08-55).

Abstract of dissertation sent out on «____» ______________ 2016

(mailing report № _______on _________ 2016)

T.U. Aripova

Chairman of scientific council on award of scientific

degree of doctor of sciences, MD, professor

Z.S. Kamalov

Scientific secretary of scientific council on award

of scientific degree of doctor of sciences, MD professor

A.A. Ismailova

Chairman of scientific seminar under scientific

council on award of scientific degree of doctor of sciences, MD

53

INTRODUCTION (abstract of doctoral dissertation)

The urgency and relevance of the theme of dissertation.

In the recent

years, all over the world the creating of drugs based on a new compounds derived
from plants is 50-60%. Among them it emphasizes preparations having
immunostimulating effect. In medical practice in many countries is given the most
serious attention to medicines that stimulate the immunological processes.
Phytoecdysteroids as immunotropic preparations are more and more widely used in
the clinical and sports-medical practice, since many diseases and athletic exercises
are accompanied by disorders of the immune system and can lead to the
development of secondary immunodeficiency states.


background image

In the Republic since the Declaration of independence received significant

results in the improvement and development of the pharmaceutical industry,
conducted extensive research work and activities on replenishment of the market
with quality medicines from local raw materials. Preference is given to such
preparations, which in addition to the immunocorrective properties, demonstrate
the ability to positively influence other deviations in health status.

Currently around the world is held the work on the synthesis of biologically

active agents and, based on the creation of drugs with different mechanisms of
action, affecting the immune system diseases that are one of the priority areas. One
of the urgent problems, along with well-known immunomodulatory preparations of
synthetic origin (levamisole, polyoxidonium) drugs natural peptide derived from
the thymus (taktivin, timoptin, vilozen), cattle (thymus), and from the culture of
bone marrow cells of animals (myelopid) and others, began to herbal preparations
having sufficiently high immunostimulatory activity and multifaceted protective
effects on the div. On the basis of phytoecdysteroids create drugs for prevention
and treatment changes the immune system, secondary immunodeficieny and
various pathological conditions, determination of pharmacological characteristics,
as well as the study of the mechanisms of action determine the urgency and
relevance of this work.

This research work corresponds to the implementation in the execution of the

tasks set out in the Decrees of the President of Uzbekistan "On measures to further
deepen the reform of the health system" PP-1652 dated November 28, 2011 and
the PP-2595 on September 16, 2016 "On the program for the further development
of measures the pharmaceutical industry in the years 2016-2020 ", as well as other
regulatory - legal documents adopted in this area.

Conformity of the research to priority directions of development of

science and technologies of the Republic.

This research work has been carried

out in accordance with the prioritic tendency to the development of science and
technology VI. "Medicine and pharmacology", IPP-11 «The development of highly
efficient technologies for the production of new medicines based on local natural
and synthetic raw materials».

Review of foreign scientific researches on the topic of the dissertation.

Research aimed at determining the immunostimulatory properties of
phytoecdysteroids, began appearing after the establishment of their activating

54

effect on protein biosynthesis in the organism of animals on the expressed

stimulation of regenerative processes in many leading centers and institutions of
higher education in the world, including Institute of Entomology Czech Academy
of Sciences (Czech Republic), Sorbonne Universites-UPMC, IBPS-BIOSIPE
(France), Universite Pierre et Marie Curie (France), Institute of pharmacognosy,

faculty of pharmacy, University of Cerega (Hungary), Institute of Biochemical

physics.N. M.Emanuel Academy of Sciences (Russia), Institute of chemistry of
plant substances (Tashkent) and Institute of immunology (Uzbekistan).

The following scientific results, including identified mechanisms


background image

immunotropic action of drugs extracted from 400 different plant sources, used in
different countries (University Of Hohenheim, Germany in an experiment to
studies evaluating phytoecdysteroids efficiency immunogenesis in normal and
various pathological conditions obtained; Universite Pierre et Marie Curie, France;
University of Exeter, UK; Faculty of Pharmacy, Federal University of Rio Grande
do Sul, Brasil; Facultad de Ciencias Biologicas y pharmaceutical, Universidad
Nacional de Rosario, Argentina; St. Petersburg state chemical-pharmaceutical
Academy, Russia); it was determined the ability phytoecdysteroids have a
regulating effect on metabolic processes in animals (University of Arizona, USA;
Hiroshima University School of Medicine, Japan); it was proved by increasing of
the adaptive capacity of the organism to stressful environmental factors to increase
participation in the regenerative processes in various organs and tissues of the
human div and animals (Physiologisch-Chemisches Institute; University of
Marburg, German; Siberia branch of RFAN, Russia); it was defined
phytoecdysteroids used in the prevention of drug allergy (Massachusetts College of
Pharmacy and Health Sciences, USA; St. Petersburg State Chemical
Pharmaceutical Akademiyasi, Russia).

Currently, at the global level, the direction of action of phytoecdysteroids has

attracted increasing attention. Research has been initiated to assess the
effectiveness of the action of phytoecdysteroids on the immunogenesis in areas
such as identifying key interactions ecdysteroid-ligand and its receptor in
conjunction "structure-activity"; by identifying their molecular mechanisms of
action of phytoecdysteroids using the methods of biotesting; great attention is paid
to development of methods for the determination of the optimal configuration, and
conformation state of the "ideal" connections for the chemical synthesis of
compounds able to exhibit a high biological activity in living systems.

The extent of the problem studied.

A large-scale study of phytoecdysteroids

showed that they exhibit a stimulating/ optimizing effect on metabolic processes in
the organism of higher animals (Dinan L., Lafont R., 2015). On the basis of some
phytoecdysteroids isolated from local plant raw materials IHRV Academy of
Sciences of Uzbekistan created drugs and food Supplement tonic action type:
ecdisten, ecdysten plus, exhumed etc. (Syrov V. N., 2015; Ramazanov N. Sh.,
Bobaev N. D., Syrov V. N. et al. 2016). They are used successfully in clinical and
sports medicine for many diseases, which are based on the predominance of
catabolic processes, fatigue, physical overload, breakdown the reactions of
adaptogenes.

55

Work on the study of the effect of phytoecdysteroids on the immune

processes in the div that seems obvious on the basis of their biological effects is
largely left open. Individual scholastic observations in this regard (Kuzmitsky
B.B., Golubeva M. B., Konoplya A. I. et al. 1990; Islamov, I. J., 2005; Bobaev N.
D., Alimova M. T., Patieva J. M. et al. 2012) did not give a clear idea about their
impact on the state of humoral and cellular immunity, phagocytosis indices, the
severity of their immune-stimulating actions in comparison with the officinal


background image

preparations immunomodulators present in the pharmaceutical market. Not studied
the mechanism of their respective action, the impact on the Central and peripheral
organs of immunity, hematopoiesis, has not been determined the possibility and
expediency of use of phytoecdysteroids (based on them drugs and dietary
supplements) with secondary immunodeficiencies, neither from the point of view
of improving the actual immune status, nor with regard to their farmakoterapiya
effects in these conditions, the primary pathological process.

The study of phytoecdysteroids influence (both individual compounds, and

cumulative ecdysteroid containing drugs) on immune system would allow essential
adding to the scope of their known biological effect on an organism to define
practical value in the considered aspect. All this, has formed the basis for carrying
out of the present work.

Connection of the theme of the dissertation with the scientific-research

works of higher educational institutions.

The dissertation work was carried out

as the constituent part of the theme of the department of zoology and anatomy of
the faculty of natural sciences of Tashkent State pedagogical university named
after Nizami and within the framework of grants of the Institute of immunology of
AcSc of RUz “The effect mechanisms of a new immunomodulatory drugs of local
natural origin on immune system in norm and in a secondary immunodeficiency
conditions (No 149-06) (2006-2007), “The mechanism of immunomodulatory
effects of new vegetative medical products at secondary immunodeficiencies in
experiment” (No 95-08) (2008-2009).

The aim of the research work

an experimental estimation of

phytoecdysteroids, extracted from local vegetative raw materials, as an
immunomodulatory drug in norm and at secondary immunodeficiency conditions,
ground for possibility and reasonability of their practical use.

The tasks of research work:

to study in a comparative perspective individual phytoecdysteroids and total

ecdysteroidogenesis drugs, allocated from the local flora on the process of
antidiv production, as the Central and peripheral immunity organs, hematological
parameters, proliferation of hematopoietic stem cells;

to determine the severity of the immune response of the organism depending

on the timing of the introduction of phytoecdysteroids in relation to antigenic load,
to consider the ability of the compounds of this class influence the phenomenon of
competition of antigens for sequential immunization of animals by the erythrocytes
of horse and sheep red blood cells;

to investigate the effect of the most active individual phytoecdysteroids and

total ecdysteroidogenesis drugs to related changes in immunological reactivity and

56

metabolic and functional state of animal organism under stress and performing a
dynamic operation;

to investigate the effect of the most active individual phytoecdysteroids and

total ecdysteroidogenesis drugs on immunogenesis in animals with secondary
immunodeficiencies, developing on the background of toxic hepatitis, radiation


background image

sickness, anemia, to determine in these conditions, their possible farmakoterapiya
effect on the basic negative changes in functional and biochemical parameters that
characterize the pathological condition;

to characterize the effect of phytoecdysteroids on all studied parameters,

reflecting the state of the immune system in norm and in secondary
immunodeficiencies in comparison with T-activin and immunolog;

to explore some pharmaco-toxicological characteristics phytoecdysteroids

drugs;

to determine the immunological and the general biological positions the

feasibility of using phytoecdysteroids (already established on their basis, and
newly developed drugs) as immunostimulate preparations in medical practice, the
development of immunodeficiencies.

The object of the study

laboratory animals: mice, rats, hamsters, chickens.

The subject of the research work

objects of research are thymus, bone marrow,

spleen, lymph nodes and liver of experimented animals.

Methods of research

work.

Immunological, haematological, pharmacological, biochemical and

statistical research methods have been applied in the dissertation.

