Клинические особенности применения гормональных препаратов у детей при острых ревматических лихорадке

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
Отрасль знаний
CC BY f
371-379
4
0
Поделиться
Тахирова, Р., Пирназарова, Г., & Икрамова, Д. (2023). Клинические особенности применения гормональных препаратов у детей при острых ревматических лихорадке . Журнал биомедицины и практики, 1(3/1), 371–379. https://doi.org/10.26739/2181-9300-2021-3-56
Рохатой Тахирова, Ташкентский Педиатрический Медицинский институт

Кафедра факультетской педиатрии

Гулчехра Пирназарова, Ташкентский Педиатрический Медицинский институт

Кафедра факультетской педиатрии 

Дилдора Икрамова, Ташкентский Педиатрический Медицинский институт

Кафедра факультетской педиатрии 

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Исследование проводилось в 2018-2020 годах в кардиоревматологическом отделении 4-й Детской городской больницы г. Ташкента. Под нашим наблюдением находилось 254 ребенка в возрасте от 7 до 15 лет с острой ревматической лихорадкой, получавших кортикостероиды. По нашим результатам, несмотря на положительную эффективность применения гормональной терапии при острой ревматической лихорадке, побочные эффекты наблюдаются с очень высокой частотой (73%). Рекомендуется назначать гормональную терапию с осторожностью и только при тяжелых осложнениях заболевания, так как прекращение примения гормонов может привести к синдрому отмена или обострению процесса.

Похожие статьи


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

371

Рохатой Норматовна ТАХИРОВА

Гулчехра Зумрудовна ПИРНАЗАРОВА

Дилдора Тулкуновна ИКРАМОВА

Факультет педиатрияси кафедраси,

Тошкент Педиатрия Тиббиёт Институти, Ўзбекистон

БОЛAЛAРДA ЎТКИР РЕВМАТИК ИСИТМА КАСАЛЛИГИДА ГОРМОН ДОРИ

ВОСИТАЛАРИ ҚЎЛЛАНИЛИШИНИНГ КЛИНИК ХУСУСИЯТЛAРИ

For citation: R.N. Takhirova, G.Z. Pirnazarova, D.T. Ikramova CLINICAL FEATURES OF
APPLICATION OF HORMONAL PREPARATIONS IN CHILDREN WITH ACUTE
RHEUMATIC FEVER Journal of Biomedicine and Practice. 2021, vol. 6, issue 3, pp. 371-379


http://dx.doi.org/10.26739/2181-9300-2021-3-56


АННОТАЦИЯ

Тадқиқот текширувлари Тошкент шаҳридаги 4-болалар шаҳар касалхонасининг

кардио-ревматологик бўлимларида 2018-20 йилларда ўтказилди. Бизнинг назоратимиз остида
кортикостероидлар ёрдамида даволанган 7 ёшдан 15 ёшгача бўлган ўткир ревматик иситма
билан касалланган 254 бола бўлди. Бизнинг олган натижаларимизга кўра ўткир ревматик
иситмада гормон терапиясини қўллашнинг ижобий самарадорлигига қарамай, ножўя
таъсирлар жуда юқори даражада (73%) кузатилади. Гормон терапиясини эҳтиёткорлик билан
ва фақат касалликнинг оғир асоратларида буюриш тавсия этилади, чунки гормонларни
юборишни тўхтатиш синдириш синдромига ёки жараённинг кучайишига олиб келади.

Калит сўзлар:

ўткир ревматик иситма, гормонотерапия, глюкокортикостероидлар,

ножўя реакциялар.

Rokhatoy Normatovna TAKHIROVA

Gulchekhra Zumrudovna PIRNAZAROVA

Dildora Tulkunovna IKRAMOVA

Department of Faculty Pediatrics of Tashkent

Tashkent Pediatric Medical Institute, Uzbekistan.

CLINICAL FEATURES OF APPLICATION OF HORMONAL PREPARATIONS IN

CHILDREN WITH ACUTE RHEUMATIC FEVER

ANNOTATION

The study was carried out in 2018-2020 in the cardio-rheumatology department of the 4th

Children's City Hospital in Tashkent. We observed 254 children aged 7 to 15 years with acute
rheumatic fever, who received corticosteroids. According to our results, despite the positive efficacy
of hormone therapy in acute rheumatic fever, side effects are observed with a very high frequency
(73%). It is recommended to prescribe hormonal therapy with caution and only in case of severe


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

372

complications of the disease, since the termination of the use of hormones can lead to a syndrome of
cancellation or exacerbation of the process.

Key words:

acute rheumatic fever, hormone therapy, glucocorticosteroids, adverse reactions.

Рохатой Норматовна ТАХИРОВА

Гулчехра Зумрудовна ПИРНАЗАРОВА

Дилдора Тулкуновна ИКРАМОВА

Кафедра факультетской педиатрии

Ташкентский Педиатрический Медицинский институт, Узбекистан.

КЛИНИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ПРИМЕНЕНИЯ ГОРМОНАЛЬНЫХ

ПРЕПАРАТОВ У ДЕТЕЙ ПРИ ОСТРЫХ РЕВМАТИЧЕСКИХ ЛИХОРАДКЕ

АННОТАЦИЯ

Исследование проводилось в 2018-2020 годах в кардиоревматологическом отделении

4-й Детской городской больницы г. Ташкента. Под нашим наблюдением находилось 254
ребенка в возрасте от 7 до 15 лет с острой ревматической лихорадкой, получавших
кортикостероиды. По нашим результатам, несмотря на положительную эффективность
применения гормональной терапии при острой ревматической лихорадке, побочные эффекты
наблюдаются с очень высокой частотой (73%). Рекомендуется назначать гормональную
терапию с осторожностью и только при тяжелых осложнениях заболевания, так как
прекращение примения гормонов может привести к синдрому отмена или обострению
процесса.

Ключевые

слова:

острая

ревматическая

лихорадка,

гормонотерапия,

глюкокортикостероиды, побочные реакции.

Долзарблиги

. Ўткир ревматик иситма (ЎРЛ) муаммоси ҳали ҳам долзарб бўлиб

қолмоқда. 5-14 ёшдаги болалар орасида ЎРЛ нинг "Глобал юки" ҳар йили 336000 та янги
ҳолатни ташкил этади. Жуда кўп жахон адабиётларда олимларимиз тадқиқотлари натижасида
турли ёш гуруҳидаги беморларнинг ўткир ревматик иситма (ЎРЛ) касаллиги динамикасини
узоқ муддатли ўрганишнинг асосий босқичлари, касалликнинг клиник вариантларини
ўрганиш натижалари, ишлаб чиқиш ва амалга ошириш уни диагностика қилиш усуллари,
даволаш, реабилитация ва профилактика дастурлари келтирилган [1,3,4,25,28]. ОРЛга қарши
курашда ютуқлар ва умидсизликлар йўли таъкидланган, ҳар бир жавобдан кейин янги савол
пайдо бўлмоқда. Мактабгача ва мактаб ёшидаги болаларнинг тонзиллитининг аксарияти
(57,6%) A гуруҳидаги Б-гемолитик стрептококк этиологиясига эга, 1 ёшгача бўлган болаларда
эса учраш эҳтимоли минимал (3%) даражани ташкил этади. Бу этиологик омилда эса
пенициллинлар ва сефалоспоринларга 100% сезгирлиги аниқланган [5,6,11,22].

Янги (2015 йилдаги) Жонс диагностикаси мезонларини таҳлил қилиш шуни

кўрсатадики, уларни Россия Федерацияси ҳудудида қўллаш ЎРЛ учрашидаги минтақалараро
катта фарқлар туфайли муаммоли ҳисобланади. Ишлаб чиқилган Россия классификацияси ва
ЎРЛ номенклатурасига ўзгартириш киритиш ҳали эрта хисобланади. ЎРЛ нинг юқори
сифатли бирламчи профилактикаси учун ҳали ҳам ўз вақтида ташхис қўйиш ва тонзиллит /
фарингит касалликларини чақирувчи инфекциялар учун етарли даражада антибиотикатерапия
ҳали ҳам ўз самарасини бермоқда [2, 23].

Сўнгги ўн йил ичида ўткир ревматик иситма касаллигини камайтириш бўйича

сезиларли ютуқларга эришилгангига қарамай, касаллик дунёнинг барча мамлакатларида
иқтисодий ривожланиш даражаси ва иқлим шароитидан қатъий назар кўпайиши ортганлиги
кузатилмоқда. Болаларда ўткир ревматик иситма оқибати бўлган сурункали ревматик юрак
касаллигининг тарқалиши юқори даражада сақланиб қолмоқда [7,9, 13,24,26].

ХХ аср ўрталаридан глюкокортикоидлар ревматик касалликларни, шу жумладан

ЎРЛни даволаш амалиётига тезлик билан кириб келди. Даволаш тактикасига 1-1,5 ойлик қисқа


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

373

муддат ичида суткалик доза шаклида оз миқдордаги гормонлар (0,5-0,7 мг / кг) дан
фойдаланиш киради. дори дозасини босқичма-босқич камайтириб бориш ва шу даврда бекор
қилиниши билан кузатилади [8,14]. Ревматология амалиётида глюкокортикоидларни киритиш
ревматик касалликларда прогнозини тубдан ўзгартирди. Улар яллиғланишга қарши,
антиаллергик ва иммуносупрессив таъсир, шокка қарши ва антитоксик хусусиятлар,
минералокортикоид фаоллиги ва метаболизмнинг барча турларига сезиларли таъсир
кўрсатади. Асосан глюкокортикоидларни тайинлаш касалликнинг ўткир босқичида, оғир ёки
кардитнинг мавжудлиги, айниқса экссудатив перикардит ёки оғир панкардит мавжудлигида
кўрсатма бўлади. Вазиятларнинг деярли ярмида касаллик сурункали тусни эгаллайди,
натижалар тизимлар таҳлили шуни кўрсатадики, на аспирин ва на глюкокортикоидлар
ревматик клиник асоратларини яхшиламайди [15,27].

Глюкокортикоидлар кўп ҳолларда самарали терапевтик воситалардир. Бироқ, улар бир

қатор ножўя таъсирларни, шу жумладан симптомлар мажмуасини келтириб чиқариши
мумкинлигини ёдда тутиш керак. Гормонлар билан даволаш пайтида марказий асаб тизимидан
салбий реакциялар, адабиётларга кўра, энг кўп учрайди [18,19]. Улар умумий қўзғалиш,
уйқусизлик ва баъзида руҳий касалликлар каби оғир асоратларнинг пайдо бўлиши билан
намоён бўлади. Кортикостероидларни даволашда ножўя реакциялар орасида алоҳида ўринни
ошқозон-ичак трактининг оғир асоратлари эгаллайди: ошқозон, ўн икки бармоқли ичакнинг
ярали зарарланиши, олдинги тешилиш ва қон кетиш билан олдинги ошқозон ярасининг
кучайиши. Клиник жиҳатдан, катталарда, юрак уриши, кўнгил айнаши, қусиш, иштаҳани
пасайиши, баъзида эпигастрал сохада оғриқ каби енгил диспептик аломатлар кузатилиши
мумкин. Кортикостероидлар билан даволанган болаларда, муаллифларнинг кузатувларига
кўра, ошқозон-ичак трактининг ошқозон яраси катталарга қараганда камроқ учрайди, аммо
болаларда прогноз қилиш анча қийин. Бунинг сабаби шундаки, болалардаги намойишлар
кўпинча асимптоматик бўлиб, кеч ташхис қўйилади; ичакларда тез-тез жойлашган ошқозон
яраси тешилиш билан асоратланади, бу деярли ҳар доим перитонит ривожланишига олиб
келади [10,12,30]. Шунингдек, улар кортикостероидларнинг дозаси ошқозон яраси пайдо
бўлишида ҳам оз миқдорда бўлса ҳам ўрин эгаллайди, бунда асосан даволаниш муддатининг
давомийлигига боғлиқлиги анча муҳимдир [16,17,20]. Шу муносабат билан, бизнинг
тадқиқотимизнинг мақсади ўткир ревматик иситма бўлган болаларда кортикостероид
терапиясининг ножўя таъсирининг клиник кўринишини ўрганиш эди.

Тадқиқот мақсади:

ўткир ревматик иситма бўлган болаларда кортикостероид

терапиясининг ножўя таъсирининг клиник кўринишини ўрганиш

Материаллар ва тадқиқот усуллари.

Тадқиқот ТошПТИ базалари клиникаси ва

Тошкент шаҳридаги 4-болалар шаҳар касалхонасининг кардио-ревматологик бўлимларида
2018-20 йилда ўтказилди. Бизнинг назоратимиз остида кортикостероидлар билан даволанган
7 ёшдан 15 ёшгача бўлган ўткир ревматик иситма билан касалланган 254 бола бўлди.
Болаларга 2003 йилда қабул қилинган ЎРЛ (ўткир ревматик иситма) нинг КХТ-10 (МКБ-10)
таснифи бўйича ташхис қўйилган.

Кортикостероидлар ва AКТГ (адренокортикотропик гормон) комплекс даволаш

фонида, асосан касалликнинг бошланишидан дастлабки босқичларда ёки жараённинг
кучайиши пайтида ишлатилган. Курснинг давомийлиги 4 ҳафтадан 6 ҳафтагача, баъзан эса
кўпроқ. Биз кузатган болаларда пайдо бўлган кортикостероидлар ва AКТГ билан даволаш
пайтида салбий реакциялар ва асоратлар намоён бўлиш холати бўйича 3та гуруҳга ажратиб
ўрганилди. 1-гуруҳга асосий касалликнинг кечишига таъсир қилмайдиган ва гормонал
даволанишга халақит бермайдиган енгилроқ ножўя реакциялар, 2-гуруҳига метоболик ва
астеновегетатив бузилишлар билан боғлиқ реакциялар, 3-гуруҳига биз иммунологик
реакцияларнинг пасайиши ва бактериал - йирингли инфекция асоратлари билан боғлиқ
симптомлар билан кечган беморларни киритдик.

Натижалар ва унинг муҳокамаси.

Бизнинг тадқиқотларимиз натижалари шуни

кўрсатдики, 254 бемордан 185 та болада ножўя реакциялар аниқланган - 72,8% ҳолларда (расм.
1,2).


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

374

1-расм. Гормонатерапия натижасида ножўя реакция кузатилган беморлар

кўрсаткичи


Болаларнинг аксариятида улар енгил даражада эди, аммо 0,9% да, уларнинг аҳволи

ёмонлашиши сабабли, тегишли терапевтик чораларга мурожаат қилишларига тўғри келди

2-расм. Кортикостероидлар ва AКТГ

билан ўткир ревматик иситмани даволашда

ножўя реакциялар клиник белгилари (н-185).

1-гуруҳ беморларида асосан кушиигоид синдроми (юзни думалоқ шаклда шиши)

кўринишида, артериал (максимал) босимнинг вақтинча кўтарилиши кузатилди. Шунингдек,
лейкоцитоз, пигмент доғлар пайдо бўлиши, ҳуснбузар, фолликулит каби тошмалар, теридаги
чўзилувчан стрий белгилар, ҳайз кўриш тартибсизликлари, гипертрихоз ва бошқалардир.
Белгиланган ножўя реакцияларнинг аксарияти қисқа муддатли бўлиб, одатда гормонал
препарат бекор қилингандан кейин 3-ҳафта охиригача, баъзида даволанишнинг 5- ва 6-
ҳафталарида йўқолади. Aммо балоғат ёшидаги қизларда пайдо бўлган сон сохасидаги, сут
безлари ва қорин қисмидаги тери стриалари (striae), шунингдек, 16 ёшли болаларда
гипертрихоз холатлари узоқ вақт давом этди. Яъни гормонал даволаш тугаганидан кейин 6-8
ойгача. Кечикган ҳайз кўринишда намоён бўлган ҳайз даврининг бузилиши қисқа муддатли

ЎРЛ ножўя

реакция бн

73%

ЎРЛ ножўя

реакция

йўқ

27%

Кушингоид

синдром -47

Лейкоцитоз -65

Транзитор

артериал босим
кўтарилиши-12

Пигмент доғ,

хуснбузар,

фолликулит -9

Стрия-18

Хайз бузилиши

-14

Гипертрихоз

-20


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

375

эди. Гормонал даволаш курси тугаганидан кейин ҳайз даврининг тикланиши уларнинг 6тасида
1 ойдан сўнг, 14та қизда эса 2 ва 3 ойдан кейин кузатилган.

1-жадвал

Кортикостероидлар ва АКТГ билан даволаниш пайтида ўткир ревматик иситма билан

оғриган болаларда асосий касалликнинг ривожланишига таъсир қилмайдиган ножўя

реакциялар

Ножўя реакция

белгилари

Даволашда ножўя реакция берган беморлар миқдори (n-185)

А

КТ

Г

(%)

Корт

и

зон

(%)

п

ре

д

н

и

зол

он

(%)

Д

ек

са

м

ет

аз

о

н

(%)

Т

ри

ам

ц

и

н

ал

он

(%)

Кушингоид синдроми

7

8

19

10

3

Лейкоцитоз

16

10

23

8

8

Транзитор артериал қон босими
кўтарилиши

3

3

4

1

1

Пигмент доғлар, хуснбузар,
Фолликулит

2

4

1

1

1

Striae

-

1

9

4

4

Хайз бузилиши

-

-

11

3

-

Гипертрихоз

-

8

6

6

-

Турли хил гормонал дори-дармонларни даволашда қайд этилган ножўя реакцияларнинг

учраш тезлиги ва табиатида маълум фарқ мавжудлиги аниқланди. Шундай қилиб, одатда
даволанишнинг 3-4-ҳафталари охирида кузатиладиган юзнинг юмалоқлиги кўриниши АКТГ,
кортизон ва преднизолон препаратлари билан даволашда кўпроқ сезилди ва триамсинолон
ёрдамида даволашда деярли кузатилмади. Юзнинг юмалоқлиги кўпинча тана вазнининг
умумий ошиши ва тана қисмларида ёг тўқимамасининг кўпайиши билан кечган, кушингоид
симптомининг камроқ ва асосан алохида синдром кўринишида учради. Қон босимининг
вақтинча транзитор 10-20 мм оралиғида кўтарилиши АКТГ, кортизон ва преднизолон билан
даволашда кўпроқ сезилди ва камдан-кам ҳолларда триамсинолон терапияси билан даволашда
кузатилди. Лейкоцитоз холати гормонларнинг ножўя таъсири сифатида турли хил
кортикостероидларни қўллаш билан бир хил даражада беморларнинг тахминан 35%да
даволанишнинг 1-чи ҳафта охири ва 2-ҳафтасининг бошларида кузатилди, асосан 10000-
13000та оралиғида бўлиб, атиги 2та болада 25000 тага етган. Шу билан бирга, беморларнинг
умумий ҳолатнинг ёмонлашиши, ревматик жараённинг фаоллиги кучайиши, ҳар қандай янги
инфекциянинг белгилари кузатилмади. Кортикостероид дозасини камайтиргандан сўнг,
қондаги лейкоцитлар миқдори нормал ҳолатга қайтди.

Кўпинча, 2-гуруҳга тегишли бўлган ножўя реакциялар тез-тез учради. Беморларнинг

тахминан учдан бирида, асосан касалликнинг такрорий ҳужумлари билан ифодаланди. Бир
қатор ҳолатларда уларнинг пайдо бўлиши асосий касалликнинг ривожланишини
ёмонлаштирди ва кортикостероид препаратларини дозасини камайтириш ёки ҳатто бекор
қилишни ҳам талаб қилди. Баъзида, уларнинг салбий таъсири қўшимча дориларни қўллаш
орқали йўқ қилинди.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

376

2-жадвалда кўрсатилганидек, ушбу турдаги ножўя реакциялар оғир тахикардия, қон

босимининг доимий кўтарилиши, вазннинг сезиларли даражада ортиши (даволаш курсига 2 кг
дан ортиқ), асаб тизими фаолиятининг бузилиши, бош оғриғи, қўзғалувчанлик, уйқусизлик,
эйфория кўринишидаги фаолиятининг бузилиши ёки депрессия ва бошқалардир. Уларнинг энг
кўп учрайдиганлари, тахикардия ва гипертония эди, бу адабиёт маълумотларига зид бўлмаган
ҳолда. Бу белгилар одатда гормонал даволашнинг 2- ва 3- хафталарида пайдо бўлган ва
кўпинча кортизон ва преднизолон ёрдамида даволашда кузатилган.

2-жадвал

Ўткир ревматик иситмали болаларда кортикостероидлар ва АКТГ билан даволаш

пайтида асосий касалликнинг ривожланишига ножўя таъсири


Ножўя реакция

белгилари

Ўткир ревматик иситмали болаларда гормонлар

ножўя таъсири

А

КТ

Г

(%)

Корт

и

зон

(%)

п

ре

д

н

и

зол

он

(%)

Д

ек

са

м

ет

аз

он

(%)

Т

ри

ам

ц

и

н

ал

он

(%)

Тахикардия

10

34

26

5

3

гипертензия

11

27

29

8

5

семириш

11

12

5

3

2

Астено-вегетатив бузулишлар

5

3

4

1

3

Кўпгина болаларда препаратнинг дозаси камайтирилганда тахикардия ва гипертензия

каби белгилари камаяди ёки йўқ бўлиб кетади. Агар ушбу жараён давомийлиги чўзилганда,
юрак-қон томир тизимининг фаолиятига салбий таъсирини кўрсатди ва гормонал
даволанишни давом эттириш зарурати аниқ бўлиб, резерпин, раунатин, дибазол каби қўшимча
гипотензив дорилар воситалари ишлатилган. Бу ҳолатда, гормонларга қарши реакциялар
одатда тезда йўқ бўлиб кетди, бу эса гормонал даволанишнинг зарур курсини давом эттиришга
имкон берди.

Aсосан кортизон ва АКТГ дан фойдаланган ҳолда вазннинг сезиларли даражада

ошишига мойиллик кузатилди. Бунга нафақат ёг, углевод ва оқсил алмашинувидаги
ўзгаришлар, балки минерал ва сув алмашинувидаги сезиларли ўзгаришлар, хусусан, натрий ва
сув тузларининг тутилиши, сийдик миқдорининг пасайиши ва калийнинг ажралиши
кўпайганлиги сабаб бўлди, бу эса вазн ортишига, баъзида шиш пайдо бўлишига олиб келди.
Вазн ортиши камроқ даражада преднизолон ва дексаметазонни қўллашда кузатилди ва
триамсинолон билан даволашда ҳатто тескари реакция пайдо бўлди - вазн йўқотиш. Бу
эҳтимол натрийнинг чиқарилиши ва диурезнинг кўпайиши билан боғлиқдир. Бизнинг
кузатувларимизга кўра, кортикостероидлар билан даволанган оз сонли болаларда (7,7%)
юқори қўзғалувчанлик, уйқусизлик ва эйфория аломатлари бўлган, улар одатда
даволанишнинг 2-ҳафтаси охирида пайдо бўлган ва кўпинча кортизон ва АКТГ қабул
қилиниши билан кузатилган. Биз ҳеч қандай руҳий бузулишларни кузатмадик.

Кортикостероидлар билан даволашда ножўя таъсирларнинг 3-гуруҳига биз

иммунологик реакцияларнинг пасайиши ва бактериал ва йирингли инфекцияларга


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

377

тўқималарнинг қаршилигини сусайиши билан боғлиқ бўлган асоратларни келтирдик. Бу
жараён уларнинг лимфоид ва бошқа тўқималарнинг таъсирини камайтириш қобилиятига эга.
юқумли ва ҳар қандай зарарли таъсир, тўқималарининг яллиғланиш реакциясини камайтиради
ва антителоларнинг шаклланишига тўсқинлик қилади. Бундай реакциялар болаларнинг 11%да
кузатилди. Сурункали учоқли инфекциянинг - сурункали тонзиллит, синуситлар қайталаниши
аниқланди. Баъзи болалар стрепто-стафилококк юқумли касалликлари, масалан, пиодермия,
билак флегмонаси, афтоз стоматит феномени тез-тез учраб турди.

Кўпчилик болаларимизда (67%) лейкоцитларнинг фагоцитар фаоллиги пасайганлиги ва

қонни тўлдирувчи яъни комплементар энергияси камайганлиги аниқланди. Аниқланган
йирингли асоратларни олдини олиш мақсадида биз дастлабки 10-14 кун ичида, даволаниш
бошланганида антибиотикларни гормонлар билан бир вақтда қўлладик ва уларни узоқ муддат
қўллашда даврий равишда шу усулда қўлланилди.

Биз томондан кортикостероидлар билан даволанган 254 бола орасида 3та қиз (0,95%)

ҳаёт давомида клиник кўринмайдиган ошқозоннинг янги яраси борлиги аниқланди. Ушбу
болалар панкардит ва полисерозит, оғир юрак клапан аппаратлари етишмовчилиги касаллиги,
II-Б и III -даражадаги қон айланиш бузулиши аломатлари билан ўткир ревматик иситманинг
оғир, доимий такрорланадиган шакли билан ётқизилган. Преднизолон ёрдамида фаол
комплекс даволанишга қарамай, улар ревматик жараённинг барқарор ривожланишини тўхтата
олмадилар, натижада ўлимга олиб келди. Бундан ташқари, яна 3 та болада шу каби ўткир
ревматик иситмага чалинган беморларда ошқозоннинг эски яралари аниқланиб, гормонал
даволаш даврида оғирлашди ва 1 болада ичаклардан қон кетиши ва тешилиш асорати билан
тугади. Aфсуски, уларнинг пайдо бўлишининг бошланишини аниқлашнинг имкони бўлмади;
афтидан, уларнинг курси олдин асимптоматик латент холатда кечган.

Хулосалар

1. Ўткир ревматик иситмада гормон терапиясини қўллашнинг ижобий самарадорлигига
қарамай, ножўя таъсирлар жуда юқори даражада (73%) кузатилади.
2. Гормон терапиясини эҳтиёткорлик билан ва фақат касалликнинг оғир асоратларида буюриш
тавсия этилади, чунки гормонларни юборишни тўхтатиш синдириш синдромига ёки
жараённинг кучайишига олиб келади.

Aдабиётлар:

1.

Акимова В. П. и др. БГСА-тонзиллиты у детей: клиническая характеристика и лечение
//Антибактериальная терапия в оториноларингологии. – 2019. – С. 3-7.

2.

Белов Б. С., Кузьмина Н. Н., Медынцева Л. Г. Профилактика острой ревматической
лихорадки: современные аспекты //Научно-практическая ревматология. – 2017. – Т. 55.
– №. 4.

3.

Белов Б. С., Кузьмина Н. Н., Медынцева Л. Г. Острая ревматическая лихорадка в XXI
веке. Проблемы и поиск решений //Медицинский совет. – 2016. – №. 9.

4.

Беловол А. Н., Князькова И. И. Ревматическая лихорадка: диагностика, лечение и
профилактика. – 2018.

5.

Бушуева Э. В. Острая ревматическая лихорадка: классификация, диагностика на
современном этапе //Здравоохранение Чувашии. – 2020. – №. 1. – С. 81-89.

6.

Гриднева Р. И. и др. Основные причины развития приобретенных пороков сердца у детей
//Дни ревматологии в Санкт-Петербурге-2019. – 2019. – С. 74-75.

7.

Гусева

А.

Л.,

Дербенева

М.

Л.

Дифференциальная

диагностика

острого

тонзиллофарингита //Consilium Medicum. – 2020. – Т. 22. – №. 11.

8.

Даукш И. А., Муратходжаева А. В., Пирназарова Г. З. Развитие неревматических
миокардитов у детей дошкольного возраста на фоне респираторных заболеваний
//Educatio. – 2015. – №. 3 (10)-5.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

378

9.

Исаева Б. Г. и др. Динамика распространенности основных ревматических заболеваний
в республике Казахстан за 2012-2016 годы //Медицина (Алматы). – 2018. – №. 3. – С. 17-
22.

10.

Зайцева О. В. и др. Лихорадка у детей раннего возраста //Практическая медицина. – 2020.
– Т. 18. – №. 3. – С. 6-13.

11.

Кузин М. Э. Диагностика ранних стадий хронической ревматической болезни сердца у
детей //аспирантские чтения-2020. молодые ученые: научные исследования и инновации.
– 2020. – С. 195-198.

12.

Кузьмина НН, Медынцева ЛГ, Белов БС. Ревматическая лихорадка: полувековой опыт
изучения проблемы. Размышления ревматолога. Научно-практическая ревматология.
2017;55(2):125-137

13.

Плешкова Е. М. и др. Распространенность ревматических болезней у детей Смоленской
области //Смоленский медицинский альманах. – 2017. – №. 3.

14.

Поспелов С. Г., Аюпова В. А., Салихова Л. Т. Случай ревматической хореи,
ревмоэнцефалита с синдромом хореических гиперкинезов //Практическая медицина. –
2016. – №. 7 (99).

15.

Подчерняева Н. С. Глюкокортикоиды в детской ревматологии: status praesans
//Педиатрия. Журнал им. ГН Сперанского. – 2016. – Т. 95. – №. 4.

16.

Титова Л. В., Макарова М. В. Анализ заболеваемости ревматическими заболеваниями в
Архангельской области: динамика статистических показателей за 2010-2015 гг //Научно-
практическая ревматология. – 2017. – Т. 55. – №. 5.

17.

Тахирова Р. Н., Махаммадкосимова З. Б., Хамиджанова М. А. К. Особенности внешнего
дыхания у детей при заболеваниях соединительной ткани //Вопросы науки и
образования. – 2019. – №. 3 (47).

18.

Таджиева Н. У., Усманова Э. М. Клинические и эпидемиологические аспекты инфекций,
вызванных streptococcus pyogenes. – 2020.

19.

Тахирова Р. Н., Икрамова Д. Т. Клиническая характеристика побочных явлений
гормонотерапии при острой ревматической лихорадке у детей //Авиценна. – 2019. – №.
33. – С. 7-10.

20.

Тахирова Р. Н., Икрамова Д. Т. Балдардын курч кызыл ысытма оорусунун дарылоодо,
гормональдык терапиянын терс таасирлери жөнүндө клиникалык мүнөздөмө //матери и
ребенка. – 2019. – Т. 11. – №. 1. – С. 639126.

21.

Успенская Т. Л. и др. Педиатрическое аутоиммунное нейропсихиатрическое
расстройство, ассоциированное со стрептококковой инфекцией (PANDAS-синдром):
мировая практика и клиническое наблюдение //Детские инфекции. – 2019. – Т. 18. – №.
3.

22.

Boyarchuk O. Features of heritable disorders of connective tissue in children with acute
rheumatic fever and rheumatic heart disease //Reumatologia. – 2020. – Т. 58. – №. 1. – С. 21.

23.

Di Mario S. et al. Is acute rheumatic fever causally associated with a 6-day antibiotics therapy
for pharyngitis? //The Journal of pediatrics. – 2020. – Т. 221. – С. 262.

24.

Murathodjaeva A. V., Akhrarova F. M. Clinical and laboratory characteristics of small
anomalies of heart development in children depending on changes in the level of
hydroxyproline in the blood //Central Asian Journal of Pediatrics. – 2019. – Т. 2. – №. 1. – С.
159-162.

25.

Karthikeyan G., Guilherme L. Acute rheumatic fever //The Lancet. – 2018. – Т. 392. – №.
10142. – С. 161-174.

26.

Hajar R. Rheumatic fever and rheumatic heart disease a historical perspective //Heart views:
the official journal of the Gulf Heart Association. – 2016. – Т. 17. – №. 3. – С. 120.

27.

Hawkes M. A., Ameriso S. F. Neurologic complications of rheumatic fever //Handbook of
clinical neurology. – Elsevier, 2021. – Т. 177. – С. 23-31.

28.

Rhodes K. L., Rasa M. M., Yamamoto L. G. Acute Rheumatic Fever: Revised Diagnostic
Criteria //Pediatric emergency care. – 2018. – Т. 34. – №. 6. – С. 436-440.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

379

29.

Cunningham M. W. Post-streptococcal autoimmune sequelae: rheumatic fever and beyond
//Streptococcus pyogenes: Basic Biology to Clinical Manifestations [Internet]. – 2016.

30.

Vaideeswar P., Marathe S. Lutembacher's syndrome: Is the mitral pathology always rheumatic?
//Indian heart journal. – 2017. – Т. 69. – №. 1. – С. 20-23.


Библиографические ссылки

Акимова В. П. и др. БГСА-тонзиллиты у детей: клиническая характеристика и лечение //Антибактериальная терапия в оториноларингологии. – 2019. – С. 3-7.

Белов Б. С., Кузьмина Н. Н., Медынцева Л. Г. Профилактика острой ревматической лихорадки: современные аспекты Научно-практическая ревматология. – 2017. – Т. 55. – №. 4.

Белов Б. С., Кузьмина Н. Н., Медынцева Л. Г. Острая ревматическая лихорадка в XXI веке. Проблемы и поиск решений Медицинский совет. – 2016. – №. 9.

Беловол А. Н., Князькова И. И. Ревматическая лихорадка: диагностика, лечение и профилактика. – 2018.

Бушуева Э. В. Острая ревматическая лихорадка: классификация, диагностика на современном этапе //Здравоохранение Чувашии. – 2020. – №. 1. – С. 81-89.

Гриднева Р. И. и др. Основные причины развития приобретенных пороков сердца у детей //Дни ревматологии в Санкт Петербурге-2019. – 2019. – С. 74-75.

Гусева А. Л., Дербенева М. Л. Дифференциальная диагностика острого тонзиллофарингита //Consilium Medicum. – 2020. Т. 22. – №. 11.

Даукш И. А., Муратходжаева А. В., Пирназарова Г. З. Развитие неревматических миокардитов у детей дошкольного возраста на фоне респираторных заболеваний //Educatio. – 2015. – №. 3 (10)-5.

Исаева Б. Г. и др. Динамика распространенности основных ревматических заболеваний в республике Казахстан за 2012-2016 годы //Медицина (Алматы). – 2018. – №. 3. – С. 17-22.

Зайцева О. В. и др. Лихорадка у детей раннего возраста //Практическая медицина. – 2020. – Т. 18. – №. 3. – С. 6-13.

Кузин М. Э. Диагностика ранних стадий хронической ревматической болезни сердца у детей //аспирантские чтения-2020. молодые ученые: научные исследования и инновации. – 2020. – С. 195-198.

Кузьмина НН, Медынцева ЛГ, Белов БС. Ревматическая лихорадка: полувековой опыт изучения проблемы. Размышления ревматолога. Научно-практическая ревматология. 2017;55(2):125-137

Плешкова Е. М. и др. Распространенность ревматических болезней у детей Смоленской области //Смоленский медицинский альманах. – 2017. – №. 3.

Поспелов С. Г., Аюпова В. А., Салихова Л. Т. Случай ревматической хореи, ревмоэнцефалита с синдромом хореических гиперкинезов //Практическая медицина. – 2016. – №. 7 (99).

Подчерняева Н. С. Глюкокортикоиды в детской ревматологии: status praesans //Педиатрия. Журнал им. ГН Сперанского. – 2016. – Т. 95. – №. 4.

Титова Л. В., Макарова М. В. Анализ заболеваемости ревматическими заболеваниями в Архангельской области: динамика статистических показателей за 2010-2015 гг //Научно-практическая ревматология. – 2017. – Т. 55. – №. 5.

Тахирова Р. Н., Махаммадкосимова З. Б., Хамиджанова М. А. К. Особенности внешнего дыхания у детей при заболеваниях соединительной ткани //Вопросы науки и образования. – 2019. – №. 3 (47).

Таджиева Н. У., Усманова Э. М. Клинические и эпидемиологические аспекты инфекций, вызванных streptococcus pyogenes. – 2020.

Тахирова Р. Н., Икрамова Д. Т. Клиническая характеристика побочных явлений гормонотерапии при острой ревматической лихорадке у детей //Авиценна. – 2019. – №. 33. – С. 7-10.

Тахирова Р. Н., Икрамова Д. Т. Балдардын курч кызыл ысытма оорусунун дарылоодо, гормональдык терапиянын терс таасирлери жөнүндө клиникалык мүнөздөмө //матери и ребенка. – 2019. – Т. 11. – №. 1. – С. 639126.

Успенская Т. Л. и др. Педиатрическое аутоиммунное нейропсихиатрическое расстройство, ассоциированное со стрептококковой инфекцией (PANDAS-синдром): мировая практика и клиническое наблюдение //Детские инфекции. – 2019. – Т. 18. – №. 3.

Boyarchuk O. Features of heritable disorders of connective tissue in children with acute rheumatic fever and rheumatic heart disease //Reumatologia. – 2020. – Т. 58. – №. 1. – С. 21.

Di Mario S. et al. Is acute rheumatic fever causally associated with a 6-day antibiotics therapy for pharyngitis? //The Journal of pediatrics. – 2020. – Т. 221. – С. 262.

Murathodjaeva A. V., Akhrarova F. M. Clinical and laboratory characteristics of small anomalies of heart development in children depending on changes in the level of hydroxyproline in the blood //Central Asian Journal of Pediatrics. – 2019. – Т. 2. – №. 1. – С. 159-162.

Karthikeyan G., Guilherme L. Acute rheumatic fever //The Lancet. – 2018. – Т. 392. – №. 10142. – С. 161-174.

Hajar R. Rheumatic fever and rheumatic heart disease a historical perspective //Heart views: the official journal of the Gulf Heart Association. – 2016. – Т. 17. – №. 3. – С. 120.

Hawkes M. A., Ameriso S. F. Neurologic complications of rheumatic fever //Handbook of clinical neurology. – Elsevier, 2021. – Т. 177. – С. 23-31.

Rhodes K. L., Rasa M. M., Yamamoto L. G. Acute Rheumatic Fever: Revised Diagnostic Criteria //Pediatric emergency care. 2018. – Т. 34. – №. 6. – С. 436-440.

Cunningham M. W. Post-streptococcal autoimmune sequelae: rheumatic fever and beyond //Streptococcus pyogenes: Basic Biology to Clinical Manifestations [Internet]. – 2016.

Vaideeswar P., Marathe S. Lutembacher's syndrome: Is the mitral pathology always rheumatic? //Indian heart journal. – 2017. – Т. 69. – №. 1. – С. 20-23.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов