CURRENT APPROACHES AND NEW RESEARCH IN
MODERN SCIENCES
International scientific-online conference
156
ЧЕТАН КУЯСИ (ARGYRESTHIA CONJUGELLA Z).
БИОЭКАЛОГИЯСИ ВА РИВОЖЛАНИШ ФЕНОЛОГИЯСИ
Саидов Истам Рустамович
қ.х.ф.ф.д., доцент
Усвалиев Ойбек Турғунович
қ.х.ф.ф.д., доцент
Убайдуллаев Сардор
Тошкент Давлат Аграр Университет
Ўсимликларни ҳимояси ва карантини кафедраси
https://doi.org/10.5281/zenodo.14768880
Аннотация:
Куялар оила вакилларидан четан куяси ривожланиш
феналогияси тўлиқ ўрганилди ва денгиз сатҳидан 800-1500м баландликда
жойлашган уруғ мевали боғлар зарар келтириш аниқланли. Шунга кўра
турли ҳил об-ҳаво шароитида куяларнинг ертанги, ўртанги ва кечки олма
навларига етказадиган зарари турлича бўлиши аниқланди.
Аннотация:
Полностью изучена фенология развития Рябиновой моли
у представительницы отряда Чешуекрылых (бабочек) и установлено, что
она наносит ущерб семенным садам, расположенным на высоте 800-1500
м над уровнем моря. Также установлено, что вред, наносимый рябиновой
молью ранним, средним и поздним сортам яблони при разных погодных
условиях, резко отличается.
Abstract:
The phenology of the development of the Rowan moth in a
representative of the order Lepidoptera (butterflies) has been fully studied and
it has been established that it causes damage to seed gardens located at an
altitude of 800-1500 m above sea level. It has also been found that the damage
caused by the rowan moth to early, medium and late apple varieties under
different weather conditions differs dramatically.
Калит сўзлар:
четан куяси, биоэкалогия, феналогия, денгиз сатҳи,
ўрмон, уруғ мевали.
Мевали
дарахтларнинг
Lepidoptera
туркумига
мансуб
зараркунандалари биоэкологиясини ўрганиш мақсадида бир неча ўн
йиллар давомида тадқиқотлар олиб борган олимлардан В.П.Васильев ва
И.З.Лившиц (1984) маълумотларига қараганда мевали боғларда
тангақанотли (Lepidoptera) туркумига мансуб ҳашаротларни 18 та оилага
ажратиб булардан, ўймакорлар (Cossidae), ўроққанот куялар (Plutellidae),
ингичкақанотли куялар (Argyresthiidae), куялар (Yponomeutidae),
ойначилар (Aegeriidae), митти куялар (Stigmellidae), ингичкақанот куялар-
CURRENT APPROACHES AND NEW RESEARCH IN
MODERN SCIENCES
International scientific-online conference
157
миначилар (Lyonetiidae), гирдак куялар (Cemiostomidae), ғилофлилар
(Coleophoridae), куя-баргўровчилар (Glyphipterygidae), ўйиққанот куялар
(Gelechiidae), баргўровчилар (Tortricidae), одимчилар (Geometridae),
ипакчилар (Lasiocampidae), тўлқинсимонлар (Orgyidae), тунламлар
(Noctuidae),
айиқ-капалаклар
(Arctidae),
оқ-капалаклар
(Pieridae)
эканлигини тадқиқ этганлар. Булар орасида ўнта оилага мансуб куялар
оиласи вакиллари эканлигини аниқлашган ва ушбу оилаларга юзлаб
турдаги куялар мансублигини ўрганишган.
1-жадвал
Тошкент вилояти шароитида Четан куяси ривожланишининг
фенологик календари (2024й).
Олимларнинг фикрича маълум бир стация ёки ареаллардаги
популяция зичлигига қарамасдан, турлар ривожи бир-бирига салбий
таъсир кўрсатмайди, фақатгина биотик, абиотик, антропаген омиллар
натижасидагина турлар градациясида фарқлар кузатилиши мумкин деб
ҳисоблаганлар. Табиий бошқарув механизмида эса биологик омиллар ва
ўзаро озуқа-занжирига бўлган талабдан келиб чиққан холатда у ёки бу тур
популясия ичида даминант тур бўла олиши мумкин деган назарияни олға
сурганлар.
Тошкент вилояти шароитида куялар ривожланиши ва фенологиясини
ўрганиш мақсадида Бурчмулла давлат ўрмон хўжалиги, Чотқол бўлимида
етиштирилаётган олманинг “Голден делишес”, “Ренет Симиренко”
навлари экилган бўлиб, кўчатлар 7-5 схемада экилган бўлиб, Тошкент
вилояти шароитида куяларнинг олти оилага Cemiostomidae, Coleophoridae,
Hyponomentidae, Argyresthiidae, Lhitholletera ва Lhitholletidae мансуб, етти
тури аниқланди. Биз турли иқлим шароитларидаги куялар популяцияси ва
уларга ташқи омиллар таъсирини ўрганиш мақсадида Тошкент вилоятида
Ойлар ва декадалар
феврал
март
апрел
май
июн
июл
август
сентябр
октябр
ноябр
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
I
II
III
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
+
+
+
●
●
●
–
–
–
–
–
–
♦
♦
♦
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
(
♦
)
●
–
♦
+
(
♦
)
тухум
личинка
ғумбак
имаго
қишлов
CURRENT APPROACHES AND NEW RESEARCH IN
MODERN SCIENCES
International scientific-online conference
158
денгиз сатҳидан 800-1500м баландликда жойлашган уруғ мевали боғлар
танлаб олинди.
Бўстонлиқ
туманида
олиб
борган
тадқиқотлар
давомида
Argyresthiidae оиласига мансуб Четан куяси - Argyresthia conjugella Z.
учраши аниқланди. Ушбу куянинг бошқа куялардан ажратадиган асосий
фарқи у олма мевасини зарарлайди. Ғумбак шаклида қишлаб чиқади,
баҳорда четан ва олма дарахтлари гуллай бошлаган даврга яъни май
ойининг биринчи декадаларига тўғри келди. Ўсимлик нектари билан
қўшимча озиқланган четан куяси 50-80 тагача ва айрим об-ҳаво қулай
келган йиллари 80-120 гача энди шаклланаётган яъни пишиб етилмаган
олмаларга тухум қўйганлиги аниқланди. Тухум қўйиш тўлиқ
тугалланишига 7-11 кун керак бўлди. Тухумларнинг эмбрионал
ривожланиши 12-15 кун давом этди. Бу тахминан июн ойининг биринчи
ярмига тўғри келди. Биринчи ёшли личинкалар олма меваларига кириб
олиб ўша ерда ривожланишини давом эттирди. Ўртача 35-42 кунгача
ривожланди. Унинг зарарини четан кам мева қилган йиллари кучли сезиш
мумкин, яъни тўлиқ олмага зарар етказади. Ўртача битта олмада 3-5
личинка борлиги кузатилди. Август ойининг биринчи декадасига келиб
вояга етган личинкалар пилла иплари ёрдамида ерга осилиб тушиб
тупроқнинг юза қисмида ғумбакланишга киришди. Ғумбакланиш 10-12
давом этганлиги кузатилди. Бу пайт мевалар териладиган пайтга яъни
сентябр ойларига тўғри келди. Четан куяси кечки навларни, ертанги ва
ўртанги навларга нисбатан кўпроқ зарарлаши аниқланди.
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Махновский И.К. Вредители защитных лесных насаждений Средней Азии
и меры борьбы с ними. – Ташкент, 1955. – 319 с.
2. Махновский И.К. Вредители древесно-кустарниковой растительнос-ти
Чирчик-Ангренского горно-лесного массива и борьба с ними //Труды
Среднеазиатского н.-иссл. лесного хозяйства. – Вып. В. – Ташкент: Изд. Узб.
акад. с/х наук, 1959. – С. 105-111.
3.Белосельская З.Г. Рябиновая моль Argyresthia conjugella Zell. (Lepidoptera,
Hyponomeutidae) как вредитель плодов яблони и рябины. /
Энтомологическое обозрение. Т. 42 Вып. 4, 1964. С.709-720.
4. Васильев В.П., Лившиц И.З. Вредители плодовых культур. М.: Колос,
1984. 399 с.
CURRENT APPROACHES AND NEW RESEARCH IN
MODERN SCIENCES
International scientific-online conference
159
5.Ulrich Kuhlmann. Biology and ecology of Herpestomus brunnicornis
(Hymenoptera: Ichneumonidae), a potential biological control agent of the apple
ermine moth (Lepidoptera: Yponomeutidae) // International Journal of Pest
Management Volume 42, 1996 – Issue 2 Pages 131-138 | Published online: 21
Nov 2008
6. Zichen Zheng, Chao Zhang. Electronic noses based on metal oxide
semiconductor sensors for detecting crop diseases and insect pests //
Computers and Electronics in Agriculture Volume 197, June 2022, 106988