Миллий тилнинг этимологик ва психолингвистик хусусиятлари

CC BY f
49-54
47
17
Поделиться
Ахмедова, М. (2022). Миллий тилнинг этимологик ва психолингвистик хусусиятлари. Центральноазиатский исследовательский журнал междисциплинарных исследований, 1(Conference TSPU), 49–54. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/carjis/article/view/5550
М. Ахмедова, Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети

психология фанлари номзоди, доцент, психология кафедраси

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Ҳозирги вақтда миллий тил хусусиятларини илмий нуқтаи назардан ўрганишга эътибор қаратилмоқда. Мақолада жаргон сўзларнинг маъносининг ортиши ва бу сўзларни ўрганиш зарурати муҳокама қилинади. Улар кундалик жараёнда ишлатиладиган жаргонларни ҳам ўрганадилар. Жаргон сўзлари, ўз жаргонингизни ўрганишнинг аҳамияти ва зарурлигини тушунтиради. Арго сўзларнинг ўзига хос этимологик, психолингвистик хусусиятлари илмий жиҳатдан таҳлил қилинган.


background image

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)

«Психологические особенности развития современной

личности в годы устойчивого социально-

экономического развития общества»

―Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий

ривожланиш йилларида замонавий шахс

ривожланишининг психологик хусусиятлари‖

Материалы международной конференции.

Ташкент. 24 ноября 2021г

49

Халқаро анжуман тўплами.

Тошкент 24 ноябрь 2021й.

МИЛЛИЙ ТИЛНИНГ ЭТИМОЛОГИК ВА ПСИХОЛИНГВИСТИК

ХУСУСИЯТЛАРИ

М. Х. Ахмедова

ТДПУ психология кафедраси доценти, психол. ф.н.,

АННОТАТЦИЯ

В настоящее время внимание уделяется исследованию национальных

языковых особенностей с научной точки зрения. В статье рассматривается
увеличение жаргонных слов значение и необходимости изучение этих слов. А
также изучают жаргоны, которые используемые в ежедневном процессе. Слова
жаргона, объясняет важность и необходимость изучения своего жаргона.
Своеобразные

этимологические,

психолингвистические

особенности

жаргонных слов были научно проанализированы.

ABSTRACT

Currently, attention is paid to the study of national linguistic features from a

scientific point of view. The article discusses the increase in the magnificent words
value and the need to study these words.And also study the jargon, which used in the
daily process.Words of Zhargon, explains the importance and necessity of studying
his jargon. Peculiar etymological, the psycholinguistic features of the jargon words
were scientifically analyzed.


Тил кишилик жамиятининг асрлар давомидаги бутун тарихий жараѐнида

маълум бир гуруҳ томонидан эмас, балки бутун жамият ва жамиятнинг
аъзолари томонидан яратилган ижтимоий ҳодисадир. Шу билан бирга, тил
бирор даврнинг, бирор жамият тарихий тараққиѐт жараѐнидаги бир қанча
даврларнинг маҳсули бўлиб, жамият учун хизмат қилади. Шунинг учун ҳам
тилнинг кишилик жамиятидаги аҳамияти беқиѐс.

Тилнинг буюк аҳамияти шундаки, у маънавият белгиси сифатида

кишиларни яқин қилиб жипслаштиради. Шундай экан, тил миллатнинг олий
қадрияти ҳисобланади. Шуни айтиш керакки, тил - инсонинг маънавий
фаолиятини маданий бойликлар билан тўлдиради. Инсоният томонидан
яратилган моддий бойликларни ўзлаштириш инсонга ўз маънавий дунѐсини
бойитиш имкониятини яратади.


background image

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)

«Психологические особенности развития современной

личности в годы устойчивого социально-

экономического развития общества»

―Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий

ривожланиш йилларида замонавий шахс

ривожланишининг психологик хусусиятлари‖

Материалы международной конференции.

Ташкент. 24 ноября 2021г

50

Халқаро анжуман тўплами.

Тошкент 24 ноябрь 2021й.

Сўнги йилларда жамиятда юз бераѐтган қатор ўзгаришлар миллий

тилларга, шунингдек ўзбек тилига кириб келаѐтган сўзлар сонининг кескин
кўпайишига ва маъно моҳияти жихатидан бирмунча ўзгаришларга олиб келиши
инкор этилмайди. Вақт ўтиши билан, айниқса XXI асрда яшаш суръати
тезлашади. Шунга монанд, луғат бойлиги ошди, ҳар қандай янги тушунчага
камида бир, ѐки икки, учта сўз тўғри келиши кузатилмоқда. Шу билан бирга
жамиятда сленг луғат таркиби ҳам кенгайди. (Инглиз тилшунослигида
сўзлашув нутқида бироз қўпол ва ҳазил бўѐғига эга бўлган, адабий нутққа
қабул қилинмаган сўз ва иборалар бўлиб, улар ―сленг‖ термини билан
юритилади.) Баъзи мутахасислар «арго», «жаргон», «сленг» сўзлари нутқни
ифлослантиради, деган фикрни билдиришса, баъзилари, адабий тилининг
қиѐфасини ўзгартиради, деб айтишади.

«Жаргон - бу бирор бир ижтимоий ѐки умумий манфаат орқали

бирлашган гуруҳдагилар нутқи бўлиб, умумий тилдан фарқ қилувчи, шу
жумладан сунъий, баъзан эса шартли кўпгина сўзлар ва ибораларга эга нутқ».
«Кирилл ва Мефодийнинг универсал энциклопедияси» унга бошқача таъриф
беради: «жаргон - (франц. jargon) бу умумхалқ тилидан ўзига хос лексикаси ва
фразеологияси билан нутқнинг ижтимоий тури». Ўзбек тилининг икки томлик
изоҳли луғатида арго ва жаргонларга қуйидагича таъриф берилади: «Арго ва
жаргон французча сўз бўлиб, бирор ижтимоий гуруҳнинг ўзига хос, бошқалар
тушунмайдиган ясама тили» [4.52б.].

Тилнинг лексик қатлами асосий бирлик сифатида жуда бой бўлиб, унинг

бир қисми нофаол, яъни қўлланилиши чегараланган сўзлардан иборат. Булар
диалектизмлар (адабий тилнинг потенциал заҳираси), терминлар, эскирган
сўзлар, неологизмлар, жаргон ва арготизм (инглиз тилида сленг ҳам
мавжуд)ларни ташкил этади [3].

Сленг сўзининг этимологияси аниқланмаган ѐки ҳозирги вақтга қадар

тилшуносликда баҳсли бўлиб қолмоқда. Ўзбек тилшунослигида сўнги йилларда
сленглар ишлатилса-да, ўзининг тўлиқ таърифига эга эмас, шунингдек, луғат
тузилиши жихатидан тадқиқотлар ҳам олиб борилмаган.

«Жаргон» термини очиқ ѐки ѐпиқ ижтимоий гуруҳ нутқини эслатади. У

одатда жамият учун ѐт бўлган ѐпиқ ижтимоий гуруҳ нутқига ўхшаб кетади.
Масалан, наркоманлар жаргони, турма лагери жаргони, шу боис ―умумий
жаргон‖сўз бирикмасида ички зиддият мавжуд: тарифига кўра жаргон умумий
бўла олмайди.


background image

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)

«Психологические особенности развития современной

личности в годы устойчивого социально-

экономического развития общества»

―Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий

ривожланиш йилларида замонавий шахс

ривожланишининг психологик хусусиятлари‖

Материалы международной конференции.

Ташкент. 24 ноября 2021г

51

Халқаро анжуман тўплами.

Тошкент 24 ноябрь 2021й.

Арго ва жаргон сўзлар маъно ва шакл жиҳатдан бир-бирига яқин сўзлар

бўлса ҳам, ижтимоий гурухланиш жиҳатдан бир- биридан фарқ қилади.

Арго ва жаргонлар ѐрдамида кишиларни қайси ижтимоий гуруҳ

вакиллари эканлилигини англаш мумкин. Арго ва жаргонлар бошқа лексик
бирликлар билан доимо ўзаро алоқада бўлади. Айрим бадиий арго ва жарголар
персонаж тилидан қўлланади. Бу асарнинг табиий чиқишига имкон беради.
Масалан «Зелихон» эса «ўк илон» деб ном чиқарган бу одамдан заррача тап
тортмай ўгираворади.

Арго ва жаргон сўзларни қўлловчи кишилар гурухи турли-туман бўлгани

учун, арго — жаргон сўзлар ҳам келиб чиқиш характерига кўра турли-туман
бўлади. Масалан: Ўғрилар аргоси; савдогарлар аргоси; қиморбозлар аргоси;
даллоллар аргоси, киссавурлар аргоси ва ҳоказо.

