ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА ЭЛЕКТРОН ТИЖОРАТ УСУЛЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ

Annotasiya

Ушбу илмий мақолада Ўзбекистонда электрон тижорат ривожланишининг жорий ҳолати ўрганилган. Тадқиқот натижасида электрон тижоратнинг замонавий усуллари (кўп каналли харидлар, роботлаштириш ва сунъий интеллект, машинани ўрганиш алгоритмларидан фойдаланиш) ва мамлакатда уларни қўллашнинг муаммолари ҳамда имкониятлари тадқиқ этилган.

Manba turi: Jurnallar
Yildan beri qamrab olingan yillar 2024
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Мукимова U. (2023). ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА ЭЛЕКТРОН ТИЖОРАТ УСУЛЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ. Iqtisodiy Taraqqiyot Va Tahlil, 1(3), 215–218. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/eitt/article/view/44731
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Ушбу илмий мақолада Ўзбекистонда электрон тижорат ривожланишининг жорий ҳолати ўрганилган. Тадқиқот натижасида электрон тижоратнинг замонавий усуллари (кўп каналли харидлар, роботлаштириш ва сунъий интеллект, машинани ўрганиш алгоритмларидан фойдаланиш) ва мамлакатда уларни қўллашнинг муаммолари ҳамда имкониятлари тадқиқ этилган.


background image

Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, iyul

www.e-itt.uz

215



ИННОВАЦИОН ИҚТИСОДИЁТ ШАРОИТИДА ЭЛЕКТРОН ТИЖОРАТ

УСУЛЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ

Мукимова Ўғилой Тожибоевна

Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти

Аннотация.

Ушбу илмий мақолада Ўзбекистонда электрон тижорат ривожланишининг

жорий ҳолати ўрганилган. Тадқиқот натижасида электрон тижоратнинг замонавий усуллари
(кўп каналли харидлар, роботлаштириш ва сунъий интеллект, машинани ўрганиш
алгоритмларидан фойдаланиш) ва мамлакатда уларни қўллашнинг муаммолари ҳамда
имкониятлари тадқиқ этилган.

Калит сўзлар:

электрон тижорат, рақамли иқтисодиёт, инновацион иқтисодиёт, кўп

каналли харидлар, роботлаштириш ва сунъий интеллект, машинани ўрганиш алгоритмларидан
фойдаланиш.

ВОЗМОЖНОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ МЕТОДОВ ЭЛЕКТРОННОЙ КОММЕРЦИИ В

УСЛОВИЯХ ИННОВАЦИОННОЙ ЭКОНОМИКИ

Мукимова Угилой Таджибоевна

Самаркандского института экономики и сервиса

Аннотация.

В данной научной статье рассматривается современное состояние развития

электронной коммерции в Узбекистане. В результате исследования были изучены современные
методы электронной коммерции (многоканальные закупки, робототехника и искусственный
интеллект, использование алгоритмов машинного обучения) и проблемы и возможности их
применения в стране.

Ключевые слова:

электронная коммерция, цифровая экономика, инновационная

экономика, многоканальные покупки, робототехника и искусственный интеллект,
использование алгоритмов машинного обучения.

POSSIBILITIES OF USING E-COMMERCE METHODS IN THE CONDITIONS

OF INNOVATIVE ECONOMY

Mukimova Ugiloy Tajiboevna

Samarkand Institute of Economics and Service

Abstract.

This scientific article examines the current state of e-commerce development in

Uzbekistan. As a result of the research, modern methods of e-commerce (multi-channel purchases, robotics
and artificial intelligence, use of machine learning algorithms) and the problems and opportunities of their
application in the country were studied.

Keywords:

e-commerce, digital economy, innovation economy, multi-channel shopping, robotics

and artificial intelligence, use of machine learning algorithms.

Кириш.

Бугунги кунда бутун дунёда миллий иқтисодиётларнинг рақамли иқтисодиётга ўтиш

жараёни амалга оширилмоқда, бу, биринчи навбатда, илмий

-

техникавий инқилоб оқибатлари

билан боғлиқ. Электрон тижорат соҳасидаги инновацион лойиҳаларнинг муваффақияти

мамлакатимизда телекоммуникациянинг ривожланиш даражаси ва аҳолининг аксарият қисми
учун интернет тармоғидан фойдаланиш имконияти мавжудлиги билан белгиланади.