The scientific novelty of the dissertational research

is as follows: it was for

the first time substantiated phytoecdysteroids can be used as immuno-modulating
and immunostimulatory agents, and also found the relationship of chemical
structure and immunotropic action;

it was determined ecdysterone and turkesteron, as well as in total ecdysteroid

containing preparations from

Silene viridiflora

,

Silene brahuica

and

Ajuga

turkestanica

stimulate the immune processes in the organism of animals;

it was revealed the phytoecdysteroids cancel the phenomenon of competition

of antigens in the immune response, stimulate proliferation of hematopoietic stem
cells, stimulates mitotic activity of thymus cells;

it was determined the increase in the total number of cells in Central and

peripheral organs of immunity, stimulation of erythro - and leucopoiesis in intact
animals and in secondary immunodeficiencies: immobilization, physical stress,
toxic hepatitis, radiation sickness and anemia;

we proved the relationship immunotropic and pharmacare-gerousia action of

phytoecdysteroids on the functional-metabolic indices of the respective pre - and
pathological conditions for the first time;

it was found the phytoecdysteroids have belokrinitsa activity, stimulate

cellular immunity and the reaction of phagocytosis, are the regulators of
biochemical and physiological processes occurring during secondary
immunodeficiencies;

57

it was substantiated that the phytoecdysteroids, which are stimulants, protein

anabolic properties, are capable of correcting irregularities in the immune system
with secondary immunodeficiencies and they are multifunctional prepararions.

Practical results of the work:


background image

phytoecdysteroids (both individual and cumulative ecdysteroid containing

drugs) can be used successfully for stimulation of immunity reactions,
erythrogenesis

and

leukopoiesis,

especially

at

various

secondary

immunodeficiency conditions. Detection of interconnection of chemical structure
and influence on immunogenesis gives possibility for carrying out dedicated
works, connected with modification of their structure for the purpose of obtaining
new compounds of this range with more expressed immunotropic activity;

the fulfilled scope of works on studying immunotropic properties of

phytoecdysteroids prospects ecdystene use, ecdystene plus and exsumede in
medical practice with the purpose of immune correction at development of
immunodeficiency conditions with parallel restoration of a metabolic-functional
condition of the entire organism.

The reliability of the results

proved a sufficient number of laboratory

animals, adequate immunological, hematologic, pharmacological, biochemical and
statistical methods of the researches.

The scientific and practical signicance of the research results.

Scientific

signicance of the research results is the fact that the study, for the first time, on a
sufficiently broad scale, a new side of biological activity of phytoecdysteroids in
organism of animals is characterized, that was not studied earlier. It has been
shown that these compounds stimulate process of antidiv formation expressively,
increase cellularity of central and peripheral immune organs, stimulate
proliferation of hematopoietic stem cells, stimulate erythrogenesis and
leukopoiesis. Most active of individual phytoecdysteroids: ecdysterone and
turkesterone, as well as cumulative ecdysteroid containing drugs from

Silene

viridiflorra, Silene brahuica

and

Ajuga turkestanica

exceed on immunostimulatory

activity of T-activin and immunal.

The practical significance of the research lies in establishing that the

phytoecdysteroids, are of considerable interest for the development on their basis
of highly effective immunocorrecting preparations to use in development of the
secondary immunodeficiency of various etiologies. Drugs and BAS food that have
already been created on the basis of phytoecdysteroids (ecdysten, ecdisten plus,
exhumed) and used as a tonic and adaptogenic preparations can be used to
stimulate the immune processes in the div.

Implementation of the results of research.

On the base of the evaluation of

phytoecdysteroids’ efficiency on the immunogenesis in normal and various
pathological conditions in the experiment were obtained:

to assess the impact of drugs on total ecdysteroid process of antidiv and on

the state of immunity indices developed guidelines "Prospects of the usage of
phytoecdysteroids as imumunomodulative preparations" approved by the Ministry
of Health (Ministry of Health Conclusion 83/36 of 28 August 2009). The
methodical recommendations offer new features of phytoecdysteroids, as well as

58

their immunotropic and pharm-corresponding effect on the functional and
metabolic indicators of pathological states;


background image

to assess the immunostimulatory effect in the productive phase of the protein

synthesis activity of the plasma cells, and the ability to cancel the competition
phenomenon antigens in the immune response, increasing the number of antidiv
producers implemented in practical public health activities (Ministry of Health
Conclusion 8N-d / 66 from November 1, 2016). Scientific results is to optimize the
condition of patients accompanied by disturbances of the immune system, as well
as in athletes during intense training and competition process, lengthening the
period of remission of chronic diseases and to the reduction in need of medication.

Approbation of the researched results.

The results were presented at 18

scientific conferences, including 8 international conferences at the conferences, in
particular, “Biology is the science of XXI century” (Pushchino, 2006, 2007);
“Actual questions of fundamental and clinical allergology and immunology”
(Orenburg, 2006); at the XIII Russian national congress “The Person and medical
drug” (Moscow, 2006); at the VIII Congress “Modern problems of allergology,
immunology and immune pharmacology”(Moscow, 2006); "The trend of
development of public health: methods, problems, achievements" (Novosibirsk,
2012); "Chemistry and pharmacology of plant substances" (Syktyvkar, 2014); ХXI
international scientific and practical conference (UK, London, 2016) and 10
national conferences:

Actual problems of biology, ecology and soil science”

(Tashkent, 2006); “Modern problems of physiology and biophysics” (Tashkent,
2007); «Actual problems of chemistry of natural compounds» (Tashkent, 2009);

“Clinical immunology, immunogenetics-interdisciplinary problems” (Tashkent,

2010); “Achievements and perspectives of development in field of biodiversities
and biotechnologies” (Tashkent, 2010); “Actual problems of modern physiology
and biophysics” (Tashkent, 2010); Integration of education, science and production
in pharmacy” (Tashkent, 2012); “Actual problems of development of bioorganic
chemistry” (Tashkent, 2013); “New technologies in diagnostics, treatment and
rehabilitation sick of therapeutic diseases” (Tashkent, 2015); “Modern problems of
allergology, immunology and genome technologies” (Tashkent, 2015).

Publication of the researchеd results.

On the theme of dissertation are

published 43 publications, including 1 monography, 16 articles in journals, peer
reviewed by HAC of the Republic of Uzbekistan, including 4 - in foreign scientific
journals.

Structure and the volume of the dissertation.

The dissertation consists of

an introduction, 5 chapters, a conclusion, of the own research findings, references
and appendices. The size of the research is 190 pages.

THE MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION

In the introduction

justified that he urgency and relevance of the theme of

the dissertation, formulated the goal and objectives, as well as a subject of study,
shows which research priority areas of science and the Republic of Uzbekistan
technologies presented scientific novelty and practical results of the research

59


background image

revealed the theoretical and practical significance of the results, are given
information on the implementation of research results into production, according to
published works and detail the structure.

In the first chapter

“The immune status of organism and its principles of

pharmacoregulation at various malfunctions”,

information on various groups of

immunomodulatory drugs, their origin: animal, vegetative, synthetic, cytokine and
their pharmacological activity have been given. It presents information on known
biological properties phytoecdysteroids.

In the second chapter

“Characteristics of experimental animals and

experimental methods of research”

the characteristic of research object, methods

and methodological approaches providing task decision have been presented.
Researches had been conducted from 2002 to 2012.

Experiments have been conducted on white outbred rats males with div

weight of 150-190 g, white outbred mice with div weight of 18-22 g, hamsters
with div weight of 60-80 g and 10 days of age chickens with div weight of 60-
90 g. Each test group consisted of 6-10 animals. In all experiments thimic
dependent antigene of ram erythrocyte (RE) have been used. It was administered
once intraperitoneally at a dose of 2х10

8

cells per mouse.

Phytoecdysteroids, extracted from vegetative raw materials by employees of

the laboratory of chemistry of glycoside at the Institute of chemistry of vegetative
substances named after academician S. Yu. Yunusov of the Academy of Sciences
of the RUz have been used in the work. Individual compounds have been presented
by

α

-ecdysone, 2-desoxy-

α

ecdysone

,

A integristerone, A and B sylenesoids

ecdysterone and turkesterone, extracted from

Rhaponticum integrifolium

C. Wink.;

Rhaponticum carthamoides

(Willd) Ilyin;

Silene praemixta

M. Pop.; Silene

brahuica Boiss.;

Ajuga turkestanica

(Rgl.) Brig.

Cumulative ecdysteroid containing drugs have been extracted from the same

plants, but contained slightly biologically active substances of the given range.
Cumulative ecdysteroid containing drug were received from

Silene viridiflora

by

Mamadalieva N.Z. et al., (2003), there were ecdysterone, A and D sylenesoids,
polypodene and others in the structure. Saatov Z. (1993) received cumulative
ecdysteroid containing drug from

Silene brahuica

there were ecdysterone, A, B, C,

D, E sylenesoids and others in the structure. Usmanov B.Z. et al., (1975) received
cumulative ecdysteroid containing drug that was extracted from

Ajuga

turkestanica,

there were ecdysterone, turkesterone, cyasterone and others in the

structure. We have conditionally named these cumulative ecdysteroid containing
drugs as SEP-1, SEP-2 and SEP-3 respectively.

In all the researches, phytoecdysteroids and cumulative ecdysteroid

containing drugs were injected in animals in dose of 5 mg/kg in the form of
aqueous emulsion with apricot gum (because of bad solubility) with atraumatic
probe peros. The instructions on the course of material statement were given
according to the text further, when another way of introduction was used.

Referens-drugs in defining immunotropic effects of phytoecdysteroids served

as certain immunostimulative drugs of T-activin and immunal of Lek d.d.


background image

manufacturer (Slovenia), which were injected as well as tested substances with

60

calculation of 0,5 and 50 mg/kg respectively. During exercise the reference drug
served bemitil, and in acute toxic hepatitis –hepatoprotector legalon. Number of
antidiv-forming cells (AFC) in spleen of mice, rats and hamsters immunized
with RE were defined by direct method of local haemolysis in spleen according to
Jerne and Nordin (1963). Besides, general number of nuclear cells of spleen (NCS)
were counted up and proceeding from this, calculation of AFC on 1 million
splenocytes under the formula: Х = А/B where A is the quantity of AFC on the
whole spleen, B is a number of NCS in millions. The number of AFC in chickens’
spleen were defined according to technique described by Bolotnikov I.A. and
Konopatov J.V. (1987).

Cumulative number of cells in central (thymus, bone marrow) and peripheral

(spleen, mesenteric lymph nodes) were counted up in all immunized kinds of
animals and chickens simultaneously with the definition of quantity of AFC in
spleen. Besides, quantity of erythrocytes and leukocytes in peripheral blood
inimmunized animals and chickens counted up. Titre of antibodies in peripheral
blood was defined in hemagglutination reaction.

Detection of mitotic activity and apoptosis evidence in thymus of

experimental animals. Mitotic index (MI) was defined as ratio of sharing cells
per(/)1000. For each case,mitoticindex in 20-25 tissue divisions was calculated, in
the sum of 1000 cells on 1 animal. Number of apoptosis cells was expressed in per
mille (‰) in relation to total number of counted cells.

Modelling of secondary immunodeficiency conditions.

1) Immobilizing stress - outbred white mice were used in the experiment, they

were subjected to immobilization in position on their back within 6 hours. Animals
have determined the mass of the thymus, spleen and adrenal glands. In adrenal
glands was determined by ascorbic acid, cholesterol.

2) Physical tiredness–the animals were subjected to compulsory swimming

for modelling of physical tiredness condition. In these conditions, study of
phytoendysteronts on functional-metabolic and immune-biological indicators of
their organism has been conducted.

3) Radiation sickness - white outbred mice were taken for the research. One

time total irradiation of animals in the sublethal dose of 5 gr. was made on γ
medical irradiator Theratron with power of 1,2 gr/m. irradiation period of 20
minutes, distance from tube to surface of mice bodies was 65 cm, receiving source
-

60

Со.

4) Sharp toxic hepatitis – in the first series of experiments, sharp toxic hepatitis

(STH) was caused in mice with the help hepatotropic poison - four chloride carbon

- CCl

4

which was injected hypodermically within 3 days in form of 20 % of oil

solution with 0,2ml. On the day of last injection of CCl

4,

mice were immunized

with RE and the investigated substances were injected intra abdominally. On the

fifth day, the mice were killed and estimated for their influence on all constantly

defined immunological and hematologic indicators. In the second series of


background image

experiments, only SEP-1 was studied, the experiments have been carried out on

rats with weight of 180-190 gr. Liver injury in rats were also caused by CCl

4

injected one time in this case in the form of 50 % oil (cotton)

61

solutions through probe into stomach with calculation of 2,5 ml/kg. Drug SEP-1

was injected in rats within 6 days orally (2 days before and 4 days after reception
of toxic agent chosen by them). For estimation of immunotropic properties of drug
SEP-1 in rats in conditions of sharp hepatitis caused by CCl

4

, a part of animals on

the day of this injection was immunized with RE. On the fifth day, the number of
AFC in spleen, as well as general number of cells in the central and peripheral
bodies of immunity were defined in them and the content of antihemagglutination
antibodies was defined in blood serum.

5) Hemolytic anemia was caused by intra-abdominal injections of muriatic

phenylhydrazine in dose of 30 mg/kg within 3 days. On the day of last injection of
hemolytic poison in animals immunized with RE for one time unitary and
investigated substances were injected intra-abdominally in this case. On the fifth
day, mice were killed on the above-mentioned methods and expressiveness of
immunostimulatory effects in these conditions was defined.

Past immunological work when necessary was used and pharmaco

biochemical methods. This was especially true of pathological conditions with the
development of secondary immunodeficits. In these cases, using appropriate
methods, proves not only the development of the pathology but also revealed
pharmacological effectiveness of the studied phytoecdysteroids. So in blood
serum,

if

necessary, determined the activity of alanine - and

aspartataminotransferase (АlАТ and АsАТ) (Reitman S., Frankel S., 1957),
alkaline phosphatase (Bessey O. et al., 1946), total protein (refractometrically),

total and direct bilirubin (Rubin I. V. et al., 1980). Directly in the tissues of muscle

and liver was determined by the content of glycogen (Lo s, et al., 1970), lactic and
pyruvic acids (IC and PVA) (I. Gutman et al., 1974; F. Friedeman et al., 1943).
Based on the last expected redox potential of the system MK/PVK (ORP
MK/PVA) (Riskin M. E. et al., 1970). The contents of adenindinucleotide was
determined by Wenkstern T. V. et al. (1957), the power charge system according to
Atkinson D. S. (1968), cholesterol by Abell L. L. et al. (1952), malondialdehyde -
MDA by Steel, I. D. and Garishvili T. G. (1977). In adrenal glands was determined
by the content of cholesterol and askarbinovaya acid (Ovarian, A. S., 1973).
Directly in the bile was collected from rats under anesthesia barbarisova (1%
solution, intraperitoneally, 1ml/100g) through the catheter inserted into the
common bile duct, in the course of 4 hours. Released in the bile was determined
the concentration of bilirubin (Roller N.P. 1956), bile acids (Karbach J. I., 1961)
and cholesterol (Drogovoz S. M., 1971).

Statistic processing of obtained data was conducted with the use of modern

calculating systems of IBM type with the help of standard software package
“Microsoft Excel”.

In the third chapter

“Research of immunotropic effects of


background image

phytoecdysteroids on intact animals of different kinds”

individual

phytoecdysteroids have been studied:

α

-ecdysone, 2-desoxi-

α

-ecdysone, A

integristerone, A and B syleneosids, ecdysterone and turkesterone, and cumulative
ecdysteroid containing drugs from

Sileneviridiflora

(SEP-1), from

Silene brahuica

(SEP-2) and

Ajuga turkestanica

(SEP-3). Cumulative ecdysteroid containing drugs

62

in the conducted experiments were studied in details, because their obtaining from
vegetative sources both technologically and economically was more practical and
this fact is especially important if we think of prospects of introduction of these
drugs in practical public health services.

Analysis of the obtained experimental material shows that the investigated us

phytoecdysteroids, both individual and total ecdysteroidogenesis drugs displayed a
marked immunostimulating action. Consistent with the selected methodology of
production experience, we studied the possible stimulatory effect of pitekantrop on
immunogenesis, primarily focused on the severity under their influence the process
of primary antidiv productions, manifested by an increase in the number of
spleen antidiv-forming cells (like the whole on and 1 million splenocytes)
secreting IgM in response to immunization of animals with sheep erythrocytes.
This process (in varying degrees of severity) have been identified in mice, rats,
hamsters, and chickens. However, still this manifestation of the action depended
not so much on species how much of the chemical structures of the compounds
studied, because the regularities of the immunostimulating actions of all living
beings were, in principle, the same.

Attention was mostly paid to the fact that at preservation of general

stereochemistry of steroid nucleus chosen phytoecdysteroids for the experiment,
their immunotropic activity was substantially differentiated by quantity and
arrangement of hydroxyl groups in molecule. So, if immunostimulative effect was
shown effectively enough under ecdysterone effect, in its turn, in

α

-ecdysone,

deprived from ON-group at С-20 was expressed in a more poor way. It is also
necessary to note the significance of development of immunotropic effects of
phytoecdysteroids of 2,3-diol systems, and if there is not hydroxyl group at С-2 (2-
desoxi-

α

-ecdysone), its activity was expressed even more poorly than in

α

-

ecdysone. Immunostimulative activity in A ingesterone that contains additional 1β
hydroxyl group appeared to be weak in relation to ecdysterone. Apparently, such
combination of hydroxyl for manifestations of immunostimulatory effects by
compounds of the given class is functionally inefficient. A sylenioside and B
sylenioside that are glycoside derivatives of ecdysteroids, also conceded
ecdysterone on their activity. Presence of 11-oxygroup in molecule gives more
expressed activity to compound than in all other compounds of this range,
including ecdysterone. We speak about turkesterone with high activity that is
difficult to explain in this case. Only on analogy with steroids of other chemical
classes it is possible to assume that functionality of 11-carbon atom should affect
level of activity of such compound. If we consider strengthening of antibodies
synthesis under the influence of phytoecdysteroids as special case of strengthening


background image

biosynthesis of albuminous macromolecules that was mentioned above, revealed
regularities in their effect, become apparent, i.e. the analogous effect was
considered and in the study of their albumen-anabolic effect on organism as a
whole (Syrov V. N. et al., 2001).

It is also necessary to notice the fact that cumulative ecdysteroid containing

drugs acted, as a rule, more effectively than individual compounds. Apparently, as
it has been shown previously, it is connected with potentiating effect of individual

63

compounds, and it is most likely to be connected with the presence of one of most

immunologically active phytoecdysteroids - turkesterone (it was also different with
more expressed ability to stimulate albumen biosynthesis in organism) with
manifestations in structure of immunotropic effects of cumulative ecdysteroid
containing drug extracted from

Ajuga turkestanica

. Quite important indicator of

change of organism immune system reactivity of in phytoecdysteroids injection is
the reliable increase under their influence of cellularity in both central and
peripheral bodies of immunity. Stimulation of proliferative activity by
phytoecdysteroids in these bodies was characterized by the same regularities of
their effects (structure-activity), as concerning AFC formation in spleen and
increases titre of antibodies in blood.

Thus, if

α

-ecdysone, 2-desoxi-

α

-ecdysone, A integristerone and A and B

syleneosides conceded on activity to known immunostimulatory drugs, such as T
activin and immunal, ecdysterone outpeformed T-activin a little and practically did
not differ on manifestations of effect from immunal. Turkesterone outpeformed
both drugs. Even more expressed immunostimulative effect has been noted in
cumulative ecdysteroid containing drugs: SEP-1, SEP-2 and especially SEP-3
which, as a rule, as it was described in the subsequent experiments considerably
outpeformed both T-activin and immunal.

Results of the research have shown all phytoecdysteroids strengthened

erythrogenesis in animals. Results of the research have shown that in definition of
immunostimulatory activity, the greatest effect has been revealed in ecdysterone,
turkesterone and cumulative ecdysteroid containing drugs, in this respect too. The
maximum activity has been found out in SEP-3. Erythropoietic activity of all
investigated drugs reliably exceeded T-activin and outperformed immunal. Similar
distinctions have been found out and in study of influence of phytoecdysteroids on
leukopoiesis system that is not less significant system for manifestation of high
grade immune response. In this case, ecdysterone and turkesterone were extracted
from individual phytoecdysteroids as well. As it was mentioned earlier,
pronounced effect showed SEP-1, SEP-2 and SEP-3. Besides, leukopoiesis
stimulation under influence of SEP-3 was considerably was more pronounced than
with the use of T-activin and immunal.

In definition of antibodies titre in blood to ram erythrocyte, it is established

that stimulation level of antibodies formation by ecdysterone and turkesterone
considerably outperformed corresponding effect of other phytoecdysteroids. SEP-3
stood out among cumulative ecdysteroid containing drugs. Its activity, in this


background image

respect, was higher than that of both T-activin and immunal.

We used compounds with greater immunostimulatory activity: ecdysterone,

turkesterone and SEP-3 in the analysis of phytoecdysteroids influence on inductive
and productive phases of immune process. Introduction of all drugs before
immunization of mice with RE did not considerably influence the process of
antidiv formation. Marked immunostimulative effect was observed in their
introduction on day of immunization (inductive phase): quantity of AFC increased
in spleen under the influence of ecdysterone and turkesterone by 2 times and SEP 3
was 3 times more. Regularity was observed in the same way, but a little less

64

expressed and in calculation of nucleus containing cells and number of AFC on 1

million splenocytes. If drugs were continually introduced on 2, 3 and 4 day
(beginning and high point of productive phase), immunostimulative effect was
considerably amplified. Inability to influence on antidiv response before the
beginning of immunization and marked immunostimulative activity at
simultaneous introduction with antigene is connected, as it was shown earlier
(Syrov V. N. et al., 2012), with the ability of phytoecdysteroids to stimulate protein
synthesis, only at transmitting level and only against their genetically determined
induction that has been confirmed later in works of other researchers (Punegova
N.V., 2009; Bathori M. et al., 2008; Gorelick-Feldman et al., 2008). The certain
effect of strengthening antidiv formation was observed in introduction of RE on
first and fourth day in comparison with one-time introduction of
phytoecdysteroids.

Influence research phytoecdysteroids on the competition of antigenes with use

of ecdysterone, turkesterone and a sum of phytoecdysteroids from

Ajuga

turkestanica

(SEP-3) on AFC quantity in spleen was the following stage.

Intravenous introduction of horse erythrocyte (HE) and in 4 days of RE led to
considerable oppression of response to RE, i.e. obvious abscopal effect at the
expense of antigenesis competition has been observed. Simultaneous introduction
of ecdysterone, turkesterone and SEP-3 together with HE has shown that they
essentially raise the response to RE. This effect outperformed T-activin and was
comparable with the immunal activity. Thus, phytoecdysteroids are capable to
cancel phenomenon of antigens competition. These data, as we marked in
description of direct results of experiments are important from the point of view of
possibility of their application in case of carrying out of immunization by several
antigenes being a part of polyvaccines for simultaneous formation of expressed
immunity to all components of vaccinal drug.

Determination of phytoecdysteroids effect on proliferation of haematopoietic

stem cells was conducted after cumulative irradiation by introduction of
ecdysterone, turkesterone, SEP-2 and SEP-3 with the estimation of their influence
on 9th day on the number of endogenous colonies on spleen surface. All
phytoecdysteroids stimulated proliferation of haematopoietic stem cells:
ecdysterone and turkesterone exceeded their quantity by 2 and 2,6 times, SEP-2
and SEP-3 by 3,0 and 3,6 times respectively, while immunal by 2,5 times.


background image

The stimulatory effect of phytoecdysteroids on the immune processes in the

div to an even greater extent can be reflected, when considered in combination
with the obtained data showed that in addition to humoral compounds in this class
(in much larger doses) may contribute to the activation and the cellular component
of the immune response, confirming the increase of functional activity of T

lymphocytes. We have also noticed the

i

ncrease of number of phagocytic

peritoneal macrophages, as well as

i

ncrease of index that specifies phagocytosis

process intensification under effect of phytoecdysteroids. Apparently, this
circumstance plays an important role in manifestation of immunostimulatory
effects by phytoecdysteroids as their activating influence on functional condition
of cells of mononuclear phagocytized systems is of great importance in recognition

65

of alien substances for organism, their elimination or representation in
immunogenic form to other immunocompetent cells. As the acknowledgement to
the above-mentioned, there is the fact that in histomorphologic analysis of
immunity central organ - thymus, after introduction of ecdysterone in animal, its
ability has been revealed to activate organ-specific pools of resident macrophages.

In the fourth chapter

“Pharmacorrection of secondary immunodeficiencies

with phytoecdysteroids”

phytoecdysteroids studied the effect on the immune

reactivity observed in secondary immunodeficiencies, which arose in a number of
pathological conditions. Thus, as a rule, ecdysterone, turkesterone and SEP-3, as
proven to have most expressed influence on immunogenesis in organism, have
been studied.

Thus, in particular, immobilization stress caused a 6-hour fixation of the mice

on the back, led to some characteristic of such a situation changes: a significant
decrease in the weight of thymus and spleen and increase in weight of the adrenal
glands with a reduction in their content of ascorbic acid and cholesterol, as well as
ulceration of the gastric mucosa. Individual and total ecdysteroidogenesis the drugs
administered before fixation the animals, about equally showed stress-protective
action, preventing involution of the thymus and spleen, normalizing the condition
of adrenal glands and reducing the number of bleeding ulcerations in the stomach.

Immobilization of animals caused 5-fold decrease in quantity of AFC in

spleen at their immunization of their RE (number of AFC on 1 million splenocytes
decreased by 3,5 times). Phytoecdysteroids sharply raised these indicators (not less
than by 2,3-2,7 times), the maximum activity was defined in SEP-3 (3,8-2,8 times).

The stress led to sharp decrease in number of cells in thymus and bone

marrow (accordingly by 1,69 and 1,44 times). Phytoecdysteroids raised their
quantity respectively by 1,44-1,67 and 1,17-1,40 times, but the indicators obtained
in introduction of SEP-3 rose only to the level of intact animals. This drug did not
only concede T-activin and immunal, but also outperformed them.

Similar changes have been obtained in lymph nodes and spleen. The

maximum quantity of cells was restored under the influence of SEP-3, however its
activity in this case, did not differ reliably from other phytoecdysteroids and T
activin and immunal as well.


background image

Sharply lowered number erythrocytes in peripheral blood, as a result of stress

under influence of ecdysterone and turkesterone was raised by 1,2 times, under the
influence of SEP-3 by 1,7 times. The cumulative drug from

Ajuga turke

stanica was

leading among ecdysteroid containing drugs and on the ability to stimulate
leukopoiesis, decreasing under influence of stress almost by 2 times and exceeded
activity of T-activin and immunal as well.

It is obvious that studied substances raise intensity of co-operative,

proliferative

and

migratory

properties

of different populations of

immunocompetent cells providing realization of immune reactions of organism.
Probably, the effect of substances is realized through cascade stimulation cytokines
of immune system.

The immunostimulative effect of phytoecdysteroids, observed at secondary

immunodefeciency condition caused by stress, as well as their accurate

66

adaptogenic effect revealed in this case, has found the evidence in experiments

where the general condition of animals subjected to compulsory physical "work"
(swimming to full exhaustion) was estimated. As comparison bemytele drug has
been chosen, a stimulator of physical functions (Mashkovsky M. D., 2008). It has
been revealed that ecdysterone, turkesterone and SEP-3 increased duration of
swimming accordingly by 38, 42 and 48 %, while bemytele by 34% in introduction
of phytoecdysteroid substances for 1 hour before the beginning of experiment. In
the experimental part of the work and some of our last publications (Syrov V. N. et
al., 2008) it is shown that this effect of phytoecdysteroids is connected with
optimising influence on carbohydrate-phosphoric exchange, condition of
oxidation-regenerative potential of myocytes and activation of myofibrillar
proteins synthesis, i.e. their adaptogenic effect is explained by the influence on
metabolic processes in organism. Therefore, no wonder that phytoecdysteroids are
capable at the expense of adaptation of organism to adverse conditions of
environment, not only to stimulate working capacity, but also to accelerate its
restoration after exhausting muscular loadings: at control animals it was restored in
48 hours, SEP-3 reduced this period up to 16 hours, the effect of bemytele was
much weaker.

I

mmunal was not so efficient in this mattered. In parallel with

working capacity restoration, phytoecdysteroids stimulated the immune response
to RE almost to the level of intact mice, the most active was SEP-3. Bemytele and
immunal conceded to all investigated individual phytoecdysteroid in this aspect
and especially it was done by SEP-3. The latter made most marked effect on
restoration of thymus cellular structure, sharply lowered after physical activity.

The activity of ecdysterone and turkesterone was a little bit lower, but, at the

same time, it exceeded activity of bemytele and immunal. Similar data have been
obtained at calculation of bone marrow cells.

Intensive physical activity reduced quantity of cells in peripheral organs of

immune system. Investigated in these experiences phytoecdysteroids raised
quantity of cells in lymph nodes at the level of bemytele and immunal or even to a
more expressed degree.


background image

Long physical activity reduced quantity of erythrocytes by 1,44 times.

Ecdysterone and turkesterone raised their number, the greatest activity was
increased, as in other cases, it was marked in SEP-3. The influence of bemytele
and immunal on erythrogenesis was weaker. The same regularity was observed in
study of phytoecdysteroids influence on leukopoiesis against the background of
physical activity.

Long swimming was accompanied by almost double decrease of antibodies

titre in RE immunization. Ecdysterone, turkesterone and SEP-3 promoted
restoration of the immune response in a greater degree. The activity of bemytele
conceded phytoecdysteroids, immunal acted at the level of individual
phytoecdysteroids.

One of the extremely adverse factors of environment that make negative

influence on all functions of organism is radioactive poisoning. In this case, the
immune system suffers greatly. Therefore, having revealed marked
immunostimulative effect of phytoecdysteroids both in norm and in conditions of

67

stress when their effect was accompanied by the increase of adaptable organism

possibilities, we have considered it practical to study their manifestations of
immunotropic effects in animals subjected to irradiation(in combination with
antiradiation one). Thereupon, it would be desirable to single out one of the
requirements put forth to modern drugs, used in this area that consists in the fact
that they did not reduce working capacity and physical endurance of organism.
Taking into account the data obtained and described above, ecdysteroid containing
drugs meet this requirement. The white mice irradiated with sublethal dose of 5 gr
have been used in our experiments, in the course of study of the influence of
phytoecdysteroids on radiation sickness flow.

It has been established that phytoecdysteroids reliably increased life

expectancy of animals and reduced lethality. The most active drug was SEP-3.
Immunal conceded phytoecdysteroids. Weight of the survived animals in
experimented group reliably exceeded weight of those which were in the control
group. The observable effect can be connected both with adaptogenic properties of
phytoecdysteroids and with their ability to stimulate erythropoiesis and
leukopoiesis.

Despite deep immunodeficiency caused by irradiation, phytoecdysteroids

corrected immune response to RE. In intact animals, the irradiation reduced
quantity of AFC in spleen by 28,8 times and by 4,75 on 1 million splenocytes.
Introduction of phytoecdysteroids reliably raised level of the immune response:
quantity of AFC increased in spleen by 2,24-4,5 times, the maximum activity was
observed in SEP-3. Immunostimulation has been expressed less at calculation of
AFC on 1 million splenocytes, but by both criteria activity SEP-3 was higher than
that of immunal.

I

rradiation reliably reduced quantity of cells in immunity organs,

phytoecdysteroids effectively raised their number in thymus and bone marrow.
Even more expressed abscopal effect of irradiation influenced on peripheral bodies


background image

of immune system: in spleen the number of cells decreased by 6 times, in
peripheral lymph nodes by 3.2 times. Phytoecdysteroids reliably raised number of
cells in both spleen and lymph nodes. The maximum activity exceeded immunal
and in this case it was defined in SEP-3. Phytoecdysteroids reliably strengthened
erythropoiesis and leukopoiesis, sharply lowered in radiation damage.

Immunostimulative activity of phytoecdysteroids (their cumulative drugs) in

the conditions of irradiation was considerably shown in their ability to raise titre of
antibodies to RE in the irradiated mice. Thus, phytoecdysteroids are of interest as
potential radio protective drugs.

In our opinion, great attention of possibility of the investigated compounds to

correct malfunctions of the immune status against caused experimental pathology
of liver was considered as Uzbekistan belongs to regions, endemic on hepatitis and
their use in complex therapy of drugs possessing immunostimulatory effect can
optimise treatment of this category of patients as the role of immune system in
processes of regeneration of liver is now well-grounded. In the model of sharp
toxic hepatitis caused by four-chloride carbon, sharp decrease in number of AFC in
spleen has been observed. Both individual phytoecdysteroids and cumulative

68

ecdysteroid containing drugs, investigated in this case considerably raised this
indicator: by 2,2-2,5 and 3,0-3,85 times respectively, while immunal raised this
indicator by 3,4 times.

Phytoecdysteroids at hepatitis, as well as in other cases, raised sharply

lowered number of cells in thymus and bone marrow, restored erythrogenesis and
leukopoiesis. According to these indicators, the activity of SEP-3 outperformed
other phytoecdysteroids and was higher or at the same level of immunal.

Accurate correlation between normalizing influence of the investigated

compounds (ecdysteroids from Silene viridiflora have been considered in details
by way of the example) on metabolic-functional condition of liver in animals with
toxic hepatitis and their ability to restore the immune status of organism has been
observed. It has been definitely shown that after introduction CCl

4

in rats, along

with the development of signs of secondary immunodeficient conditions, increase
of activity АlАТ, АsАТ, APh in blood serum, decrease in general albumen,
increase of the content of general and direct bilirubin have also been observed. The
carbohydrate reserve considerably decreased and processes of peroxidation of lipid
directly in liver tissue sharply raised. Thus, decrease in the content of bile acids,
cholesterol and bilirubin in bile has been noted. Introduction of the investigated
ecdysteroid containing drug reliably improved the analyzed indicators: activity of
hepatic ferments, concentration of general and direct bilirubin decreased, the
content of general albumen raised and bile composition was normalized, i.e. the
drug practically removed hepatotoxic influence of four-chloride carbon, not
conceding widely applied hepatoprotectors - legalone. Thus, accurate correlation in
animals with liver damage of secondary immunodeficiency was marked. Not only
stimulation of antidiv formation was observed, but also proliferative properties of
cells in spleen; reliable increase of cumulative of cells in thymus, bone marrow and


background image

lymph nodes was also marked. Immunological indicators were not completely
restored, but positive changes had reliable character. In addition to the
abovementioned fact about normalizing effect ecdysteroid containing drugs on
immune processes in organism can serve and the data obtained subsequently in
clinic in their use for treatment of chronic virus hepatitis B, when it was
established that in this case, the increase in quantity of T-lymphocytes (CD3

+

), T

helpers (CD4

+

), cytotoxic T-lymphocytes (CD8

+

), natural killers (CD16

+

) and

also phagocytic activity of neutrophils (Syrov V. N., Khushbaktova Z. A., Komarin
A. S., 2004) was observed. All this convincingly testifies that phytoecdysteroids
are capable to restore effectively the affected immune status of organism at
hepatitis and simultaneously to improve clinic-biochemical indicators reflecting
condition of hepatotobylear systems.

Another serious regional pathology is anemia. In this connection, it was also

represented to be practical to define ability of phytoecdysteroids not only to correct
malfunctions of immune processes in organism at anemia more accurately, but
simultaneously render antianemic effect as well. We have used model of anaemic
condition in mice, after introduction of phenylhydrazine.

Besides, it is shown in the work by (Lazareva G. A et al., 2002) that

introduction of phenylhydrazine in animal oppresses development of humoral

69

immune response and hypersensitivity of slowed type. Therefore, in this case,

checking phytoecdysteroids as potential immunocorrectors would allow not only to
characterize presence of immunostimulatory properties in them, but also to
understand the mechanism of effect of these compounds on immune system more
deeply.

It is established that against the background of haemolytic anemia, quantity of

AFC in spleen of mice decreased by 3,5 times. Phytoecdysteroids raised this
indicator by 2,3-3,14 times, the maximum activity was defined in cumulative
ecdysteroid containing drugs.

The haemolitic anemia is accompanied by reliable decrease in quantity of

cells in thymus and bone marrow and increase in spleen. Phytoecdysteroids raised
the lowered quantity of cells in thymus and bone marrow and reduced in spleen,
the greatest activity was shown in SEP-3. In mesenteric lymph nodes of mice with
anemia, number of cells decreased and it reliably rose under the influence of SEP
3, almost reaching the test objective level.

According to the ability to stimulate erythrogenesis on this model, all

phytoecdysteroids did not concede or outperformed immunal. They rendered
similar effect on leukopoiesis. The haemolitic anemia was characterized by
inhibition of humoral response to RE, phytoecdysteroids reliably raised level of
antibodies. The ability of phytoecdysteroids to stimulate hemopoiesis including
adverse background of radiating damage and sharp toxic hepatitis, Romanov A.N.,
(2005) about stimulation hemopoiesis in sick people with stomach ulcer and
duodenal gut complicated by bleeding.

Thus, results of the conducted researches show that both individual and


background image

cumulative ecdysteroid containing drugs render marked immunostimulative effect.
On the basis of the findings, it is connected with strengthening of processes of
intercellular cooperation and the subsequent synthesis of the whole cascade of
cytokines, involving heterogeneous population of cells (T-helpers of 1st and 2nd
types), B-lymphocytes and other cells in the immune response, strengthening not
only lymphopoiesis, but erythrogenesis and leukopoiesis at the secondary
immunodeficiencies caused by stress, irradiation, sharp toxic hepatitis and anemia.

Summarizing the obtained data, it is possible to conclude that

phytoecdysteroids (both individual compounds and cumulative ecdysteroid
containing drugs) are quite effective stimulators of immune processes in organism.
At absolutely unidirectional effect in the relation to immuno-and haemocorrections
of phytoecdysteroids with referens-drugs T-activin and immunal thrust forward
some of the investigated substances (ecdysterone, turkesterone and cumulative
ecdysteroid containing drugs from

Silene viridiflora, Silene brahuica

and

especially

Ajuga turkestanica

) either did not concede or had an evident edge on

manifestations of the effect that was especially accurately shown at modelling of
secondary immunodeficiency conditions. In principle, a good immunostimulating
effect was observed by us and the total ecdysteroids drug isolated from

Rhapontium

intergifolium

, containing α-ecdysone, 24 (20)-degidromakisteron, ecdysterone, А

ingesterone, etc. in the structure. But, considering the absence of advantages
before other cumulative ecdysteroid containing drugs and rather small

70

stocks of this plant in the nature, deep study of this was not conducted in the

present research.

In the fifth chapter "

Pharmaco-toxicological characteristics of

phytoecdysteroidogenesis drugs

" shows that individual and phytoecdysteroids

and their total used in our experiments did not show toxic properties prolonged
administration (LD

50

for the majority of them> 7000 mg/kg), did not put negative

influence on arterial pressure and breath and had small tonic effect. All the above
mentioned gives prospect of use of the drugs containing phytoecdysteroids, as
new, effective immunomodulatory drugs. Therefore, the results obtained, in the
course of work, should be considered in both application of already known
ecdysteroid containing drugs in medical practice and biologically active additives
under various indications and in the development of new medical products on their
basis.

CONCLUSION

1. Phytoecdysteroids (individual compounds and cumulative ecdysteroid

containing drugs) show in organism of mammals (mouse, rat, hamsters) and birds
(chickens) as in norm, and especially in various pathological conditions, marked
immunostimulative effect. Under their influence, the process of primary antidiv
formation, shown by increase of number of AFC in spleen in response to
immunization by ram erythrocyte is amplified, raises titre of antibodies in blood,


background image

phagocytosis is activated, cellularity of the central and peripheral bodies of
immunity is increased, erythropoiesis and leukopoiesis is stimulated, proliferative
potential of haematopoietic stem cells in spleen of mice is raised.

2. Among investigated individual phytoecdysteroids immunostimulative

activity increased in the direction: 2-

desoxi-

α

-ecdysone

<

α

-

ecdysone<A

integristerone<A and B syleneosides<ecdysterone <turkesterone. The greatest
activity was shown by cumulative ecdysteroid containing drugs extracted from

Silene viridiflora, Silene brahuica

and especially

Ajuga turkestanica

. Most active

of them (ecdysterone, turkesterone and cumulative ecdysteroid containing drug
from

Ajuga turkestanica

) on manifestations of the immunostimulatory effect did

not concede known immunomodulatory drugs: T-activin and immunal, or even
outperformed them in their activity.

3. The most accurate immunostimulative effect of phytoecdysteroids is

marked at their introduction at the beginning and in the height of productive phase,
i.e. at the moment of greatest protein synthesis activity of plasmatic cells. Their
effect can be considered not only at the expense of increase in number of AFC and
raised development of antibodies in response to antigene stimulation, but also at
the expense of inclusion in the process of antidiv formation of reserve "mature"
antidiv producers. One more side of phytoecdysteroids effect, characterising
them as significant immunotropic drugs is the ability to cancel phenomenon of
antigenes competition at consecutive immunization of animals by horse and ram
erythrocytes.

71

4. Conducted histomorphological analysis of immunity central div tissue in

mice after introduction of phytoecdysteroids in them (it is considered on the
example of ecdysterone а) has shown that substantial growth in proliferation of
thymus cells in this case has been observed, thus the proliferation index (the
relation apoptotic index to mitotic) shows high speed of updating of thymic
epithelian cells and thymocytes in this div, keeps microcirculation in it, causes
activation of organ-specific pools of resident macrophages.

5. In stress influence on organism of animals (long immobilization in

inconvenient pose, swimming down to the limit) under the effect of
phytoecdysteroids (their cumulative drugs) not only restoration of sharply lowered
indicators of immunity condition, but also considerable increase of its adaptable
possibilities is marked, that leads to reduction in exhaustion, increase of
transferable physical activities, acceleration of processes of restoration underlie
optimisation of biochemical reactions course in organism, directed on homeostasis
content of energy production.

6. Introduction of phytoecdysteroids in animals with the secondary

immunodeficiency that develops against the background of CCl4-hepatitis, shows
the obvious tendency to restoration of the immune status of organism, renders
expressed hepatoprotective action: eliminates phenomena of hypoproteinemia,
syndrome cytolysishepatocytes and cholestasis, normalizes pigmentary exchange,


background image

restores glycogen synthesis liver function, inhibits processes peroxidation of lipids,
improves process of secretion of bile and its chemical compound.

7. Phytoecdysteroids quite effectively restore sharply oppressed at radiation

sickness of animals functional indicators and quantitative characteristics defining
the immune status of animals, increase their survival rate and life expectancy after
cumulative irradiation, accelerate postbeam restoration erythropoiesis and
leukopoiesis, promote repopulation of thymus cells, bone marrow, spleen and
lymph nodes.

8. Phytoecdysteroids in the conditions of toxic anemia caused by

phenylhydrazine, accompanied by decrease in immunological reactivity of
organism, considerably reduce manifestations of changes of immunological
functions (raise number of AFC in spleen and titre of antibodies in blood, promote
normalization of the content of cells in thymus, bone marrow, spleen and lymph
nodes), stimulate hemopoiesis.

9. Phytoecdysteroids (cumulative ecdysteroid containing drugs) as

immunoactive drugs possessing protective effect on organism and not showing
toxic effects, represent considerable interest as perspective, considerably effective
immunomodulatory drugs.

72

73

ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙҲАТИ

СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ

LIST OF PUBLISHED WORKS

I бўлим (I часть; I part)

1. Шахмурова Г.А., Сыров В.Н., Батырбеков А.А.

Иммунобиологические свойства фитоэкдистероидов. Монография. –Т.: «Fan
va texnologiya». 2016. 176 с.

2. Шахмурова Г.А., Джахангирова М.А., Батырбеков А.А., Сыров В.В.

К

оценке

адаптогенного

и

иммунотропного

действия

суммы

фитоэкдистероидов из Silene viridiflora // Доклады Академии Наук РУз.
2004. - №5. - C.55-58. (03.00.00; №6).

3. Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидных препаратов на

иммуногенез при лучевой болезни // Узбекский биологический журнал. -
2005.- №1. - С.3-5. (03.00.00; №5).

4. Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидных веществ на

иммунную и кроветворную системы мышей // Доклады Академии Наук РУз.
2005. - №5. - C.64-66. (03.00.00; №6).


background image

5. Шахмурова Г.А. Коррекция иммунодефицита при гемолитической

анемии с помощью фитоэкдистероидов // Узбекский биологический журнал.
2006. -№3.- С.9-12. (03.00.00; №5).

6. Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидов на иммунологическую

реактивность у разных видов животных // Вестник Каракалпакского
отделения АН РУз. - 2006. -№4. - С.36-37. (03.00.00; №10).

7. Шахмурова Г.А. О радиозащитных свойствах фитоэкдистероидов и

циклоартановых гликозидов // Вестник Каракалпакского отделения
Академии наук Республики Узбекистан. – Нукус. - 2008. - №1. - С.31-33.
(03.00.00; №10).

8. Сыров В.Н., Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А. Влияние

фитоэкдистероидов и бемитила на функциональные, метаболические и
иммунобиологические показатели работоспособности в эксперименте //
Журнал Экспериментальная и клиническая фармакология. – Москва, 2008. -
Том 71. - №5.- С.40-43.(15.00.00; №10).

9. Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидов на иммунный ответ

при стрессе в эксперименте Вестник Каракалпакского отделения Академии
наук Республики Узбекистан. – Нукус, 2009. - №3. - С.65-67. (03.00.00;
№10).

10. Сыров В.Н., Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А. Сравнительная

оценка влияния экдистена и кавергала на процесс адаптации к
прерывистому действию высотной гипоксии // Узбекский биологический
журнал. - 2009.- №3.- С.11-14. (03.00.00; №5).

11. Шахмурова Г.А., Царук А.В., Хушбактова З.А., Сыров В.Н.,

Батырбеков А.А. К оценке иммунотропного действия циклоартанового

74

гликозида аскендозида D // Журнал теоретической и клинической
медицины. – Ташкент, 2009. - №5.- С.15-18. (03.00.00; №4). 12. Shakhmurova
G.A., Syrov V.N., Khushbaktova Z.A. Immunomodulating and antistress activity
of ecdysterone and turkesterone under immobilization-induced stress conditions
in mice // Pharmaceutical Chemistry Journal. 2010. Т. 44. - № 1. - С. 7-9.
(№11.Springer. IF - 0.461). 13. Шахмурова Г.А., Хушбакова З.А., Сыров В.Н..
К оценке гепатопротекторного и иммунокорригирующего действия суммы
фитоэкдистероидов из

Silene viridiflora

у экспериментальных животных,

пораженных тетрахлорметаном // Узбекский биологический журнал. 2010. -
№ 5. – С.5-8. (03.00.00; №5).

14. Шахмурова Г.А., Мамадалиева Н.З., Жанибеков А.А., Сыров В.Н.

Влияние суммарного экдистероидного препарата из

Silene viridiflora

на

индуктивную и продуктивную фазу иммунного ответа // Доклады Академии
Наук РУз. - 2011. - №3. – С.92-94. (03.00.00; №6).

15. Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А., Сыров В.Н., Батырбеков А.А.

Влияние суммарного экдистероидсодержащего препарата из

Rhaponticum

integrifolium

на некоторые иммунологические и гематологические


background image

показатели у экспериментальных животных //Вестник Каракалпакского
отделения Академии наук Республики Узбекистан. – Нукус, 2012. - №2. -
С.48-49. (03.00.00; №10).

16. Shakhmurova G.A., Mamadalieva N.Z., Zhanibekov A.A.,

Khushbaktova Z.A., Syrov V.N. Effect of total ecdysteroid preparation from
Silene viridiflora on the immune state of experimental animals under normal and
secondary immunodeficiency conditions //Pharmaceutical Chemistry Journal.
2012. Т. 46. - № 4. С. 222-224. (№11.Springer. IF - 0.461).

17. Шахмурова Г.А.. Батырбеков А.А., Эгамова Ф.Р., Хушбактова З.А.,

Сыров В.Н. Экспериментальная оценка иммунотропного действия
суммарных экдистероидсодержащих препаратов из

Silene brahuica

и

Ajuga

turkestanica

// Иммунология. Журнал. Москва, 2013. - Том 34, №1. - С.24-27.

(14.00.00; №54).

II бўлим (II часть; II part)

18. Шахмурова Г.А. Влияние некоторых фитоэкдистероидных веществ

на иммуногенез // Биология - наука XXI века. 10-я Пущинская
школа-конференция молодых ученых. 17-21 апреля 2006 года. Сборник
тезисов.- Пущино. 2006 - С.175-176.

19. Сыров В.Н., Царук А.В., Хушбактова З.А. Шахмурова Г.А.

Фитоэкдистероиды, витастероиды и циклоартановые гликозиды –
перспективные классы природных веществ для разработки на их основе
медикаментозных средств // XIII российский национальный конгресс
«Человек и лекарство». Сборник материалов конгресса (тезисы докладов).
3-7 апреля 2006г. Москва. 2006. –С.593.

20. Шахмурова Г.А. Коррекция иммунологических и гематологических

показателей при лучевой болезни с помощью

75

фитоэкдистероидных веществ // V конференция иммунологов Урала

«Актуальные вопросы фундаментальной и клинической аллергологии и
иммунологии» (материалы конференции). 30 октября – 1 ноября 2006 г.
Оренбург, 2006. - С.133.

21. Шахмурова Г.А., Кушакова Д.А. Иммуномодулирующая активность

циклоартанового гликозида (Аскендозида Д) на иммуногенез разных видов
животных // Актуальные проблемы биологии, экологии и почвоведения.
Республиканская научно-практическая конференция. Сборник тезисов
докладов. 17-18 ноября 2006 г. Ташкент, 2006. - С.167-168.

22. Сыров В.Н, Осипова С.О., Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А.,

Исламова

Ж.И..

Экспериментально-клиническая

оценка

иммуномодулирующих свойств экдистена //Труды VIII Конгресса
«Современные

проблемы

аллергологии,

иммунологии

и

иммунофармакологии» (27-29 июня 2007 г., Москва). Российский
аллергологический журнал. – 2007. - №3.- Приложение 1. - С. 413.

23. Шахмурова Г.А. Влияние некоторых фенольных соединений на


background image

метаболическую функцию печени в эксперименте //Современные проблемы
физиологии

и

биофизики.

Материалы

республиканской научной

конференции (24-25 октября 2007). Ташкент, 2007. С.157-158.

24. Шахмурова Г.А. Коррекция вторичных иммунодефицитов

фенольными соединениями в эксперименте // Современные проблемы
физиологии

и

биофизики.

Материалы

республиканской научной

конференции (24-25 октября 2007). Ташкент, 2007.- С.159-160.

25. Шахмурова Г.А. Некоторые аспекты фитоэкдистероидов на

иммуногенез // Биология - наука XXI века. 11-я Пущинская школа
конференция молодых ученых. 29 октября -2 ноября 2007 года. Сборник
тезисов.- Пущино, 2007 - С.291.

26. Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А. Сыров В.Н. Влияние

фитоэкдистероидов на систему глютатиона в печени крыс при острой
гипоксии // Практическая фитотерапия. Журнал. –Москва, 2008 - №3.- С.5-8.

27. Шахмурова Г.А., Царук А.В., Хушбактова З.А., Сыров В.Н.,

Захидова Л.Т., Исаев М.И. Некоторые аспекты иммуномодулирующего
действия аскендозида Д в норме и при различных иммунодефицитных
состояниях // Актуальные проблемы химии природных соединений.
Сборник тезисов. 18-19 марта 2009 г. Ташкент, 2009. - С.173.

28. Сыров В.Н., Чермных Н.С., Шахмурова Г.А. , Хушбактова З.А.
Результаты исследования радиопротекторных свойств экдистена в

сравнении с метандростенолом // Актуальные проблемы химии природных

соединений. Сборник тезисов. 18-19 марта 2009 г. Ташкент, 2009.- С.334. 29.

Сыров В.Н., Исламова Ж.И., Хушбактова З.А., Царук А.В., Шахмурова Г.А.,

Эгамова Ф., Осипова С.О. Возможности фармакокоррекции

экдистероид-содержащими препаратами патологических изменений

организма в неблагоприятных экологических условиях // Вестник «Тинбо».

Материалы III республиканского научно-практического семинара

76

«Достижения и перспективы развития в области биоразнообразий и
биотехнологий в Узбекистане». Т.2010. -№2. - С.77-83.

30. Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидных соединений на

иммуногенез при вторичных иммунодефицитных состояниях // Актуальные
проблемы

современной

физиологии

и

биофизики.

Материалы

республиканской научной конференции посвященной 75-летию академика
Ташмухамедова Б.А. (27-28 январь 2010). Т.2010. - С.183-184.

31. Шахмурова Г.А. Влияние веществ на индуктивную и продуктивную

фазу иммунного ответа // Сборник научных трудов. Научно практическая
конференция «Клиническая иммунология, иммуногенетика –
междисциплинарные проблемы» с международным участием, посвященная
25-летию института иммунологии АН Руз (11-12 октября 2010 г). Т.2010. -
С.134.

32. Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидов на конкуренцию


background image

антигенов в иммунном ответе // Биологические науки Казахстана. –
Казахстан,- 2010. - №4. – С.66-69.

33. Сыров В.Н., Шахмурова Г.А.. Хушбактова З.А., Эгамова Ф.Р.,

Осипова

С.И.

Сравнительное

изучение

регулирующего

влияния

экдистероидов и ретаболила на белоксинтезирующие процессы в организме
высших животных // Теоретическая и прикладная экология. Общественно
научный журнал. –Россия, 2012. - №1. - С.13-17.

34. Гильдиева М.С., Абдувалиев А.А., Шахмурова Г.А., Хушбактова

З.А., Сыров В.Н. Влияние экдистена на изменение гистоморфологической
структуры тимуса у мышей линии BAL/c материалы научно-практической
конференции «Интеграция образования, науки и производства в фармации».
Т. 2012. - С.525-527.

35.

Шахмурова

Г.А.,

Сыров

В.Н.

Некоторые

аспекты

иммуностимулирующего действия аюстона в организме экспериментальных
животных // Тенденция развития здравоохранения: методики, проблемы,
достижения: сборник материалов I Международной научно-практической
конференции. - Новосибирск. Издательство НГТУ. - 2012. –С.92-95.

36. Сыров В.Н., Шахмурова Г.А., Эгамова Ф.Р., Исмаилова Г.И.,

Хушбактова З.А. Фитоэкдистероиды как перспективный класс природных
соединений с иммунотропным действием // Актуальные проблемы развития
биоорганической химии. Сборник тезисов международной научной
конференции. 15-16 ноября 2013 г. - Ташкент, 2013. - С.85.

37. Шахмурова Г.А., Абдувалиев А.А., Гильдиева М.С., Хушбактова

З.А., Сыров В.Н. Изменение гистоморфологической структуры тимуса у
мышей линии BALB/с при воздействии экдистеном // ”Tinbo”
Axborotnomasi. - 2013.- №1.- С.184-188.

38. Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидов на процесс

образования антителообразующие клетки в селезенке в ответ на антигенное
воздействие у цыплят // Журнал ТДПУ. Илмий ахборотлари. - 2014. -№1. -
С.84-87.

77

39. Сыров В.Н., Хушбактова З.А., Шахмурова Г.А. Эгамова Ф.Р.,

Сагдуллаев Ш.Ш. К фармакологии эксумида - экдистероидсодержащего
препарата из живучки туркестанской // Химия и фармакология
растительных веществ. Всероссийская научная конференция. 4-6 июня 2014
г. Сыктывкар. 2014.- С.195-197.

40. Shakxmurova G.A.The influence of phytoecdisteroids to immune

genesis in the different species of animals and birds // European Journal of
Biomedical and Life Sciences. «East West» Association for Advanced Studies
and Higher Education GmbH. Austia, Viena. - 2015. - №2- Р. 75-79.

41. Шахмурова Г.А. Эффект фитоэкдистероидов на корреляционные

взаимосвязи в иммунной системе при вторичных иммунодефицитах //
Республиканская научно-практическая конференция «Новые технологии в


background image

диагностике, лечении и реабилитации больных терапевтическими
заболеваниями». Терапевтический вестник Узбекистана. Научно
практический журнал. 2015. - №3. - С.161-162.

42. Шахмурова Г.А., Сыров В.Н., Батырбеков А.А . Эффект фитоэк

дистероидов на иммуногенез у разных видов животных и птиц // Материалы
международной научно-практической конференции. Современные
проблемы аллергологии, иммунологии и геномных технологий. 18-19
сентября 2015 г. Журнал теоретической и клинической медицины. - 2015. -
№4. - С.272-273.

43. Shakhmurova G.A, Sirov V.N, Batirbekov A.A. Phytoecdysteroids as

promising immune stimulating agent /European Research: Innovation in Science,
Education and Technology. ХXI international scientific and practical conference
// European research № 10 (21). United Kingdom, London, 28-29 October 2016.
– P.88-90.

78

Автореферат «Nazariy va klinik tibbiyot jurnali» таҳририятида

таҳрирдан ўтказилди


background image

79

Босишга руҳсат этилди: 21.11.2016

Бичими 60х84 1/8. «Times Uz» гарнитураси. Офсет усулида босилди.

Шартли босма табоғи 4.5 нашр босма табоғи 4.5. Тиражи 100.

Буюртма: № 35


background image

«Top Image Media» босмаҳонасида чоп этилди.

Тошкент шаҳри, Я. Ғуломов кўчаси, 74 уй.

80

Bibliografik manbalar

Шахмурова Г.А., Сыров В.Н., Батырбеков А.А. Иммунобиологические свойства фитоэкдистероидов. Монография. -Т.: «Fan va texnologiya». 2016. 176 с.

Шахмурова Г.А., Джахангирова М.А., Батырбеков А.А., Сыров В.В. К оценке адаптогенного и иммунотропного действия суммы фитоэкдистероидов из Silcne viridiflora // Доклады Академии Наук РУз.2004.- №5. - С.55-58. (03.00.00; №6).

Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидных препаратов на иммуногенез при лучевой болезни И Узбекский биологический журнал. -2005.- №1. - С.3-5. (03.00.00; №5).

Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидных веществ на иммунную и кроветворную системы мышей // Доклады Академии Наук РУз. 2005.- №5. - С.64-66. (03.00.00; №6).

Шахмурова Г.А. Коррекция иммунодефицита при гемолитической анемии с помощью фитоэкдистероидов // Узбекский биологический журнал.2006.-№3,- С.9-12. (03.00.00; №5).

Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидов на иммунологическую реактивность у разных видов животных // Вестник Каракалпакского отделения АН РУз. - 2006. -№4. - С.36-37. (03.00.00; №10).

Шахмурова Г.А. О радиозащитных свойствах фитоэкдистероидов и циклоартановых гликозидов И Вестник Каракалпакского отделения Академии наук Республики Узбекистан. - Нукус. - 2008. - №1. - С.31-33. (03.00.00; №10).

Сыров В.Н., Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А. Влияние фитоэкдистероидов и бемитила на функциональные, метаболические и иммунобиологические показатели работоспособности в эксперименте // Журнал Экспериментальная и клиническая фармакология. - Москва, 2008. -Том 71. - №5,- С.40-43.(15.00.00; №10).

Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидов на иммунный ответ при стрессе в эксперименте Вестник Каракалпакского отделения Академии наук Республики Узбекистан. - Нукус, 2009. - №3. - С.65-67. (03.00.00; №10).

Сыров В.Н., Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А. Сравнительная оценка влияния экдистена и кавергала на процесс адаптации к прерывистому действию высотной гипоксии // Узбекский биологический журнал. - 2009.- №3,- С. 11-14. (03.00.00; №5).

Шахмурова Г.А., Царук А.В., Хушбактова З.А., Сыров В.Н., Батырбеков А.А. К оценке иммунотропного действия циклоартанового гликозида аскендозида D // Журнал теоретической и клинической медицины. - Ташкент, 2009. - №5,- С. 15-18. (03.00.00; №4).

Shakhmurova G.A., Syrov V.N., Khushbaktova Z.A. Immunomodulating and antistrcss activity of ecdysteronc and turkcstcronc under immobilization-induced stress conditions in mice // Pharmaceutical Chemistry Journal. 2010. T. 44. - № 1. - C. 7-9. (№11.Springer. IF - 0.461).

Шахмурова Г.А., Хушбакова 3.A., Сыров B.H.. К оценке гепатопротекторного и иммунокорригирующего действия суммы фитоэкдистероидов из Silene viridiflora у экспериментальных животных, пораженных тетрахлорметаном // Узбекский биологический журнал. 2010. -№5.-С.5-8. (03.00.00; №5).

Шахмурова Г.А., Мамадалиева Н.З., Жанибеков А.А., Сыров В.Н. Влияние суммарного экдистероидного препарата из Silene viridiflora на индуктивную и продуктивную фазу иммунного ответа // Доклады Академии Наук РУз. - 2011. - №3. - С.92-94. (03.00.00; №6).

Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А., Сыров В.Н., Батырбеков А.А. Влияние суммарного экдистероидсодержащего препарата из Rhaponticum integrifoliwn на некоторые иммунологические и гематологические показатели у экспериментальных животных //Вестник Каракалпакского отделения Академии наук Республики Узбекистан. - Нукус, 2012. - №2. -С.48-49. (03.00.00; №10).

Shakhmurova G.A., Mamadalicva N.Z., Zhanibckov A.A., Khushbaktova Z.A., Syrov V.N. Effect of total ecdysteroid preparation from Silene viridiflora on the immune state of experimental animals under normal and secondary immunodeficiency conditions //Pharmaceutical Chemistry Journal. 2012. T. 46. - № 4. C. 222-224. (№11.Springer. IF - 0.461).

Шахмурова Г.А.. Батырбеков А.А., Эгамова Ф.Р., Хушбактова 3.A., Сыров B.H. Экспериментальная оценка иммунотропного действия суммарных экдистероидсодержащих препаратов из Silene brahuica и Ajuga turkestanica И Иммунология. Журнал. Москва, 2013. - Том 34, №1. - С.24-27. (14.00.00; №54).

Шахмурова Г.А. Влияние некоторых фитоэкдистероидных веществ на иммуногенез И Биология - наука XXI века. 10-я Пущинская школа-конференция молодых ученых. 17-21 апреля 2006 года. Сборник тезисов.- Пущино. 2006 - С. 175-176.

Сыров В.Н., Царук А.В., Хушбактова З.А. Шахмурова Г.А. Фитоэкдистероиды, витастероиды и циклоартановые гликозиды -перспективные классы природных веществ для разработки на их основе медикаментозных средств // XIII российский национальный конгресс «Человек и лекарство». Сборник материалов конгресса (тезисы докладов). 3-7 апреля 2006г. Москва. 2006. -С.593.

Шахмурова Г.А. Коррекция иммунологических и гематологических показателей при лучевой болезни с помощью фитоэкдистероидных веществ // V конференция иммунологов Урала «Актуальные вопросы фундаментальной и клинической аллергологии и иммунологии» (материалы конференции). 30 октября - 1 ноября 2006 г. Оренбург, 2006. - С. 133.

Шахмурова Г.А., Кушакова Д.А. Иммуномодулирующая активность циклоартанового гликозида (Аскендозида Д) на иммуногенез разных видов животных И Актуальные проблемы биологии, экологии и почвоведения. Республиканская научно-практическая конференция. Сборник тезисов докладов. 17-18 ноября 2006 г. Ташкент, 2006. - С.167-168.

Сыров В.Н, Осипова С.О., Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А., Исламова Ж.И.. Экспериментально-клиническая оценка иммуномодулирующих свойств экдистена //Труды VIII Конгресса «Современные проблемы аллергологии, иммунологии и иммунофармакологии» (27-29 июня 2007 г., Москва). Российский аллергологический журнал. - 2007. - №3,- Приложение 1. - С. 413.

Шахмурова Г.А. Влияние некоторых фенольных соединений на метаболическую функцию печени в эксперименте //Современные проблемы физиологии и биофизики. Материалы республиканской научной конференции (24-25 октября 2007). Ташкент, 2007. С. 157-158.

Шахмурова Г.А. Коррекция вторичных иммунодефицитов фенольными соединениями в эксперименте И Современные проблемы физиологии и биофизики. Материалы республиканской научной конференции (24-25 октября 2007). Ташкент, 2007,- С.159-160.

Шахмурова Г.А. Некоторые аспекты фитоэкдистероидов на иммуногенез И Биология - наука XXI века. 11-я Пущинская школа-конференция молодых ученых. 29 октября -2 ноября 2007 года. Сборник тезисов.- Пущино, 2007 - С.291.

Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А. Сыров В.Н. Влияние фитоэкдистероидов на систему глютатиона в печени крыс при острой гипоксии // Практическая фитотерапия. Журнал. -Москва, 2008 - №3,- С.5-8.

Шахмурова Г.А., Царук А.В., Хушбактова З.А., Сыров В.Н., Захидова Л.Т., Исаев М.И. Некоторые аспекты иммуномодулирующего действия аскендозида Д в норме и при различных иммунодефицитных состояниях И Актуальные проблемы химии природных соединений. Сборник тезисов. 18-19 марта 2009 г. Ташкент, 2009. - С.173.

Сыров В.Н., Чермных Н.С., Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А. Результаты исследования радиопротекторных свойств экдистена в сравнении с метандростенолом // Актуальные проблемы химии природных соединений. Сборник тезисов. 18-19 марта 2009 г. Ташкент, 2009,- С.334.

Сыров В.Н., Исламова Ж.И., Хушбактова З.А., Царук А.В., Шахмурова Г.А., Эгамова Ф., Осипова С.О. Возможности фармакокоррекции экдистероид-содержащими препаратами патологических изменений организма в неблагоприятных экологических условиях // Вестник «Тинбо». Материалы III республиканского научно-практического семинара «Достижения и перспективы развития в области биоразнообразий и биотехнологий в Узбекистане». Т.2010. -№2. - С.77-83.

Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидных соединений на иммуногенез при вторичных иммунодефицитных состояниях // Актуальные проблемы современной физиологии и биофизики. Материалы республиканской научной конференции посвященной 75-летию академика Ташмухамедова Б.А. (27-28 январь 2010). Т.2010. - С.183-184.

Шахмурова Г.А. Влияние веществ на индуктивную и продуктивную фазу иммунного ответа // Сборник научных трудов. Научно-практическая конференция «Клиническая иммунология, иммуногенетика -междисциплинарные проблемы» с международным участием, посвященная 25-летию института иммунологии АН Руз (11-12 октября 2010 г). Т.2010. -С. 134.

Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидов на конкуренцию антигенов в иммунном ответе // Биологические науки Казахстана. -Казахстан,- 2010. - №4. - С.66-69.

Сыров В.Н., Шахмурова Г.А.. Хушбактова З.А., Эгамова Ф.Р., Осипова С.И. Сравнительное изучение регулирующего влияния экдистероидов и ретаболила на белоксинтезирующие процессы в организме высших животных // Теоретическая и прикладная экология. Общественнонаучный журнал. -Россия, 2012. - №1. - С. 13-17.

Гильдиева М.С., Абдувалиев А.А., Шахмурова Г.А., Хушбактова З.А., Сыров В.Н. Влияние экдистена на изменение гистоморфологической структуры тимуса у мышей линии BAL/c материалы научно-практической конференции «Интеграция образования, науки и производства в фармации». Т. 2012. - С.525-527.

Шахмурова Г.А., Сыров В.Н. Некоторые аспекты иммуностимулирующего действия аюстона в организме экспериментальных животных И Тенденция развития здравоохранения: методики, проблемы, достижения: сборник материалов I Международной научно-практической конференции. - Новосибирск. Издательство НГТУ. - 2012. -С.92-95.

Сыров В.Н., Шахмурова Г.А., Эгамова Ф.Р., Исмаилова Г.И., Хушбактова З.А. Фитоэкдистероиды как перспективный класс природных соединений с иммунотропным действием // Актуальные проблемы развития биоорганической химии. Сборник тезисов международной научной конференции. 15-16 ноября 2013 г. - Ташкент, 2013. - С.85.

Шахмурова Г.А., Абдувалиев А.А., Гильдиева М.С., Хушбактова З.А., Сыров В.Н. Изменение гистоморфологической структуры тимуса у мышей линии BALB/c при воздействии экдистеном // ’’Tinbo” Axborotnomasi. - 2013.- №1,- С. 184-188.

Шахмурова Г.А. Влияние фитоэкдистероидов на процесс образования антителообразующие клетки в селезенке в ответ на антигенное воздействие у цыплят // Журнал ТДПУ. Илмий ахборотлари. - 2014. -№1. -С.84-87.

Сыров В.Н., Хушбактова З.А., Шахмурова Г.А. Эгамова Ф.Р., Сагдуллаев Ш.Ш. К фармакологии эксумида - экдистероидсодержащего препарата из живучки туркестанской И Химия и фармакология растительных веществ. Всероссийская научная конференция. 4-6 июня 2014 г. Сыктывкар. 2014,- С.195-197.

Shakxmurova G.A.The influence of phytoccdisteroids to immune genesis in the different species of animals and birds // European Journal of Biomedical and Life Sciences. «East West» Association for Advanced Studies and Higher Education GmbH. Austia, Vicna. - 2015. - №2- P. 75-79.

Шахмурова Г.А. Эффект фитоэкдистероидов на корреляционные взаимосвязи в иммунной системе при вторичных иммунодефицитах // Республиканская научно-практическая конференция «Новые технологии в диагностике, лечении и реабилитации больных терапевтическими заболеваниями». Терапевтический вестник Узбекистана. Научно-практический журнал. 2015. - №3. - С.161-162.

Шахмурова Г.А., Сыров В.Н., Батырбеков А.А . Эффект фитоэкдистероидов на иммуногенез у разных видов животных и птиц // Материалы международной научно-практической конференции. Современные проблемы аллергологии, иммунологии и геномных технологий. 18-19 сентября 2015 г. Журнал теоретической и клинической медицины. - 2015. -№4. - С.272-273.

Shakhmurova G.A, Sirov V.N, Batirbckov А.А. Phytoecdystcroids as promising immune stimulating agent /European Research: Innovation in Science, Education and Technology. XXI international scientific and practical conference И European research № 10 (21). United Kingdom, London, 28-29 October 2016. - P.88-90.