S H A R Q M A
S H ’ A L I
46
ҚАДИМГИ ТУРКИЙ МАҚОЛЛАР ТУЗИЛИШИДА
АЛЛЕГОРИЯ ВА ТАЗОДНИНГ ЎРНИ
МИРЗААЛИЕВ ИҚБОЛЖОН
мустақил тадқиқотчи, ТДШИ
Аннотация. Халқ оғзаки ижодининг ўзига хос жанрларидан бири бу мақолдир. Мақоллар бирор
халқнинг асрлар, йиллар оша ўз кўрган-кечирган ҳаётий тажрибалари асосида шаклланган,
сайқалланган қисқа шаклдаги асар намуналаридир. Халқ орасидаги бирор фикрнинг мақол бўли
ши,унинг ихчам шаклга келиши учун йиллар керак бўлади. Бунда мақол бўлмоқчи бўлган фикрнинг
хулосага эгалиги ҳам аҳамиятлидир. Чунки ҳар бир айтилган фикр мақол бўла олмайди. Мақол
бўлиши учун бирор воқеа-ҳодисага ҳукм чиқарилган, хулосаланган бўлиши талаб этилади.
Кунимизгача йирик ҳажмдаги ёзма шаклда етиб келган мақоллар XI аср тилшунос, фольк
лоршунос олими Маҳмуд Кошғарий қаламига мансуб “Девону луғати-т-турк” асаридан ўрин олган.
Асарда мақоллар бирор туркий сўзнинг маъно-мазмунини ифодалаш, очиш учун фойдаланилган.
Адиб ўз асарида уч юзга яқин мақоллардан фойдаланган бўлиб, уларнинг баъзилари такрорланган
ҳолда, баъзилари эса қисқарган шаклларда келади.
Қадимги туркий мақоллар ўз тузилишига эга. Уларнинг тузилишида бадиият билан бирга тил
ҳодисалари, услуби ҳам ўзгачадир. Айниқса, тил ва бадиият уйғунлиги, уларнинг мақол маъно-
мазмунига таъсир ўрни каттадир. Бундай тасвир воситалари орасидаги аллегория ва тазод
қадимги туркий мақолларнинг катта қисмида учрайди. Мазкур мақолада айни икки ҳодисанинг
қадимги туркий мақолларда қўлланиш ўрни, мақол маъно-мазмунига таъсири масаласи ёритилган.
Таянч сўз ва иборалар: халқ оғзаки ижоди, мақол, Маҳмуд Кошғарий, “Девону луғати-т-турк”,
аллегория, тазод.
Аннотация. Одним из уникальных жанров фольклора является пословица. Притчи являются примера-
ми краткой, отточенной работы, основанной на опыте людей на протяжении многих веков. Общест-
венному мнению понадобятся годы, чтобы стать общеизвестным, и оно будет компактным. Также
важно, чтобы идея, которую вы хотите процитировать, была убедительной. Потому что не каждая
мысль – это пословица. Чтобы стать общеизвестным, событие должно быть оценено и обобщено.
Пословицы, написанные в большых количествах до сегодняшнего дня, были впервые даны в
«Дивану лугати-т-турк», произведении лингвиста и фольклора 11-го века Махмуда Кашгари. В
работе пословицы используются для выражения значения и значения тюркского слова. Автор
использует около трехсот пословиц в своей работе, некоторые из которых повторяются, а
некоторые приходят в сокращенной форме.
Древнетюркские пословицы имеют свою структуру. По своей структуре, наряду с художественной
литературой, языковые явления и стили различны. В частности, сочетание языка и искусства играет
важную роль в влиянии на смысл пословицы. Аллегория и тазод (противоположность) среди таких
наглядных пособий встречаются во многих древнетюркских пословицах. В этой статье исследуется роль
этих двух событий в древнетюркских пословицах и их значение для значение пословиц.
Опорные слова и выражения:
фольклор, пословица, Махмуд Кашгари, «Дивану лугати-т-
турк», аллегория, тазод (противоположность).
Abstract. One of the unique genres of folklore is the proverb. The proverbs are examples of a brief,
polished work that is based on the experiences of a nation over many centuries. It would take years for a
public opinion to be proverbial, and it would be compact. It is also important that the idea you want to
quote is conclusive. Because not every single thought is a proverb. To be proverbial, an event must be
judged and summarized.
Articles written in large volumes to date have been published in the “Devonu Lughati-t-Turk”, a work
of the 11th century linguist and folklore scholar Mahmud Kashgari. In the work proverbs are used to
S H A R Q M A
S H ’ A L I
47
express the meaning and meaning of a Turkic word. The author uses about three hundred proverbs in his
work, some of which are repeated and some come in abbreviated form.
Ancient Turkic proverbs have their own structure. In their structure, along with fiction, language
phenomena and style are different. Especially, the combination of language and art plays an important role
in influencing the meaning of the article. The allegory and confusion among such visual aids is found in
many of the ancient Turkic proverbs. This article explores the role of these two events in ancient Turkic
proverbs and their impact on the meaning of the article.
Keywords and expressions: folklore, proverb, Mahmud Kashgari, “Devonu Lughati-t-Turk”, allegory,
the art of contrasting.
Кириш.
Ҳозирги кунга қадар яратилган адабиётларда ўзбек халқ мақолларининг пайдо
бўлиш жараёни хусусида шундай фикр билдирилади: «Халқнинг қалбида ибратли фикр, ҳаёт
ҳақидаги хулосалар пишиб, етилиб турган бўлади. Кўпни кўрган, зукко ва гапга чечан бир одам
уни бир неча сўз воситасида юзага чиқаради. Шу тариқа мақол пайдо бўлади, – деб изоҳлайди.
Ҳақиқатан ҳам, аслида аввал оғзаки нутқда пайдо бўлувчи мақоллар оғзаки нутқимизда кенг
қўлланилади. Улар нутқимизни ихчам ва равон, теран ва мазмунли баён қилишга ёрдам беради»
1
.
Қадимги халқ мақолларининг пайдо бўлиши тўғрисида мутахассис олимлар турлича фикр-
ларни билдирганлар. Жумладар, профессор Қ.Содиқов қадимги туркий мақолларнинг пайдо
бўлиши тўғрисида қуйидагиларни айтиб ўтади: «Қадимги туркий мақолларнинг яратилган даври
аниқ эмас. Машҳур алломаларимиз уларни минг йил бурун қоғозга туширган бўлса-да, ушбу
мақоллар асрлар қаърига илдиз отган. Уларнинг баъзиларида яратилган даврининг илдизларини
ҳам сезамиз. Жумладан, «Савобли ишлар қилувчи киши бурхон билан баробар, Диёнатсиз киши
мис танга билан баробар» мақоли буддизм муҳитида яратилгани тайин. Мақолда келган
«бурхон» – буддизм динида буддадир. Ушбу мақолда «ҳайрли ишлар қилувчи инсон будда билан
баробардир, диёнатсиз кишининг эса қадри йўқдир», деган маъно мужассамлашган. Ёки
«Фазилатли киши жавоҳирга тенгдир, фазилатсиз киши этик ичидаги патакка тенгдир» мақоли
ҳам айни муҳитнинг ҳосили. Бунинг сабаби, буддизмда учлик: будда, унинг таълимоти ва жамоа
муқаддас саналган»
2
. Кўринадики, мақолларда келган айрим сўз ва атамалар қадим туркларнинг
ишонч-эътиқодларида қўлланилса, уларнинг яратилган даврини ўша муҳитга боғласа бўлади.
Аммо шуни ҳам айтиш керак-ки, бундай сўзлар ҳар доим ҳам мақолларда қўлланавермайди.
Асосий қисм.
Мақолларнинг халқ ҳаёти билан чамбарчас боғлиқлиги уларнинг миллий
ўзига хослигини, айни пайтда, умумбашарий характерини белгилаб беради. Бу икки жиҳат
қадимги турк халқ мақолларининг тематикасида, воқеликни акс эттириш тарзида, бадиий-
тасвирий воситаларида ва ниҳоят, тилда ўз ифодасини топган.
Мутахассисларнинг фикрича, мақоллар асрлар оша янгиланиб турган. Ҳар бир даврнинг ўз
мақоли амалда бўлган. Жумладан, ўрта асрларда, зулмкор золимлар зулмидан келиб чиққан
мақоллар ҳам учрайди. Масалан: «Камбағалнинг оғзи ошга етганда, бурни қонайди», «Амир-
нинг ошидан фақирнинг мушти яхши», «Ҳолвани хоким ер, калтакни етим ер», «Қийшиқ арава
йўл бузар, Қози, мулла эл бузар» каби
3
.
Профессор Қ.Содиқов халқ мақолларига қуйидагича таъриф беради: «Мақол – халқнинг юз
йил кузатиб, бир айтган сўзи. Уларда халқнинг фалсафий мушоҳадаси, олам, ҳаёт ва жамият
ҳақидаги қарашлари, уларга муносабати акс этган. Мақолнинг қудрати – у кишини тарбиялайди,
1
Qoʼshoqov M. Soʼz koʼrki maqol (Word citation is proverb). – Toshkent, 1963. – B. 4.
2
Sodiqov Q. Turkiy yozma yodgorliklar tili: adabiy tilning yuzaga keligi va tiklanishi (Language of Turkish written
monuments: the emergence and revival of literary language). – Toshkent. 2006. – B. 78.
3
Oʼzbek xalq ogʼzaki poetik ijodi (Folklore). Toshkent. Oʼqituvchi. 1980. – B. 110-111.
S H A R Q M A
S H ’ A L I
48
ҳаётнинг паст-баланди, оқ-қораси ҳақида сабоқ беради. Ота сўзларида бор нарсага парда ортидан
қараш, нокаснинг айбини яшириш, хушомад, кўзбўямачилик тушунчаси йўқ. Улар кишини тетик
ва иродали қилади, ҳаётга тўғри кўз билан қарашни ўргатади. Халқнинг бу доно фикрлари лўнда
ва аниқ жумлаларда берилиши билан ҳам ажралиб туради. Мақоллар услубий ва бадиий
жиҳатдан мукаммал бўлиб, халқ бадиий тафаккурининг олий маҳсулидир. ... Мақол киши
нутқининг безагидир. Мақолни ўрнида ишлата билганнинг сўзи таъсирли бўлади. Сўзамол киши
сўз орасида келтирган ажойиб отасўзи билан кўпнинг эътиборини ўзига торта олади»
1
.
Мақолларнинг яна бир хусусиятларидан бири уларнинг топишмоққа ўхшаш тузилиши-
дадир. Бундай мақолларда, асосан икки ҳодиса бир-бирига ўхшатилади. Ана шу ўхшатиш
орқали мақолнинг маъноси келиб чиқади. Масалан, «Ёз ёмғири лой бўлмас, ўғри асло бой
бўлмас»
2
. Мазкур мақолда икки ҳодиса бир-бирига таққосланмоқда: биринчиси ёз ёмғири,
иккинчиси эса ўғрининг ҳеч қачон бой бўлмаслиги. Мақолнинг иккинчи ҳодисаси хулоса,
хукмдир. Уни англаш учун мақолдаги биринчи хулосани аввал англаш керак. Биринчи гапда
ёзнинг ёмғири лой бўлмас, дейилмоқда. Бундан ёзда ёққан ёмғир ерни баҳорда ёққан ёмғир-
чалик лой қила олмаслиги назарда тутилмоқда. Яъни, иккинчи гапга айнан шу мазмунни
сингдирсак, ўғри ўғрилигини қилавергани билан бой бўлиб қолмайди, дейилмоқда.
