Совершенствование механизмов финансирования инвестиционной деятельности

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
314-322
22
5
Поделиться
Обломуродов, Н. (2018). Совершенствование механизмов финансирования инвестиционной деятельности. Экономика и инновационные технологии, (6), 314–322. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/economics_and_innovative/article/view/10113
Н Обломуродов, Ташкентский Финансовый Институт

независимый исследователь

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Важную роль в процессе модернизации играют привлечение частных инвестиций и совершенствование механизмов их финансирования. Доля банковских кредитов и других заемных средств в финансировании инвестиций в основной капитал вырос с 3,1% в 2000 году до 13,3% в 2013 году.Однако высокий уровень государственного присутствия в экономике, бюрократия, наличие проблем в налоговой и таможенной сферах, банковской системе препятствуют росту внутренних инвестиций и более широкому привлечению иностранного капитала. В данной статье анализируются возможности дальнейшего увеличения банковского финансирования нвестиционной деятельности.


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2018 йил

1

6/2018

(

00038)

www.iqtisodiyot.uz

ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛИЯТНИ МОЛИЯЛАШТИРИШ МЕХАНИЗМЛАРИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Н.Н.Обломуродов, и.ф.н., доц.

Тошкент молия институти мустақил тадқиқотчиси

E-mail:

narzullo@gmail.com

Аннотация:

Амалга оширилаётган кенг кўламли модернизациялаш жараёнида

хусусий инвестицияларни жалб қилиш ва уларни молиялаштириш механизмларини янада
такомиллаштириш муҳим аҳамият касб этади. Бугунги кунда асосий капиталга
инвестицияларни молиялаштиришда банк кредитлари ва бошқа қарз маблағларининг
улуши 2000 йилдаги 2,1 фоиздан 2017 йил якунлари бўйича эса 13,3 фоизгача кўтарилди.
Шу билан бирга, иқтисодиётда давлат аралашувининг юқорилиги ва бюрократия, солиқ,
божхона ҳамда банк тизимидаги мавжуд муаммолар ички инвестицияларни
кўпайтиришга ва хорижий сармоядорларни янада кенгроқ жалб этишга ҳали ҳам тўсиқ
бўлиб келмоқда. Мазкур мақолада инвестицион фаолиятни кредитлашни янада
кенгайтириш имкониятлари таҳлил этилган.

Аннотация:

Важную роль в процессе модернизации играют привлечение частных

инвестиций и совершенствование механизмов их финансирования. Доля банковских
кредитов и других заемных средств в финансировании инвестиций в основной капитал
вырос с 3,1% в 2000 году до 13,3% в 2013 году. Однако высокий уровень государственного
присутствия в экономике, бюрократия, наличие проблем в налоговой и таможенной
сферах, банковской системе препятствуют росту внутренних инвестиций и более
широкому привлечению иностранного капитала. В данной статье анализируются
возможности дальнейшего увеличения банковского финансирования инвестиционной
деятельности.

Abstract:

Attracting private investments and improving the mechanisms for their financing

plays nn important role in the modernization process. The share of bank loans and other
borrowings in financing the total investments increased from 3,1% in 2000 to 13,3% in 2017.
However, a high level of state presence in the economy, bureaucracy, problems in the tax and
customs spheres, the banking system hamper the growth of domestic investment and the wider
attraction of foreign capital. This article analyzes the possibilities for further increasing bank
financing of investment activities.

Калит сўзлар:

Инвестициялар, кичик бизнес ва тадбиркорлик субъектлари, банк

кредити, ялпи ички маҳсулот, модернизациялаш, техник ва технологик янгилаш, узоқ
муддатли ресурс базаси, лойиҳаларни экспертиза қилиш, кредитлашни кафолатлаш
фонди.

Кириш

Глобал рақобат шароитида инвестицион ресурсларни кенг жалб қилишга

қаратилган қулай инвестицион муҳит яратиш, инвесторлар фаолиятини ҳуқуқий
кафолатлаш тизимини мустаҳкамлаш ҳамда миллий иқтисодиёт тармоқларининг
халқаро

рақобатбардошлиги

таъминлаш

муҳим

аҳамият

касб

этмоқда.

Конституциямизда иқтисодий фаолият, тадбиркорлик эркинлиги, барча мулк
шаклларининг тенглиги ва давлат томонидан бирдек муҳофаза этилиши
кафолатланган. Лекин, иқтисодиётда давлат аралашувининг юқорилиги ва
бюрократия, солиқ, божхона ҳамда банк тизимидаги мавжуд муаммолар ички


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2018 йил

2

6/2018

(

00038)

www.iqtisodiyot.uz

инвестицияларни кўпайтиришга ва хорижий сармоядорларни янада кенгроқ жалб
этишга ҳали ҳам тўсиқ бўлиб келмоқда [1].

Жаҳон банки маълумотларига кўра, 1991-2016 йиллар мобайнида асосий

капиталга инвестицияларнинг ЯИМга нисбати ўрта даромадга эга бўлган
мамлакатларда

1

29,38 фоизни, Хитойда 41,44 фоизни, Ҳиндистонда 32,31 фоизни,

Жанубий Кореяда 33,14 фоизни, Сингапурда 29,28 фоизни, Малайзия 28,25 фоизни,
Туркияда 25,55 фоизни, Қозоғистонда 25,40 фоизни ташкил этди

2

. Мамлакатимизда

ушбу кўрсаткич 23,89 фоизни ташкил этганини инобатга олган ҳолда, инвестицион
муҳитни тубдан яхшилаш ва инвестицияларни кенг жалб қилишнинг долзарблигини
белгилайди.

Амалга оширилаётган кенг кўламли модернизациялаш жараёнида хусусий

инвестицияларни жалб қилиш ва уларни молиялаштириш механизмларини янада
такомиллаштириш муҳим аҳамият касб этади. Бугунги кунда асосий капиталга
инвестицияларни

молиялаштиришда

банк

кредитлари

ва

бошқа

қарз

маблағларининг улуши 2000 йилдаги 2,1 фоиздан 2017 йил якунлари бўйича эса 13,3
фоизгача кўтарилди. Шу билан бирга, иқтисодиётда давлат аралашувининг
юқорилиги ва бюрократия, солиқ, божхона ҳамда банк тизимидаги мавжуд
муаммолар ички инвестицияларни кўпайтиришга ва хорижий сармоядорларни янада
кенгроқ жалб этишга ҳали ҳам тўсиқ бўлиб келмоқда. Мазкур мақолада инвестицион
фаолиятни кредитлашни янада кенгайтириш имкониятлари таҳлил этилган.

Мавзуга оид адабиётлар таҳлили

Инвестицион муҳитни яхшилаш ва хорижий инвестицияларни жалб этишнинг

илмий-назарий, ташкилий-иқтисодий, ижтимоий-сиёсий, табиий-хўжалик асослари,
жумладан, инвестицион жозибадорлик ва бизнес муҳитга баҳо бериш (World Bank
and International Finance Corporation), инвестиция нормаси, иқтисодий ўсиш ва бошқа
муҳим иқтисодий кўрсаткичлар ўртасидаги боғлиқликни эконометрик тадқиқ этиш
(International Monetary Fund, IMF), ўтиш иқтисодиёти мамлакатларида инвестиция
муҳити ва тўғридан-тўғри хорижий инвестицияларни жалб этиш (European Bank for
Reconstruction and Development, EBRD), тўғридан-тўғри хорижий инвестициялар
детерминантлари (National Bureau of Economic Research, NBER), инфраструктура
лойиҳаларига хорижий инвестицияларни жалб этиш (Asian Development Bank
Institute) билан боғлиқ тадқиқотлар кенг кўламда олиб борилмоқда.

