БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ
|
ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ
|
JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE
№3 | 2021
207
INFECTIOUS DISEASE
Саидолим Мурадқосимович МУРАДҚОСИМОВ
Рустам Темурович ЕРМАНОВ
Жавлон Соғлиқ ўғли ТУРАҚУЛОВ
Латофат Муродуллаевна
ҚУРБАНОВА
Самарқанд давлат тиббиёт институти
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ МЕҲНАТ МИГРАНТЛАРИ ОРАСИДА ОИВ
ИНФЕКЦИЯСИ БИЛАН ЗАРАРЛАНИШ КЎРСАТГИЧЛАРИНИ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛ
For citation: S.M. Muradkosimov, R.T. Ermanov, Zh.S. Turakulov, L.M. Kurbanova
EPIDEMIOLOGICAL SITUATIONS OF HIV INFECTION AMONG MIGRANTS OF THE
SAMARKAND REGION Journal of Biomedicine and Practice. 2021, vol. 6, issue 3, pp. 207-211
http://dx.doi.org/10.26739/2181-9300-2021-3-113
АННОТАЦИЯ
Бизнинг илмий ишимизда Самарқанд вилояти меҳнат-мигрантларини охирги 5 йил ичида
мамлакатимизни тарк этиб ва қайтиб келганларнинг хусусиятлари ўрганилган. Текшириш
натижаларига кўра, меҳнат-мигрантларнинг мамлакатимизни қандай турда тарк этишидан
қатъий назар, жинсий йўл билан юқадиган юқумли касалликларга мойил бўлади, асосан
ОИВ/ОИТС касаллигининг юқиши ҳам бундан мустасно эмас, чунки бундай холатларда
ушбу касаллик аниқланган кишилар тиббий ёрдам олишдан чекланган бўлади ва кўпгина
тўсиқларга учрайди. Жинсий йўл билан юқадиган юқумли касалликлар, бу инсонлар
организмидаги энг долзарб муаммолардан бири бўлиб, у нафақат хар ҳил микроорганизмлар,
вируслар ва зарарли ташқи таъсирларга қарши курашадиган “жанг майдони” эмас, балки
организмнинг умумий соғломлигини кўрсатадиган ойна ҳам бўлиб ҳисобланади. ОИТС
касаллигига чалинган аксарият инсонлар ўз бошимчалик билан уйида даволанади. ОИТС
касаллиги натижасида инсон организмида асосан микроорганизмлар билан курашадиган
иммун жараён сусайиб кетади.
Калит сўзлар:
ОИВ-инфекцияси, ОИТС, юқумли касалликлар, иммунитет, инфекция,
меҳнат мигрантлари, эпидемиология.
Саидолим Мурадқосимович МУРАДҚОСИМОВ
Рустам Темурович ЕРМАНОВ
Жавлон Соғлиқ ўғли ТУРАҚУЛОВ
Латофат Муродуллаевна
ҚУРБАНОВА
Самаркандский государственный медицинский институт
ЭПИДЕМИОЛОГИЧЕСКИЕ СИТУАЦИИ ОИВ ИНФЕКЦИИ СРЕДИ МИГРАНТОВ
САМАРКАНДСКОЙ ОБЛАСТИ
БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ
|
ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ
|
JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE
№3 | 2021
208
АННОТАЦИЯ
В нашей научной работе изучаются характеристики трудовых мигрантов из
Самаркандской области, уехавших и вернувшихся в страну за последние 5 лет. Исследование
показало, что трудящиеся-мигранты с большей вероятностью будут инфицированы
заболеваниями, передаваемыми половым путем, независимо от типа отъезда, в основном ВИЧ
/ СПИДа, поскольку в таких случаях люди с диагнозом этого заболевания ограничены в
получении медицинской помощи и сталкиваются со многими препятствиями. происходит.
Заболевания, передающиеся половым путем, - одна из самых острых проблем человеческого
организма, которая является не только «полем битвы» с различными микроорганизмами,
вирусами и вредными внешними воздействиями, но и отражением общего состояния здоровья
организма. Большинство больных СПИДом лечатся дома самостоятельно. В результате
СПИДа в организме человека ослабляется иммунный процесс, который в основном борется с
микроорганизмами. Пятая часть трудовых мигрантов с клиническими признаками ИППП
проходят самолечением.
Ключевые слова:
ВИЧ-инфекция, СПИД, инфекционные заболевания, иммунитет,
инфекция, трудовые мигранты, эпидемиология.
Saidolim Muradkosimovich MURADKOSIMOV
Rustam Temurovich ERMANOV
Zhavlon Soglik ugli TURAKULOV
Latofat Murodullaevna KURBANOVA
Samarkand State Medical Institute
EPIDEMIOLOGICAL SITUATIONS OF HIV INFECTION AMONG MIGRANTS OF THE
SAMARKAND REGION
ABSTRACT
Our scientific work examines the characteristics of labor migrants from the Samarkand region who
have left and returned to the country over the past 5 years. The study found that migrant workers
are more likely to be infected with sexually transmitted diseases regardless of the type of departure,
mainly HIV / AIDS, as in such cases people diagnosed with the disease are limited in access to
medical care and face many barriers. Going on. Sexually transmitted diseases are one of the most
acute problems of the human div, which is not only a "battlefield" with various microorganisms,
viruses and harmful external influences, but also a reflection of the general health of the div. Most
AIDS patients are self-medicated at home. Because of AIDS in the human div, the immune process
is weakened, which mainly fights against microorganisms. One fifth of labor migrants with clinical
signs of STIs self-medicate.
Key words:
HIV infection, AIDS, infectious diseases, immunity, infection, labor migrants,
epidemiology.
Мавзунинг долзарблиги.
Хозирги вақтда жахонда 35 млндан ортиқ ахолида ОИВ
инфекцияси қайт этилган бўлиб, шундан йилига 1,7 миллиондан кўпроғи вафот этмоқда.
Ўзбекистон Республикасида 40 минг дан ортик кишиларда ОИВ инфекцияси қайт этилган
бўлиб, зарарланганларнинг аксарият қисмини меҳнат мигрантлари ташкил қилмоқда.
Кейинги 10 йилликда Ўзбекистон ахолисида ташқи меҳнат мигрантлар оқимида ошиш
ҳолатлари кузатилмоқда. Меҳнат мигрантлари аҳолининг турли гуруҳларидан иборат
бўлганлиги туфайли (ёши, жинси) мигрантларнинг аниқ куламини баҳолаш бирмунча
қийинчилик туғдирди. Уларнинг асосий қисми статистик ҳисоботдан утмайди. Баъзи
давлатларда (Россия, Қозоғистон) виза режимининг йўқлиги ва мигрантларни ноқонуний
ҳаракатланишлари ҳисоботларни нотўғ олиб борилишига олиб келади. Ўзбекистон ташқи
миграция агентлигинингш маълумотларига кўра, 2,6 млндан 3 миллионгача фуқораларимиз
хорижга ишга кетишган бўлиб, улардан 72% Россияга, 20% Қозоғистонга кетишган.
БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ
|
ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ
|
JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE
№3 | 2021
209
Шу мунособат билан мехнат мигрантлари учун ОИВ инфекциясидан ҳимояланиш чораларини
такомиллаштириш, шунингдек улар орасида ОИВ инфекциясини тарқалишига сабаб
бўладиган асосий омилларни урганиш актуал вазифалардан хисобланади. (1,2).
Мамлакатдан ташқарига йўналтирилган меҳнат миграцияси мамлакатнинг ривожига ижобий
таьсири кўрсатиши билан бирга, салбий оқибатларга (одам савдосига) ҳам олиб келади..
Миграцияга ёшларни жалб этилиши ижтимоий назоратнинг кучсизланишига, хулқ-атвор
ўзгаришларига, мигрантларни ОИВ инфекцияси бўйича хавф гуруҳларга кириб қолишига,
уларда тасодифий интим алоқалар сонининг ошишига, мигрантларни тиббий хизматдан
фойдаланиш имкониятининг камайишига олиб келади. Бу ҳолатлар меҳнат мигрантлари
ўртасида жинсий йўл билан юқувчи инфекциялар (ЖЙЮИ), жумладан ОИВ/ОИТС билан
касалланиш даражасини ошиши долзарб ҳисобланади(3),
Тадқиқот мақсади:
Самарқанд вилояти мисолида
меҳнат мигрантлари орасида ОИВ
инфекциясини учраш ҳолатини (2015-2020 йилларда) таҳлил қилиш.
Талқикот материаллари ва усуллари.
Меҳнат мигрантлари. Тадқиқот иши Самарқанд
ОИТСга қарши кураш марказида ўтказилди. Танланма дизайни - Кросс – секцион тадқиқот
бўлиб, кўп босқичли кластер (маҳалла комитети томонидан берилган рўйхат асосида)
усулидан фойдаланилди. Ҳар бир кластерда респондентларни (меҳнат мигрантларини) танлаш
оддий рандомизация усулида, махсус сўровнома асосида олиб борилди.
Тадқиқот натижалари:
Қуйидаги жадвалдаги маълумотларга кўра,
миграция жараѐни
хусусиятлари ўрганилганида кузатувдаги 282139 нафар мехнат мигрантлари асосан,
Қозоғистон ва Россия давлатининг турли хил ҳудудларида бўлишган.
Самарқанд вилояти ахолисининг миграцияга чиқиши ва улар ўртасида ОИВ инфекцияси
холати (йиллар ва ёш сони кесимида)
Жадвал №1
Йиллар
М
и
гра
н
тл
ар
С
он
и
О
И
В
и
н
ф
ек
ц
и
ял
и
ш
ахс
л
ар
Ф
ои
з
м
и
қ
д
ори
Ж
ам
и
қ
ай
д
эт
и
л
га
н
О
И
В
и
н
ф
ек
ц
и
яс
и
хол
ат
и
У
м
у
м
и
й
а
хол
и
сон
и
га
н
и
сб
ат
ан
ф
ои
з
хи
соб
и
д
а
.
Ёш сони кесмида
20-
24
25-
28
30-
34
35-
39
40-
49
50-
59
2015 йил
75380
86
0.11
452
19.1
7
28
22
14
11
4
2016 йил
63560
108
0.16
492
21.9
11
27
28
21
14
7
2017 йил
45793
72
0.15
481
14.9
1
13
19
27
7
5
2018 йил
46042
113
0.24
465
24.3
20
21
25
15
10
2019 йил
35882
77
0.21
434
17.7
3
11
22
27
11
3
2020 йил
15482
25
0.16
240
10.4
8
7
6
3
1
Жами
282139
481
0.17
2564
18.05
42
109
119
120
61
30
Мигрантларни норасмий равишда мамлакатдан ташқарига чиқишини йиллар кесимида
таҳлил қилинганда, 2015 йил 75380 нафар мигранларнинг 86 (0,11%) тасида, 2016 йилда 63580
нафаридан 108(0,16%)тасида, 2017 йил 45793 нафардан 72(0,15%) тасида, 2018 йил 46042
нафаридан 113(0,24%)тасида, 2019 йил 35882 нафардан 77(0,21%)тасида, 2020 йил 15482
нафардан 25(0,16%)тасида ОИВ инфекцияси аниқланди. Жами 5 йил давомида 282139 та
мигрантлардан 481 тасида (0,17%) ОИВ инфекцияси аниқланган. Кузатишларимиз мигрантлар
сонининг ошиши, Самарқанд вилоятида ОИФ инфекцияси билан зарарланганларнинг умумий
сонини камайишига қарамасдан мигрантлар орасида ОИВ инфекцияси билан зараланиш
ҳолатлари кўпайиши кузатилганлиги аниқланди.
БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ
|
ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ
|
JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE
№3 | 2021
210
.2020 йилда коранавирус пандемияси натижасида чет элга чиқиб ишлаган ахолининг сони
камайганлиги туфайли мигрантларнинг ОИВ инфекцияси билан зарарланиш сони ҳам
пасайганлиги аниқланди. Олинган натижалар меҳнат миграцияси даврида ОИВ инфекцияси
билан касалланишнинг ошиши мехнат мигрантлари сонининг йилдан йилга ошиши билан
тўғри пропорционал эканлигини кўрсатмоқда. Юқоридаги жадвалга асосан вилоятнинг
282139 нафар ахолисининг 481 нафари мехнат миграцияси вақтида ОИВ инфекцияси билан
зарарланган. ОИВ инфекцияси билан зарарланганларни 42 таси 18-24 ёш,109 таси 25-29
ёш,119 таси 30-34 ёш,120 таси 35-39 ёш, 61 таси 40-49 ёш ва 30 таси 50-59 ёшдаги кишилардан
иборат эканлиги аниқланди. ОИВ инфекция билан зарарланган кишиларнинг 409 нафари
(85%) 25 ёшдан 50 ёшгача бўлган кишилар бўлиб, аҳолининг энг фаол мехнат қилиш даврига
тўғри келади. ОИВ инфекция билан зараланган кишиларнинг мехнат самарадорлиги
пасайишига олиб келиб, ўз ватанига чиқарилиб юборилишига сабаб бўлади. ОИВ инфекцияси
билан зарарланган мехнат мигрантларининг 42 нафари 20-25 ёшдаги фуқоралар бўлиб,
уларнинг
31
нафари
турмуш
қурмаганлиги
аниқланди.Текширув
натижаларига
асосланиб,ахоли
уртасида
тарқалаётган
ОИВ
инфекциясини
купайишида
мехнат
миграциясининг хиссаси борлиги аниқланди.
Хулоса.
Меҳнат миграцияси билан шуғулланувчи аҳоли ўртасида ОИВ инфекцияси
билан зарарланиш 2015- 2020 йиллар ичида меҳнат миграцияси билан шуғулланмайдиган
аҳолига нисбатан 0.17 % кўп учраши аниқланди.
Меҳнат миграцияси билан шуғулланувчи ахолининг ОИВ инфекцияси билан
зарарланиши асосан 25-50 ёшли фуқоралар ташкил қилиши аниқланди.
Тавсиялар.
Меҳнат миграциясидан қайтиб келган аҳоли ўртасида профилактик чора
тадбирларни янада такомиллаштириш зарурдир.
Адабиётлар
1. Ахмедова С. и др. Антропометрические показатели физического развития у детей до 5 лет
в самаркандской области //InterConf. – 2020.
2. Болтаева М.Р. «Гендерные аспекты ВИЧ-инфекции в Восточной Европе и Центральной
Азии». Доступно по ссылке: http://congress-ph.ru/common/htdocs/upload/fm/vich/17/prez/5-A3-
4.pdf (2017)
3. ВИЧ и миграция. Узбекистан //Фактологический бюллетень-19-20 февраль 2018. -32с.
4. Коржавов Ш. О. и др. Роль латинского языка в медицине и в современном мире //International
Scientific and Practical Conference World science. – ROST, 2017. – Т. 5. – №. 6. – С. 40-42.
5. Коржавов Ш. О. и др. Скрининговая оценка протекторных свойств лекарственных
препаратов при воздействии ультрафиолета на кожу крыс //здоровье, демография, экология
финно-угорских народов HEALTH, DEMOGRAPHY, ECOLOGY. – 2018. – С. 43.
6. Переверзева Э. В., Филиппова С. Н. Актуальные вопросы культуры здоровья: ВИЧ-
инфекции и СПИД //Вестник РМАт. – 2014. – №. 1.
7. Покровский В. В., Покровский В. В. ВИЧ-инфекция и СПИД //Клинические рекомендации.
М. – 2010.
8. Рахмонов З. М. и др. Компенсаторно-приспособительная рекация сосудистого русла
внутренних органов при резекции желудка //International Scientific and Practical Conference
World science. – ROST, 2017. – Т. 5. – №. 6. – С. 42-44.
9. Хусанов Э. У., Коржавов Ш. О. Влияние инфракрасного лазерного излучения повышенной
интенсивности на микроструктуру кожи крыс //Достижения науки и образования. – 2019. – №.
12 (53).
10. Хусанов Э. У., Ортикбаева Н. Т., Коржавов Ш. О. Апудоциты пилорической части желудка
при действии химических средств защиты растений //Достижения науки и образования. –
2020. – №. 11 (65).
11. Stefonik J. HJV/AIDS presenting with stroke features caused by cerebrul Nocard absesses, a cose
reprt // BMC Neorjl-2015, oct 7, -15-183
БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ
|
ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ
|
JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE
№3 | 2021
211
12. Uktamovich H. E., Oblakulovich K. S. Пилородуоденал соҳа махаллий бошкарув нерв
аппаратининг микроанатомик асослари //Journal of Biomedicine and Practice. – 2020. – Т. 6. –
№. 5.
13. С.З. , Р.Б.Азизова, Н.Н. Абдуллаева, Г.У. Самиева, Клинические особенности, течение и
диагностика синдрома Гийена-Барре. Журнал биомедицины и практики номер 6, выпуск 1, -
2021
14. . Govoni V., Granieri E., Epidemiology of the Guillain-Barré syndrome. Current opinion in
neurology, 2001; 14(5): 605-13