III SON - IYUL, 2023

215-218


background image

Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, iyul

www.e-itt.uz

216

Ҳозирги

вақтда Ўзбекистон аҳолисининг 31 млндан ортиғи интернетдан фойдаланади.

Фойдаланувчиларнинг 29,5 млндан ортиғи (мамлакатнинг доимий аҳолиси сони 36 млндан
ортиқ) тармоққа мобил телефонлар орқали киришади

106

.

Мамлакатда интернет фойдаланувчилари сонининг ортиб бориши электрон тижоратнинг

ҳам ривожланиши натижасида интерет

-

дўконлар фаолияти ривожланиб, оффлайн тижорат

вакилларида ҳам электрон тижорат платформалари оммалашиб бормоқда. Албатта, бундай
рақобатли шароитда электрон тижоратнинг инновацион усулларини сотув жараёнида қўллаш

рақобатли устунликни сақлаб қолишнинг асосий воситаларидан бири ҳисобланади. Шу
жиҳатдан ҳам, илмий иш мавзуси долзарб бўлиб, инновацион иқтисодиёт шароитида электрон
тижорат усулларидан фойдаланиш имкониятларини таҳлил қилишни назарда тутади.

Адабиётлар шарҳи.

Электрон тижорат ёки электрон тижорат ўтган асрнинг охирида ва айниқса 1971 йилда

пайдо бўлган янги тушунчадир. Бу Интернет орқали сотиш ва сотиб олишни англатади.
Шунингдек, у сотувчидан озиқ

-

овқат сотиб олиш каби интернетдан ташқари операцияларни

ҳам ўз ичига олади. Аслида, электрон тижорат интернетдан кенг фойдаланишдан кейин пайдо
бўлди. У мобил телефонлар, телевизорлар, ИТ ва компютерлар каби технология ва алоқанинг
ҳар қандай туридан фойдаланиши мумкин. Шу сабабли ҳам, савдо назариясида “электрон
тижорат” йўналиши вужудга келди ва у йилдан

-

йилга кенгроқ тадқиқ этила бошлади.

Жумладан, Терешченко (2001) ва Алексеев (2000) бир вақтнинг ўзида ўз қамровини фақат

Интернет глобал компютер тармоғида операцияларни амалга ошириш билан чеклайди, Н.А.

Дмитрик ўз қамровини бошқа ҳар қандай компютер тармоғи билан чеклайди, С.В. Василев

-

электрон алоқа воситаларидан фойдаланган ҳолда амалга оширилган операцияларни электрон
тижорат деб атайди (Сигарев, 2023).

Бироқ, бошқа тадқиқотчилар таҳлил қилинган тушунчаларни фарқлаш зарурлиги ҳақида

гапиришади. Скородумова (2015)нинг позициясига кўра, "электрон тижорат" субъектлар
ўртасидаги ўзаро алоқа электрон шаклда амалга ошириладиган ва ресурсларни етказиб бериш
ёки маҳсулотларни жисмоний етказиб бериш билан бирга бўлган бизнес жараёнининг ҳар
қандай шаклидир. Савдо жараёнига тегишли бўлган электрон тижорат электрон тижоратнинг
бир қисми бўлиб, Интернетда энг фаол ривожланмоқда.

Тедеевнинг (2002) сўзларига кўра, "савдо" "тижорат" га қараганда торроқ тушунчадир ва

шунинг учун электрон савдони электрон тижоратнинг алоҳида ҳолати сифатида кўриб, бу
тушунчаларни фарқлаш керак.

Мамлакатимиз олимларидан

академик

Гулямовнинг

(2020)

АҚШнинг

“Назарий

ва

амалий

фанлар” халқаро

тадқиқот

журналида

“Ўзбекистонда

таълим тизимини

рақамлаштириш”

мавзусида

чоп

этган

мақоласи

ҳам

рақамлаштиришнинг муайян

соҳани

тараққий

эттиришига

оид

масалаларни

қамраб

олган

.

Тадқиқот методологияси.

Мақолада илмий абстракциялаш, тасвирий статистика, эксперт баҳолаш, гуруҳлаштириш,

динамик таҳлил усулларидан фойдаланиб, мавзуга боғлиқ кўплаб илмий нашрлар талқин
қилинди, илмий тадқиқотларга таянган ҳолда илмий мушоҳада, мантиқий фикрлаш, тизимли
ёндашув усулларидан кенг фойдаланилган.

Таҳлил ва натижалар муҳокамаси.

2022 йил 29 сетябрда Ўзбекистон Республикасининг “Электрон тижорат тўғрисида”ги

Қонуни қабул қилинди (Қонун, 2022). Унга кўра электрон тижорат ва рақамли маҳсулотларнинг
ҳуқуқий асослари, электрон тижоратда тўловларни тўлаш ва товарларни етказиб бериш бўйича
ҳуқуқ ва мажбуриятлар белгилаб берилди. Қонунга мувофиқ, электрон тижорат соҳасидаги
сотувчилар сифатида қуйидагилар белгиланди:

электрон савдо майдончасида товарларни (ишларни, хизматларни) чакана ва (ёки)

улгуржи сотиш бўйича фаолиятни амалга оширувчи юридик шахслар ва якка тартибдаги
тадбиркорлар;

106

https://www.gazeta.uz/oz/2022/12/15/internet-users/


background image

Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, iyul

www.e-itt.uz

217

электрон савдо майдончасида товарларни (ишларни, хизматларни) чакана сотиш бўйича

фаолиятни амалга оширувчи ўзини ўзи банд қилган шахслар (Қонун, 2022).

Мамлакатда электрон тижоратнинг ҳуқуқий асослари мустаҳкамланиши соҳага

инновацион технологияларнинг кириб келишига асос бўлади. Жумладан, хорижий
мамлакатларда электрон тижоратнинг ривожланишига назар ташланса, қуйидагиларнинг кенг
қўлланилишини кўриш мумкин:

-

фойдаланувчи имтиёзларини шахсийлаштириш ва реал вақт режимида мураккаб

шахсийлаштирилган савдоларни омниканал бошқарувини таъминлаш (омничаннел
платформаси). Бунинг учун "катта" маълумотларни таҳлил қилиш технологияси қўлланилади
ва маълумотларнинг ўзи булутли технологиялар ёрдамида сақланади. Бундай қайта ишлаш
натижалари талаб, таклиф ва истеъмолчи хатти

-

ҳаракатларини башорат қилиш учун

ишлатилиши мумкин;

-

кўп каналли харидлар

-

товарларни турли каналлар орқали, шу жумладан сотиш, етказиб

бериш ва харидорларнинг хоҳиш

-

истакларини ҳисобга олган ҳолда илгари суриш;

-

роботлаштириш ва сунъий интеллект. Сунъий интеллектга эга роботлар (ботлар ва

онлайн ёрдамчилар) ёрдамида ҳар бир мижозга индивидуал ёндашув яратилади. Бундан
ташқари, ботлар мижозларни қўллаб

-

қувватлаш ходимлари ролини муваффақиятли бажариши,

шунингдек, харидорларга сотиб олинган товарлардан қандай фойдаланишни ўргатиши мумкин.
Масалан, автомобил алмашиш ботларии мижозлар билан мулоқот қилиш орқали компанияга
қўнғироқлар сонини учдан иккига қисқартирди (Ямпольская, Мартарелло ва бошқ. 2021);

-

машинани ўрганиш алгоритмларидан фойдаланиш. Худди шундай тизим Amazonда ҳам

жорий этилиши режалаштирилган. Занжир харидорларнинг харид қилиш усулларини аниқ

белгилаб берадиган ва товар танлови, нарх оралиғи ва сотиб олинадиган буюмни олдиндан
белгилаб берадиган "олдиндан етказиб бериш" тизими. Бундай алгоритмлар истеъмолчининг
таклиф этилаётган маҳсулотга бўлган талаб ва таклифини башорат қилиш имконини беради;

-

электрон ҳамёнлардан фойдаланиш. Ўзбекистонда тижорат банкларида электрон

хамёнлар оммалашиб бормоқда. Албатта, бу ҳам электрон тижорат тўловларининг
осонлашишига имконият яратади.

-

видео контент яратиш, шу жумладан. маҳсулот яратилиши ҳақидаги видео, ҳикоялар,

жонли эфирлар, турли хизматлардан фойдаланган ҳолда кенгайтирилган ҳақиқат (АР)
технологиясидан фойдаланган ҳолда маҳсулотни кўриш имконияти;

-

мобил технологиялар.

Ҳозирда

мамлакатда электрон савдо асосан Telegram

-

каналлар

орқали амалга оширилади.

Аммо Telegram орқали амалга ўшаётган ушбу турдаги электрон

тижоратнинг ҳисобини юритиш йўлга қўйилмаган.

Ўзбекистонда электрон савдонинг ўсиши учун мамлакатнинг ҳар бир қисмида савдо

қилаётган тадбиркор ўз маҳсулотини онлайн сотишни ўрганиши керак. Маркетплейслар
миқдорининг кўпайиши ҳам онлайн харидларнинг кўлами ошишига ёрдам беради.

Онлайн дўконларда сотилаётган маҳсулот тўлиқ таништирилиши керак. Сотилаётган

товарнинг фақат расми қўйилган бўлади, сотиб олинганда эса у умуман бошқача бўлиши
мумкин. Бу харидорлар ошишига хизмат қилмайди.

Электрон савдонинг ривожланиши янги иш ўринларининг пайдо бўлишига ҳам замин

яратади. Кичкина оилавий бизнеслар ҳам 4

-

5 та янги иш ўрнини ташкил қилиши мумкин. Аммо

мамлакатда электрон тижоратнинг ривожланишига тўсиқ бўлаётган айрим муаммолар ҳам
мавжуд. Жумладан:

Биринчидан, онлайн савдо кўламини ошириш учун Ўзбекистонда инфраструктура:

омборхоналар, маҳсулот етказиб бериш учун автомобиллар, буюртмаларни қабул қилиш
пунктларининг етишмаслиги. Бир сўз билан айтганда, қўшимча инвестицияларга муҳтож
бўлган логистика тизимини ривожлантиришнинг зарурлиги.

Иккинчидан, электрон тижоратни ривожлантириш учун жуда ҳам сифатли интернет

керак. Мамлакатнинг барча шаҳар ва қишлоқларида, ҳатто чеккадаги чўл ва далаларида ҳам
интернет тезлиги тез ва сифатли бўлиши керак

107

. WebsiteToolTester компанияси тузган

рейтингга кўра, Ўзбекистон Интернет тезлиги бўйича мамлакатлар рейтингида 104

-

ўринни

эгаллади. Ўзбекистонда интернет тезлиги 20,9 Мбит/с ни ташкил этди

108

. Аммо мамлакатнинг

107

https://kun.uz/news/2022/11/02/sekin-odimlayotgan-elektron-tijorat-bunga-nimalar-sabab

108

https://aniq.uz/yangiliklar/uzbekiston-internet-tezligi-buyicha-mamlakatlar-reytingida-104-urinni-egalladi


background image

Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, iyul

www.e-itt.uz

218

барча ҳудудлар тўғрисида бу статистикани келтириб бўлмайди. Чекка ҳудудларда интернет
тезлиги нисбатан паст.

Учинчидан, электрон платформалар орқали импорт қиланаётган товарларни божхона

текширувидан ўтказиш ва расмийлаштиришнинг минтақавий ва халқаро келишув ҳамда
шартномаларининг такомиллашишга муҳтожлигидир [8].

Хулоса ва таклифлар.

Олиб борилган тадқиқотлар натижасида муаллиф томонидан қуйидаги хулосалар

шакллантирилди:

-

мамлакатда электрон тижорат савдонинг янги кўринишларидан бири бўлиб,

номукаммал ҳолатга эга ва у янгиликларга муҳтож;

-

мамлакатда электрон тижорат фақатгина интернет дўкон ёки Telegram орқали

сотувлардан иборат бўлаётганлиги. Хорижда электрон тижоратни амалга оширишда
қўлланиладиган инновацион воситалардан мамлакатда деярли фойдаланилмаётганлиги;

-

мамлакатда электрон тижорат инновацион усулларини қўллаш учун юқори интернет

тезлиги ва сифатининг етарли эмаслиги. Масалан, булутли технологиялар ва сунъий
интеллектдан;

-

электрон

тижоратни

ривожлантириш

учун

логистика

инфратузилмасини

ривожлантириш зарурияти.

Шунингдек, юқоридаги хулосалардан келиб чиққан ҳолда қуйидаги таклифлар

шакллантирилди:

-

Мамлакатда электрон тижоратни ривожлантиришда инновацион усулларни қўллаш

учун ҳеч бўлмаганда 30 Мбит/с дан орттириш керак;

-

АҚШ, Хитой ва бошқа электрон тижорат ривожланган мамлакатлар тажрибасини тадқиқ

этиш орқали электрон савдо товарларини етказиб бериш тизимини, тарқатиш мараказлари
фаолиятини йўлга қўйиш. Бунда давлат

-

хусусий шериклиги тизимидан кенг фойдаланиш

мумкин.

Шундай қилиб, бугунги кунда тижорат операцияларини амалга оширишнинг энг муҳим

усули бу инновацион технологиялардан фойдаланган ҳолда электрон тижоратдир. Рақамга
ўтаётган компанияларнинг мотивацияси бозорларда рақобатнинг кучайиши, мижозларга содиқ
мижозлар

базасини кенгайтириш орқали яхшироқ рақамли хизматларни тақдим этиш зарурати

ва компанияларнинг ички транзаксия харажатларини камайтириш истаги билан ҳам боғлиқ.

Адабиётлар /Литература/Reference:

Gulyamov S.S. (2020) Digitalization of the education system in Uzbekistan. International scientific

journal “Theoretical & applied science”. USA,.10 volume 90.

- 453-455 pp.

Алексеев И.Ю. (2000) Электронная торговля: правовые проблемы предпринимательской

деятельности в Интернете // Юрист,. № 3. С. 43.

Қонун (2022) Ўзбекистон Республикасининг “Электрон тижорат тўғрисида”ги Қонуни.

29.09.2022 йилдаги ЎРҚ

-792-

сон.

https://lex.uz/docs/6213382

Сигарев А.В. (2023) Электронная коммерция: вызовы и перспективы в условиях

экономической нестабильности // Вестник Московского университета МВД России. 2013. №2.
УРЛ:https://cyberleninka.ru/article/n/электронная

-

коммерция

-

вйзовй

-

и

-

перспективй

-

в

-

условияҳ

-

экономической

-

нестабилности (дата обращения: 29.01.2023).

Скородумов Б.И./ Skorodumov B.I. (2015) Гуманитарные факторы информационной

безопасности

. Humanitarian factors of information security.

Тедеев А.А. (2002)

Электронная коммерция (электронная экономическая деятельность):

Правовое регулирование и налогообложение. М.: Приор.. С. 224.

Терещенко Л.К. (2001) Правовое регулирование электронной коммерции // Юридический

мир. № 10. С. 36

-42.

Ямпольская Диана Олеговна, Де Конти Бруно Мартарелло, Морозов Сергей Николаевич

(2021) ПРОБЛЕМЫ И НАПРАВЛЕНИЯ РАЗВИТИЯ ЭЛЕКТРОННОЙ КОММЕРЦИИ В СТРАНАХ БРИКС //
Вестник РУДН. Серия: Экономика. №1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/problemy

-i-

napravleniya-razvitiya-elektronnoy-kommertsii-v-stranah-

briks (дата обращения: 07.07.2023).

Bibliografik manbalar

Gulyamov S.S. (2020) Digitalization of the education system in Uzbekistan. International scientific journal “Theoretical & applied science”. USA,.10 volume 90. - 453-455 pp.

Алексеев И.Ю. (2000) Электронная торговля: правовые проблемы предпринимательской деятельности в Интернете // Юрист,. № 3. С. 43.

Қонун (2022) Ўзбекистон Республикасининг “Электрон тижорат тўғрисида”ги Қонуни. 29.09.2022 йилдаги ЎРҚ-792-сон. https://lex.uz/docs/6213382

Сигарев А.В. (2023) Электронная коммерция: вызовы и перспективы в условиях экономической нестабильности // Вестник Московского университета МВД России. 2013. №2. УРЛ:https://cyberleninka.ru/article/n/электронная-коммерция-вйзовй-и-перспективй-в-условияҳ-экономической-нестабилности (дата обращения: 29.01.2023).

Скородумов Б.И./ Skorodumov B.I. (2015) Гуманитарные факторы информационной безопасности. Humanitarian factors of information security.

Тедеев А.А. (2002) Электронная коммерция (электронная экономическая деятельность): Правовое регулирование и налогообложение. М.: Приор.. С. 224.

Терещенко Л.К. (2001) Правовое регулирование электронной коммерции // Юридический мир. № 10. С. 36-42.

Ямпольская Диана Олеговна, Де Конти Бруно Мартарелло, Морозов Сергей Николаевич (2021) ПРОБЛЕМЫ И НАПРАВЛЕНИЯ РАЗВИТИЯ ЭЛЕКТРОННОЙ КОММЕРЦИИ В СТРАНАХ БРИКС // Вестник РУДН. Серия: Экономика. №1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/problemy-i-napravleniya-razvitiya-elektronnoy-kommertsii-v-stranah-briks (дата обращения: 07.07.2023).