Тўғридан-тўғри хорижий инвестицияларни жалб этиш ва улардан самарали

фойдаланишнинг назарий асослари шакллантирилишида Р.Вернон, С.Х.Хаймер,
Ч.П.Киндльбергер, Ф.Т.Книккербокер, Э.М.Грэм, П.Баккли, М.Кассон, М.Э.Портер,
К.Кожима, Ж.Х.Даннинг

3

каби етакчи хорижий олимлар хизмати катта. Тўғридан-тўғри

хорижий инвестицияларнинг ўтиш даври иқтисодиёти мамлакатлари билан боғлиқ
хусусиятларини ўрганишга қаратилган тадқиқотлардан Х.П.Ланкес, К.Мейер,

1

Жаҳон банки классификацияси бўйича ўрта даромадли мамлакатлар қаторига аҳоли жон бошига тўғри келадиган ялпи

миллий даромаднинг миқдори 1,026 АҚШ.доллардан 12,475 АҚШ.долларгача бўлган мамлакатлар киритилади,

http://www.worldbank.org/en/country/mic/overview

2

https://data.worldbank.org

3

Vernon R. International trade and international investment in the product cycle // The quarterly journal of economics. – Harvard,

1966. – Volume 83. No.1. – pp. 190-207; Moran T.H. Foreign direct investment and development: the new policy agenda for
developing countries and economies in transition. – Washington: Institute of international economics, 1998. – 191 pages.


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2018 йил

3

6/2018

(

00038)

www.iqtisodiyot.uz

Д.Холланд, Р.Баррел, Л.Кркоска, Х.Томанн, Н.Фабри, С.Зигни, К.Козлов, Д.Манаенков,
К.Юдаева, М.Верниковларнинг

4

илмий ишларини келтириш лозим.

Республикамиз олимлари илмий ишларида хорижий инвестициялар, уларни

жалб этишни рағбатлантириш ва самарали фойдаланиш масалаларига алоҳида
эътибор қаратилмоқда. Хорижий инвестицияларни жалб қилиш ва улар
самарадорлигини оширишнинг назарий жиҳатлари А.Флмасов, А.В.Вахабов,
Б.Б.Беркинов,

Н.Х.Хайдаров,

Ш.Ғ.Юлдашев,

С.С.Насретдинов,

Д.Д.Рустамова,

А.Содиқов, Н.Г.Каримов, Н.Р.Кузиева, Ж.Муинов, Х.Э.Амонов, Л.Р.Шаюсупова,
К.Қ.Исмаилов, Ж.Холтаев, Н.Хашимова, С.Чепель, Б.Б.Валиев ва бошқалар томонидан
тадқиқ этилган.

5

Шу билан бирга, мавжуд тадқиқотларда асосий эътибор хорижий

инвестицияларни миллий иқтисодиётга жалб этишга қаратилган бўлиб, шу жумладан,
айрим тармоқлар, ҳудудлар ёки иқтисодий жараёнлар нуқтаи-назаридан таҳлил
қилинлиги билан ажралиб туради.

Иқтисодиётни

модернизациялаш

шароитида

миллий

иқтисодиётдаги

инвестицион жараёнларни жадаллаштириш хорижий инвесторлар фаолиятини
рағбатлантириш тизимини янада такомиллаштириш, инвестицияларни жалб
этишнинг янги механизмларини жорий этиш масалаларини тадқиқ этишга эътиборни
кучайтиришни талаб этади.

Тадқиқот методологияси

Тадқиқот ишида тизимли таҳлил, статистик маълумотларни гуруҳлаш,

солиштирма таҳлил, регрессион таҳлил ва бошқа усуллар қўлланилган.

Таҳлил ва натижалар

Иқтисодиётдаги

инвестицион

жараёнларни

янада

жадаллаштириш,

иқтисодиётнинг етакчи тармоқлари ва корхоналарни модернизациялаш, техник ва
технологик янгилашни рағбатлантириш ва инновацион ривожланишни таъминлашда
банк хизматларидан фойдаланиш кўламларини кенгайтириш ва инвестицион
кредитлашни

ривожлантириш

муҳим

аҳамият

касб

этади.

Авваламбор,

инвестицияларни молиялаштиришда хусусий сектор маблағларининг улуши жадал
суръатларда ўсиб бораётганлигини таъкидлаган ҳолда, банк ва молия бозори
имкониятларидан фойдаланишни янада кенгайтириш мақсадга мувофиқ бўлади.
Ялпи инвестицияларни молиялаштиришда банк кредитлари ва бошқа қарз
маблағларининг улуши 2000 йилдаги 2,1 фоиздан 2005 йилда 3,1 фоизга, 2017 йил
якунлари бўйича эса 13,3 фоизгача кўтарилди. Ушбу кўрсаткич эса халқаро молия
бозорларида кузатилаётган тез ўзгарувчан шароитда муҳим ижобий тенденция
ҳисобланади.

Инвестицияларни молиялаштириш, биринчи навбатда, корхоналар учун кредит

4

Lankes H.P., Venables A.J. Foreign direct investment in economic transition: the changing pattern of investments // The

economics of transition. - London, 1996. – Volume 4, No. 2. - pp. 331–347; Barrel R., Holland D. Foreign direct investment and
enterprise restructuring in Central Europe // The economics of transition. – London, 2000. – Volume 8, No. 2. – pp. 477-504.; Kozlov
K., Manaenkov D. Firms with foreign participation and their influence on export activity in Russia: firm-level panel evidence. –
Moscow: New economic school working paper, 2000. – 40 p.; Верников А.В. Оценка масштабов присутствия иностранных
банков // Деньги и кредит. – Москва, 2002. - №1. – С.25-30.

5

Вахабов А.В., Разикова Г.Х. и др. Иностранные инвестиции и модернизация национальной экономики. Тошкент: Молия,

2011. – 300 с.; Валиев Б.Б. Миллий иқтисодиётнинг барқарор ривожланишини таъминлашда тўғридан-тўғри хорижий
инвестициялардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш: Иқт. фан. доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун ёзилган
диссертация автореферати. – Тошкент: 2017. – 46 б.; Каримов Н.Г. Иқтисодий интеграциялашув шароитида
инвестицияларни молиялаштиришнинг бозор механизмларини жорий этиш муаммолари: Иқт. фан. доктори илмий
даражасини олиш учун ёзилган диссертация автореферати. – Тошкент: 2007. – 40 б.


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2018 йил

4

6/2018

(

00038)

www.iqtisodiyot.uz

олиш имконияти билан чамбарчас боғлиқдир. Жаҳон банки маълумотларига кўра,
тадбиркорлик субъектларининг банк кредитларига бўлган талаби ривожланаётган
давлатларда бирмунча юқори ҳисобланади. Ривожланган мамлакатларда ўртача 40
фоиз тадбиркорлик субъектларининг кредит олишга эҳтиёжи мавжуд бўлса, Шарқий
Европа ва Марказий Осиё мамлакатларида ушбу кўрсаткич 45 фоиздан 60 фоизгача
бўлганлигини кузатиш мумкин. Шу билан бирга, кредитлаш жараёнида гаров талаб
этилиши ривожланган мамлакатларда ўртача 60 фоиз атрофида бўлса, Шарқий
Европа ва Марказий Осиё мамлакатларида ўртача 80 фоиздан юқорилигини кўрсатиш
лозим.

Таъкидлаш лозимки, кредитлаш жараёнида гаров таъминоти долзарб масала

ҳисобланади. Кўплаб корхоналарда гаров таъминоти етарли эмас, айниқса ўз
фаолиятини энди бошлаётган хўжалик субъектларида. Шу боисдан, авваламбор,
бошланғич капитални шакллантириш учун кредит маблағларини жалб этиш
имконияти бўлиши лозим. Иккинчидан, кредит таъминотини кафолатлаш тизими
муҳим аҳамият касб этади.

1-расм. Хўжалик субъектлари даражасида банк кредитларига бўлган талаб, жамига

нисбатан фоизда

Манба: Жаҳон банки маълумотлари (www.enterprisesurveys.org)


Фзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузурида Тадбиркорлик

фаолиятини ривожлантиришни қўллаб-қувватлаш давлат жамғармаси (кейинги
ўринларда — Жамғарма) давлат муассасаси шаклида ташкил этилган бўлиб, кичик
тадбиркорлик субъектларига қуйидаги шаклда молиявий ёрдам кўрсатиш билан
шуғулланади

6

.

-

кичик тадбиркорлик субъектларига тижорат банклари кредит миқдорининг

50 фоизигача, аммо 2 миллиард сўмдан кўп бўлмаган ҳажмдаги кредитлари бўйича
кафил бўлиш;

-

тижорат банкларининг кредитлари бўйича фоиз харажатларини қоплаш учун

компенсация бериш.

6

Фзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 17 августдаги «Тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришни қўллаб-

қувватлаш давлат жамғармасини ташкил этиш тўғрисида»ги ПҚ-3225-сонли қарори,

http://lex.uz/docs/3311603


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2018 йил

5

6/2018

(

00038)

www.iqtisodiyot.uz

Мазкур жамғарма зиммасига кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик

субъектларига ҳар томонлама кўмак бериш мақсадида қатор вазифалар юклатилган.
Жумладан, тижорат банкларига кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларига
кредит ажратиш учун миллий ва хорижий валютада, хорижий кредит линияларини
жалб қилиш ҳисобидан ресурслар тақдим этилади. Жамғарманинг тижорат банклари
томонидан берилаётган кредит миқдорининг 50 фоизигача (кредит миқдори 500
минг АҚШ долларидан кўп бўлмаган тақдирда) ёки унга эквивалент ҳажмдаги
кредитлари бўйича кафил бўлиши белгилаб қўйилди.

Шунингдек, жамғарма томонидан тижорат банклари кредитлари бўйича

фоизли харажатларни қоплаш учун компенсация бериш шаклида молиявий ёрдам
кўрсатилиши кўзда тутилган.

Жамғарма

тижорат

банкларининг

кредитлари

бўйича

кафолат

ва

компенсациялар, тижорат банкларига эса қуйидаги йўналишдаги лойиҳалар бўйича
кредит ажратиш учун ресурслар тақдим этади:

қишлоқ хўжалиги соҳасида, биринчи навбатда, энергия тежамкорлиги юқори

замонавий иссиқхоналар қуриш, чорвачилик, паррандачилик, балиқчилик,
қуёнчилик, асаларичилик, узумчилик ва боғдорчиликни, жумладан, интенсив
боғларни ривожлантириш;

қишлоқ

хўжалиги

маҳсулотларини,

жумладан,

интенсив

боғларда

етиштирилган маҳсулотларни қайта ишлаш соҳасида — ушбу маҳсулотларни сақлаш
бўйича инфратузилма ва транспортировка қилиш билан боғлиқ логистика
марказларини ташкил этиш;

кўп қаватли уйлар атрофидаги умумий фойдаланишга мўлжалланган жойларни

хусусий уй-жой мулкдорлари ширкатлари ва бошқарув компаниялари томонидан
ободонлаштириш ва таъмирлаш;

тадбиркорлик фаолиятининг Фзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси

белгилайдиган бошқа йўналишлари учун.

Миллий молия бозорларида узоқ муддатли маблағларни жалб этувчи

механизм ва молиявий инструментларнинг чекланганлиги нафақат маҳаллий фирма
ва компаниялар, балки чет эл инвестициялари иштирокидаги корхоналарнинг ҳам
инвестицион фаолиятини чеклаб турувчи омил бўлмоқда. Жаҳон банки
маълумотларига кўра, тадбиркорлик субъектларининг инвестицион фаолиятини
молиялаштиришда банк кредитининг улуши ривожланган мамлакатларда ўртача 20
фоиздан юқори бўлган ҳолда Германияда 22,6 фоизни, Жанубий Кореяда эса 20
фоизни

ташкил

этади.

Ривожланаётган

мамлакатларда

тадбиркорлик

субъектларининг инвестицион фаолиятини молиялаштиришда банк кредитининг
улуши ўртача 10-15 фоизни ташкил этади.

Мамлакатимизда

кредитлаш

тартиб-таомилларини

соддалаштириш,

молиялаштириш механизмларини такомиллаштириш ва тижорат банкларининг
капиталлашув даражасини ошириш ҳисобига йилдан йилда тижорат банклари
томонидан хўжалик субъектларига ажратилаётган кредит қўйилмалари ҳажми ўсиб
бормоқда. Хусусан, иқтисодиётнинг реал секторига йўналтирилган кредит
қўйилмалари ҳажми 2016 йилда 25,1 фоизга ошиб, 2017 йил бошига келиб 53,4 трлн.
сўмга етди. Мазкур кредитларнинг 80 фоизини инвестициявий мақсадларга
йўналтирилган узоқ муддатли кредитлар ташкил этди. Шундан кичик бизнес ва


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2018 йил

6

6/2018

(

00038)

www.iqtisodiyot.uz

хусусий

тадбиркорлик

субъектларига

ажратилган

кредитлар

ҳажми

қарийб 15,9 трлн.сўмни ташкил этди, бу эса жами кредит қўйилмаларининг 29,7
фоизига тенгдир. Шу ўринда кўрсатиб ўтиш лозимки, Россия Федерациясида кичик
бизнес субъектларига ажратилган кредитлар жами кредит қўйилмаларининг 6
фоизини ташкил этади.

2-Расм. Хўжалик субъектларининг инвестицион фаолиятини молиялаштиришда

банк кредитининг аҳамияти, 2017 йил

7

Манба: Жаҳон банки маълумотлари (www.enterprisesurveys.org)


Шу билан бирга, сўнгги йилларда амалга оширилаётган ислоҳотлар, шу

жумладан, хукумат томонидан тижорат банкларининг узоқ муддатли кредитларни
молиялаштириш

фаолиятини

рағбатлантирилиши,

уй-жой

қурилиши

ва

реконструкцияси

мақсадлари

учун

аҳоли

ва

ташкилотларни

кредитлаш

механизмининг жорий этилиши, фонд бозорида таклиф этилаётган қарз
мажбуриятлари ва акцияларнинг ҳажмини оширилиши ҳамда қимматли қоғозлар
эмитентлари фаолиятига оид молиявий ва корпоратив бошқарувга оид
маълумотларнинг доимий тарзда бериб борилишининг жорий этилиши каби
қадамлар молиявий институтларнинг инвестицион жараёнлардаги ролини оширишга
кўмаклашади.

7

Жаҳон банки маълумотлари (

www.enterprisesurveys.org

) асосида муаллиф томонидан тузилган


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2018 йил

7

6/2018

(

00038)

www.iqtisodiyot.uz

1- Жадвал

Иқтисодиётга ажратилган кредит миқдори

(ЯИМга нисбатан фоизда)

8

Мамлакатлар

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

Фрта даромадли

мамлакатлар

72,14

76,84

81,58

87,35

97,65

100,30

106,18

Хитой

122,75

128,50

133,80

140,15

152,55

156,82

155,82

Корея

138,13

136,69

134,91

138,36

140,07

142,96

144,80

Туркия

49,42

52,23

60,71

63,79

66,83

69,85

66,55

Россия

41,58

43,87

47,93

53,47

56,43

53,37

52,68

Қозоқистон

35,14

35,88

34,87

33,53

37,73

33,03

30,54

Фзбекистон

19,90

20,80

21,90

23,00

24,80

26,70

28,60

Манба: Жаҳон банки маълумотлари, data.worldbank.org


Иқтисодиётга ажратилган кредитлар миқдори тадбиркорлик фаолиятини

ҳамда инвестицион жараёнларни молиялаштиришда муҳим аҳамият касб этади.
Жаҳон банки маълумотларига кўра, 2017 йил якунлари бўйича иқтисодиётга
ажратилган кредитлар миқдорининг ЯИМга нисбати кўрсаткичи ўрта даромадли
мамлакатларда 100 фоиздан юқори, жадал ривожланаётган Хитойда 155,8 фоизни,
Кореяда 144,8 фоизни, Туркияда 66,5 фоизни, Россияда 52,7 фоиз ва Қозоқистонда
30,5 фоизни ташкил этган ҳолда, ушбу кўрсаткич Фзбекистонда 28,6 фоизга етади.
Банкларда узоқ муддатли ресурс базасини шакллантириш, аҳоли ва хўжалик
юритувчи субъектларнинг бўш пул маблағларини банкларга кенгроқ жалб қилиш,
янги молиявий инструментларни жорий этишни тақозо этади.

Хулоса ва таклифлар

Республикамизда саноат ва ишлаб чиқариш корхоналарини модернизациялаш

ва техник янгилашни жадаллаштириш, узоқ муддатли инвестиция лойиҳаларини
молиялаштириш механизмларини такомиллаштириш, тадбиркорлик субъектларини
кредитлаш

кўламларини

янада

кенгайтириш

тижорат

банкларининг

капиталлашувини ошириш ва уларнинг ресурс базасини кенгайтириш, янги банк-
молия хизматларини жорий қилиш билан бевосита боғлиқ. Бунда қуйидаги
масалаларга эътибор қаратиш лозим:

Тижорат банкларининг ресурс базасини кенгайтириш билан боғлиқ комплекс

чора-тадбирларни амалга ошириш. Бунда, аҳоли ва хўжалик субъектларининг бўш
пул маблағларини жалб этишга қаратилган янги молиявий инструментларни жорий
этиш мақсадга мувофиқ;

Корхоналар томонидан маҳаллий ва хорижий молия бозорларида қарз

мажбуриятларини (облигациялар) жойлаштириш орқали инвестиция лойиҳаларини
молиялаштиришга узоқ муддатли ресурсларни жалб этиш;

Инвестицион фаолиятни молиялаштириш билан боғлиқ инфраструктурани

ривожлантириш, жумладан, инвестиция фондлари, венчур фондлари, стартап-
компаниялари каби янги молиявий институтлар ташкил этиш ва улар фаолиятини

8

Жаҳон банки маълумотлари (

https://data.worldbank.org/indicator

, Domestic credit to private sector, % to GDP)


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2018 йил

8

6/2018

(

00038)

www.iqtisodiyot.uz

рағбатлантириш;

Инвестицион лойиҳалар бўйича хужжатларни тайёрлаш ва экспертиза қилиш

жараёнини янада такомиллаштириш, тижорат банкларида инвестицион фаолият
амалга ошириш билан боғлиқ алоҳида тузилмалар фаолиятини халқаро талаблар
даражасида қайта кўриб чиқиш;

Фзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузурида Тадбиркорлик

фаолиятини ривожлантиришни қўллаб-қувватлаш давлат жамғармаси фаолиятини
тадбиркорлик субъектлари орасида кенгроқ ёритиш, тижорат банклари ва Савдо-
саноат палатаси тармоғи орқали ҳудудларда тегишли хизматларни кўрсатиш
кўламини янада кенгайтириш.

Фойдаланилган адабиётлар

1.

Билимли авлод – буюк келажакнинг, тадбиркор халқ – фаровон ҳаётнинг,

дўстона ҳамкорлик эса тараққиётнинг кафолатидир. Фзбекистон Республикаси
Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Фзбекистон Республикаси Конституцияси қабул
қилинганининг 26 йиллигига бағишланган тантанали маросимдаги маърузаси,

www.president.uz

2.

Фзбекистон Республикаси Марказий банки. 2017 йилда пул-кредит

соҳасидаги вазият ва монетар сиёсатнинг 2018 йилга мўлжалланган асосий
йўналишлари.

http://cbu.uz

;

3.

Фзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 17 августдаги

«Тадбиркорлик

фаолиятини

ривожлантиришни

қўллаб-қувватлаш

давлат

жамғармасини

ташкил

этиш

тўғрисида»ги

ПҚ-3225-сонли

қарори,

http://lex.uz/docs/3311603

4.

Жаҳон банки, World Bank Enterprise Surveys,

www.enterprisesurveys.org

,

Domestic credit to private sector,

https://data.worldbank.org/indicator;

5.

Банк России. Статистика банковского сектора России. Данные об объемах

кредитов,

депозитов

и прочих

размещенных

средств,

предоставленных

организациям,

физическим

лицам

и кредитным

организациям.

http://www.cbr.ru/statistics

6.

Vernon R. International trade and international investment in the product cycle

// The quarterly journal of economics. – Harvard, 1966. – Volume 83. No.1. – pp. 190-207;
Moran T.H. Foreign direct investment and development: the new policy agenda for
developing countries and economies in transition. – Washington: Institute of international
economics, 1998. – 191 pages.

7.

Lankes H.P., Venables A.J. Foreign direct investment in economic transition: the

changing pattern of investments // The economics of transition. - London, 1996. – Volume
4, No. 2. - pp. 331–347;

8.

Barrel R., Holland D. Foreign direct investment and enterprise restructuring in

Central Europe // The economics of transition. – London, 2000. – Volume 8, No. 2. – pp.
477-504.;1

9.

Вахабов А.В., Разикова Г.Х. и др. Иностранные инвестиции и модернизация

национальной экономики. Тошкент: Молия, 2011. – 300 с.;

10.

Валиев

Б.Б.

Миллий

иқтисодиётнинг

барқарор

ривожланишини

таъминлашда

тўғридан-тўғри

хорижий

инвестициялардан

фойдаланиш


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 6, ноябрь-декабрь, 2018 йил

9

6/2018

(

00038)

www.iqtisodiyot.uz

самарадорлигини ошириш: Иқт. фан. доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун
ёзилган диссертация автореферати. – Тошкент: 2017. – 46 б.;

11.

Каримов Н.Г. Иқтисодий интеграциялашув шароитида инвестицияларни

молиялаштиришнинг бозор механизмларини жорий этиш муаммолари: Иқт. фан.
доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация автореферати. –
Тошкент: 2007. – 40 б.

Библиографические ссылки

Билимли авлод - буюк келажакнинг, тадбиркор халк, - фаровон ^аётнинг, дустона х,амкорлик эса тарацк,иётнинг кафолатидир. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон Республикаси Конституцияси к,абул килинганининг 26 йиллигига батишланган тантанали маросимдаги маърузаси, www.president.uz

Узбекистон Республикаси Марказий банки. 2017 йилда пул-кредит со^асидаги вазият ва монетар сиёсатнинг 2018 йилга мулжалланган асосий йуналишлари. http://cbu.uz;

Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 17 августдаги «Тадбиркорлик фаолиятини ривожлантиришни цуллаб-кувватлаш давлат жамтармасини ташкил этиш тутрисида»ги ПК.-3225-сонли кдрори, http://lex.uz/docs/3311603

Жа^он банки, World Bank Enterprise Surveys, www.enterprisesurveys.org, Domestic credit to private sector, https://data.worldbank.org/indicator;

Банк России. Статистика банковского сектора России. Данные об объемах кредитов, депозитов и прочих размещенных средств, предоставленных организациям, физическим лицам и кредитным организациям. http://www.cbr.ru/statistics

Vernon R. International trade and international investment in the product cycle // The quarterly journal of economics. - Harvard, 1966. - Volume 83. No.l. - pp. 190-207; Moran Т.Н. Foreign direct investment and development: the new policy agenda for developing countries and economies in transition. - Washington: Institute of international economics, 1998. - 191 pages.

Lankes H.P., Venables A J. Foreign direct investment in economic transition: the changing pattern of investments // The economics of transition. - London, 1996. - Volume 4, No. 2. - pp. 331-347;

Barrel R., Holland D. Foreign direct investment and enterprise restructuring in Central Europe // The economics of transition. - London, 2000. - Volume 8, No. 2. - pp. 477-504.; 1

Вахабов A.B., Разикова Г.Х. и др. Иностранные инвестиции и модернизация национальной экономики. Тошкент: Молия, 2011. - 300 с.;

Валиев Б.Б. Миллий ицтисодиётнинг барцарор ривожланишини таъминлашда тутридан-тутри хорижий инвестициялардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш: Ицт. фан. доктори (PhD) илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация автореферати. - Тошкент: 2017. - 46 б.;

Каримов Н.Г. Ицтисодий интеграциялашув шароитида инвестицияларни молиялаштиришнинг бозор механизмларини жорий этиш муаммолари: Ицт. фан. доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация автореферати. -Тошкент: 2007. - 40 б.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов