Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021
55
DOI: 10.38095/2181-466X-2021992-55-58 УДК 616.728.3-089.844-06
ТИЗЗА ҚОПҚОҒИНИНГ НОСТАБИЛЛИГИНИ АРТРОСКОПИЯ УСУЛИ
ЁРДАМИДА СТАБИЛИЗАЦИЯ ҚИЛИШ
К. М. Маматқулов, Ф. И. Холхўжаев, Ш. Н. Эранов, А. С. Қаххоров,
У. О. Мардонқулов, Ю. А. Исмоилова
Самарқанд давлат тиббиѐт институти, Самарқанд, Ўзбекистон
Таянч сўзлар:
Тизза қопқоғиниг ностабиллиги, пателло-феморал бўғим, медиопателло-феморал боғламанинг
аутопластикаси.
Ключевые слова:
нестабильность надколенника, пателло-феморальный сустав, аутопластика медиопателло-
феморальной связки.
Key words:
instability of the patella, patello-femoral joint, autoplasty of the medioptello-femoral ligament.
Мақолада тизза қопқоғиниг ностабиллиги бўлган беморларни жарроҳлик даволаш масалалари муҳокама
қилинади. Тизза қопқоғиниг ностабиллигини жарроҳлик йўли билан даволашнинг кўплаб усулларини танлаш
долзарб масаладир. Ҳаммаси ҳам патогенетик жиҳатдан яхши эмас ва муаммонинг асосий сабабини ҳал қил-
майди. Клиник амалиѐт ва муаллифларнинг тажрибасига асосланиб, тавсия этилган усулнинг афзаллиги пато-
генетик жиҳатдан асосли жарроҳлик сифатида қабул қилинади.
СТАБИЛИЗАЦИЯ НЕСТАБИЛЬНОСТИ НАДКОЛЕННИКА МАЛОИНВАЗИВНЫМ
АРТРОСКОПИЧЕСКИМ МЕТОДОМ
К. М. Маматқулов, Ф. И. Холхўжаев, Ш. Н. Эранов, А. С. Қаххоров,
У. О. Мардонқулов, Ю. А. Исмоилова
Самаркандский государственный медицинский институт, Самарканд, Узбекистан
В статье обсуждаются вопросы хирургического лечения пациентов с нестабильностью надколенника.
Выбор многих хирургических методов лечения нестабильности надколенника является актуальной пробле-
мой. Не все патогенетически хороши и не устраняют первопричину проблемы. Основываясь на клинической
практике и опыте авторов, преимуществом предлагаемого метода признана патогенетическая хирургия.
STABILIZATION OF KNEE CAP INSTABILITY BY LOW-INVASIVE ARTHROSCOPIC METHOD
K. M. Mamatkulov, F. I. Kholkhzhaev, Sh. N. Eranov, A. S. Gakhkhorov, U.O. Mardonulov, Yu.A. Ismoilova
Samarkand state medical institute, Samarkand, Uzbekistan
The article discusses the issues of surgical treatment of patients with patellar instability. The choice of many
surgical methods for treating patellar instability is an urgent problem. Not all are pathogenetically good and do not
address the root cause of the problem. Based on clinical practice and the experience of the authors, pathogenetic sur-
gery is recognized as an advantage of the proposed method.
Долзабрилиги.
Пателло-феморал бўғим патологияси ҳали ҳам ортопедияда жиддий
муаммо бўлиб қолмоқда ва ушбу патологиянинг пайдо бўлиш сабаблари жуда хилма-
хилдир [1,4]. Тизза қопқоғиниг дислокациялари тизза бўғимларининг шикастланишлари
орасида иккинчи ўринда туради ва тизза бўғимининг барча ички шикастланишларининг
0,4% дан 11,8% гача. Муаммонинг юқори ижтимоий аҳамияти шундаки, бундай патология,
турли тадқиқотчиларнинг фикрига кўра, кўпинча меҳнатга лаѐқатли ѐшларда аниқланади ва
бу беморларнинг 33-37 фоизини ташкил қилади [2,5,6]. Тизза жароҳатларининг номукамм-
аллиги ва ўз вақтида ташҳис қўйилмаслиги ва бундан кейин 47% -60% ҳолларда патогене-
тик жиҳатдан асоссиз даволаниш тизза бўғимларининг беқарорлигининг турли хил вари-
антларини ривожланишига олиб келади ва ногиронлик, беморларнинг ҳаѐт сифатини ѐмон-
лаштиради [2,3,7]. Ушбу соҳадаги патологик жараѐнларнинг хилма-хиллиги уни аниқлаш ва
даволашнинг янги усулларини излаш зарурлигини тақозо этади.
Жаҳон миқѐсида тизза қопқоғиниг ностабиллиги юқори самарали диагностика усулла-
ри ва кам инвазив усулларни ишлаб чиқиш бўйича илмий тадқиқотлар олиб борилмоқда.
Тизза қопқоғиниг ностабиллигининг жарроҳлик операцияларидан сўнг, масалан: медиал
ретинакулумни очиқ тикиш, соннинг тўрт бошли мушагини лавсан ѐрдамида медиализация
қилиш, ташқи ретинакулумни релиз қилиш, соннинг тўрт бошли мушак пайи остидан ўтка-
зиладиган боғлам аутопластикаси, сон суягининг коррекцияловчи остеотомияси, трохлео-
К. М. Маматқулов, Ф. И. Холхўжаев,...
Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021
56
пластика, соннинг тўрт бошли мушаги мобилизацияси, катта болдир суяги ғадир-будурлиги
медиализацияси каби операциялардан сўнг асоратлар сони ошади (тизза мушаклар контрак-
тураси, мушаклар гипотрафияси, рецидивлар), бу янги малоинвазив юқори самарали усул-
ларни ишлаб чиқишни тақозо этади. Инновацион замонавий технологияли усуллардан
(артроскопия, МРТ) лигаментларни тикиш ѐки тиклаш, пластик ѐки элементларга тақлид
қилиш, операция кўламини аниқлаш, жарроҳлик аралашуви, бир ѐки икки босқичли опера-
циялар ѐрдамида малоинвазив жарроҳлик усулларини ишлаб чиқиш ҳал қилинмаган муам-
мо бўлиб қолмоқда. Шундай қилиб, бу муаммо ўта мураккаб бўлиб қолмоқда ва шу пайтга-
ча тизза қопқоғи бўғим патологиясининг терапевтик тактикасини танлаш бўйича келишув
мавжуд эмас, бу эса ушбу патологиянинг долзарблигини оширади.
Баъзи экспертларнинг фикрига кўра, тизза қопқоғи бўғим патологиясини етарли дара-
жада жарроҳлик даволаш усулини ишлаб чиқиш травматология ва ортопедиянинг долзарб
муаммоси бўлиб қолмоқда ва бу жиддий ечим талаб қиладиган энг муҳим ижтимоий муам-
молардан бири ҳисобланади.
Тизза қопқоғининг ностабиллигини ташҳислаш ва даволашга бағишланган тадқиқот-
лар патогенетик жиҳатдан асоссиз даволаш тактикасини танлаш натижасида рецидив кўри-
нишидаги асоратларнинг кўпайишини кўрсатади [9]. Тизза қопқоғининг одатдаги дислока-
циясининг пайдо бўлиши, тизза қопқоғини ушлаб турувчи лигаментларнинг шикастлани-
шига ва оѐқ экстенсор аппарати анатомик шакли ва муносабатларининг туғма касалликла-
рига бевосита боғлиқ бўлиши мумкин, аммо беморларнинг 70% дан кўпроғида - иккала са-
баб бир вақтнинг ўзида келганда [6]. Дунѐда тизза қопқоғининг жарроҳлик йўли билан да-
волашнинг малоинвазив усулларига алоҳида эътибор қаратилмоқда [8]. Даволашнинг пато-
генетик асосли танланган жарроҳлик тактикаси муваффақият калити ҳисобланади. Тактика-
лар ва пластик жарроҳлик усулини танлаш борасида ягона ѐндашув мавжуд эмаслиги ажа-
бланарли эмас [10]. Тизза қопқоғининг одатдагидек чиқиб кетиши ҳолатида улар пластика
натижалари билан рағбатлантирмоқдалар, аммо ушбу техникадан фойдаланиш кўрсат-
кичлари, уни бошқа реконструктив процедуралар билан бирлаштириш зарурияти ва имко-
нияти ҳали аниқланмаган [3,7]. Тизза қопқогининг дислокациясига учраган беморларни
жарроҳлик усулида даволаш натижалари ҳали ҳам кўп нарсаларни талаб қилади, рецидив
даражаси 15% гача этади [4].
Ҳозирги вақтда тизза қопқоғининг ностабиллиги муаммолари билан шуғулланадиган
хорижий клиникалар диагностикаси ва даволаш тактикасини такомиллаштириш бўйича
ишлар олиб борилмоқда. Хусусан бизнинг марказимиз РИТОИАТМСФ «Артроскопия»
бўлимида ҳам тизза қопқоғининг ностабиллигини артроскопик операциялари йўлга
қўйилган.
Мақсад:
Малоинвазив усулда операцияни таъминлаш. medioPatello-femoral боғлам-
нинг анатомик яхлитлигини тиклаш билан жарроҳлик даволашнинг патогенетик асосланган
тактикасини ўтказиш.
Материаллар ва тадқиқот усуллари.
МПФС техникасидан фойдаланиш ва рекон-
струкция қилиш жараѐнида ушбу операцияни бошдан кечирган 114 нафар бемор мурожаат
қилди, улардан 63 нафари аѐллар ва 51 нафари эркаклар. Беморларнинг ўртача ѐши 22 ѐш
(15 ѐшдан 35 ѐшгача). Жарроҳлик техникаси шундан иборатки, соннинг фасция қисмидан
латерал қисмига қараб аутотрасплантат малоинвазив усулда соннинг ўрта учдан бир қисми-
нинг латерал юзасидан (1 расм) тайѐрланади ва тизза қопқоғи орқали ўтади. Тизза
қопқоғиниг ўқи бўйлаб тайѐрланган канал (2 расм). Аутотрансплантант сон суягиниг ички
кондулусига трансоссал чоклар билан фиксация қилинади (3 расм).
Натижалар.
МПФС реконструкция қилиш усули билан ўтказилган жарроҳлик даво-
лашдан сўнг, беморларни кузатиш операция бошлангандан ва йил давомида давом этди.
МПФС реконструкциясини бошдан кечирган беморларда натижалар қуйидагича бўлди: ўр-
тача Кужала кўрсаткичи 91,4 (максимал 100 балл билан). Умуман олганда, узоқ муддатли
натижада релапснинг 2 та ҳолати кузатилди (1,9%), улардан биттаси реабилитация даврида
Оригинальная статья
Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021
57
1 расм. Теридаги малоинвазив кесмалар ва соннинг кенг фассиясидан аутотрансплантант олиниши.
2 расм. Тизза қопқоғида тоннель ҳосил қилиниши ва соннинг кенг фациясидан олинган
аутотрансплантантни ҳосил қилинган каналдан ўтказиш.
3 расм. Аутотрансплантант учларини соннинг медиал кондулусларига тикиш.
бемор олган травма натижасидир.
Хулоса.
МПФСни реконструкция қилиш кўрсаткичлари - бу бирламчи травматик дис-
локация натижасида ѐки сурункали шикастланиш ҳолатида МПФСга етказилган зарар. Тиз-
за қопқоғининг медиал комплексини малоинвазив усулда тиклаш орқали тизза қопқоғиниг
латерал ностабиллигини барқарорлаштиради. Тизза қопқоғининг шикастланиш беқарорли-
гида, медиал МПФС-га алоҳида зарар етказилиши ва дисплазияси бўлмаса, МПФСни қайта
тиклашнинг тавсия этилган усули энг яхши ечимдир.
К. М. Маматқулов, Ф. И. Холхўжаев,...
Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021
58
Оригинальная статья
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1. А. Аҳтамов, И. Ғ. Жўраев, Н. Н. Тошмуродов, А. А. Аҳтамов Тизза бўғими остеоартрози: сабаб бўлувчи
омиллар ва консерватив даволаш усуллари // Доктор ахборотномаси, 1(98), 2021, С.121-125. DOI:
10.38095/2181-466X-2021981-121-125
2. Маматкулов К.М., Холхужаев Ф.И., Рахмонов Ш.Ш., Пластика передней крестообразной связки сухожили-
ями подколенных сгибателей или сухожилием длинной малоберцовой мышцы. Ж: Academic research in
educational sciences scientific journal volume 2, issue 2, 2021.Ст. 1214-1219.
3. AmbraL.F., HinckelB.B., ArendtE.A. Anatomic Risk Factors for Focal Cartilage Lesions in the Patella and Troch-
lea: A Case-Control Study // Am J Sports Med. – 2019. – Vol. 47, №10. – P. 2444-2453.
4. Amis A.A., Oguz C., Bull A.M., Senavongse W., Dejour D. The effect of trochleoplasty on patellar stability and
kinematics: a biomechanical study in vitro // J Bone Joint Surg Br. – 2008. – Vol. 90, №7. - P. 864-869.
5. Andrikoula S., Tokis A., Vasialiadis H.S., Georgoulis A. The extensor mechanism of the joint: an anatomical
study, Knee Surg. Sports Truam // Arthrosc.- 2008. - Vol.14, №3. - P. 214-220.
6. Bollier M., Fulkerson J., Cosgarea A., Tanaka M. Technical failure of medial Patello-femoral ligament reconstruc-
tion // Arthroscopy. – 2011. – Vol. 27, №8. – P. 1153-1159.
7. Burmann R., Locks R., Pozzi J., Konkewicz E., Souza M. Avaliation of predisposing factors in Patello-femoral
instabilities // ActaOrtop Bras. – 2011. – Vol. 19. - P. 37–40.
8. Dejour D., Saggin P. Disorders of the Patello-femoral joint. 5th ed. Philadelphia, PA: Elsevier // Churchill Living-
stone. – 2012. https://www.researchgate.net/publication/286199514_Disorders_of_the_Patello-femoral_joint.
9. Dejour D., Saggin P. The sulcus deepening trochleoplasty – the Lyon‘s procedure // Int. Orthop. – 2010. – Vol.
34, №2. – P. 311-316.
10. Desio S.M., Burks R.T., Васhus K.N. Soft tissue restraints to lateral patellar dislocation in the human knee // Am.
J. Sports Med. – 1998. - Vol. 26, №1. - P. 59-65.
11. Eranov Sh.N., Eranov N.F. Experience of surgical restoration of annular ligament with dislocations of radial bone
head in children. Ж. Достижения науки и образования №6(60), 2020 74-76.