Қадимги туркий мақолларининг илк ёзма шаклларини Турфон харобаларидан топилган
ёдгорликларда учратиш мумкин. Ҳозирда мазкур манбалар Берлиндаги Бранденбург музейи
фондида сақланмоқда. T.II.Y.19 рақамли қўлёзмада жами ўн тўрт мақол берилган
3
. Уларнинг
баъзиларида буддизмга оид сўз-тушунчалар қўлланган бўлиб, уларнинг яратилган даврини
турк-будда муҳитига тақаш мумкин.
Йирик ҳажмда кунимизгача ёзма шаклда етиб келган мақоллар Маҳмуд Кошғарийнинг
«Девону луғати-т-турк» асарида учрайди. Адибнинг ушбу асари адабий қиммати юксак бўлган
дурдона манбалардан биридир. Шеърий парчалар орасида бадиий жиҳатдан юксак қимматга
эга бўлганлари ҳам учрайдики, олим яшаган даврда шеърият анча равнақ топганлигидан
далолат беради. Шунинг учун ҳам XI асрда мавжуд бўлган тил вазияти ва жонли тил
намуналарини ўрганишда асарнинг қиймати юқори ҳисобланади. Адиб китобнинг кириш
қисмида қуйидагича фикр айтади: «Мен бу китобни махсус алифбо тартибида ҳикматли сўзлар,
сажълар, мақоллар, қўшиқлар, ражаз ва наср деб аталган адабий парчалар билан безадим»
4
.
«Девону луғати-т-турк» – ўз даври адабий ва умумхалқ тилининг бутун бир кўринишини
акс эттирган, қонун-қоидаларини маълум қолипга туширган илмий тадқиқот асаридир.
Муаллиф буюк тилшунос вазифасини бажариш билан чекланмай, адабиётшунос ва фольк-
лоршунос сифатида масалага ёндашиб, ҳар бир сўз қўлланган ашёвий мисолларни замонигача ва
ўзигача яратилган адабий манбалардан келтиради. Агар мутахассис нигоҳи билан қаралса, Маҳмуд
Кошғарий бадиий асар намуналарини шунчаки келтириб қолмаган, уларни жанр жиҳатидан келиб
чиқиб тасниф ҳам қилган. Таснифдаги ҳар бир асарга жанр тавсифини берган, уларни қўлланган
асарлар, бу асар мансуб қабилалар ва айрим ўринларда уларнинг муаллифларини ҳам тилга олган.
Маҳмуд Кошғарий юқоридаги тамойиллар асосида туркий халқларнинг жонли тил наму-
наларини мукаммал изоҳлаб берар экан, улар «Девону луғати-т-турк» асари асосида ўз тиллари
қайси қабила тили асосида тараққий этиб камолга етганини аниқлай оладилар
5
.
1
Sodiqov Q. Turkiy yozma yodgorliklar tili: adabiy tilning yuzaga keligi va tiklanishi (Language of Turkish written
monuments: the emergence and revival of literary language). – Toshkent. 2006. – B. 78.
2
Oʼzbek xalq ogʼzaki poetik ijodi (Folklore). Toshkent. Oʼqituvchi. 1980. – B. 114.
3
Arat R.R. Eski türk şiiri (Old Turkic poetry). – Ankara: Türk tarih kurumu basımevi. 1991. – S. 272-275.
4
Mahmud Koshgʼariy. Devonu lugʼati-t-turk. Nashrga tayyorlovchi: Q.P.Sodiqov. – Toshkent: Gʼafur Gʼulom, 2017. – B. 15.
5
Usmon Turon. Turkiy xalqlar mafkurasi (The ideology of Turkic peoples). – Toshkent: Choʼlpon, 1995. – B. 78.
S H A R Q M A
S H ’ A L I
49
«Қадимги халқ мақоллари, халқ достонлари ва қўшиқларидан олинган парчалар, иборалар,
кўплаб мисоллар, шунингдек, шева материаллари асар учун манба бўлиб хизмат қилган»
1
.
XI асрда шаҳар ва қабилалар ўртасидаги муносабат кучайди. Лекин тилда хилма-хил
шаклларни қўллаш ҳукмронлик қилиб, ана шу давр тилида маълум меъёрларни яратишга
эҳтиёж пайдо бўлган эди. Шу эҳтиёж Маҳмуд Кошғарийни «Девону луғати-т-турк» асарини
ёзишга даъват этди. Бу асар туркологиянинг дастлабки намунаси сифатида ўша давр маданий
ҳаётида ва тилшунослик тарихида алоҳида саҳифа очди
2
.
Асар саҳифаларидан туркий халқлар тарихига оид қадимий афсона ва ривоятлар, 400 га
яқин мақол ва маталлар, ҳикматли сўзлар, 250 га яқин шеърий парчалар ўрин олган. Шеърий
парчаларнинг кўп қисми туркий халқлар оғзаки ижодига хос тўртликлардан иборат.
Қадимги доноларнинг ўгитлари оталар сўзидир. Маҳмуд Кошғарий қадимги адабий жанрлар
ҳақида маълумот берар экан,
sаw
ўзагига -
lаšdï
қўшимчасини қўшиш орқали туркий халқлар
оғзаки ижодида мавжуд бўлган яна бир жанр тўғрисида маълумот беради. «
Sawlаšdi
– масал
айтишди.
Ol meniŋ birlä sawlašdï
– у мен билан масал айтишди, у менга масал айтди. Шунингдек,
хабарлар, сўзлар, ҳикоялар айтишга ҳам бу сўз қўлланилади» (ДЛТ,273
3
). Демак,
saw
– кейинги
давр адабиётида мақол (арабча) номи билан ифодаланган жанр мазмунини ҳам қамраб олади.
Бундан ташқари, «Девону луғати-т-турк»да
bilig
(
bil-
– ўзак, -
(i)g
– феълдан от ясовчи
қўшимча) сўзига «билим», «ҳикмат» ва «ақл» деб изоҳ берилган.
Bilgä
(
bil
– ўзак, -
gä
– феълдан
от ясовчи қўшимча) ҳикмат айтувчи, ҳикматшунос, оқил, доно, ақлли, олим кишига нисбатан
қўлланади. Демак,
bilig
сўзи ҳам маълум маънода ҳозирги ўзбек тили луғат бойлигидаги мақол
жанрининг мазмунини ифодалайди. Девонда берилган
bitig
– мақоллар орасида ихчам масаллар
ҳам учрайди. Шу сабабли ҳам
bitig
лар таркибидаги
saw
– масалларни ажратиб ўрганиш ўзига
хос илмий-амалий аҳамиятга эгадир. Қуйидаги битигни
saw
– масал деб аташ учун масал жанри
талаби тақозо этади.
Ešič ayur: tübüm altun.
Qamïč ayur: men qayda-men / qanda-men?
Мазмуни:
«Қозон айтур: тубим олтин,
Чўмич айтур: мен қайдаман?» (ДЛТ,35)
«Девону луғати-т-турк» асари ҳозирги кунга қадар тилшуносликнинг муҳим манбаларидан
бири бўлиб келмоқда. У тил тарихини ёритишда ўз қимматини сақлаб қолмоқда ва қадимги
адабий ёдгорликлар тилини ўрганишга хизмат қилмоқда. «Девону луғати-т-турк»нинг вужудга
келиши туркий тилларнинг тарихий такомили, уларнинг маданий ҳаётида, жумладан, илм-
фанда кенг ўрин эгаллаганини кўрсатувчи ва далилловчи катта бир манбадир.
«Мақол» сўзи асли арабча (ma&al -
لثم
) бўлиб, унинг туркча эквиваленти «отасўзи»
дейилади
4
. Ҳозирда ушбу атама замонавий турк тилида «мақол» сўзи ўрнида қўлланади.
««Мақол»ни қадимги турклар
saw, ögüt, qumaru söz
деган»
5
. Юсуф Хос Ҳожиб мақолларга
1
Mahmud Koshgʼariy. Devonu lugʼati-t-turk. Nashrga tayyorlovchi: Q.P.Sodiqov. – Toshkent: Gʼafur Gʼulom, 2017. – B. 4.
2
Oʼrinboev B., Аliev А. Oʼzbek adabiy tili tarixi (History of Uzbek literary language). – Toshkent: Oʼqituvchi, 1995. – B. 66.
3
ДЛТ - Mahmud Koshgʼariy. Devonu lugʼati-t-turk. Nashrga tayyorlovchi: Q.P.Sodiqov. – Toshkent: Gʼafur Gʼulom,
2017. Мақоллар ушбу нашрдан олинди.
4
Бу ҳақида қаранг
: Türk dünyası edebiyat kavramları ve terimleri ansiklopedik sözlüğü (Turkish world literature
concepts and terms encyclopedic dictionary). Türk dünyası ortak edebiyatı. Cilt 1. Ankara. Atatürk Kültür Merkezi
Başkanlığı. 2001. S. 250-257.
5
Sodiqov Q. Ilk oʼrta asrlarda Markaziy Osiyoda kechgan etno-lingvistik jarayonlar (Ethno-linguistic processes in
Central Asia in the early Middle Ages). – Toshkent. Akademnashr. 2018. – B. 11.
S H A R Q M A
S H ’ A L I
50
нисбатан
öt-saw, ögüt, qumaru söz
атамалари билан бир қаторда
ma&al атамасини ҳам қўллаган
1
.
«Алишер Навоий ижодида мақол атамаси «масал» тарзида берилади: «масалдурким – уйқу
ўлимдир». «Масал» атамасининг XX аср бошларигача қўлланиб келингани маълум. Ўтган
асрнинг иккинчи чорагидан бошлаб мақол сўзи тез-тез учрай бошлайди. XX аср ярмидан эса
фақат мақол тарзида қўлланди»
2
.
Ҳозирги кунда мақол туркий халқларда турли атамалар билан аталиб келинмоқда
3
.
Баъзи манбаларда мақол ва маталлар парема/паремология атамаси билан ҳам қўлланади.
«Паремиология коинот қонуниятларини кузатиш, турмуш тажрибаларига суяниш асосида
чиқарилган хулосаларни ифодаловчи, халқнинг жамиятга муносабати, руҳий ҳолати, этик ва
эстетик туйғулари, ижобий фазилатларини мужассамлаштирган, авлоддан-авлодга оғзаки фор-
мада кўчиб юрувчи, ихчам ва содда, қисқа ва мазмундор мантиқий умумлашма сифатида пайдо
бўлган мақол, матал, афоризм каби ҳикматли ибораларни – паремаларни ўрганади»
4
. Манбаларда
таъкидланишича, мақол тушунчасини ифодалаш учун йигирмадан ортиқ терминлар қўлланади
5
.
Маълумки, «бадиий адабиёт воқеликни қандай формада акс эттиришига кўра бир неча турга
бўлинади»
6
. Биз кўриб чиқаётган мақоллар насрий ҳам лирик турга киради. «Лирик турга ки-
рувчи асарлар, одатда, кичик ҳажмли бўлишига қарамай, турмушни бадиий, образли акс
эттиришнинг барча хусусият ва белгиларига эга. Лирик турга кирувчи асарларда конкрет
индивидуал кечинмалар орқали типик кечинмалар ифодаланади. Шу орқали лирик асарда
бадиий умумлаштириш вужудга келади. Яъни лирикада ҳам кечинма ва туйғулар типиклаш-
тирилади... Эпик асарларда қаҳрамонлар бошидан кечирган воқеа-ҳодисалар батафсил тасвир-
ланса, лирикада инсон қалбида рўй бераётган бир лаҳзали туйғулар, мулоҳазалар ифодаланади.
Шунинг учун ҳам вазн ва қофияга солинган ҳар қандай байт ёки банд лирика бўлавермайди»
7
.
Юқорида айтилган фикрлар асосида мақолларнинг маъно ва мазмун қурилиши ихчам ҳамда
пишиқ-пухта ўйланган бўлмоғи керак. Бунда у худди мумтоз адабиётимиздаги тўртлик
шаклидаги шеърий жанрлардан рубойи, қитъа, туюққа ўхшайди. Чунки уларда ҳам шакл ва
мазмун ўзаро мутаносиб, уйғун ҳолда қўлланилади. Насрий шаклдаги мақолларнинг ярати-
лишида ҳам юқоридаги қоидаларга тўлиқ амал қилинади. Буларнинг барини мақол жанрининг
тузилишдаги жанр хусусияти сифатида баҳолаш мумкин.
Ҳозирги кунда туркий мақолларнинг ҳурматни ифодаловчи жиҳатлари ҳам тадқиқот дои-
расига тортилган
8
. Турли тил оиласига кирувчи тиллардаги мақолларда вақтни ифодаланиши
1
Sodiqov Q. Ilk oʼrta asrlarda Markaziy Osiyoda kechgan etno-lingvistik jarayonlar (Ethno-linguistic processes in
Central Asia in the early Middle Ages). – Toshkent. Akademnashr. 2018. – B. 11.
2
Xalq og’zaki poetik ijodi. O.Madayev, T.Sobitova. Toshkent. Sharq. 2003. 34-b.
3
Бу ҳақида қаранг
: Türk dünyası edebiyat kavramları ve terimleri ansiklopedik sözlüğü (Turkish world literature
concepts and terms encyclopedic dictionary). Türk dünyası ortak edebiyatı. Cilt 1. Ankara. Atatürk Kültür Merkezi
Başkanlığı. 2001. – S. 250.
4
Oʼzbek tilining paremiologik lugʼati (Paremiological dictionary of the Uzbek language). H.Berdiyorov, R.Rasulov.
Toshkent. Oʼqituvchi. 1984. – B. 5-6.
5
Қаранг
: Oʼzbek tilining paremiologik lugʼati (Paremiological dictionary of the Uzbek language). H.Berdiyorov,
R.Rasulov. Toshkent. Oʼqituvchi. 1984. – B. 6-7.
6
Аdabiyotshunoslikka kirish (Introduction to Literary Studies). N.Shukurov, N.Hotamov, Sh.Xolmatov,
M.Mahmudov. Toshkent. Oʼqituvchi. 1979. – B. 164.
7
O‘sha asar – B. 179-180.
8
Imamova X.K. Turk tilida hurmat kategoriyasi (Honor category in Turkish). Filologiya fanlari boʼyicha falsafa
doktori (PhD) ilmiy darajasini olish uchun yozilgan dissertatsiya avtoreferati. Toshkent. 2017. – B. 16-17.
S H A R Q M A
S H ’ A L I
51
бўйича диссертация ҳам ёқланган
1
. Шу билан бирга, зооним компонентли паремаларнинг
изоҳли луғати яратилган
2
.
Проф. Б.Саримсоқов мақоллардаги кенг мазмун ҳақида гапирар экан, ўзининг «Бадиийлик
асослари ва мезонлари» асарида бир мақол мисолида изоҳлаб шундай дейди:
«Буғдой нонинг
бўлмасин, буғдой сўзинг бўлсин»
мақолини олинг. Биргина мақолда ширин сўзлик, одамийлик,
лутф-эҳсон, меҳмондўстлик ҳақидаги халқнинг кўп асрлик тажрибаларида жамланган хулоса
мужассамлашган. Агар биргина шу мақол мавзусида, унда таъкидланган ғояни ифодаловчи эпик,
лирик ва драматик асарлар яратилмоқчи бўлса, ўнлаб роман, юзлаб ҳикоя, юзлаб шеър ёки достон,
кўплаб драмалар ёзиш мумкин. Шунда ҳам мавзу ва ғоя мақолдагидек аниқ, лўнда ва ёрқин
ифодаланмайди»
3
. Бу фикр ихчам шакл, кенг мазмун учун билдирилган энг аниқ хулосадир.
«Йиллараро, даврлараро уларнинг янгилари яратилиб турган, эскиларининг – жонли
муомалада, тилда мавжудларининг маъно доираси кенгайиб ёки торайиб борган. Ҳатто
уларнинг муайян қисми унутилиб кетган»
4
.
«Аллегория [
юн
. Allegoria – ўзгача ифодалаш] – Мавҳум тушунча ёки ғояларни аниқ бир
образ воситаси билан ифодалаш; мажоз. Масалан,
бўри
сўзининг ёмонлик (ёвузлик), тулки
сўзининг айёрлик ифодаси учун қўлланиши»
5
га айтилади. бўлиб, «Девону луғати-т-турк»да
келган мақолларнинг кўпчилигида қўлланган. Бу ҳодиса қадимги туркий мақолларнинг
яратилиш ўрни билан боғлиқ. Профессор Қ.Содиқов ўзининг «Қадимги туркий халқларда
шаҳарчилик, ўтроқ деҳқончилик маданияти ва яйлов турмуш тарзи» монографиясида «яйлов
адабиёти»да халқ оғзаки ижодига хос жанрдаги асарлар яратилганини айтиб ўтади
6
. Булар
орасида мақолларнинг мавжудлиги, уларда ҳайвонларнинг кўплаб қўллангани мақолларнинг
яратилиш ўрни ва шароити тўғрисида сўзлайди. Ҳақиқатда ҳам девондаги мақолларда
ҳайвонлар тимсолининг қўлланиши бежизга эмас. Мажоз орқали айтилаётган фикр ўқувчи
онгига тез ва образли қилиб етказилади. Тингловчи ўз онгида буларни тезда ёдда сақлаб
қолади. Адабиёт намуналарининг вазифаси ўқувчи онгида бирор воқеа-ҳодисага берилган
баҳонинг образлар орқали акс эттирилиши экан, мақолда, айниқса мажоз ишлатилган мақолда
бу яққол ўз тасдиғини топади. Масалан,
Tilkü öz inikä ürsä, uδuz bolur
– «Тулки ўз инига қараб
улиса [ирилласа, ҳурса], қўтир бўлади». Бу мақол ўз элини, уруғини ва мамлакатини
ёмонловчиларга қарата айтилади (ДЛТ,36). Бу ерда турки – кўрнамак, ўз юртига сотқинлик
қиладиган хоин сифатида гавдалдантирилган. Мажозий маънода қўлланилган мақолда тулки
образи. Адабиётда тулки айёр, муғомбир маънода қўлланиши ҳам бежиз эмас. Мазкур мақолда
ҳам унинг салбий хислати бўрттириб ишлатилган.
Яна бир мисол:
Öküz aδaqï bolğïnča, buzağu bašï bolsa yeg
– «Ҳўкизнинг оёғи бўлгунча,
бузоғнинг боши бўлган яхшироқ». Бу мақол «мустақиллик – бўйсунишдан яхши» деган
1
Paizbekova А.D. Ingliz, rus, oʼzbek va qozoq tillari maqollaridagi vaqt reprezentatsiyasining lingvokognitiv aspekti
(Linguocognitive aspect of time representation in English, Russian, Uzbek and Kazakh proverbs). Filologiya fanlari
boʼyicha falsafa doktori (PhD) ilmiy darajasini olish uchun yozilgan dissertatsiya avtoreferati. Toshkent. 2019. – B. 52.
2
Zoonim komponentli paremalarning izohli lugʼati (oʼzbek, ingliz, rus tili materiallari misolida) (Explanatory glossary
of zoonim components (for example Uzbek, English, Russian). Z.Xolmanova, D.Tosheva. Toshkent. 2016. – B. 360.
3
Sarimsoqov B. Badiiylik asoslari va mezonlari. – Toshkent, 2004. – B. 89.
4
O’zbek xalq maqollari (Proverbs of Uzbek nation). Tuzuvchilar: T.Mirzayev, A.Musoqulov, B.Sarimsoqov.
Toshkent, Sharq. 2005. 3- b.
5
Zoonim komponentli paremalarning izohli lugʼati (oʼzbek, ingliz, rus tili materiallari misolida) (Explanatory glossary
of zoonim components (for example Uzbek, English, Russian). Z.Xolmanova, D.Tosheva. Toshkent. 2016. – B. 72.
6
Қаранг: Sodiqov Q. Qadimgi turkiy xalqlarda shaharchilik, oʼtroq dehqonchilik madaniyati va yaylov turmush tarzi (The
ancient Turkic peoples, urbanization, the culture of agriculture and the way of pasture life). Toshkent. 2017. – B. 86-88.
S H A R Q M A
S H ’ A L I
52
маънода қўлланилади (ДЛТ,37). Бу мақолда хўкиз рамзий маъно. Хўкизнинг орқа оёғи
қанчалик кир эканлиги барчага маълум. Мақолда айнан хўкизнинг орқа оёғи бўлгунча, янги
туғилган бузоқнинг боши бўлган яхши, чунки у хўкизнинг орқа оёғидан тоза, яъни мустақил
ҳаракатлана олади, деган англашилмоқда.
Qaz qopsa, ördäk kölig igänür – «
Ғоз (сувдан) кўтарилса, кўлни ўрдак эгаллайди». Бу мақол
халқ орасидан бирор улуғ киши кетганидан кейин унинг ўрнига тубан бир кишининг кўта-
рилганига ишора қилиб айтилади (ДЛТ,54). Мазкур мақолда ҳам ўрдак ва ғоз муносабатлари
остида мажозий маъно бор. Ғоз сувда яшовчи қушлигини барча билади. Ўрдак ҳам сув қуши.
Лекин ғоз билан ўрдакнинг фарқи бор: ғоз ўрдакка нисбатан балчиқда яшамайди, унга лойли
сув шарт эмас. Ўрдак эса балчиқли кўлмакни яхши кўради. Мақолдан англашиладиган маъно
шуки, бирор ердан (ўриндан) яхши киши кетса, унинг ўрнига худди шундай яхши киши эмас,
балки ўрдак каби фазилатга эга бўлган инсон келиши мумкин, деган фикрни англаш мумкин.
Balïq suwda, közi taštïn
– “балиқнинг ўзи сувда, кўзи ташда” (ДЛТ,152). Мақолдан балиқ сув
ичида бўлиб, ташқарини кузатиб тургани айтилмоқда. Ушбу мақол бирор воқеа-ҳодисанинг
ичида туриб, уни тушуна олмаётганлар тўғрисидадир. Чунки улар бирор вазиятда бўлсаларда,
нима воқеабўлаётганини билмай турадилар. Бу ҳол худди оломон ичида туриб, нима
бўлаётганини билмаётган кишига ўхшаганларга нисбатан айтилади.
Яна бир мисол:
alïmčï – arslan, berimči – sïčǧan
– “олимчи [яъни қарз берган] – арслон,
беримчи [яъни қарз тўловчи] – сичқон” (ДЛТ,164). Ушбу мақолни аллегориянинг жуда гўзал
намунаси сифатида қараш мумкин. қарз олган киши арслонга, қарз берадиган киши эса
сичқонга ўхшатилмоқда. Матндаги
alïmčï
ва
berimči
,
arslan
ва
sïčǧan
ўзаро зид маънони ҳосил
қиляпти. Ушбу мақолда ҳам аллегория, ҳам тазод қўлланилмоқда.
Хулоса шуки, мақолларда аксарият ҳолларда тавзеъ – товуш такрори, ташбеҳ – ўхшатиш, таш-
хис – жонлантириш, интоқ, сифатлаш, тазод – қаршилантириш сингари лафзий ва маънавий
санъатлар қўлланган. Биз бу борада дастлабки уриниш сифатида уммондан қатра олиб, сизга
тақдим этяпмиз. Албатта, буюк тафаккур соҳиби бўлмиш ижодкор халқнинг минг йиллардан бери
яшаб келаётган мақолларининг ҳар биридан кўплаб бадиий санъат намуналарини топиш мумкин.
Айтиш мумкинки, кейинчалик мумтоз адабиётимизда акс этган санъатлар айни «Девону
луғати-т-турк»да ўзининг дастлабки ифодасини топган. Ўзбек мумтоз бадиий сўзининг энг
ихчам, ёмбидек қуйма шеърлари – мақоллар халқимизнинг бадиий тафаккури нечоғлиқ
қадимий ва кўламли эканлигидан далолатдир.
Тазод – сўзларнинг гапдаги маъносига кўра қарама-қарши маънони англатишидир. Бу ма-
қолларнинг қутбийлик белгисига асосланиб, мақол тематикасига кўра икки қарама-қарши
шахс, нарса-предмет, воқеа-ҳодиса, хатти-ҳаракат кабилар ўзаро зидланиб, қиёсий хулоса бери-
лади. Бунда бир-бирига зидланган воқеа-ҳодисалар тингловчига маълум бўлгани учун
мақолдан хулоса чиқариш осон кечади. Ушбу санъат мақоллар матнида энг кўп қўлланадиган
бадиий тасвир воситасидир.
Тазод қадимги туркий мақолларнинг катта қисмини ташкил этади. Халқ кўп ҳолларда икки
жиҳатни қарама-қарши қўйиш орқали чоғиштиришга, фикрлашга ундаган. Чунки улар тузи-
лишига кўра икки воқеа-ҳодисанинг ўзаро солиштирилиши устига қурилгандир. Масалан:
Alp
yağïda, alčaq čoğïda
– “Ботир ёв билан тўқнашганда (олишганда), ювош тиришишда синалади»
(ДЛТ,31). Бу мақолда «алп» (ботир) – «алчақ» (ювош)қа маъно жиҳатидан матн маъносидан
келиб чиққан ҳолда қарши қўйиляпти.
Alïmčï – arslan, berimči – sïčǧan
–
“Олимчи [яъни қарз берган] – арслон, беримчи [яъни қарз
тўловчи] – сичқон» (ДЛТ,164). Ушбу мақлдаги ҳар тўртала сўз маъносига кўра антонимдир.
S H A R Q M A
S H ’ A L I
53
Масалан, мақол матнидаги
alïmčï
билан
berimči
ўзаро матн мазмунига кўра қарама-қарши
бўлса,
arslan
билан
sïčǧan
ҳам ўзаро зиддир. Солиштирилаётган нарсаларнинг биринчиси
инсонлар бўлса, иккинчиси ҳайвонлардир. Шу бир мақолнинг ўзида тазод билан бирга
ташбеҳ/истиора
1
(қарз олганни сичқонга, қарз берганни эса арслонга), аллегория (арслон ва
сичқоннинг иштироки) ҳам қўлланилмоқда.
A:č ne yemäs, toq ne temäs
– “Оч нималар емайди, тўқ нималар демайди» (ДЛТ,44). Оч
қолган одам олдига нима қўйилса ҳам очлигини қондириш мақсадида ейди. Тўқ одам эса оғзига
келганини гапиради, чунки унинг ғамини ейдиган қорни тўқдир. Мақолдаги
a:č
ва
toq
сўзлари
қарама-қаршиликни ҳосил қилмоқда.
Erig irini yağlïğ, ermägü bašï qanlïğ
–
“Тиришқоқнинг лаби ёғли, эринчоқнинг боши қонли»
(ДЛТ,41). Мақолда ким кўп меҳнат қилса, у яхши яшаши, қорни тўқ, лаби ёғлиқ бўлиши уқти-
рилмоқда. Лекин дангасалик фойда келтирмаслиги, унинг ортидан инсон камбағал бўлиб қоли-
ши, ялқов бўлиб, охир оқибат барча ундан қочиши айтилмоқда. Бу ерда
erig
– тиришқоқ
ermägü
– эринчоқ, дангасага зид қўйилмоқда. Мақол давомидаги
yağlïğ
ва
qanlïğ
сўзлари шу икки қара-
ма-қарши қўйилган шахснинг хос сифатлари бўлиб, улар ҳам матн контекстида ўзаро зиддир.
Kiši alasї ičtin, yїlqї alasї taštїn
– “Кишининг оласи (бузуқ фикри) ичида; йилқиники ташида,
сиртида» (ДЛТ,49). Мақолда келган
ičtin
ва
taštїn
сўзлар антонимдир. Бу ерда ҳам икки нарса:
инсон ва ҳайвон характери солиштирилмоқда. Инсон ўз характерини яширса, ташқарисига
чиқармаса, ҳайвон эса бунда ўз характерини ташқарисига чиқариши айтилмоқда. Инсоннинг ўз
характерини (хоҳ у яхши, хоҳ ёмон бўлсин) бошқаларга кўрсатиши одобдан эмас. Ҳайвонларга
эса бунинг фарқи йўқ: улар хоҳлаган ерларида қилиқларини кўрсатаверадилар.
Tüzün birlä uruš, utun birlä üstärmä
–
“Ювош одам билан уриш, чунки сен уни босишинг
мумкин. Уятсиз, юзсиз одам билан уришма, чунки у сени шарманда қилади» (ДЛТ,98-99).
Ушбу мақолда
tüzün
– “ювош» ва
utun
“уятсиз (уришқоқ)» сўзлари ўзаро зид. Мақолда ювош
одам билан уятсиз, юзсиз одам солиштирилмоқда. Уларнинг характери бир-бирига зид
эканлиги кўрсатиб берилмоқда. Бу билан инсонларга ким билан дўст бўлиш (яхши инсон),
кимлар билан бўлмаслик (ёмон инсон) ҳам уқтирилмоқда.
Tünlä yurup kündüz sewnür,
Kičigdä ewlänip, ulğaδu sewnür
– “Кеч билан юриб кундуз севинади, чунки у йўлни
кўрмасдан босади. Ёшликда уйланган киши қариганда севинади, чунки болалари унга ёрдам
берадилар, у роҳат кўради» (ДЛТ,353).
Оғзаки ва ёзма нутқда
туну кун
,
каттаю
кичик
сўзлари жуфт ҳолда қўлланади. Ушбу
мақолда эса
tün
ва
kün
ҳамда
kičig
ва
uluğ
сўзлари маъно жиҳатидан ўзаро зидланиб, қиёсланиб
хулосага асос бўлмоқда. Шу тариқа мақолнинг услуб равонлиги таъминланмоқда.
Qïrq yïlqa tegin bay čïğay tüzlinür
– “Қирқ йилгача бой билан камбағал тенглашади»
(ДЛТ,142). Мақолдаги
tüz
сўзи «тўғри, текис» маъносини англатади. Ушбу мақолда
bay
– бой
ва
čїǧay
– камбағал сўзлари тазодни ҳосил қилган.
Bar – baqïr, yoq – altun
– “Бор
–
мис (қадрсиз), йўқ
–
олтин (қадрли)» (ДЛТ,145). Қўлда бор
бўлган нарса мисдек қадрсиз, қўлда бўлмаган нарса олтиндек қадрли бўлади. Бу «олдингда
оққан сувнинг қадри йўқ» мақолини эслатади. Бу мақол яқинлар орасида хўрланиб юрган
киши, кейин йўқлигида қадри билиниши маъносида қўлланади. Мақолдаги
bar
ва
yoq
сўзлари
антоним бўлса,
baqïr
ва
altun
сўзлари мақол мазмунидан тазодни ҳосил қилмоқда.
1
Hojiahmedov А. Mumtoz badiiyat lugʼati (Glossary of Classical Art). Toshkent, 2008. – B. 29-30.
S H A R Q M A
S H ’ A L I
54
Kičig uluğqa turušmas, qïrğuy soŋqurqa qarïšmas
– “Кичик чаққон, шижоатли бўлса ҳам,
катта билан олишишга қудратсиздир. Чунки каттанинг ҳийла ва зийраклиги бор. Шунга ўхшаш
оқ лочин қирғий билан олишишдан ожиздир» (ДЛТ,235). Қирғий шунқордан ожиз деган шакли
ҳам бор. Мақолда кичик – улуғ, қирғий – шунқор қарама-қарши қўйилган.
Хулоса.
Қадимги туркий мақолларнинг балоғат даражасига келишида фақат тил ҳодиса-
ларининг ўзигина кифоя қилмаган. Бунда уларга бадиий тасвир воситалари ҳам кўмаклашган.
Қадимги туркий мақолларда бадиий тасвир воситаларидан тазод, ташбеҳ, ташхис, тарду акс,
муболаға, мажоз каби кабилардан фойдаланилган. Мақолларнинг баъзиларида бир эмас, бир
неча бадиий санъатларни учратамиз. Бу ҳам мақолларнинг бадиияти юксак даражада экан-
лигини, семантик жиҳатидан ҳамда ҳажм жиҳатидан балоғат даражасида эканлигидан далолат
беради. “Девон»даги баъзи мақолларда келтирилган персонажлар эса инсонлар эмас, балки
ҳайвонлар бўлиб, улар аллегория санъатининг гўзал намунасига мисол бўла олади. Улар орқали
инсонлардаги ёмон иллатлар, хислатлар қораланган, ўхшатишлар орқали айтилмоқчи бўлган
фикр ўқувчига етказилган. Бундай мақоллар халқнинг эстетик жиҳатидан ўй-фикрлари юқори
даражадалигини англатади.
Айтиш мумкинки, кейинчалик мумтоз адабиётимизда акс этган санъатлар айни «Девону
луғати-т-турк»да ўзининг дастлабки ифодасини топган. Ўзбек мумтоз бадиий сўзининг энг
ихчам, ёмбидек қуйма шеърлари – мақоллар халқимизнинг бадиий тафаккури нечоғлиқ қади-
мий ва кўламли эканлигидан далолатдир.
НУТҚИЙ ЭТИКЕТ БИРЛИКЛАРИНИНГ ИЛМИЙ НАЗАРИЙ
АСОСЛАРИ ВА ПРИНЦИПЛАРИ (ҒАРБ НАЗАРИЯСИ)
ТУРДИЕВА ҲУЛКАР
тадқиқотчи, ТДЎТАУ
Аннотация. Мақолада нутқий этикет бирликларининг ғарб олимлари томонидан ўрганил-
ганлиги тадқиқ қилинади. Тадқиқотдан мақсад ғарб тилшунослари томонидан тадқиқ қилинган
нутқий этикет бирликлари масаласини ўрганишдир. Натижаларга кўра уларни ўзаро солиштириш,
таҳлил қилиш, умумий фикрларни баён қилиш вазифалари белгиланди. Мавзу тавсифий, таҳлилий,
қиёсий услубда тадқиқ қилинди.
Ғарб тилшунослигида мазкур мавзу биринчи тадқиқотчилари бўлмиш калифорниялик Лакофф,
америкалик Браун ва британиялик Левинсон ҳамда британиялик Лич назариялари батафсил ўрга-
нилиб, кейинги авлод изланувчиларнинг уларга бўлган муносабатлари ҳам кўриб чиқилди. Нутқий
этикет масалалари жаҳон миқёсида долзарблиги, тадқиқот натижалари амалий самарадорлиги
асослаб берилди. Ғарб тилшунослигида Америка, Европа ва Россия илмий манбалари таҳлил
этилди. Хулосага кўра, Ғарб маданиятида (АҚШ, Италия, Испания, Франция каби давлатларда
нутқ этикети негатив (босим ўтказмаслик) ҳамда сайқаллашларсиз тўғридан-тўғри фикрни ифода
этиш тамойиллари етакчи эканлиги аниқланди. Россияда носамимий нутқий этикет бирликларини
қўллаш нутқий этикет қоидаларига зид бўлиб, позитив ҳурмат (face) ифодаланиши белгиланди.
Британияда эса нутқни сайқаллаш, фикрни аниқ ифода этмаслик (мавҳумлик), босим ўтказмаслик
тамойиллари етакчи бўлиб, негатив ҳурмат (face) ифодаси салмоқли даражада кузатилди.
