Жиноий одил судловни таъминлашда тортишув моделининг мазмун-моҳияти

CC BY f
252-255
0
0
Поделиться
Махмадиярова, Х. (2024). Жиноий одил судловни таъминлашда тортишув моделининг мазмун-моҳияти. Современные подходы к доказательствам в уголовном судопроизводстве, 1(1), 252–255. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/evidence-criminal-proceedings/article/view/29447
Х Махмадиярова, Ташкентский государственный юридический университет
независимый исследователь
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Мазкур мақолада жиноят ишлари бўйича ҳақиқатни аниқлаш жараёнида тортишувнинг ўрнини аниқлаш, суднинг далилларни тўплаш, текшириш ва баҳолаш даврида фаоллик даражасини белгилаш масалалари айрим ривожланган хорижий мамлакатлар тажрибаси ҳамда айиаи uiy масалада илмий тадқиқот ишларини олиб борган процессуалист олимларнинг илмий қарашлари асосида таҳлилўтказилган.


background image

Международная студенческая конференция

«Современные подходы к доказательствам

в уголовном судопроизводстве»

252

ЖИНОИЙ ОДИЛ СУДЛОВНИ ТАЪМИНЛАШДА ТОРТИШУВ

МОДЕЛИНИНГ МАЗМУН-МОҲИЯТИ

Х. Махмадиярова,

ТДЮУ мустақил изланувчиси

Аннотация.

мазкур мақолада жиноят ишлари бўйича ҳақиқатни

аниқлаш жараёнида тортишувнинг ўрнини аниқлаш, суднинг далилларни

тўплаш, текшириш ва баҳолаш даврида фаоллик даражасини белгилаш

масалалари айрим ривожланган хорижий мамлакатлар тажрибаси ҳамда

айнан шу масалада илмий тадқиқот ишларини олиб борган процессуалист

олимларнинг илмий қарашлари асосида таҳлил ўтказилган.

Калит сўзлар:

тортишув, ҳақиқатни аниқлаш, суд, айблов тараф,

ҳимоя тараф, исботлаш

Жиноят ишини юритиш тартиби давлатларнинг Жиноят-процессуал

қодекслари билан ёки кодекслаштирилмаган давлатларда ўзларининг

тегишли қоидалари билан тартибга солинган. Мазкур тартиб қоидалар

процесс иштирокчиларининг фаолиятини тартибга солувчи турли

шартлар, процессуал кафолатларни ўз ичига олади ва иш юритувнинг

тузилишини белгилаб беради. Шу орқали жиноят ишини юритишнинг

процессуал шакли вужудга келади. Шунинг учун жиноят-процессуал ҳуқуқи

назариясида иш юритишнинг амалдаги турли шаклларини таҳлил қилиш

орқали улар орасидан энг мақбул моделни танлаб олиш бугунги замонавий

жиноят процесси учун жуда муҳим ҳисобланади.

На миллий, на хорижий мамлакатлар жиноят-процессуал ҳуқуқи

назариясида иш юритишнинг тарихий шакл (модел)лари сони бўйича аниқ

тўхтам мавжуд эмас. Европа ва АҚШ олимлари жиноят иши юритувининг

тарихан шаклланган ва замонавий дунёда ўз аҳамиятини йўқотмаган икки

моделини ажратишади: тортишув (adversarial) ва инквизициявий

(inquisitorial) [1]. Буни бошқа манбаларда ҳам кўришимиз мумкин [2]. Рус

олимлари эса уларни нисбатан кўпроқ турларга ажратишган. Хусусан,

Э.Э.Хащина уни уч гуруҳга ажратади: айблов (қисман тортишув), қидирув ва

аралаш [3]. З.В.Макарова эса иш юритишнинг тортишув, айблов ҳамда

аралашга асосланган моделлар тадқиқ этган [4]. Жиноят-процессуал

ҳуқуқи назариясида ушбу моделлар дунё мамлакатлари, хусусан

Ўзбекистонда ҳам самарали қўлланилиб келинмоқда.

Марказий Осиё ҳудудида узоқ асрлар давомида жиноят ишини

юритиш шариат қоидаларига асосланиб амалга оширилган бўлиб, иш

қозилар томонидан кўриб ҳал этилган. Ишни кўриш жараёнида айблов

тараф, прокурорнинг иштирок этмаслиги тортишувга асосланган иш


background image

Международная студенческая конференция

«Современные подходы к доказательствам

в уголовном судопроизводстве»

253

юритувни истисно қилади. Шундай бўлсада айбланувчининг иштироки

мажбурий бўлган [5]. Ислом жиноят процессини тортишув ва қидирувга

ассоланган процессуал шакллардан фарқли равишда иш юритишнинг

алоҳида мустақил шакли сифатида эътироф этиш керак бўлади.

Жиноят ишлари юритуви тартибини моделларга ажратишнинг

асосий шарти – бу мустақил суд олдида томонлар ўртасида айблов

юзасидан бахснинг мавжуд ёки мавжуд эмаслиги. Агар бахс мавжуд бўлса, у

тортишув моделининг асосини ташкил этади, агар у мавжуд бўлмаса

қидирувга асосланган модель, агарда томонлар ўртасидаги бахс иш

юритишнинг айрим босқичларида учраб, айримларида учрамаса – бундай

иш юритиш аралаш модель ҳисобланади. Иш юритишни юқоридаги каби

моделларга ажратишда унга масъул давлат органлари, мансабдор шахслар

ва айбланувчи (гумон қилинувчи, судланувчи)нинг судгача бўлган ва суд

босқичларидаги процессуал мақоми, ҳуқуқлари доираси асосий мезон

саналади.

Тортишув моделида ушбу тарафлар барча босқичларда тенг

ҳуқуқларга эга бўлса, қидирув моделида бунинг аксини кўриш мумкин,

аралаш моделда эса фақат суд босқичида тарафлар тенг ҳуқуқ ва

имкониятларга эга бўладилар.

Жиноят ишини юритишнинг қандан шаклда мавжуд бўлиши

процессуал ҳуқуқ назариясида олимлар томонидан доимий равишда

ўрганилиб борилади. Тергов сифатини оширувчи ва ҳақиқатни аниқлашни

осонлаштирувчи янги тартиб-қоидаларни хориж тажрибаларидан келиб

чиққан ҳолда миллий қонунчиликка жорий этиш, унинг самарали ишлаб

кета олишини илмий, амалий жиҳатдан асослантириш жуда муҳим. Жиноят

ишини юритишга оид аксарият халқаро стандартлар ҳам асосан судда иш

юритиш, одил судовни таъминлашга қаратилган бўлиб, судгача бўлган

даврга кўп ҳам эътибор қаратилмаган. Бундан халқаро стандартлар кўпроқ

англо-саксон ҳуқуқ тизимига кирувчи давлатлар томонидан ишлаб

чиқилган бўлиши керак, деган хулоса қилиш мумкин.

Тортишув модели XVIII асрларга келиб инглиз ҳуқуқида судда

ишларни кўриб чиқиш жараёнида ҳимоячиларга иштирок этиш

имкониятининг яратилиши билан юзага келди [6]. Айнан ҳимоячиларнинг

судда иштирок этиши тортишув принципининг пайдо бўлишига сабаб

бўлган. XX асрнинг 2-ярмида инсон ҳуқуқлари соҳасида ишлаб чиқилган

халқаро конвенциялар, халқаро стандартларни давлатлар томонидан

ўзларининг миллий қонунчилигига жорий этилиши жиноят ишларини

юритиш борасида ҳам муносабатларнинг яқинлашувига олиб келди.

Бу орқали континенталь ва романа-герман ҳуқуқ тизими, қоловерса

мамлакатлардаги жиноят ишлари юритувига оид алоҳида институтлар

ўртасида ҳам ўхшашликлар кучая бошлади.


background image

Международная студенческая конференция

«Современные подходы к доказательствам

в уголовном судопроизводстве»

254

Тортишув модели

жиноят ишини юритишнинг замонавий модели

ҳисобланади

ва

у

жиноят-процессуал

фаолиятнинг

қидирув

(инквизициявий) тартибига қарама-қарши мазмунга эга. Процессуал

функциялар бир-биридан ажратилган бўлиб, айблов ва ҳимоя тарафларга

ўз функциясини бажаришлари учун тенг имкониятлар яратилган. Суд эса

жиноий таъқиб билан шуғулланмайди. Айбланувчига кенг турдаги

ҳуқуқлар берилиб, уларни шахсан ўз ёки адвокат ёрдамида амалга

ошириши мумкин бўлади. Умуман олганда, тортишувга асосланган иш

юритувнинг қуйидаги белгиларини ажратиб кўрсатиш мумкин:

– манфаати бир бирига қарама қарши бўлган айблов ва ҳимоя

тарафларнинг мавжудлиги;

– тарафларнинг тенг ҳуқуқ ва имкониятларга эгалиги;

– тортишувчи тарафлардан мутлақо мустақил бўлган суднинг

мавжудлиги

;

– иш юритишдан мақсад ҳақиқатни аниқлаш эмас, балки тарафлар

тортишувини таъминлаш ҳисобланади

;

– судья суд муҳокамасида ўз ташаббуси билан тўлиқ суд терговини

ўтказа олмайди

;

– суднинг далилларни тўплашдаги ташаббускорлиги чекланганлиги,

яъни судьялар асосан тарафлар томонидан тақдим этилган далиллардан

келиб чиқиб ишни кўрадилар;

Ушбу шаклда ўртадаги низо тенг имкониятларга эга тарафлар

ўртасида холис суд олдида кўриб чиқилса, қидирув моделида прокурор

судгача бўлга жараёнга раҳбарлик қилади. Айнан шу хусусияти иккинчи

моделда давлат ҳокимиятининг аралашуви кучли эканлигини кўрамиз.

Шунинг учун тортишувга асосланган одил судлов тизими горизанталь

муносабатларга асосланса, қидирув модели вертикал муносабатлардан

тузилган, яъни муносабатга киришувчи иккинчи тараф давлат ҳокимияти

вакили бўлади.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1.

Systems of Criminal Procedure. https://www.abyssinialaw.com/study-

on-line/377-criminal-procedure/7319-systems-of-criminal-procedure

2.

ToM DECAIGNY. Inquisitorial and adversarial expert examinations in the

case

law

of

the

european

court

of

human

rights.

https://www.corteidh.or.cr/tablas/r32512.pdf. Dr. Anand K. Deshmukh

.

Adversarial and Inquisitorial Models

3.

Хащина Э.Э. Особенности формирования и принципы розыскного

типа судебного процесса: теоретико-правовой аспект // Актуальные

проблемы

российского

права.

2015.

№10.

URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-formirovaniya-i-printsipy-

rozysknogo-tipa-sudebnogo-protsessa-teoretiko-pravovoy-aspekt


background image

Международная студенческая конференция

«Современные подходы к доказательствам

в уголовном судопроизводстве»

255

4.

Макарова З.В. Форма уголовного процесса // Судебная власть и

уголовный процесс. 2019. №2. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/forma-

ugolovnogo-protsessa

5.

Стойко Н.Г, Гусенова Патимат Арисланалиевна Особенности

исламского порядка уголовного судопроизводства // Правоведение. 2014.

№2 (313). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-islamskogo-

poryadka-ugolovnogo-sudoproizvodstva

6.

Randolph N. Jonakait. The Rise of the American Adversary System: America

before England. Widener Law Review, Vol. 14, Issue 2 (2009), pp. 323-356.

https://digitalcommons.nyls.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1748;context=fac_arti

cles_chapters

Библиографические ссылки

Systems of Criminal Procedure, https://www.abyssinialaw.com/study-on-line/377-criminal-procedure/7319-systems-of-criminal-procedure

ToM DECAIGNY. Inquisitorial and adversarial expert examinations in the case law of the european court of human rights. https://www.corteidh.or.cr/tablas/r32512.pdf. Dr. Anand K. Deshmukh. Adversarial and Inquisitorial Models

Хащина Э.Э. Особенности формирования и принципы розыскного типа судебного процесса: теоретико-правовой аспект // Актуальные проблемы российского права. 2015. №10. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-formirovaniya-i-printsipy-rozysknogo-tipa-sudebnogo-protsessa-teoretiko-pravovoy-aspekt

Макарова З.В. Форма уголовного процесса // Судебная власть и уголовный процесс. 2019. №2. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/forma-ugolovnogo-protsessa

Стойко Н.Г, Гусенова Патимат Арисланалиевна Особенности исламского порядка уголовного судопроизводства // Правоведение. 2014. №2 (313). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-islamskogo-poryadka-ugolovnogo-sudoproizvodstva

Randolph N. Jonakait. The Rise of the American Adversary System: America before England. Widener Law Review, Vol. 14, Issue 2 (2009), pp. 323-356. https://digitalcommons.nyls.edu/cgi/viewcontentcgi?article=1748;context=fac_arti cles_chapters

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов