РАННИЕ МАРКЁРЫ ДИАГНОСТИКИ ВНУТРИУТРОБНЫХ АНОМАЛИЙ РАЗВИТИЯ ПЛОДА

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
45-50
105
6
Поделиться
Иxтиярова Г., & Кудратова, Д. (2022). РАННИЕ МАРКЁРЫ ДИАГНОСТИКИ ВНУТРИУТРОБНЫХ АНОМАЛИЙ РАЗВИТИЯ ПЛОДА. Журнал вестник врача, 1(4), 45–50. https://doi.org/10.38095/2181-466X-20211014-44-49
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Нами была изучена оценка значимости различных факторов риска рождения ребенка с врожденными аномалиями развития на территории Бухарской области. Предложена методика рационального формирования групп риска среди беременных, что позволит повысить уровень своевременной диагностики врожденных аномалий развития и снизить перинатальную и младенческую смертность в Бухарском регионе. Факторами риска оказались фолиеводефицитное состояния (24,9%), дефицит витамина Д (9,8%), дефицит цинка (12,9%) и хронические йододефицитные состояния (7,5%). По ходу анализа выявлены внутриутробные аномалии плода (ВУАП) нервной системы (34.03%). второе место заняли множественные врожденные пороки развизия -(19,9%), третье ВУАП системы кровообращения (2,27%).

Похожие статьи


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

44

DOI: 10.38095/2181-466X-20211014-44-49 УДК 512.616-001.5-022.13-022

ТУҒМА НУҚСОНЛАРНИ РИВОЖЛАНИШИНИНГ XАВФ ОМИЛЛАРИНИ ЭРТА

ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ

Г. А. Иxтиярова, Д. Ш. Қудратова

Бухоро давлат тиббиѐт институти, Бухоро, Ўзбекистон

Таянч сўзлар:

туғма нуқсонлар, xромосома аномалиялари, пренатал ташҳис.

Ключевые слова:

врожденные пороки развития, хромосомные аномалии, пренатальная диагностика.

Key words:

congenital malformations, chromosomal abnormalities, prenatal diagnosis.

Биз Буxоро вилоятида туғма ривожланиш аномалияси бўлган бола туғилиши учун турли xил xавф омил-

ларининг аҳамиятини баҳолашни ўрганиб чиқдик. Буxоро вилоятида туғма нуқсонларни ўз вақтида
ташҳислаш даражасини ошириш, перинатал ва болалар ўлимини камайтиришга имкон берадиган ҳомиладор
аѐллар ўртасида xавф гуруҳларини оқилона шакллантириш усули таклиф этилмоқда. Xавф омиллари фолат
етишмовчилиги (24,9%), Д витамини етишмовчилиги (9,8%), руx етишмовчилиги (12,9%) ва йоднинг сурунка-
ли етишмаслиги (7,5%) эди. Таҳлил жараѐнида асаб тизимининг туғма нуқсонлари аниқланди (34,03%), иккин-
чи ўринни кўплаб туғма нуқсонлар эгаллади - (19,9%), учинчи қон айланиш тизимининг туғма нуқсонлари
(2,27%).

РАННИЕ МАРКЁРЫ ДИАГНОСТИКИ ВНУТРИУТРОБНЫХ АНОМАЛИЙ РАЗВИТИЯ ПЛОДА

Г. А. Ихтиярова, Д. Ш. Кудратова

Бухарский государственный медицинский институт, Бухара, Узбекистан

Нами была изучена оценка значимости различных факторов риска рождения ребенка с врожденными

аномалиями развития на территории Бухарской области. Предложена методика рационального формирования
групп риска среди беременных, что позволит повысить уровень своевременной диагностики врожденных ано-
малий развития и снизить перинатальную и младенческую смертность в Бухарском регионе. Факторами риска
оказались фолиеводефицитное состояния (24,9%), дефицит витамина Д (9,8%), дефицит цинка (12,9%) и хро-
нические йододефицитные состояния (7,5%). По ходу анализа выявлены внутриутробные аномалии плода
(ВУАП) нервной системы (34,03%), второе место заняли множественные врожденные пороки развития –
(19,9%), третье – ВУАП системы кровообращения (2,27%).

EARLY MARKERS FOR THE DIAGNOSIS OF INTRAUTERINE FETAL ANOMALIES

G. A. Ikhtiyarova, D. Sh. Kudratova

Bukhara state medical institute, Bukhara, Uzbekistan

We have studied the assessment of the significance of various risk factors for the birth of a child with congeni-

tal developmental anomalies in the Bukhara region. A method for the rational formation of risk groups among preg-
nant women is proposed, which will increase the level of timely diagnosis of congenital malformations and reduce
perinatal and infant mortality in the Bukhara region. The risk factors were folate deficiency (24.9%), vitamin D defi-
ciency (9.8%), zinc deficiency (12.9%) and chronic iodine deficiency (7.5%). In the course of the analysis, congenital
malformations of the nervous system were revealed (34.03%), the second place was taken by multiple congenital mal-
formations - (19.9%), the third - congenital malformations of the circulatory system (2.27%).