Умумхалқ тилидан фарқ қилиб, бирор ижтимоий гурух ўртасида

яратилган ва уларнинг талабларини ифодаловчи махсус сўз ва иборалар жаргон
дейилади. Масалан: «қуруғи» сўзини олсак «Шайтанат» асарида бу икки хил
маънода қўлланган.

Жаргонларнинг энг характерли белгиси ўзаро сўзлашувни бошқалардан

маҳфий сир тутишдир. Шунга кўра жаргонларнинг яратилиш йўллари ҳам
кўпинча тилнинг сўз ясаш системасига тўғри келмайди. Улар ўзига хос сунъий,
шартли сўзлардир.

Жаргонлар кўпинча тилдаги сўзларнинг товуш томонини ўзгариши, бузиб

қўллаш, бошқа тиллардан сўз ўзлаштириш ва тилдаги мавжуд сўзларга маъно
бериш йўли билан ҳосил қилинади.

Ижтимоий арго ва жаргонларни ўзбек тилида абдал тили деб ҳам

юритилган. Қадимда маддоҳлар ва қаландарлар ўз ниятини бошқалардан
яшириш мақсадида ўзлари учунгина тушунарли бўлган абдал тилидан
фойдаланган.

Ҳозирги пайтда бир томондан, жаргоннинг уни яратган касбий ва

ижтимоий гуруҳлар доирасидан чиқиш тамойили кузатилса, иккинчи томондан,
адабий ва жаргонли нутқ ўртасидаги тафовутнинг ортишини кўриш мумкин. Бу
ижтимоий ҳаѐтнинг демократлашуви ва ҳатто ―вульгарлашуви‖ билан кўп
жиҳатдан боғлиқ. Жаргон бутун миллат тилида ўз изини қолдирадиган оммавий
ахборот воситалари ва оммавий маданиятнинг тарқалиши орқали салобатли,
бамаъни нутқни сиқиб чиқаради.


background image

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)

«Психологические особенности развития современной

личности в годы устойчивого социально-

экономического развития общества»

―Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий

ривожланиш йилларида замонавий шахс

ривожланишининг психологик хусусиятлари‖

Материалы международной конференции.

Ташкент. 24 ноября 2021г

52

Халқаро анжуман тўплами.

Тошкент 24 ноябрь 2021й.

Арго ва жаргонлар истеъмол доираси чегараланган лексикага кирса ҳам,

психолингвистик нуқтаи назардан ўрганиш миллий тил хусусиятларини
бойитишда уларнинг аҳамияти жуда мухимдир.

Шундай қилиб, ҳозирги кунда тилнинг жонлироқ ва табиийроқ бўлиши

учун жаргон, арго, сленглар матбуотда ва ҳатто адабиѐтларда (фақат детектив
жанрдагина эмас) ҳам ишлатилаѐтиланлиги кузатилмоқда. Ҳатто юқори
даражадаги давлат арбоблари ҳам ўзларининг оммавий чиқишларида
сўзлашувга хос иборалар, арготизмларни қўллашади. Демак, буларга фақат
тилни ифлослантирувчи ҳодиса сифатида муносабатда бўлиш мумкикн эмас.
Зеро у оддий сўзлашув сўзлари каби тилнинг ажралмас таркибий қисми
ҳисобланар экан уларни илмий жихатдан чуқурроқ ўрганиш мақсадга
мувофиқдир.

Бугунги кунда мустақил Республикамизнинг жаҳон ҳамжамиятида тутган

ўрни тобора ўсиб, мустаҳкамланиб бораѐтган бир пайтда унинг келажагини
яратувчи ѐшларга чет тилларини пухта ўргатиш ва хорижликлар билан мулоқот
давомида ўзига тааллуқли масалаларни эркин муҳокама қила олиш, умуман
оғзаки ѐки ѐзма шаклда нутқий мулоқот қилишни ўргатиш жараѐнида
маънавий-ахлоқий маданиятни шакллантириш ҳозирги куннинг энг муҳим
вазифаларидан биридир. Мустақилликнинг дастлабки кунлариданоқ талаба
ѐшлар тарбиясида тил ўрганиш ва улар асосида маънавий-ахлоқий маданиятни
шакллантиришга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Чунки, юксак маънавият бу –
тил ва ахлоқнинг юксак даражаси ҳисобланиб, жамиятимиз турмуш тарзида,
мамлакатимиз тараққиѐтида муваффақиятларга эришишнинг асосий омилидир.
Бунда, айниқса, ѐшларнинг тил ва ахлоқни тарғиб қилиши орқали миллий
маънавиятимиз тиклана боради.

REFERENCES

1. Гридин В.Н. Психолингвистические функции эмоционально-экспрессивной
лексики: Автореф. дис. . канд. филол. наук. -М., 1976.-22 с.
2. Кучменова Ж.М. Эмоциональные концепты в языковой картине мира.
Автореф. дис... канд. филол. наук. Нальчик - 2005.
3. Ўтаева И. Инглиз ва ўзбек тилларида нофаол сўзлар.

Магистр Акад. дар.

олтиш учун т.э. дисс-я. СамДЧТИ 2014.

4.

Умарова, Н. Ш. (2021). ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ИҚТИСОДИЙ

ИЖТИМОИЙЛАШУВ ҲАҚИДАГИ ҚАРАШЛАРИ.

Academic research in

educational sciences

,

2

(11), 1225-1233.


background image

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)

«Психологические особенности развития современной

личности в годы устойчивого социально-

экономического развития общества»

―Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий

ривожланиш йилларида замонавий шахс

ривожланишининг психологик хусусиятлари‖

Материалы международной конференции.

Ташкент. 24 ноября 2021г

53

Халқаро анжуман тўплами.

Тошкент 24 ноябрь 2021й.

5.

Umarova, N. S. (2019). Economic socialization of the individual in the context of

age periods.

Bulletin of Science and Education,(22-3 (76))

.

6.

Умарова, Н. Ш. (2021). СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ

СПОРТИВНОЙ МАРКЕТИНГОВОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ.
7.

УМАРОВА, Н. (2020). СПОРТЧИЛАРНИ ПСИХОЛОГИК ТАЙЁРЛАШ

ЖАРАЁНИДА

ИРОДА

КУЧИНИ

НАМОЁН

БЎЛИШИНИНГ

ТЕМПЕРАМЕНТАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ.

Фан-Cпортга

, (3), 42-44.

8.

Умарова, Н. Ш., & Каримова, В. М. (2020). ШАХС ИҚТИСОДИЙ

ИЖТИМОИЙЛАШУВИДА

ПУЛГА

БЎЛГАН

УСТАНОВКАЛАРИНИ

АНИҚЛАШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК ТАҲЛИЛ.

Science

and

Education

,

1

(Special Issue 4), 51-63.

9.

Умарова, Н. Ш. (2019). Экономическая социализация личности в контексте

возрастных периодов.

Вестник науки и образования

, (22-3 (76)), 60-64.

10.

Atabaeva, N. B. (2019). Psychological factors affecting the development of

altruism in humans.

Central Asian Journal of Education

,

3

(1), 98-119.

11.

Атабаева, Н. Б. (2018). Психологические особенности проявления

альтруизма у детей.

Вестник интегративной психологии

, 27-30.

12.

Taskarevna, N. Z., Yuldibaevna, B. G., Batirovna, A. N., & Ziyodullayevna, J. D.

(2020). National features which are necessary to be developed in a
person.

International Journal of Psychosocial Rehabilitation

,

24

(6), 548-564.

13.

Атабаева, Н. Б. (2020). The formation of altruism as a national feature in

students. In

Актуальные проблемы психологии и педагогики в современном

образовании

(pp. 176-177).

14.

Атабаева, Н. Б. (2020). ДИНАМИКА РАЗВИТИЯ АЛЬТРУИЗМА КАК

НАЦИОНАЛЬНОЕ СВОЙСТВО У МОЛОДЁЖИ. In

ИННОВАЦИОННЫЕ

ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ

(pp. 37-40).

15.

Atabaeva, N. B. (2019). THE GENDER DIFFERENCES OF ALTRUISM

BUILDING UP IN A PERSON. In

ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В

СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ

(pp. 168-172).

16.

Абдуллаева, Д. У. (2021). Психокоррекция во взаимоотношениях матери и

подростка.

Наука и образование сегодня

, (4 (63)), 114-115.

17.

Ubaydullayevna, A. D. (2019). IMAGINATIONS OF MOTHER ABOUT

WOMAN SOCIAL ROLES AS A FACTOR OF ATTITUDES TOWARDS
CHILDREN.

European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences

Vol

,

7

(12).


background image

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)

«Психологические особенности развития современной

личности в годы устойчивого социально-

экономического развития общества»

―Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий

ривожланиш йилларида замонавий шахс

ривожланишининг психологик хусусиятлари‖

Материалы международной конференции.

Ташкент. 24 ноября 2021г

54

Халқаро анжуман тўплами.

Тошкент 24 ноябрь 2021й.

18.

Абдуллаева, Д. У. (2018). ДЕТСКО-РОДИТЕЛЬСКИЕ ОТНОШЕНИЯ КАК

ФАКТОР

РАЗВИТИЯ

КРЕАТИВНОСТИ

ДЕТЕЙ.

In

Развитие

интеллектуально-творческого потенциала молодежи: из прошлого в
современность

(pp. 335-336).

19.

Абдуллаева, Д. У., & Маткаримова, Н. Б. (2017). ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ

ПСИХОЛОГА-ПЕДАГОГА В ИНФОРМАЦИОННОЙ СОЦИОКУЛЬТУРНОЙ
СИТУАЦИИ

XXI

ВЕКА.

Актуальные

проблемы

гуманитарных

и

естественных наук

, (6-2), 127-130.

20.

Абдуллаева, Д. У. (2016). Взаимодействие психолог-педагог: от парадигмы

исследования к парадигме обеспечения.

Актуальные проблемы гуманитарных и

естественных наук

, (5-4), 11-13.

21.

Абдуллаева, Д. У. (2016). СУЩНОСТИ И ЗАКОНОМЕРНОСТИ

ПРОЦЕССА

СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКОГО

ОБЕСПЕЧЕНИЯ

ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ПЕДАГОГА.

Актуальные проблемы гуманитарных и

естественных наук

, (5-6), 64-66.

22.

Махмудова, Д. А. (2017). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОТЕРАПЕВТИЧЕСКИХ

МЕТОДОВ ПРИ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ.

Наука и

мир

,

2

(5), 96-97.

23.

Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ОСОБЕННОСТИ

ПРИМЕНЕНИЯ ПСИХОТЕРАПИИ ПРИ РЕАБИЛИТАЦИОННОЙ РАБОТЕ С
ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ.

Наука и мир

,

3

(1), 130-132.

24.

Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ

ОСОБЕННОСТИ РАБОТЫ С НЕВРОЗАМИ У ДЕТЕЙ.

Наука и мир

,

3

(6), 41-

42.
25.

Эгамбердиева, Н. М., & Махмудова, Д. А. (2013). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ

ОСОБЕННОСТИ ОЩУЩЕНИЯ СЧАСТЬЯ ОДАРЕННЫХ ДЕТЕЙ В
УЧЕБНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ.

SCIENCE AND WORLD

, 77.

26.

Махмудова, Д. А. (2013). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ

РАБОТЫ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ.

SCIENCE AND WORLD

, 116.

27.

Реджабаева,

М.

З.,

Махмудова,

Д.

А.,

&

Газиханова,

Ш.

ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ОКАЗАНИЯ КОМПЛЕКСНОЙ
ПОМОЩИ ОДАРЕННЫМ ДЕТЯМ.
28.

Khasanova, A. R., & Ismailova, N. I. Mutual coordination of sensorimotor

activity for physical development of children with autism spectrum disorders.

Библиографические ссылки

Гридин В.Н. Психолингвистические функции эмоционально-экспрессивной лексики: Автореф. дис. . канд. филол. наук. -М., 1976.-22 с.

Кучменова Ж.М. Эмоциональные концепты в языковой картине мира. Автореф. дис... канд. филол. наук. Нальчик - 2005.

Утаева И. Инглиз ва узбек тилларида нофаол сузлар. Магистр Акад. дар. олтиш учун т.э. дисс-я. СамДЧТИ 2014.

Умарова, Н. Ш. (2021). ШАРК МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ИКТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВ ХАКИДАГИ КАРАШЛАРИ. Academic research in educational sciences, 2(11), 1225-1233.

Umarova, N. S. (2019). Economic socialization of the individual in the context of age periods. Bulletin of Science and Education,(22-3 (76)).

Умарова, Н. Ш. (2021). СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ СПОРТИВНОЙ МАРКЕТИНГОВОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ.

УМАРОВА, Н. (2020). СПОРТЧИЛАРНИ ПСИХОЛОГИК ТАЙЁРЛАШ ЖАРАЁНИДА ИРОДА КУЧИНИ НАМОЁН БУЛИШИНИНГ

ТЕМПЕРАМЕНТАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ. Фан-Спортга, (3), 42-44.

Умарова, Н. Ш., & Каримова, В. М. (2020). ШАХС ИКТИСОДИЙ

ИЖТИМОИЙЛАШУВИДА ПУЛГА БУЛГАН УСТАНОВКАЛАРИНИ АНИКЛАШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК ТАХЛИЛ. Science and Education, 1 (Special Issue 4), 51-63.

Умарова, Н. Ш. (2019). Экономическая социализация личности в контексте возрастных периодов. Вестник науки и образования, (22-3 (76)), 60-64.

Atabaeva, N. B. (2019). Psychological factors affecting the development of altruism in humans. Central Asian Journal of Education, 3 (1), 98-119.

Атабаева, Н. Б. (2018). Психологические особенности проявления альтруизма у детей. Вестник интегративной психологии, 27-30.

Taskarevna, N. Z., Yuldibaevna, B. G., Batirovna, A. N., & Ziyodullayevna, J. D. (2020). National features which are necessary to be developed in a person. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 548-564.

Атабаева, Н. Б. (2020). The formation of altruism as a national feature in students. In Актуальные проблемы- психологии и педагогики в современном образовании (pp. 176-177).

Атабаева, Н. Б. (2020). ДИНАМИКА РАЗВИТИЯ АЛЬТРУИЗМА КАК НАЦИОНАЛЬНОЕ СВОЙСТВО У МОЛОДЁЖИ. In ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 37-40).^

Atabaeva, N. B. (2019). THE GENDER DIFFERENCES OF ALTRUISM BUILDING UP IN A PERSON. In ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 168-172).

Абдуллаева, Д. У. (2021). Психокоррекция во взаимоотношениях матери и подростка. Наука и образование сегодня, (4 (63)), 114-115.

Ubaydullayevna, A. D. (2019). IMAGINATIONS OF MOTHER ABOUT WOMAN SOCIAL ROLES AS A FACTOR OF ATTITUDES TOWARDS CHILDREN. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7 (12).

Абдуллаева, Д. У. (2018). ДЕТСКО-РОДИТЕЛЬСКИЕ ОТНОШЕНИЯ КАК ФАКТОР РАЗВИТИЯ КРЕАТИВНОСТИ ДЕТЕЙ. In Развитие

интеллектуально-творческого потенциала молодежи: из прошлого в

современность (pp. 335-336).

Абдуллаева, Д. У., & Маткаримова, Н. Б. (2017). ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ПСИХОЛОГА-ПЕДАГОГА В ИНФОРМАЦИОННОЙ СОЦИОКУЛЬТУРНОЙ СИТУАЦИИ XXI ВЕКА. Актуальные проблемы- гуманитарных и

естественных наук, (6-2), 127-130.

Абдуллаева, Д. У. (2016). Взаимодействие психолог-педагог: от парадигмы исследования к парадигме обеспечения. Актуальные проблемы, гуманитарных и естественных наук, (5-4), 11-13.

Абдуллаева, Д. У. (2016). СУЩНОСТИ И ЗАКОНОМЕРНОСТИ ПРОЦЕССА СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКОГО ОБЕСПЕЧЕНИЯ

ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ПЕДАГОГА. Актуальные проблемы, гуманитарных и естественных наук, (5-6), 64-66.

Махмудова, Д. А. (2017). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОТЕРАПЕВТИЧЕСКИХ МЕТОДОВ ПРИ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. Наука и мир, 2(5), 96-97.

Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ОСОБЕННОСТИ

ПРИМЕНЕНИЯ ПСИХОТЕРАПИИ ПРИ РЕАБИЛИТАЦИОННОЙ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. Наука и мир, 3(1), 130-132.

Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ

ОСОБЕННОСТИ РАБОТЫ С НЕВРОЗАМИ У ДЕТЕЙ. Наука и мир, 3(6), 4142.

Эгамбердиева, Н. М., & Махмудова, Д. А. (2013). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ОЩУЩЕНИЯ СЧАСТЬЯ ОДАРЕННЫХ ДЕТЕЙ В УЧЕБНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ. SCIENCE AND WORLD, 77.

Махмудова, Д. А. (2013). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ РАБОТЫ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. SCIENCE AND WORLD, 116.

Реджабаева, М. З., Махмудова, Д. А., & Газиханова, Ш.

ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ОКАЗАНИЯ КОМПЛЕКСНОЙ ПОМОЩИ ОДАРЕННЫМ ДЕТЯМ.

Khasanova, A. R., & Ismailova, N. I. Mutual coordination of sensorimotor activity for physical development of children with autism spectrum disorders.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов