Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
648
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
ДИЗАРТРИЯ НУТҚ КАМЧИЛИГИНИ ЎЗИГА ХОС
СИМПТОМАТИКАСИ
М. Ю. Аюпова
Низомий номидаги ТДПУ профессори, п.ф.н.,
Х.
Якубжонова
ТДПУ 2-курс магистранти
АННОТАЦИЯ
В данной статье описаны основные симптомы дизартрического
расстройства речи: особенности общей и мелкой моторики, артикуляционного
речевого аппарата и звукового произношения.
ABSTRACT
This article describes the main symptoms of dysarthric speech disorder:
features of general motor skills, fine motor skills, articulatory speech apparatus and
sound pronunciation.
Мактабгача ѐшдаги болалар нутқида камчиликлар кузатилиши унинг
таълим олишини мураккаблаштиради. Мактабгача таълим муассасалари олдига
қўйилган муҳим вазифалардан бири, болаларни мактаб таълимига тайѐрлаш
ҳисобланади. Болани самарали таълим олишга тайѐрлашнинг асосий
кўрсаткичларидан бири тўғри, яхши ривожланган нутқ ҳисобланади.
Тўғри нутқ боланинг ҳар томонлама ривожланишининг муҳим шарти
ҳисобланади. Боланинг нутқи қанчалик тўғри ва луғати бой бўлса, унга ўз
фикрларини баѐн қилиш шунчалик осон бўлади, атроф - оламни идрок этиш
учун имконият кенгаяди, катталар ва ўз тенгдошлари билан бўлган муносабати
тўлиқ ва мазмунли бўлади, унинг психик ривожланиши ҳам фаол равишда
амалга ошади. Шунинг учун ҳам болаларда нутқнинг ўз вақтида шаклланиши
ҳақида, унинг соф ва тўғрилиги ҳақида қайғуриш, бола қайси тилда нутқи
шаклланаѐтган бўлса, мана шу тил нормаларида намоѐн бўлувчи турли
нуқсонларни олдини олиш ва тўғрилаш муҳим ҳисобланади.
Оммавий боғчадаги болалар нутқи текширилганда катта ва тайѐрлов
гуруҳларидаги 40% дан 60 % гача болаларда нутқий ривожланишнинг орқада
қолишини кўрсатган. Энг кўп тарқалган бузилишлар: дислалия, ринофония,
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
649
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
фонетико-фонематик ривожланмаганлик ва дизартриянинг енгил шаклидир.
Нутқи тўлиқ ривожланмаган болалар учун гуруҳларда эса 35% гача болалар
дизартриянинг енгил шаклига эга. Дизартриянинг енгил даражасига эга бўлган
болалар узоқ муддатли, тизимли, индивидуал логопедик ѐрдамга муҳтож.
Дизартриянинг енгил шаклини дифференциал ташхислаш, бундай
болаларга логопедик ѐрдам кўрсатиш бу нуқсонни тарқалганлигини ҳисобга
олган ҳолда долзарблигича қолмоқда.
Дизартриянинг енгил шакли кўп ҳамда 5 ѐшдан кейин ташхис
қилинади. Белгилари дизартриянинг енгил шаклига мос келадиган барча
болалар невропотолог ҳузурига маслаҳатга ѐки ташҳисни тасдиқлаш ва адекват
даволашни белгилаши учун жўнатилади, шунингдек, дизартриянинг енгил
шаклида коррекцион иш методикаси комплекс равишда олиб борилиши ва ўз
ичига қуйидагиларни олиши керак:
-
тиббий таъсир;
-
психологик-педагогик ѐрдам;
-
логопедик иш.
Дизартриянинг енгил шаклини эрта аниқлаш ва комплекс таъсирни тўғри
ташкил этиш учун бу нуқсонни характерловчи симптомларни яхши билиш
керак. Болани текшириш онаси билан суҳбатлашиш ва поликлиникадаги бола
ривожланиши ҳақидаги картани ўрганишдан бошланади. Анамнестик
маълумотларнинг
кўрсатишича
уларда:
ҳомиладорлик
давридаги
ривожланишдаги четга чиқишлар (токсикозлар, гипертония, нефропатия ва
бошқалар), асфиксия; туғруқнинг тез ѐки секин кечиши кузатилган.
Онанинг гапларига қараганда “бола шу заҳоти йиғламаган, болани
эмизишга бошқаларга қараганда кеч олиб келишган” 1 ѐшгача уларнинг
кўпчилиги невропотологга кўринишган, уларга медикоментоз даволаниш ва
массаж буюрилган. 1 ѐшгача ташхисда ПЭП (перенатал энцефалопатия) турган.
1 ѐшдан кейин барча болаларда ривожланиш яхши кечган, уларга энди
невропотолог назорати керак бўлмаган ва бола соғлом ҳисобланади.
Қуйида биз дизартриянинг енгил даражасида кузатиладиган симптомлар
хақида тўхталиб ўтамиз.
Умумий моторика. Дизартриянинг енгил шакли даражасига эга бўлган
болаларда мотор жиҳатдан ҳаракатлари чегараланган функционал босимларда
мускуллар тез чарчайди. Бир оѐқда тура олмайди, бир оѐқда сакрай олмайди,
“Кўприкдан” ўта олмайди ва ҳоказо. Мотор етишмовчилик айниқса жисмоний
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
650
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
тарбия ва мусиқа машғулотларида яққол кўринади, болалар ҳаракат темпи,
ритмидан орқада қолади, шунингдек бир ҳаракатдан иккинчисига ўтишда ҳам.
Майда қўл моторикаси. Дизартриянинг енгил даражасига эга бўлган
болалар кеч ва қийинчилик билан ўз-ўзига хизмат кўникмаларини эгаллайди:
улар тугмачаларини қадай олмайди, шарфларини боғлай олмайди ва ҳоказо.
Расм машғулотларида қаламни ѐмон ушлайди, қўллар босим остида бўлади.
Кўпчилиги расм чизишни ѐмон кўради. Қўлнинг мотор қўполлиги айниқса
аппликация ва пластелин билан ишлаш машғулотларида яққол кўринади.
Апликация
ишида
яна
элементларни
фазовий
жойлаштиришдаги
қийинчиликлар
ҳам
кузатилади.
Қўлларнинг
нозик
дифференциал
ҳаракатларини
бузилиши
бармоқ
гимнастикаларини
бажаришларида
аниқланади. Болалар ташқи ѐрдамсиз тақлид асосида ҳаракатларни бажаришга
қийналади ѐки бажара олмайди; масалан: “қулф” – бармоқларни бир-бирини
орасига киритиб кафтларни бирлаштириш; “узуклар” – бош бармоқ билан
кўрсаткич, ўрта, номсиз ва жимжималоқни навбат билан бирлаштириш ва
бошқа бармоқ гимнастикаси машқлари.
Қуриш-ясаш машғулотларида болалар катта қийинчиликларни ҳис
этишади ва улар энг содда ҳаракатларни ҳам бажара олмайди. Шунингдек,
бунда талаб этиладиган нозик қўл ҳаракатларини ва фазода мўлжал олишни
болалар бажара олмайди. Оналарининг гапларига қараганда кўпчилик болалар
5-6 ѐшгача қуриш-ясаш ўйинларига қизиқмайди, майда ўйинчоқлар билан
ўйнашни билмайди, уларни қисмларини бирлаштира олмайди.
Артикуляцион аппарат хусусиятлари. Дизартриянинг енгил даражасига
эга бўлган болаларда артикуляцион аппаратида патологик хусусиятлар
аниқланади. Артикуляция органлари мускулларининг фалажланганлиги
қуйидагиларда кўринади: юз гиполенлик, юз мускуллари пайпасланганда бўш;
кўпчилик болалар оғзини ѐпиқ ҳолатда ушлаб туролмайди, шунингдек пастки
жағ чайнов мускулларининг бўшлигига кўра кўтарилган ҳолатда тура олмайди;
лаблар бўш четлари осилган; нутқ пайтида лаблар бўшлигича қолади ва
лабланган товушларни чиқмайди, бу нутқнинг просодик томонини бузади. Тил
фалажлик симптомларида тил ингичка; оғиз бўшлиғидан чиқиб туради, бўш,
тил учи пассив. Функционал босимларда (артикуляцион машқларда) мускуллар
заифлиги ортади. Артикуляцион органлар спастиклиги қуйидагиларда
кўринади: юз аминик ҳолатда, юз мускуллари пайпасланганда қаттиқ, таранг.
Бундай болаларнинг лаблари ҳар доим ярим кулгу ҳолатида бўлади: юқори лаб
милкка томон тортилган. Нутқ пайтида лаблар товушлар артикуляциясида
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
651
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
иштирок этмайди. Бундай симптомлар кузатиладиган кўпчилик болалар
“найча” артикуляцион машқини бажара олмайди, шунингдек лабларини
олдинга чўза олмайди ва бошқалар. Тил спастик симптомда кўпинча шакли
ўзгаради: семиз, тил учи билинмайди, кам ҳаракат.
Гиперсаливация (сўлак ажралишининг юқорилиги) фақат нутқ пайтида
аниқланади. Болалар сўлакларини эплай олмайди, уларни юта олмайди, бунда
нутқнинг талаффуз томони ва просодика бузилади. Дизартриянинг енгил
даражасига эга бўлган болаларни артикуляцион аппарати мотор функциясини
текширишда барча артикуляцион текшириш ҳаракатларни бажаради. Масалан –
лунжларга пуфлаш, тилни силкитмоқ, кулиш, лабларни чўзиш ва бошқалар. Бу
ҳаракатларни
бажаришда
қуйидаги
сифатларни
кузатиш
мумкин:
артикуляциянинг ноаниқлиги, заифлиги, мускуллар босимининг заифлиги,
аритмиклик, ҳаракатлар амплитудасининг пастлиги, маълум ҳолатни ушлаб
туришнинг қисқа вақтлилиги, ҳаракатлар кенглигини пастлиги, мускулларни
тез чарчаши ва ҳоказо. Шунингдек, функционал босимларда артикуляцион
ҳаракатлар сифати кескин тушиб кетади. Бу нутқ вақтида товушларни
бузилиши, алмаштирилиши ва нутқнинг просодик томонини тўлиқлигича
бузилишга олиб келади.
Товушлар талаффузи. Бола билан биринчи танишганда уни товушлар
талаффузи мураккаб дислалия ѐки оддий дислалия сифатида баҳоланади.
Товушлар талаффузи текширилганда: товушларнинг алмаштирилиши,
бузилиши,
қориштирилиши
ва
товушларни
йўқлиги,
шунингдек
дислалиядагидек камчиликлар кузатилади. Аммо дислалиядан фарқли
дизартриянинг енгил шаклида нутқ просодик томондан ҳам бузилган бўлади.
Товушлар талаффузи ва просодиканинг бузилганлиги нутқнинг аниқлигига,
тушунарлилигига ва ифодалилигига таъсир қилади. Баъзи болалар
поликлиникага логопед билан машғулотлардан кейин мурожаат қилишади. Ота-
оналар нима учун логопед томонидан қўйилган товушлар нутқда қўлланмайди,
деб савол беришади. Текширув жараѐнида кўпчилик болалар товушларни
алмаштирадиган, тушириб қолдирадиган, бузиб талаффуз қиладиган болалар
уларни алоҳида тўғри талаффуз қилиши мумкин. Шунингдек дизартриянинг
енгил шаклида ҳам товушлар дислалиядаги каби усуллар билан нутқга
киритилади, аммо у узоқ вақт автоматлашмайди ва нутқда қўлланилмайди. Энг
кўп тарқалган товушлар талаффузидаги нуқсон сирғалувчилар ва шовқинлилар
талаффузидаги нуқсонлар ҳисобланади. Дизартриянинг енгил даражасидаги
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
652
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
болалар нафақат артикуляцион ўхшаш товушларни балки акустик қарама-
қарши қўйилган товушларни ҳам алмаштиради, бузиб талаффуз қилади.
Дизартриянинг енгил шаклига эга бўлган болаларни ўрганиш шуни
кўрсатадики, артикуляцион аппарат тонуси ва функцияларининг бузилиши
билан бир қаторда бу гуруҳ болаларга умумий ва майда қўл моторикасини
ривожланмаганлиги кузатилиши хос, буни сўнгги йилдаги адабиѐтлар ҳам
тасдиқлайди.
Дизартриянинг енгил шаклида майда қўл моторикасини ривожлантириш
зарурлиги эътироф этилади. Артикуляцион аппарат иннервациясининг қобиқ
ости майдонларини қўл бармоқлари иннервацияси майдонлари билан яқинлиги,
шунингдек қўл ҳаракатларининг нутқ ривожланиши учун аҳамиятли эканлиги
ҳақидаги нейрофизиологик маълумотлар коррекцион ишга шундай ѐндошишни
талаб қилади.
Юкорида айтиб ўтилган камчиликлар болаларни мактаб таълимига
тайѐрлашда бир қатор муаммоларни келтириб чиқаради. Шунинг учун бундай
болалардаги нутқ камчиликларни ўз вақтида аниқлаш ва коррекцион ишларни
олиб борилиши муаммоларни олдини олади ва болани тенгдошлари қаторида
ҳар томонлама ривожланишига имкон беради.
Фойдаланилган адабиётлар
1.
Архипова Е.Ф. Стертая дизартрия у детей.- М.: “Астрель”. 2008
2.
Аюпова М.Ю. Логопедия. “Ўзбекистон файласуфлар миллий жамияти”
нашриѐти. Тошкент. 2011
3.
Мўминова Л.Р., Аюпова М.Ю. Дизартрияни бартараф этиш технологиялари.
Тошкент. 2015
4.
Muhabbat, G. "ISLOMDA AXLOQIY QADRIYATLAR."
Central Asian
Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
2.2 (2022): 385-393.
5.
Xushvaqtov, Zoxid. "ESTETIKASI SHAXS KAMOLATI VA RIVOJLANISH
VOSITALARI."
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies
(CARJIS)
2.2 (2022): 394-401.
6.
Бекназаров, Ш. Қ. "ФУТБОЛЧИЛАР АНТРОПАРАМЕТРИК ЎЛЧАМЛАРИ
ВА ТЕЗЛИК СИФАТИ ОРАСИДАГИ КОРРЕКЦИЯСИНИ ЎРГАНИШДА
АКТДАН ФОЙДАЛАНИШ."
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary
Studies (CARJIS)
2.2 (2022): 402-409.
7.
Бозоров,
Сирожиддин
Рустам
Ўғли.
"СПОРТЧИЛАРНИ
ШУҒУЛЛАНГАНЛИК ДАРАЖАСИНИ АНИҚЛАШНИНГ ЗАМОНАВИЙ
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
653
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
УСУЛЛАРИНИ ТАҲЛИЛИ (ФУТБОЛ СПОРТ ТУРИ МИСОЛИДА)."
Central
Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
2.2 (2022): 410-419.
8.
Курязов, Р. "ЁШ ФУТБОЛЧИЛАРНИ МУСОБОҚА ШАРОИТИДА ТЎПНИ
УЗАТИБ БЕРИШ ҲАРАКАТЛАРИНИ ЎРГАНИШ."
Central Asian Research
Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
2.2 (2022): 420-427.
9.
Пирматов,
Ойбек
Зенетович.
"ЁШ
ФУТБОЛЧИЛАРНИ
ЎЙИН
ЖАРАЁНИДАГИ ТЕХНИК ВА ТАКТИК ҲАРАКАТЛАР ТАХЛИЛИ."
Central
Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
2.2 (2022): 428-433.
10.
Рахмонбердиев,
Эркин
Бахтиѐрович.
"ФУТБОЛЧИ
АЁЛЛАРНИ
МУСОБАҚА ФАОЛИЯТИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ."
Central Asian Research
Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
2.2 (2022): 434-440.
11.
Турдибоев, Исомиддин Хуснидинович. "ЎЗГАРУВЧАН ВАЗИЯТЛИ
МАШҚЛАР
ЁРДАМИДА
ЗАРБА
БЕРИШ
ҲАРАКАТЛАРИНИ
ШАКЛЛАНТИРИШ САМАРАДОРЛИГИ."
Central Asian Research Journal for
Interdisciplinary Studies (CARJIS)
2.2 (2022): 441-447.
12.
Хакимжонов, Зохиджон Ахматқул Ўғли. "БОШЛАНҒИЧ ТАЙЁРЛОВ
ГУРУҲИ ФУТБОЛЧИЛАРИНИ ТЕХНИКТАКТИК ТАЙЁРГАРЛИГИНИ
ЎРГАНИШ."
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies
(CARJIS)
2.2 (2022): 448-456.
13.
Шаяхмитов,
Равиль
Саетгереевич.
"ЁШ
ФУТБОЛЧИЛАРНИНГ
МАШҒУЛОТЛАРДА КУЧ ВА ЧИДАМЛИЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРШ
ХУСУСИЯТЛАРИ."
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies
(CARJIS)
2.2 (2022): 457-463.
14.
Частоедова, А. Ю., et al. "ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ ПРОЦЕССА
СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ
КОНДИЦИОННЫХ
КАЧЕСТВ
ЮНЫХ
ВОЛЕЙБОЛИСТОВ."
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies
(CARJIS)
2.2 (2022): 464-472.
15.
Кадиров, М. А. "ЭФФЕКТИВНОСТЬ ФОРМИРОВАНИЯ СПЕЦИАЛЬНОЙ
БЫСТРОТЫ И ТОЧНОСТИ УДАРОВ У ЮНЫХ ФУТБОЛИСТОВ С
ИСПОЛЬЗОВАНИЕМ
РЕЗКО
МЕНЯЮЩИХСЯ
СИТУАЦИОННЫХ
УПРАЖНЕНИЙ."
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies
(CARJIS)
2.2 (2022): 473-480.
16.
Умаров, Н. Х. "МЕТОД РАЗВИТИЕ СКОРОСТНЫХ СПОСОБНОСТЕЙ У
ФУТБОЛИСТОВ 14-15 ЛЕТ."
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary
Studies (CARJIS)
2.2 (2022): 481-491.
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
654
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
17.
Артиков, А. А. "Ёш футболчиларни дарвозага зарба бериш аниқлигини
ўрганиш."
Фан-спортга
3 (2021): 79-81.
18.
Моисеева, М. В. "МИНИ ФУТБОЛЧИ ҚИЗЛАРНИНГ ДАРВОЗАГА ЗАРБА
БЕРИШДАГИ КЎРСАТКИЧЛАРИ."
Central Asian Research Journal for
Interdisciplinary Studies (CARJIS)
2.3 (2022): 521-526.
19.
Мельзиддинов,
Р.
"ЎЗБЕКИСТОН
“СУПЕРЛИГАСИ”
ФУТБОЛЧИЛАРИНИНГ
ҲАРАКАТЛАНИШ
ФАОЛЛИГИ
КЎРСАТКИЧЛАРИ БЎЙИЧА МАХСУС ТАЙЁРГАРЛИК ДАРАЖАСИ
ТАҲЛИЛИ."
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies
(CARJIS)
2.3 (2022): 527-534.
20.
Umarov, Xurshid. "About prognostic value of indicators of motor abilities in
young gymnastes."
Физическое воспитание, спорт и здоровье
5.5 (2021).
21.
Abdurashidovich, Shayimardanov Sherali. "EXERCISE PROGRAMS WHICH
ARE DEVOTED TO PREPARING BY TECHNICAL TRAININGS FOR
GYMNASTICS, THEIR ATTITUDES TO MOTOR SKILLS AND RHYTHM-
TEMPO-STRUCTURE."
Халмухамедов, РД, Махмудова, ММ, Рахматов, БШ,
Маъмурова, ЛК, & Эркинова, НМ
(2021).
22.
Инаков, Бахтиѐр Туклиевич, and Турсунбой Ковжовович Холбоев.
"ТРЕНИРОВКА СТУДЕНТОВ ВУЗОВ, ЗАНИМАЮЩИХСЯ БЕГОМ НА
СРЕДНИЕ ДИСТАНЦИИ, НА ОСНОВЕ ОЦЕНКИ ИХ ФУНКЦИОНАЛЬНОГО
СОСТОЯНИЯ."
Academic research in educational sciences
2.1 (2021): 292-301.
23.
Gapparov, Z. G., et al. "Efficiency Development Explosive Abilities at
Schoolboys of 12-13 Years."
Solid State Technology
63.4 (2020): 348-353.
24.
Иштаев, Ж. М. "ВЛИЯНИЕ РАЗВИТИЯ СПОСОБНОСТИ К ВЗРЫВНЫМ
ДЕЙСТВИЯМ
НА
СОРЕВНОВАТЕЛЬНЫЙ
РЕЗУЛЬТАТ
ЮНЫХ
БОРЦОВ."
Проблемы и перспективы физического воспитания, спортивной
тренировки и адаптивной физической культуры
. 2019.
25.
Tadjibayevna, Baltayeva Ikbal. "THE GENERAL-TYPICAL PLACES OF
FOLK EPICS IN THE PLOT SYSTEM SPECIFIC FEATURES."
CURRENT
RESEARCH JOURNAL OF PHILOLOGICAL SCIENCES (2767-3758)
3.04 (2022):
70-73.