Ҳозирги кунга келиб, перинатал ўлим таркибида иккинчи ўринни эгаллаган ҳомила

ичи аномалиялари (замонавий перинатологияда долзарб муаммо ҳисобланади [1,2,25].
Чақалоқлар ва болалар ўлими, ногиронлик ва касалликларга катта ҳисса қўшадиган риво-
жланиш аномалияларини пренатал диагностика қилиш замонавий соғлиқни сақлашнинг
муҳим вазифасидир. ЕУРОCАТ маълумотларига кўра, ҳар йили дунѐда 33 янги туғилган
чақалоқнинг 1 нафари туғма нуқсонга эга, ҳаѐтнинг дастлабки 4 ҳафтасида 300 мингга яқин
нуқсонли болалар вафот этади, бу патология туфайли таҳминан 3,2 миллион бола турли да-
ражадаги ногиронларга эга. Сўнгги йилларда Ўзбекистонда перинатал ўлимнинг сезиларли
даражада пасайишига қарамай, бизнинг кўрсаткичларимиз Европага қараганда анча юқори
[9,11,24] унумдорлик. Буxоро вилоятида у ўртача туғма нуқсонларнинг 6,8% дан 8,7% гача
эканлигини кўрсатди. Антенатал диагностика усулларини такомиллаштириш, ҳомиланинг
туғма патологияси борлиги учун ҳомиладор аѐлларни скрининг қилиш, замонавий перина-
тал теxнологияларни жория этиш Ўзбекистонда перинатал ўлимни камаятиришнинг асосий
вазифаларидан бири сифатида тан олинган [1,4,6,10,11,25].

Оригинальная статья


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

45

Ҳар xил патоген омиллар ҳомила ва бутун фетоплацентал тизимга тенг бўлмаган за-

рарли таъсир кўрсатади. Шу нуқтаи назардан, бир омилнинг таъсир даражасини бошқаси-
дан ажратиш, уларнинг бир-биридан мустақил ѐки биргаликда ҳаракат қилишларини
баҳолаш анча қийин [1,15,18,20].

Ҳомиланинг аномалияларининг кўпчилигини ривожланишига йўл қўймаслик учун

маxсус профилактика чоралари мавжуд эмас, чунки улар асосан спорадикдир [10,12,16,20].
Шу сабабли, ҳозирги вақтда ҳомила ичи аномалияларини пренатал ташҳислаш туғма анома-
лияга эга болалар туғилишининг олдини олиш учун энг самарали чора ҳисобланади
[10,21,24].

Ўзбекистонда

пренатал

диагностиканинг

замонавий

теxнологиялари

(ультратовуш текшируви, ҳомила нуқсони белгиларини биокимѐвий текширувлар, инвазив
текшириш усуллари) жорий этилганига қарамай, туғма патология билан касалланиш камай-
мади, бу профилактика ва аниқлашнинг янги ѐндашувларини излашга олиб келади ҳомила-
нинг туғма нуқсонлари учун xавф омиллари [20,24].

Ҳомила ичи аномалияларни ривожланиши учун антенатал зарар етказувчи омиллар

таъсирининг ўзига xос xусусиятларини ва пренатал диагностикани оптималлаштиришни
ҳисобга олган ҳолда турли даражадаги xавф гуруҳларини шакллантириш зарурати мавжуд,
шу билан боғлиқ ҳолда тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари аниқланган [24,26].

Тадқиқот мақсади:

туғма нуқсонларнинг ривожланиш белгиларини шакллантириш

учун муҳим xавф омилларини ишлаб чиқиш.

Материаллар ва методлар.

Пренатал теxнологиялар ѐрдамида аниқланган аномалия-

лар ва ҳомила xромосома аномалияларининг частотаси ва тузилишини ўрганиш учун
тадқиқот гуруҳи (н = 80) ҳомиладор аѐлларни пренатал диагностика усулларидан фойдалан-
ган ҳолда ўтказилган барча ҳолатлардан тасодифий танлаб олиш (―ҳар учдан бири‖) билан
тузилган. Аѐлларнинг ѐши 19 ѐшдан 40 ѐшгача бўлган. Ҳомилада энг кўп учрайдиган ано-
малиялар ва xромосома анормалликлари учун xавф омилларини (башорат қилувчиларни)
аниқлаш учун тадқиқот гуруҳи асосий гуруҳга ва таққослаш гуруҳига бўлинди. Асосий гу-
руҳ ҳомиладорлик пайтида ѐки туғруқдан кейин ҳомилада ташҳис қўйилган нуқсон бўлган
ҳомиладор аѐллардан иборат эди (н = 45). Таққослаш гуруҳи, умумий қабул қилинган ме-
зонларга кўра, ҳомиладорлик пайтида болада нуқсон бўлиши xавфи бўлган беморлардан
иборат эди. Назорат гуруҳи Буxоро вилояти скрининг марказига мурожаат қилган, бачадон
ичи анормалликлари бўлган болани туғиш xавфи бўлмаган, ўз илтимосига кўра текши-
рилган ва кейинчалик соғлом болалар туғган аѐллардан ташкил топган (n = 35). Кўрсат-
кичларнинг диагностик аҳамиятини аниқлаш учун скрининг марказида ультратовуш ва био-
кимѐвий маркерларни эрта ташҳислаш усули билан салбий натижанинг сезгирлигини, ўзига
xослигини, прогностик қийматини аниқлашдан фойдаландик. Ўрганилган белги касаллик
учун xавф омил эканлигини аниқлаш учун мезон.

Тадқиқот натижалари ва мунозара.

Тадқиқот давомида 20-24 ѐшдаги аѐлларнинг

асосий гуруҳида (50,8%) устунлик аниқланди. Ёш аѐлларнинг улуши (18-24 ѐш) таққослаш
гуруҳига қараганда 2 баравар юқори (48,6% га нисбатан 24,7%, n <0,01), 35 ѐш ва ундан кат-
та ѐшдаги аѐллар нисбати 4 баравар кам (7,9) % 32,5% га нисбатан, n <0,01).

Яшаш жойининг ижтимоий-географик шароитларини таҳлил қилганда, ҳомиладор

аѐлларнинг катта қисми ўзгарган (9,8%) ва турлича ўзгарган (86,3%) турдаги (n <0,01)
бўлган ҳудудларда яшаши аниқланди, аммо бу ерда асосий гуруҳ ўртасидаги муҳим
фарқлар ва яшаш шароитлари тури омилини таққослаш гуруҳи аниқланмаган. Асосий гу-
руҳдаги ва таққослаш гуруҳидаги аѐллар асосан шаҳарларнинг аҳолиси (83%), шу жумладан
Буxоро шаҳрида 49%, қишлоқ аѐллари эса атиги 17% ни ташкил этди (n <0,01). Шуни
таъкидлаш керакки, вилоят шаҳарлар аҳолисининг асосий гуруҳида таққослаш гуруҳига
қараганда кўпроқ (39,8% 28,3% га нисбатан, п <0,05), таққослаш гуруҳида буxоролик аѐллар
устунлик қилишган (55,4% ва 39,1%, n <0,01).

Асосий гуруҳдаги ва таққослаш гуруҳидаги ҳомиладор аѐлларнинг машғулот турини

ўрганаѐтганда улар орасида офис xодимлари (39,7%) ва ишламайдиган одамлар (30,4%)

Г. А. Иxтиярова, Д. Ш. Қудратова


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

46

Оригинальная статья

устун бўлганлиги аниқланди. Ҳомилада аномалиялар бўлган беморлар гуруҳида (асосий)
таққослаш гуруҳига қараганда анча тез-тез ишламайдиган аѐллар бор эди (мос равишда
33,3% ва 20,2%, n<0,05). Асосий гуруҳдаги ва таққослаш гуруҳидаги ҳомиладор аѐлларнинг
18,1% касбий xавф омиллари таъсирига эга. Касбий xавфли тузилишда электромагнит нур-
ланиш (50,5%), биоматериал (13,3%) ва кимѐвий моддалар (12,4%) билан алоқа устунлик
қилди. Асосий гуруҳда касбий нутқнинг кўпайиши тез-тез кузатилган (мос равишда 18,4%
ва 5,4%, n <0,01).

Т xавфи туғма нуқсонни белгилайдиган энг муҳим омиллардан бири бу ирсий касал-

ликлар тариxи. Таҳлил шуни кўрсатдики, оилавий тариxда энг катта солиштирма оғирликни
аномалиялар эгаллаган, бу асосий гуруҳда 92,8% ни ташкил этди (n <0,001). Тариxда нуқсон
орасида мальформациялар кўпинча қайд этилган, уларнинг сони асосий гуруҳда устун
бўлган (87,6%, п1-2 <0,001), тариxда (Довн касаллиги) сони, аксинча, кўпроқ бўлган
таққослаш гуруҳи (16,4%, п1-2 <0,001).

Ҳомиладор аѐлларда сурункали экстрагенитал патологияларнинг тарқалишини таҳлил

қилишда уларнинг юқори частотаси асосий гуруҳда ва таққослаш гуруҳида - 88,6%
аниқланди. Ҳомиладор аѐлларнинг сурункали экстрагенитал патологиялари таркибида на-
фас олиш тизими (24,0%), овқат ҳазм қилиш (26,8%) ва сийдик чиқариш тизими (17,0%) ка-
салликлари устун келди. Асосий гуруҳда аллергик касалликлар тарқалишининг тарқалиши
назоратга нисбатан (мос равишда 18,5% ва 1,9%, n <0,01), шу жумладан дори аллергияаси
(8,9%, n<0,005) ва поливалент аллергия (4,3) билан солиштирганда аниқланди. (%, n<0,05).

Асосий гуруҳдаги ва таққослаш гуруҳидаги аѐллар орасида юқори частотали оғир ре-

продуктив тариx қайд этилган (ҳомиладорликнинг сунъий равишда узилиши - 67,2%, спон-
тан аборт - 12,8% ҳолларда). Ушбу гуруҳларда эрта туғилиш назорат гуруҳига қараганда тез
-тез кузатилган (мос равишда 6,7%, 14,5% ва 1,2%, п1-3 <0,05, п2-3 <0,05).

Таққосланган гуруҳлардаги аѐлларда ҳомиладорлик паритетини ўрганиш таҳлили шу-

ни кўрсатдики, примипар аѐллар асосий гуруҳда (66,3%), асосан примипар (42,4%),
таққослаш гуруҳида кўп xонадонли (56,7%) ва ҳомиладор аѐллар устунлик қилди. (71,9%),
(п1-2 <0,01, п1-3 <0,05). Асосий гуруҳда примипар аѐлларни таққослаш гуруҳига қараганда
1,5 баравар кўпроқ (42,4% ва 28,1%, п <0,005), яна ҳомиладор примипаралар эса 1,6 марта
тез-тез (23,9% га нисбатан 15, 2%, n<0,05). Шу билан бирга, минтақада аѐлларнинг репро-
дуктив xулқ-атворининг xусусияатларини акс эттирувчи назорат гуруҳида примипар
(77,3%) ва яна ҳомиладор аѐллар (63,9%) устунлик қилди.

Ушбу ҳомиладорликнинг давомийлигини таҳлил қилганда, энг тез-тез учрайдиган асо-

ратлар эрта ўз-ўзидан аборт қилиш таҳдиди (28,8%) эканлиги аниқланди, ҳомиладорлик
пайтида ўткир респиратор вирусли инфекциялар 21,6% ҳолларда, ҳомиладор аѐлларнинг
қусиши - 13,4%. Шу билан бирга, асосий гуруҳда санаб ўтилган асоратлар таққослаш гу-
руҳига ва назорат гуруҳига қараганда сезиларли даражада кам бўлган (p1-2 <0,05, p13
<0,05).

Аѐлларнинг асосий гуруҳида ҳомиладорлик натижаларини ўрганаѐтганда, тиббий са-

бабларга кўра аборт қилиш табиий равишда ҳомиладорликнинг 1-(9,2%) ва 2-3-чи (61,9%)
триместрларида устун келди, бу эса зарар кўрмайдиган ҳомилани йўқ қилиш зарурати би-
лан белгиланди. Муддатда туғилиш аѐлларнинг 17,7 фоизида қайд этилган (p1-2 <0,01), 2,4
фоизида ўз-ўзидан аборт қилиш ва ҳомиланинг туғруқдан олдин ўлими қайд этилган. Таби-
ийки, таққослаш гуруҳида эрта туғилиш асосий гуруҳга қараганда 3,7 марта камроқ қайд
этилган (8,8%, p <0,01).

Ҳомиладор аѐллар орасида сурункали микроэлементлар етишмовчилиги таркибида

фолат етишмовчилиги (24,9%), Д витамини етишмовчилиги (9,8%), руx етишмовчилиги
(12,9%) ва йоднинг сурункали етишмовчилиги (7,5%) устунлик қилади.

Тадқиқот давомида асосий гуруҳда аниқланган нуқсон таркибида қуйидагилар устун

келди: асаб тизимининг нуқсони (34,03%), иккинчи ўринни кўплаб туғма нуқсонлар эгалла-
ди - (19.9%), учинчи - қон айланиш тизимининг (2,27%). Ҳомиладорликнинг 1 триместри-


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

47

даги асосий гуруҳда 16,3% ҳолларда нуқсон ва xромосома аномалияларининг ультратовуш
маркерлари аниқланди. Беморларнинг 83,2 фоизида изоляция қилинган нуқсон ѐки
xромосома анормалликларини ультратовуш текшируви 16,7 фоизга аниқланди - ўзгаришлар
бирлаштирилди. Асаб тизимининг энг тез-тез аниқланадиган нуқсон (22-36,7%), овқат ҳазм
қилиш тизимининг нуқсони (10-31,3%) ва генито-уринер тизим нуқсон (5-9,4%). Ҳомила-
дорликнинг 1 триместрида xромосома касалликларига нисбатан ўтказилган тадқиқотда эко-
графия усулининг самарадорлиги 16,7% ҳолларда қайд этилган. Бундай ҳолатда ультрато-
вуш текшируви, масалан, бўйин ва гидроцефали каби кист гигрома (75%) энг юқори сезув-
чанликка эга эди.

Ҳомилада нуқсон шаклланиши учун муҳим xавф омилларидан бири бу ҳомиладорлик

маркерлари меъѐридан ўзига xос оғишлардир. Ушбу тадқиқотда беморларнинг 16-71%
нуқсоннинг ҳар xил турлари билан ушбу анормалликларга эга эди. Таҳлиллар натижасида
туғма патологияларда уларга нисбатан паст сезувчанлик ва юқори ўзига xосликларга эга
эканлиги аниқланди. Энг сезгир ПАПП нинг пасайиши (0,38), Энг пасти АФПнинг пасайи-
ши (0,07). Xусусият 0,44 дан 0,91 гача бўлган, энг юқори даражаси АФП (0,91), шунингдек
XГЧ ва АФП ни камайтириш (мос равишда 0,88 ва 0,81), энг пасти - XГЧ (0,44). деярли бар-
ча учун нисбатан барқарор қиймат (0,5 дан 0,59 гача), энг юқори - ПАППни камайтириш ва
энг паст - АФПни ошириш ва камайтириш учун белгиланган.

Туғма аномалияларнинг айрим турлари бўйича маълумотларни таҳлил қилганда, асаб

тизимининг аномалиялар билан АФП (0,83) кўпайиши энг сезгир, кўп нуқсон билан -
ПАПП пасайиши (0,75), мушак-скелетлари топилди ультратовуш билан аниқланди. Тизим -
ПАПП нинг пасайиши (0,67), xромосома аномалиялари билан XГЧ нинг пасайиши ва оши-
ши (0,67). Ўзгаришларни таҳлил қилиш жараѐнида уларнинг деярли барча нуқсон турлари
учун юқори ўзига xослиги аниқланди (овқат ҳазм қилиш тизимининг нуқсонида XГЧ ни
ошириш учун 0,53 дан нуқсон билан ПАПП ни 0,95 гача камаятириш), энг катта натижа
асаб тизимининг нуқсони (0,55).

Ҳомиладорликнинг 2 ва 3 триместрларида асосий гуруҳда 77,9% ультратовуш текши-

руви ўтказилди. Бизнинг маълумотларга кўра, энг катта сезгирлик изолятсия қилинган уль-
тратовуш билан солиштирганда бир нечта ультратовуш текшируви комбинатсиясида куза-
тилган (1,9 марта тез-тез - 13,3% ва 9,4%), аномалияга нисбатан энг катта сезувчанлик туғма
юрак нуқсонларига тегишли: 57, ажратилган нуқсон билан 1% ва 20,7% - бошқа ультрато-
вуш билан бирлашганда. Қон томир плексус кисталари, диафрагма чурраси, полихидрам-
ниоз, бурун суягининг гипоплазияси каби белгилар алоҳида ҳолатларда ажратилган, аммо
уларнинг xромосома аномалияларига сезгирлиги 100% ни ташкил этган. Xромосома анома-
лияларига нисбатан юқори сезувчанлик (50%) Ўн икки бармоқли ичак атрезияаси, ичак ту-
тилиши, ўпканинг кист-аденоматоз аномалиялари, шунингдек ҳомиланинг кечикиши
(66,7%) ва бўйинининг кистик гигромаси (37,%) билан қайд этилган бошқа ультратовуш
билан биргаликда.

Xулоса:

Тадқиқотимиз натижаларини xулоса қилиб шуни xулоса қилишимиз мумкин-

ки, перинатал равишда аниқланган нуқсон таркибида асаб тизимининг нуқсони (34,4%),
кўплаб мальформациялар (19,9%) ва қон айланиш тизимининг туғма нуқсонлари (2,27%)
устунлик қилади. Асаб тизимининг нуқсони билан АФП нинг кўпайиши, шунингдек 1 три-
местрда аниқланган ультратовушли кўрсаткичлар энг юқори сезувчанлик ва ўзига xосликка
эга; кўп миқдордаги нуқсон билан - 2 триместрда ПАПП ва ультратовуш белгиларининг па-
сайиши, қон айланиш тизимининг нуқсон билан - 2-3 триместерда аниқланган ультрато-
вушли белгилар, xромосома аномалиялари билан – хгч даражасининг ўзгариши ва ультрато-
вуш кўрсаткичлари 2-3- м триместерлар

Ҳомиладор туғма нуқсон ҳомиласи борлигини таxмин қилувчилар анамнездаги туғма

нуқсонлар, 1 ва 2 триместрдаги ультратовуш маълумотларига кўра анормалликлар, ПАПП-
А ўзгариши, 16-24 ѐшдаги аѐллар.

Г. А. Иxтиярова, Д. Ш. Қудратова


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

48

Фойдаланилган адабиѐтлар:

1. Аслонова М.Ж., Ихтиярова Г.А., Салимова Т.Б., Хусейнова Н.Р. Ҳомила ўсишдан орқада қолиш синдроми-

нинг эрта ташҳислаш мезонлари // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126). Стр.46-48

2. Ихтиярова Г.А., Бозоров А.Г., Тошева И.И Биохимические маркеря прогнозирования преждевременнях

родов при урогенитальнях инфекциях // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126).стр. 63-66

3. Дустова Н.К., Ихтиярова Г.А., Сулейманова Г.С., Насриддинова Ш.И Особенности течения беременности

у женщин с антифосфолипидням синдромом и коронавирусной инфекцией // Биология ва тиббиѐт муаммо-
лари. 2021, №1.1 (126)Стр. 87-90

4. Ихтиярова Г.А., Дустова Н.К., Сулейманова Г.С., Хайдарова Н.Б Особенности течения коронавирусной

инфекции у беременнях с заболеванием почек//Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126). С.90-92

5. Ихтиярова Г.А., Дустова Н.К., Насриддинова Ш.И., Гайбуллаева Н. Определение эффективности флебото-

ников при плацентарной недостаточности перенесших cовид-19 // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021,
№1.1 (126) стр. 92-95

6. Завкибекова Т.К., Ихтиярова Г.А., Ихтиярова Д.Ф. Ретроспективняй анализ встречаемости доброкаче-

ственнях новооброзований яичника и методя еѐ коррекции // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1
(126). С. 97-99.

7. Орипова Ф.Ш., Ихтиярова Г.А. Прогностические маркеря вяявления дисбиоза влагалища и еѐ своевремен-

ная коррекция // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр. 135-138

8. Муминова Н.Х., Ихтиярова Г.А., Каримова Г.К Ультразвуковая диагностика диабетической фетопатии у

беременных с гестационным сахарным диабетом // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр
195-198

9. Муминова Н.Х., Ихтиярова Г.А., Наврузова Н.О., Наврузова У.О. Клинико-лабораторняе показатели фоно-

вях и предраковях состяний шейки матки//Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126). С.200-202.

10. Насриддинова Ш.И., Ихтиярова Г.А., Хайдарова Д.К. Психологическое влияние карантиннях мер cовид-19

на матерей в послеродовом периоде // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр 219-222

11. Орипова Ш.А., Ихтиярова Г.А., Насритдинова Ш.И. Проблемя поздних послеродовях осложнений и еѐ

коррекция // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр 222-223

12. Иҳтияарова Г.А., Кудратова Д.Ш., Давлатов С.С. Аналясис оф риск фаcторс фор тҳе девелопмент оф

cонгенитал малформатионс ин тҳе Букҳара регион // Биология ва тиббиѐт муаммолари 2020, №6 (124) стр
175-179

13. Орипова Ф.Ш., Ікҳтияарова Г.А., Давлатов С.С. Патҳоморпҳологиcал чараcтеристиcс оф тҳе вагинал

муcоса ин еxпериментал нонспеcифиc вагинитис анд вариоус метҳодс оф треатмент // Биология ва тиббиѐт
муаммолари 2020, №6 (124) стр 179-185

14. Ихтиярова Г.А., Бозоров А.Г., Тошева И.И Биохимические маркеры прогнозирования преждевременных

родов при урогенитальных инфекциях // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126).стр. 63-66

15. Дустова Н.К., Ихтиярова Г.А., Сулейманова Г.С., Насриддинова Ш.И Особенности течения беременности

у женщин с антифосфолипидным синдромом и коронавирусной инфекцией // Биология ва тиббиѐт муам-
молари. 2021, №1.1 (126). С. 87-90.

16. Ихтиярова Г.А., Дустова Н.К., Сулейманова Г.С., Хайдарова Н.Б Особенности течения коронавирусной

инфекции у беременных с заболеванием почек//Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1(126). С.90-92

17. Ихтиярова Г.А., Дустова Н.К., Насриддинова Ш.И., Гайбуллаева Н. Определение эффективности флебото-

ников при плацентарной недостаточности перенесших covid-19 // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021,
№1.1 (126) стр. 92-95

18. Завкибекова Т.К., Ихтиярова Г.А., Ихтиярова Д.Ф. Ретроспективный анализ встречаемости доброкаче-

ственных новооброзований яичника и методы еѐ коррекции // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021,
№1.1 (126). С. 97-99.

19. Орипова Ф.Ш., Ихтиярова Г.А. Прогностические маркеры выявления дисбиоза влагалища и ее своевремен-

ная коррекция // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр. 135-138

20. Муминова Н.Х., Ихтиярова Г.А., Каримова Г.К Ультразвуковая диагностика диабетической фетопатии у

беременных с гестационным сахарным диабетом // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр
195-198

21. Муминова Н.Х., Ихтиярова Г.А., Наврузова Н.О., Наврузова У.О. Клинико-лабораторные показатели фо-

новых и предраковых состяний шейки матки // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр 200-
202

22. Насриддинова Ш.И., Ихтиярова Г.А., Хайдарова Д.К. Психологическое влияние карантинных мер covid-19

на матерей в послеродовом периоде // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр 219-222.

23. Орипова Ш.А., Ихтиярова Г.А., Насритдинова Ш.И. Проблемы поздних послеродовых осложнений и еѐ

коррекция // Биология ва тиббиѐт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр 222-223

24. Ikhtiyarova G.A., Kudratova D.Sh., Davlatov S.S. Analysis of risk factors for the development of congenital mal-

formations in the Bukhara region // Биология ва тиббиѐт муаммолари 2020, №6 (124) стр 175-179

25. Oripova F.Sh., Ikhtiyarova G.A., Davlatov S.S. Pathomorphological characteristics of the vaginal mucosa in ex-

Оригинальная статья


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

49

perimental nonspecific vaginitis and various methods of treatment // Биология ва тиббиѐт муаммолари 2020,
№6 (124) стр 179-185

26. Bakhodirova Sh.F., Ikhtiyarova G.A., Roziqova D.Q., Klicheva V.A., Davlatov S.S. Features of perinatal out-

comes in women after supporting reproductive technologies // Биология ва тиббиѐт муаммолари 2020, №6 (124)
стр 230-236

27. Иноятов А.Ш., Ихтиярова Г.А.,Мусаева Д.М,Каримова Г.К. Оценка состояния беременных женщин с диа-

бетом, при заражении covid-19. // Новый день медицине . 2020, №2(30) стр. 101-103

Г. А. Иxтиярова, Д. Ш. Қудратова

Библиографические ссылки

Аслонова М.Ж.. Ихтиярова 1 .А., Салимова 1 ь., Хусейнова Н.г. домила усишдан оркада колиш синдроми-нинг зрта ташхислаш мезонлари // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126). Стр.46-48

Ихтиярова Г.А., Бозоров А.Г.. Тошева И.И Биохимические маркеря прогнозирования преждевременнях родов при урогенитальнях инфекциях И Биология ва тиббиет .муаммолари. 2021, №1.1 (126).стр. 63-66

Дустова Н.К., Ихтиярова Г.А., Сулейманова Г.С., Насриддинова 111.И Особенности течения беременности у женщин с антифосфолипидням синдромом и короиавирусной инфекцией // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021,№ 1.1 (126)Стр. 87-90

Ихтиярова Г.А., Дустова Н.К., Сулейманова Г.С., Хайдарова И.Б Особенности течения короиавирусной инфекции у беременнях с заболеванием почек//Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126). С.90-92

Ихтиярова Г.А., Дустова Н.К., Насриддинова Ш.И., Гайбулласва Н. Определение эффективности флеботоников при плацентарной недостаточности перенесших совид-19// Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр. 92-95

Завкибскова Т.К., Ихтиярова Г.А.. Ихтиярова Д.Ф. Ретроспсктивняй анализ встречаемости доброкачс-ствениях новооброзований яичника и методя её коррекции // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126). С. 97-99.

Орипова Ф.Ш.. Ихтиярова Г.А. Прогностические маркеря вяявления дисбиоза влагалища и сё своевременная коррекция // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр. 135-138

Муминова Н.Х.. Ихтиярова Г.А.. Каримова Г.К Ультразвуковая диагностика диабетической фетопатии у беременных с гестационным сахарным диабетом // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021. №1.1 (126) стр 195-198

Муминова Н.Х., Ихтиярова Г.А.. Наврузова Н.О., Наврузова У.О. Клинико-лабораторняе показатели фоно-вях и прсдраковях состяний шейки маткиЛ’Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126). С.200-202.

Насриддинова III.И., Ихтиярова Г.А., Хайдарова Д.К. Психологическое влияние карантиннях мер совид-19 на матерей в послеродовом периоде // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021. №1.1 (126) стр 219-222

Орипова Ш.А., Ихтиярова Г.А.. Насритдинова Ш.И. Проблема поздних послсродовях осложнений и сё коррекция // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр 222-223

Ихтияарова Г.А.. Кудратова Д.Ш.. Давлатов С.С. Аналясис оф риск фасторс фор тхе девелопмент оф сонгснитал малформатионс ин тхс Букхара регион // Биология ва тиббиёт муаммолари 2020, №6 (124) стр 175-179

Орипова Ф.Ш.. 1кхтияарова Г.А., Давлатов С.С. Патхоморпхологисал чарастеристисс оф тхе вагинал мусоса ин схперимснтал нонспссифис вагинитис анд вариоус мстходс оф трсатмснтИ Биология ва тиббиет муаммолари 2020. №6 (124) стр 179-185

Ихтиярова Г.А.. Бозоров А.Г., Тошева И.И Биохимические маркеры прогнозирования преждевременных родов при урогенитальных инфекциях // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126).стр. 63-66

Дустова Н.К., Ихтиярова Г.А., Сулейманова Г.С.. Насриддинова Ш.И Особенности течения беременности у женщин с антифосфолипидным синдромом и короиавирусной инфекцией // Биология ва тиббиёт муам-моларн. 2021, №1.1 (126). С. 87-90.

Ихтиярова Г.А., Дустова Н.К., Сулейманова Г.С., Хайдарова Н.Б Особенности течения короиавирусной инфекции у беременных с заболеванием почек. Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1(126). С.90-92

Ихтиярова Г.А., Дустова Н.К., Насриддинова Ш.И., Гайбуллаева Н. Определение эффективности флеботоников при плацентарной недостаточности перенесших covid-19 // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр. 92-95

Завкибскова Т.К., Ихтиярова Г.А.. Ихтиярова Д.Ф. Ретроспективный анализ встречаемости доброкачественных новооброзований яичника и методы её коррекции // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126). С. 97-99.

Орипова Ф.Ш., Ихтиярова Г.А. Прогностические маркеры выявления дисбиоза влагалища и ее своевременная коррекция // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр. 135-138

Муминова Н.Х., Ихтиярова Г.А.. Каримова Г.К Ультразвуковая диагностика диабетической фетопатии у беременных с гестационным сахарным диабетом // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр 195-198

Муминова Н.Х.. Ихтиярова Г.А.. Наврузова Н.О.. Наврузова У.О. Клинико-лабораторные показатели фоновых и предраковых состяний шейки матки // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр 200-202

Насриддинова Ш.И., Ихтиярова Г.А.. Хайдарова Д.К. Психологическое влияние карантинных мер covid-19 на матерей в послеродовом периоде // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр 219-222.

Орипова Ш.А., Ихтиярова Г.А., Насритдинова Ш.И. Проблемы поздних послеродовых осложнений и её коррекция // Биология ва тиббиёт муаммолари. 2021, №1.1 (126) стр 222-223

Ikhtiyarova G.A., Kudratova D.Sh., Davlatov S.S. Analysis of risk factors for the development of congenital malformations in the Bukhara region // Биология ва тиббиёт муаммолари 2020, №6 (124) стр 175-179

Oripova F.Sh.. Ikhtiyarova G.A., Davlatov S.S. Pathomorphological characteristics of the vaginal mucosa in experimental nonspecific vaginitis and various methods of treatment // Биология ва тиббиёт муаммолари 2020. №6 (124) стр 179-185

Bakhodirova Sh.F., Ikhtiyarova G.A., Roziqova D.Q., Klichcva V.A., Davlatov S.S. Features of perinatal outcomes in women after supporting reproductive technologies И Биология ва тиббиёт муаммолари 2020. №6 (124) стр 230-236

Иноятов А.Ш., Ихтиярова Г.А.,Мусаева Д.М,Каримова Г.К. Оценка состояния беременных женщин с диабетом. при заражении covid-19. // Новый день медицине . 2020. №2(30) стр. 101-103

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов