До и после операционная диспансеризация детей с врожденными пороками сердца

CC BY f
345-351
2
0
Поделиться
Пирназарова, Г., & Тахирова, Р. (2023). До и после операционная диспансеризация детей с врожденными пороками сердца. Журнал биомедицины и практики, 1(3/1), 345–351. https://doi.org/10.26739/2181-9300-2021-3-52
Гулчехра Пирназарова, Ташкентский Педиатрический Медицинский институт

Кафедра факультетской педиатрии

Рохатой Тахирова, Ташкентский Педиатрический Медицинский институт

Кафедра факультетской педиатрии 

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Целью наших исследований явилась определение тактики наблюдения и лечения детей с ВПС до проведения оперативной коррекции порока сердца. Проведено наблюдение 75 детей с врожденными пороками сердца в возрасте от 1 месяца до 10 лет в дооперационный период. Проводились своевременная диагностика и последующее диспансерное наблюдение педиатра, кардиолога и кардиохирурга с регулярным обследованием. Назначение лечения с учетом вида порока и степени сердечной недостаточности, наличия сопутствующей патологии способствуют улучшению состояния ребенка, адаптации и повышению иммунитета, улучшают качество жизни и возможность проведения оперативной коррекции порока. Врожденная патология сердца и магистральных сосудов является актуальной проблемой, требующей наблюдения и лечения с рождения ребенка и на протяжении последующей жизни.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

345

Гулчехра Зумрудовна Пирназарова

Рохатой Норматовна Тахирова

Факультет педиатрияси кафедраси,

Тошкент Педиатрия

Тиббиёт Институти, Ўзбекистон

ЮРАК ТУҒМА НУҚСОНИ БЎЛГАН БЕМОРЛАРДА ЖАРРОХЛИК АМАЛИЁТИДАН

ОЛДИНГИ ВА КЕЙИНГИ ДИСПАНСЕРИЗАЦИЯ ВА ДАВОЛАШ МЕЗОНЛАРИ

For citation: G.Z. Pirnazarova, R.N. Takhirova TACTICS OF SUPERVISION AND TREATMENT
OF CHILDREN WITH CONGENITAL HEART DISEASES Journal of Biomedicine and Practice.
2021, vol. 6, issue 3, pp. 345-351



http://dx.doi.org/10.26739/2181-9300-2021-3-52


АННОТАЦИЯ

Илмий тадқиқотимиз мақсади юрак туғма нуқсони бўлган болаларда жаррохлик

амалиётини ўтказишдан олдинги кузатув ва даволаш усулларини ишлаб чиқиш эди. Кузатув

75 та юрак туғма нуқсони бўлган 1 ойликдан 10 ёшгача болаларда жаррохликдан олдинги
даврида ўтказилган. Уларга замонавий ташхисот усуллари, педиатр, кардиолог ва
кардиохирург диспансер назорати доимий равишда олиб борилган. Юрак туғма нуқсонини
турига, юрак етишмовчилигини даражасига ва қўшимча касалликларини инобатга олган холда
даволаш муолажаларини буюриш бола ахволини анча яхшиланишига , иммунитетини
кўтарилишига, хаётини енгиллашишига ва жаррохлик амалиётини яхши оқибат билан
ўтказилишига ёрдам беради.Юрак ва қон томирларни туғма нуқсонлари долзарб муаммо
бўлиб, болаларни туғилганидан бошлаб кузатиш ва вақтида даволаш муолажаларини олиб
бориш зарурат хисобланади.

Калит сўзлар:

юрак туғма нуқсонлари , замонавий ташхисот,даволаш асосолари,

реабилитацион терапия, жаррохликдан олдинги давр.

Гулчехра Зумрудовна Пирназарова

Рохатой Норматовна Тахирова

Кафедра факультетской педиатрии

Ташкентский Педиатрический

Медицинский институт, Узбекистан

ДО И ПОСЛЕ ОПЕРАЦИОННАЯ ДИСПАНСЕРИЗАЦИЯ ДЕТЕЙ С

ВРОЖДЕННЫМИ ПОРОКАМИ СЕРДЦА



background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

346

АННОТАЦИЯ

Целью наших исследований явилась

о

пределение тактики наблюдения и лечения детей

с ВПС до проведения оперативной коррекции порока сердца. Проведено наблюдение 75 детей
с врожденными пороками сердца в возрасте

от 1 месяца до 10 лет в дооперационный период.

Проводились своевременная диагностика и последующее диспансерное наблюдение педиатра,
кардиолога и кардиохирурга с регулярным обследованием. Назначение лечения с учетом вида
порока и степени сердечной недостаточности, наличия сопутствующей патологии
способствуют улучшению состояния ребенка, адаптации и повышению иммунитета,
улучшают качество жизни и возможность проведения оперативной коррекции порока.
Врожденная патология сердца и магистральных сосудов является актуальной проблемой,
требующей наблюдения и лечения с рождения ребенка и на протяжении последующей жизни.

Ключевые слова:

врожденные порока сердца, своевременная диагностика, принципы

наблюдения, реабилитационная терапия в предоперационный период.

Gulchekhra Zumrudovna Pirnazarova

Rokhatoy Normatovna TAKHIROVA

Department of Faculty Pediatrics of Tashkent

Tashkent Pediatric Medical Institute, Uzbekistan

TACTICS OF SUPERVISION AND TREATMENT OF CHILDREN WITH CONGENITAL

HEART DISEASES

ANNOTATION

The congenital pathology of heart and the main vessels is the actual problem demanding

supervision and treatment since a birth of the child and throughout the subsequent life. Carrying out
of timely diagnostics and the subsequent dispensaire supervision of the pediatrist, the cardiologist
with regular inspection is necessary. Appointment of treatment taking into account a kind of defect
and degree of warm insufficiency, presence of an accompanying pathology promote improvement of
a condition of the child, adaptation and immunity increase, improve quality of a life and possibility
of carrying out of operative correction of defect.

Keywords:

congenital a heart disease, timely diagnostics, supervision principles,

rehabilitation therapy during the preoperative period.

Долзарблиги

. Юрак туғма нуқсонлари болаларда учрайдиган барча касалликлар

орасида энг оғири хисобланиб уни даволаш муаммолари халигача долзарблигича қолмоқда.
Ўз вақтида қилинмаган даво муолажалари болаларни эрта ногирон ёки нобуд бўлишига
сабабчи бўлади. Бундан ташқари кўпгина юрак туғма нуқсонлари юрак ритмини бузилиши,
ўпка гипертензияси, юрак етишмовчилиги, туғма экстракардиал нуқсонлар билан кечганлиги
учун организмда гемодинамикани бузилишига олиб келади ва болалар ҳаётини янада
оғирлаштиради [1, 2,9, 14].

Юрак туғма нуқсонларини биринчи бўлиб, 1971 йилда S. C. Mitchell таърифлаган. Юрак

ва магистрал томирларнинг туғма нуқсони бир ёшгача бўлган болаларнинг 91% холатида
ўлимга олиб келадиган касалликларидан бири хисобланади.

Эпидемиология маълумотларига кўра юрак туғма нуқсонлари хар хил давлатларда 0,6%

дан 2,4% гача барча тирик туғилган болалар ичида учраб туради. Баъзи бир юрак туғма
нуқсонлари ҳаётга зид равишда ривожланса бошқалари гемодинамиканинг чуқур
ўзгаришлари билан боради ва беморнинг ахволини ўта оғирлаштиради, баъзи бир юрак туғма
нуқсонлари эса клиник белгиларсиз хам кечиши мумкин. Юрак ва магистрал томирларнинг
нуқсонли ривожланиш сабаблари турлича.
1)

Хромосом бузилишлар (5-7%)

2)

Генни мутацияси (2-3%)


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

347

3)

Тератоген омиллар (алкоголизм, қизамиқ, касбий хавф омиллари, хомиладорлик даврида
қабул қилинган дори воситалари ва бошқалар) [3,10, 11, 17].

Этиологик омиллардан ташқари юрак туғма нуқсони билан туғилиши мумкин бўлган хавф
омилларига: бола тушиш хавфи, хомиладорликни айниқса биринчи ярмида бўладиган
гестозлар, ўтказилган вирусли инфекциялар, анамнезда олдинги ўлик туғилган болалар,
оилада бошқа юрак туғма нуқсони билан туғилган болалар киради [6, 13,15].

Aммо эмбриогенез ва генетик бузилишига олиб келадиган антенатал даврдаги атроф-

муҳит омиллари юрак нуқсонининг шаклланишига катта таъсир кўрсатади Хромосомал
бўлмаган юрак туғма нуқсонлари 1000 та янги туғилган чақалоққа 6,5 та ҳолатни ташкил этади
[5,7]. Aдабиётларда атроф-муҳит омиллари яхши тавсифланган бўлиб, улар тератоген
таъсирга эга, ҳомиладорликнинг 1 триместрида ўтказилган вирусли инфекциялар; қизилча,
Коксаки вируслари, цитомегаловирус, аденовируслар, токсоплазмоз, микоплазмоз, сифилис
қўзғатувчиларининг таъсири исботланган. Ҳар қандай тана ҳарорати кўтарилиши билан
биринчи триместрда юзага келадиган юқумли касалликлар юрак туғма нуқсонлари
шаклланиш хавфини оширади. Юрак туғма нуқсонлари ва хомила инфекциялари бирикмаси
касалликнинг прогнозини ёмонлаштиради ва кардиожарроҳликдаги ноқулай натижалар хавф
омилидир [19,22,24].

Ҳозирги босқичда оналар омиллари таъсирига кўпроқ эътибор қаратилмоқда. Онада

эндокрин касалликларнинг мавжудлиги: даволанмаган фенилкетонурия, ҳомиладорлик
давридаги қандли диабет касаллик хавфини оширади. Ушбу ҳомиладорликдан олдин онадаги
репродуктив муаммолар: абортлар, болани ўлик туғилиш, бошқа болаларида туғма нуқсонлар
борлиги, ҳомиладорликни сақлаб қолиш учун эндокрин дориларни қабул қиладиган аёлларда
юрак туғма нуқсонлари хавф юқоридир.

Бир қатор муаллифлар спиртли ичимликлар, гиёҳванд моддаларни истеъмол қилиш,

иккала ота-онанинг чекишларига бевосита боғлиқлигини назарда тутадилар. Онанинг
алкоголизми билан кўпинча қоринча ва бўлмача интератриал тўсиқлар нуқсонлари ҳосил
бўлади. Тахминан 30% ҳолларда эмбриофетал алкогол синдроми юзага келади, шундан 30-
49% юрак туғма нуқсонлари ривожланади. Юрак туғма нуқсонлари билан касалланиш холати
кўпроқ онанинг 35 ёшдан катта ва отанинг ёши 45 ёшдан катта шахслар фарзандларида
учрайди. Туғма ривожланиш аномалияларини шакллантиришда муҳим рол, шу жумладан
юрак-қон томир тизимининг, ҳомиладор аёлнинг овқатланишида витаминлар ва минераллар
етишмаслиги ҳам аҳамиятлидир [8]. Бир қатор тадқиқотлар шуни кўрсатдики, ҳомиладорлик
пайтида фолат кислотасини қабул қилиш юрак туғма нуқсонлари ҳосил бўлиш хавфини 28-
40% га камайтиради [4,23,24].

Ўзбекистонимизда хар йили 5000 дан зиёд болада юрак туғма нуқсони аниқланади.

Шулардан фақат 50% гагина юқори малакали ёрдам кўрсатилади, 25% да эса касаллик кеч
ташхисланиши натижасида болалар ҳаётини биринчи йилларида нобуд бўладилар [20,25]. .

Тадқиқот мақсади

. Юрак туғма нуқсони ташхиси қўйилган беморларни жаррохлик

амалиётидан олдинги ва кейинги диспансеризация ва даволаш мезонларини ишлаб чиқиш.

Материаллар ва тадқиқот усуллари.

Тадқиқот кузатувлари 4-шахар клиник болалар

шифохонаси ва ТошПМИ нинг кардиохирургия бўлими хамкорлигида олиб борилди.
ТошПМИ нинг кардиохирургия бўлимида 1 йил давомида турли юрак нуқсони билан келган
530 та беморда, юрак нуқсони, жаррохлик амалиёти ёрдамида бартараф қилинади. Улардан
энг кўпи қоринчалараро тўсиқ нуқсони (ҚАТН) ва бўлмачалараро тўсиқ нуқсони (БАТН).
Нуқсонни ташхислаш учун беморларга умумий клиник текширув усуллари, ЭКГ, ФКГ, 4 та
проекцияда қилинадиган рентгенография, допплерографик ЭхоКГ, артериал босимни билак ва
оёқ сохасида ўлчаш ва жисмоний юклатмалар асосида ўтказилган. Ташхис, нуқсонни
топографик жойлашуви, ўпка гипертензиясини даражаси, нуқсонни кечиш фазаси, юрак
етишмовчилигини даражаси, касалликни кечиш даражаси ва ёндош касалликларини инобатга
олинган холатида қўйилган. Барча холатларда юрак туғма нуқсони ташхиси қўйилган
беморларга кардиохирург маслахати даркор бўлди. Беморларга жаррохлик амалиётини
ўтказиш муддати ва амалиётга тайёрлаш бўйича кўрсатмалар берилди. Оғир ва


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

348

комбинацияланган юрак туғма нуқсони холатларида қўшимча инструментал текширув
усулларидан – юрак бўшлиқларини зондлаш, ангиокардиография ва бошқа текширув усуллари
ўзтказилди.

Натижалар ва унинг муҳокамаси.

Бизнинг кузатувимизда 150 та 1 ойликдан - 3

ёшгача – 50 (33,3%), 3-5ёшгача – 82 (54,6%), 5-10 ёшгача – 18 (12%) та бола. Улардан 95
(63,3%) таси қиз бола ва 55 (36,6%) ўғил болалар бўлган (1-расм).












1-Расм. Юрак туғма нуқсонларининг болалар жинсига қараб учраш тезлиги

Ўулардан 34 та болага – БАТН, 42 тага - ҚАТН, 28 – очиқ артериал йўлак (ОАЙ), 18 та

– ўпка артериясини стенози (ЎАС), 28тасига – тетрада Фалло (ТФ) ташхиси қўйилган.
Касалликни кечиш фазаларига кўра бу беморларда касалликни бирламчи адаптация ва нисбий
компенсация босқичлари бўлган (2-расм).

Юрак туғма нуқсони бор беморлар гемодинамик бузилишларидан қатъий назар, яъни

кичик қон айланиш доирасини тўйиниши ёки кичик қон айланиш доирасида қонни камайиши
ёки катта қон айланиш доирасида қонни камайиши кузатилганда шифокорга бир ёшгача
бўлган даврда бир ойда 1 мартта; иккинчи йили 2 ойда 1 мартта; кейинчалик йилига 3-4 мартта
мурожат қилган.

Бизнинг назоратимизда бўлган беморлар жаррохлик амалиётидан олдин стационар

шароитида, бола ахволини динамик текширувини олиб бориш учун йилига 2 мартта шифокор
назоратига чақирилди. Уларга инфекция ўчоқларини санация қилиш ва қўллаб турувчи
даволаш муолажалари ўтказилди. Жаррохлик амалиётидан кейин беморлар диспансер
кузатувига олиниб йилига 1-2 мартта стационар шароитида текширув усулларини олиб бориш
(умумий қон, пешоб, АБ, ЭКГ, ЭхоКГ, кўкрак қафисини рентгенографияси ва бошқа тор
мутахасисларнинг консультацияси) учун кардиолог назоратида бўлди.

2-расм. Болаларда юрак туғма нуқсонлар турига боғлиқ учраш сони

0

10

20

30

40

50

БАТН

ҚАТН

ОАЙ

ЎАС

ТФ

34

42

28

18

28

қиз

болалар

63%

ўғил

болалар

37%


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

349

Кичик қон айланиш доирасини тўйиниши билан кечадиган юрак туғма нуқсонларида

(БАТН, ҚАТН) ўпка гипертензиясини Ι, Ιа, ΙΙ даражаси аниқланди. Юрак туғма нуқсонининг Ι
даражали ўпка гипертензияси ривожланган болаларда тинч холатда хам, жисмоний юкламадан
кейин хам, хеч қандай клиник белгилар аниқланмади. Эхографик текширувда эса жисмоний
юклатмадан сўнг миокарднинг циркулятор толаларини қисқариш тезлигини 10% га камайиши;
қисқариш функциясини 25-30% га камайиши; чап қоринча қолдиқ диастолик босимини ўртача
узайиши 12-14 мм.сим.уст гача ва ўпка артериясидаги босимни ортиши; миокардни изометрик
бўшашиш вақтини узайиши белгилари аниқланган.

Ўпка гипертензиясини Iб даражасида-юрак етишмовчилигини белгилари тинч холатда

ва жисмоний юкламадан кейин хам аниқланган. Беморда тахикардия, хансираш, тез чарчаш
каби клиник белгилар кузатилган. Бу белгилар респиратор касалликлар фонида кучайган ва
беморларга юрак етишмовчилигини бартараф қилиувчи даво муолажалари ўтказиб борилган.

Ўпка артериясини стенози юрак нуқсонида, кичик қон айланиш доирасида қонни

димланиши юз беради ва унда қуйидаги белгилар номоён бўлади: 5 та беморда (клапан ости
ЎАС да) эмоционал ва жисмоний қўзғалишдан кейинги доимий гипоксия; бундай холатдаги 2
та беморда бироқ, бўндай белгилар аниқланмади. Тетрада Фалло ташхиси қўйилган болаларда
эса 100% холатда жисмоний ривожланишдан орқада қолган, эрта гипоксик тутқаноқлар хам
кузатилган ва беморлар тез-тез шифохонага даволаниш учун мурожат қилган.

Юрак туғма нуқсони ташхиси қўйилган беморларнинг 1/3 да қўшимча экстракардиал

белгилар аниқланган; бу суяк-мушак, марказий асаб, ошқозон-ичак, сидик чиқарув тизими
касалликлари бўлган. Бундай касалликлар 70% беморларда аниқланган бўлса, кичик аномал
нуқсонлар 40% беморларда кузатилган. Бундай белгилар дизэмбриогенезни нўқсонлик
кечишидан дарак бериб юрак нуқсонини ривожланишига сабаб бўлувчи омиллар эҳтимолини
оширади.

Беморларда қон айланишини бузилиши белгилари кузатилганда кардиотоник,

кардиотрофик ва умумий қўлловчи даво муолажалари ўтказилди. Юрак етишмовчилигини 1-
2 даражаларида дистрофия, анемия, полигиповитаминоз, иммунитетни тикловчи даво
муолажалари қўшиб ўтказилди.

Юрак етишмовчилигини 3- даражасида беморларга кардиотоник ва пешоб хайдовчи

(Тетрада Фалло касаллигидан ташқари), вазодилятаторлар (АПФ ингибиторлари), юрак
гликозидлари,

калий

ва

магний,

кардиотрофиклар

ёрдамида

даво

муолажалари

ўтказилганидан сўнг, беморларга амбулатор шароитида даво муолажаларини давом эттириш
тавсияси берилди.

Ўртача ва асоратланмаган юрак ритмини бузилиши билан кечган юрак туғма

нуқсонларида махсус антиаритмик даво муолажасини ўтказиш шарт хисобланмайди, бироқ,
мураккаб ва ҳаётга хавф солувчи юрак ритмини бузилишларида махсус антиаритмик даво
муолажалари амбулатор шароитида хам хаб дори миқдорини камайтирилган холатида қабул
қилиниши зарур хисобланади. Бундан ташқари даво муолажаларига миокардда метаболизм ва
электоролитлар алмашинувини яхши таъминлаб берувчи дори воситаларини қўшиб даволаш
керак бўлади.

Юрак туғма нуқсони ташхиси қўйилган болаларда жисмоний фаолиятни чеклаш

ноўрин хисобланади, сабаби, гиподинамия миокардни функционал холатини ёмонлаштиради.
Болаларга ўсиб, жисмоний ривожланишида, табиий харакатланиши ёрдам беради, шунинг
учун болаларга уларнинг ёшини инобатга олиб енгиллаштирилган гимнастика (ЛФК),
даволовчи массаж ва чиниқтириш муолажалари ўтказилди.

Болаларнинг 78 (52%) да оқсил энергетик етишмовчилиги (ОЭЕ) белгилари кузатилди,

улардан 55 (70,5%) да – I даражали ОЭН, у 23 (29,4%) – II даражали ОЭЕ аниқланди. Уларнинг
овқат рациони енгил хазм бўлувчи оқсиллар билан 3-4 хафта давомида бойитилиши
таъминланди.

Юрак туғма нуқсони ташхиси қўйилган 72(48%) беморда I даражали темир танқислиги

камқонлиги аниқланганлиги сабабли уларга гидроксид-полимальтоз комплексли (ГПК)


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

350

учвалентли темир сақловчи хаб дори воситалари перорал (мальтофер, феррум-лек, ферропол)
бериб борилди.

Кузатувимиздаги барча болаларда хужайравий ва гуморал иммунитетини пастлиги

туфайли ўзини асосий касаллигига қўшимча интеркурент касалликларни қўшилиши, яъни
кўпинча респиратор касалликлар (ОРВИ, ангина, бронхит, зотилжам) юракни янада зўриқиб
ишлашига ва сурункали захарланиш белгиларини оғирлашишига сабаб бўлади. Ушбу
беморларга кардиотроф дори воситалар миқдорини ошириш билан бирга антибактериал,
врусга қарши даво муолажаларини ўтказиш керак бўлди. Болаларнинг 10% холатида тез-тез
ОРВИ билан касалланганлиги сабабли 3 авлод ва А ва В юзаки антигенларини сақловчи,
гриппга қарши вакцина билан эмланди.

Болаларда сурункали инфекция ўчоқлари 67(44,6%) та болада кузатилди. Уларга

реабилитация жараёнини барча даврларида инфеция ўчоқларини санацияси ва зарурат
бўлганида хирургик амалиёти (тонзилэктомия - 3 та болага, аденоэктомия – 5 та болага,
тишларни экстракцияси – 25 та болага) олиб борилди. Ўткир респиратор касалликлар билан
тез-тез касалланадиган ва сурункали юқори нафас йўлларини касалликлари бор болаларга
бактериал лизатлар билан даволаш (ИРС-19, Имудон, Бронхомунал, Рибомунил ва бошқалар)
муолажалари ўтказилди.

Хулосалар

1. Юрак туғма нуқсонлари педиатриянинг долзарб муаммоларидан бири хисобланади.

Даволаш самараси касалликни эрта ташхислаб, уларни жаррохлик амалиётига тайёрлаб ва
жаррохлик амалиётидан кейинги кузатув ва тўғри даволаш тадбирлари билан боғлиқ.

2. Кузатувимиз натижаларига кўра юрак туғма нуқсонлари бор беморлар мунтазам

педиатр, кардиолог, кардиохирург назоратида бўлиши керак. Уларга юрак туғма нуқсонини
турига қараб, юрак етишмовчилигини даражасини инобатга олган холда даволаш ва
профилактик чора тадбирларини олиб бориш зарур. Беморларга жаррохлик амалиётидан
олдинги даво муолажаларини олиб бориш беморнинг операциядан кейинги тезроқ
тикланишига ёрдам беради. Жаррохлик амалиётидан кейинги кузатув эса беморларни тезроқ
соғлом турмуш тарзига қайтишига сабаб бўлиб хисобланади.

3. Педиатр ва амбулатор кардиологларининг вазифаси юрак туғма нуқсонини иложи

борича эрта ташхислаш ва кардиохирург назоратига юбориш ва у билан биргаликда беморни
диспансер кузатувига олиши билан боғлиқ.


Адабиётлар:

1.

Авдеева Т. Г. и др. Качество диспансерного наблюдения детей и подростков, перенесших
экстренные и плановые оперативные вмешательства под общим наркозом //Смоленский
медицинский альманах. – 2020. – №. 2.

2.

Аганбегян А. Демография и здравоохранение России на рубеже веков. – Litres, 2019.

3.

Бощенко А. А., Врублевский А. В., Карпов Р. С. Диагностика стенозов ствола левой
коронарной артерии и передней нисходящей коронарной артерии с помощью
трансторакальной эхокардиографии //Комплексные проблемы сердечно-сосудистых
заболеваний. – 2016. – Т. 5. – №. 2.

4.

Гаранин А. А. и др. Основные наследственные именные синдромы в кардиологии
//Кардиология: Новости. Мнения. Обучение. – 2018. – №. 3 (18).

5.

Дьяченко С. В., Дьяченко В. Г. Пациент, врач и рынок. – 2018.

6.

Даукш И. А., Муратходжаева А. В., Пирназарова Г. З. Развитие неревматических
миокардитов у детей дошкольного возраста на фоне респираторных заболеваний
//Educatio. – 2015. – №. 3 (10)-5.

7.

Игишева Л. Н. и др. Особенности диагностики и лечения тяжелой аортальной
недостаточности у подростка 14 лет на фоне дисплазии соединительной ткани
(клинический случай) //Комплексные проблемы сердечно-сосудистых заболеваний. –
2019. – Т. 8. – №. 3.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

351

8.

Саперова Е. В., Вахлова И. В. Врожденные пороки сердца у детей: распространенность,
факторы риска, смертность //Вопросы современной педиатрии. – 2017. – Т. 16. – №. 2.

9.

Скуратова Н. А., Зылевич А. А., Шунькина А. С. Новые подходы к классификации
врожденных пороков сердца у детей //Евразийский кардиологический журнал. – 2019. –
№. S1.

10.

Скопин И. И. и др. Современный комплексный диагностический и хирургический
подход к коррекции синдрома Бланда–Уайта–Гарланда и клапанной недостаточности у
взрослой пациентки //Креативная кардиология. – 2020. – Т. 14. – №. 2. – С. 167-177.

11.

Ковалёв И. А. и др. Атриовентрикулярная (предсердно-желудочковая) блокада у детей
//Педиатрическая фармакология. – 2018. – Т. 15. – №. 5.

12.

Пирназарова Г. З. Частота встречаемости врожденных пороков сердца у детей по данным
госпитализации //European science. – 2020. – №. 1 (50).

13.

Левченко Е. Г. и др. Непосредственные результаты лечения коарктации аорты у
новорожденных и детей до года //Педиатрия. Журнал им. ГН Сперанского. – 2018. – Т.
97. – №. 3.

14.

Медведева И. В. и др. Актуальные проблемы теоретической, экспериментальной,
клинической медицины и фармации. – 2018.

15.

Чуйкин С. В. и др. Алгоритм реабилитации детей с врожденной расщелиной губы и неба
в регионе с экотоксикантами //Проблемы стоматологии. – 2019. – Т. 15. – №.

16.

Banks L. et al. Exercise capacity and self-efficacy are associated with moderate-to-vigorous
intensity physical activity in children with congenital heart disease //Pediatric cardiology. –
2017. – Т. 38. – №. 6. – С. 1206-1214.

17.

Batte A. et al. Wasting, underweight and stunting among children with congenital heart disease
presenting at Mulago hospital, Uganda //BMC pediatrics. – 2017. – Т. 17. – №. 1. – С. 1-7.

18.

Sertçelik T. et al. Life quality of children with congenital heart diseases //Turkish Archives of
Pediatrics/Türk Pediatri Arşivi. – 2018. – Т. 53. – №. 2. – С. 78.

19.

Stephens E. H. et al. COVID-19: crisis management in congenital heart surgery //The Annals
of thoracic surgery. – 2020. – Т. 110. – №. 2. – С. 701-706.

20.

Lin Z. B. et al. Endothelial microparticles are increased in congenital heart diseases and
contribute to endothelial dysfunction //Journal of translational medicine. – 2017. – Т. 15. – №.
1. – С. 1-12.

21.

Van der Mheen M. et al. The CHIP-Family study to improve the psychosocial wellbeing of
young children with congenital heart disease and their families: design of a randomized
controlled trial //BMC pediatrics. – 2018. – Т. 18. – №. 1. – С. 1-9.

22.

Ware J. et al. Neurodevelopmental evaluation strategies for children with congenital heart
disease aged birth through 5 years: recommendations from the cardiac neurodevelopmental
outcome collaborative //Cardiology in the Young. – 2020. – Т. 30. – №. 11. – С. 1609-1622.

23.

Alonso-Padilla J. et al. Strategies to enhance access to diagnosis and treatment for Chagas
disease patients in Latin America //Expert review of anti-infective therapy. – 2019. – Т. 17. –
№. 3. – С. 145-157.

24.

Kang S. L., Benson L. Recent advances in cardiac catheterization for congenital heart disease
//F1000Research. – 2018. – Т. 7.

25.

Chessa M. et al. Esc Working group position paper: transcatheter adult congenital heart disease
interventions: organization of care–recommendations from a joint Working group of the
European Society of cardiology (ESC), European association of pediatric and congenital
cardiology (AEPC), and the European association of percutaneous cardiac intervention
(EAPCI) //European heart journal. – 2019. – Т. 40. – №. 13. – С. 1043-1048.



Библиографические ссылки

Авдеева Т. Г. и др. Качество диспансерного наблюдения детей и подростков, перенесших экстренные и плановые оперативные вмешательства под общим наркозом //Смоленский медицинский альманах. – 2020. – №. 2.

Аганбегян А. Демография и здравоохранение России на рубеже веков. – Litres, 2019.

Бощенко А. А., Врублевский А. В., Карпов Р. С. Диагностика стенозов ствола левой коронарной артерии и передней нисходящей коронарной артерии с помощью трансторакальной эхокардиографии //Комплексные проблемы сердечно сосудистых заболеваний. – 2016. – Т. 5. – №. 2.

Гаранин А. А. и др. Основные наследственные именные синдромы в кардиологии //Кардиология: Новости. Мнения. Обучение. – 2018. – №. 3 (18).

Дьяченко С. В., Дьяченко В. Г. Пациент, врач и рынок. – 2018.

Даукш И. А., Муратходжаева А. В., Пирназарова Г. З. Развитие неревматических миокардитов у детей дошкольного возраста на фоне респираторных заболеваний //Educatio. – 2015. – №. 3 (10)-5.

Игишева Л. Н. и др. Особенности диагностики и лечения тяжелой аортальной недостаточности у подростка 14 лет на фоне дисплазии соединительной ткани (клинический случай) //Комплексные проблемы сердечно-сосудистых заболеваний. – 2019. – Т. 8. – №. 3.

Саперова Е. В., Вахлова И. В. Врожденные пороки сердца у детей: распространенность, факторы риска, смертность / Вопросы современной педиатрии. – 2017. – Т. 16. – №. 2.

Скуратова Н. А., Зылевич А. А., Шунькина А. С. Новые подходы к классификации врожденных пороков сердца у детей Евразийский кардиологический журнал. – 2019. – №. S1.

Скопин И. И. и др. Современный комплексный диагностический и хирургический подход к коррекции синдрома Бланда–Уайта–Гарланда и клапанной недостаточности у взрослой пациентки //Креативная кардиология. – 2020. – Т. 14. – №. 2. С. 167-177.

Ковалёв И. А. и др. Атриовентрикулярная (предсердно-желудочковая) блокада у детей //Педиатрическая фармакология. 2018. – Т. 15. – №. 5.

Пирназарова Г. З. Частота встречаемости врожденных пороков сердца у детей по данным госпитализации //European science. – 2020. – №. 1 (50).

Левченко Е. Г. и др. Непосредственные результаты лечения коарктации аорты у новорожденных и детей до года Педиатрия. Журнал им. ГН Сперанского. – 2018. – Т. 97. – №. 3.

Медведева И. В. и др. Актуальные проблемы теоретической, экспериментальной, клинической медицины и фармации. – 2018.

Чуйкин С. В. и др. Алгоритм реабилитации детей с врожденной расщелиной губы и неба в регионе с экотоксикантами Проблемы стоматологии. – 2019. – Т. 15. – №.

Banks L. et al. Exercise capacity and self-efficacy are associated with moderate-to-vigorous intensity physical activity in children with congenital heart disease //Pediatric cardiology. – 2017. – Т. 38. – №. 6. – С. 1206-1214.

Batte A. et al. Wasting, underweight and stunting among children with congenital heart disease presenting at Mulago hospital, Uganda //BMC pediatrics. – 2017. – Т. 17. – №. 1. – С. 1-7.

Sertçelik T. et al. Life quality of children with congenital heart diseases //Turkish Archives of Pediatrics/Türk Pediatri Arşivi. – 2018. Т. 53. – №. 2. – С. 78.

Stephens E. H. et al. COVID-19: crisis management in congenital heart surgery //The Annals of thoracic surgery. – 2020. – Т. 110. – №. 2. – С. 701-706.

Lin Z. B. et al. Endothelial microparticles are increased in congenital heart diseases and contribute to endothelial dysfunction //Journal of translational medicine. – 2017. – Т. 15. – №. 1. – С. 1-12.

Van der Mheen M. et al. The CHIP-Family study to improve the psychosocial wellbeing of young children with congenital heart disease and their families: design of a randomized controlled trial //BMC pediatrics. – 2018. – Т. 18. – №. 1. – С. 1-9.

Ware J. et al. Neurodevelopmental evaluation strategies for children with congenital heart disease aged birth through 5 years: recommendations from the cardiac neurodevelopmental outcome collaborative //Cardiology in the Young. – 2020. – Т. 30. – №. 11. – С. 1609-1622.

Alonso-Padilla J. et al. Strategies to enhance access to diagnosis and treatment for Chagas disease patients in Latin America //Expert review of anti-infective therapy. – 2019. – Т. 17. – №. 3. – С. 145-157.

Kang S. L., Benson L. Recent advances in cardiac catheterization for congenital heart disease //F1000Research. – 2018. – Т. 7.

Chessa M. et al. Esc Working group position paper: transcatheter adult congenital heart disease interventions: organization of care–recommendations from a joint Working group of the European Society of cardiology (ESC), European association of pediatric and congenital cardiology (AEPC), and the European association of percutaneous cardiac intervention (EAPCI) //European heart journal. – 2019. – Т. 40. – №. 13. – С. 1043-1048.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов