Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная
лингвистика
и
лингводидактика
–
Foreign
Linguistics and Linguodidactics
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/foreign-linguistics
Essential conditions for developing communicative
competence in individuals who stutter
Surayyo KHOJABEKOV
Tashkent State Pedagogical University named after Nizami
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2024
Received in revised form
10 May 2024
Accepted 25 May 2024
Available online
25 June 2024
This article examines the problem of developing
communicative abilities in children who stutter. The authors
analyze the main methods for correcting speech characteristics
and skills in stuttering children. The article also describes
approaches to eliminating speech defects in such children.
2181-3701
/©
2024 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-3701-vol2-iss1
This is an open-access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (
https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru
Keywords:
speech,
abilities,
communication,
communicativeness,
pronunciation,
manners,
adaptation,
articulation,
differentiation,
pathology,
phonemic hearing,
phonemic perception,
speech hearing.
Дудуқланишда
коммуникатив
компетенцияни
шакллантиришнинг зарурий шартлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
нутқ,
қобилият
,
мулоқот,
коммуникатив,
талаффуз,
одоб
-
ахлоқ,
мослашиш,
артикуляция,
Ушбу мақолада дудуқланувчи болаларда коммуникатив
қобилиятни
шакллантириш
муаммоси
ўрганилган.
Maқолада дудуқланувчи болаларнинг мулоқотга киришиш
хусусиятлари, кўникмалари коррекциялашнинг асосий
усуллари ўрганилган. Шу билан бирга, дудуқланувчи
болаларнинг нутқ камчиликларини бартараф этишга оид
тавсиялар берилган.
1
Basic Doctoral Student, Department of Speech Therapy, Tashkent State Pedagogical University named after Nizami.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
361
дифференсация,
поталогия,
фонематик эшитув,
фонематик идрок,
нутқий эшитув.
Необходимые
условия
для
формирования
коммуникативной компетентности при заикании
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
речь,
способности,
общение,
коммуникативность,
произношение,
манеры,
адаптация,
артикуляция,
дифференциация,
патология,
фонематический слух,
фонематическое
восприятие,
речевой слух.
В данной статье рассматривается проблема развития
коммуникативных способностей у детей, страдающих
заиканием. Авторы анализируют основные методы
коррекции
речевых
особенностей
и
навыков
у
заикающихся детей. Статья также включает описание
подходов к устранению дефектов речи у таких детей.
“Компетенция” тушунчасининг киритилиши олим О.Хабермас номи билан
боғлиқ бўлиб, у бу тушунчадан
социологик атама ва оғзаки мулоқот контексти
сифатида фойдаланади.
“Компетенция”
тушунчаси Америка когнитив психологиясида кенг
қўлланилади. Ушбу тушунчага шахснинг ўзини ўзи англашини, унинг хулқ
-
атвори
ва ўзини ўзи қадрлашини белгилайдиган ва шахснинг умумий хусусиятлари билан
боғлиқ бўлган омил сифатида қаралади.
Шахснинг коммуникатив компетенцияси таркибида мулоқот тажрибаси
алоҳида ўрин тутади. Бир томондан, у ижтимоий бўлиб, маданиятнинг ички
меъёрлари ва қадриятларини ўз ичига олади, бошқа томондан, у индивидуалдир,
чунки у индивидуал мулоқот қобилиятлари ва инсон ҳаётидаги мулоқот билан
боғлиқ психологик ҳодисаларга асосланади. Ушбу тажрибанинг динамик жиҳати
–
бу мулоқотда амалга ошириладиган, шахснинг ижтимоий ривожланишини
таъминлайдиган социализация ва индивидуаллаштириш жараёнлари, шунингдек,
унинг алоқа ҳолатига бўлган муносабати ва уларнинг ўзига хослиги.
Шундай қилиб, коммуникатив компетенция инсоннинг ўзига тегишли
ёъналишини ривожлантиришни ўз ичига олади
–
ўзининг психологик салоҳияти,
шерикнинг потенциали, вазият, вазифа ва жамиятда шахсни муваффақиятли
амалга оширишнинг зарур шартидир.
Махсус адабиётларда “коммуникатив компетенция” тушунчаси ноаниқ
талқин қилинишини ҳисобга олсак, профессор Л.А.
Петровская томонидан ушбу
контсепциянинг моҳияти нисбатан ани ёритилган. Коммуникатив компетенция
–
турли вазиятларда ёъналтириш усуллари, вербал ва новербал алоқа воситаларида
равонлик ҳақидаги билим.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
362
Болалар нутқининг онтогенези бўйича ишлар бола нутқ фаоллигининг пайдо
бўлиши ва такомиллашувида новербал компонентларнинг улкан аҳамиятини
кўрсатади
(П.К.
Анохин,
Л.И.
Белякова,
Л.С.
Виготский,
В.А.
Гиляровский,
Н.И.
Жинкин, (А.В.
Колов, В.
Заицев). Р.Э.
Левина, А.А.
Леонтев, М.И.
Лисина,
А.Р.
Лурия ва бошқалар). А.Н.
Леонтиев нутқ фаолияти назариясининг турли
муаммоларини кўриб чиқиб, экспрессив функцияда тилнинг эквиваленти турли
паралингвистик конструкциялар, яъни экспрессив ҳаракатлар –
мимика, имо
-
ишоралар эканлигини таъкидлайди. Унинг таъкидлашича, одатда нутқ хатти
-
ҳаракатларининг
бу паралингвистик жиҳатлари асосан нутқий амалиёт жараёнида
ўзлаштирилади.
Дудуқланувчи шахслар ҳақида гапирганда, шуни таъкидлаш мумкинки,
нутқдаги қийинчиликлар туфайли улар нутқ амалиётини сезиларли даражада
чеклайдилар, шунинг учун уларнинг паралингвистик имкониятларининг
ривожланиш даражаси паст бўлиши табиийдир. Бу бир қатор тадқиқотларда ҳам
тасдиқланган (Л.3.
Арутюнян, В.А.
Ковшиков, Т.С.
Когновитская, Э.В.
Лаврова ва
бошқалар). Новербал коммуникатив воситаларнинг ривожланмаганлиги овоз
кучининг этарли эмаслиги ва унинг бўғилиши, нутқнинг тезлашиши, нафас олиш
ва фонациянинг дискоординацияси, юз ифодаларининг инфантилизми ва
ифодасиз позицияларда намоён бўлади.
Адабиётларда болаликдан бошланадиган дудуқланишнинг иккита асосий:
невротик ва неврозга ўхшаш шакли мавжуд. Нутқ
онтогенезини, нутқ
артикуляциясининг табиатини ва психолингвистик кўрсаткичларни ўрганиш
натижаларини таққослаш
дудуқланишнинг ушбу шаклларига эга бўлган
болаларда сезиларли фарқни аниқлайди (Л.И.
Белякова, Л.М.
Крапивина,
С.В.
Леонова, И.Ф.
Паволаки ва бошқалар). Анамнез маълумотларига
кўра,
дудуқланишнинг невротик шакли бўлган болаларда биринчи сўзлар 9–10 ойларда
пайдо бўлади, луғат тез бойиб боради.
Г.А.
Волкова дудуқланишда нутқнинг коммуникатив функциясининг
бузилиши нутқ дисонтогенези билан боғлиқлигини таъкидлайди. Муаллиф
дисонтогенезнинг уч турини ажратиб кўрсатади: асинхрония, ривожланишнинг
кечикиши ва қисман ривожланмаганлиги. Асинхрония нутқ ривожланишининг
6 ойдан 8 ойгача кечикиши, товушлар талаффузидаги камчиликлар, нутқнинг
просодик компонентларидаги нуқсонлар (деярли барча болаларда), майда қўл
моторикасининг бузилиши ва психомотор ривожланмаганлик каби хусусиятлар
орқали намоён бўлади.
Нутқий ривожланишнинг орқада қолиши уларнинг ўйин, ўқув ва
конструктив фаолиятини ташкил этишда оғзаки кўрсатмаларни етарли даражада
тушунмасликда намоён бўлади. Эшитиш концентрациясининг дисонтогенези
дудуқланувчиларнинг импрессив нутқини шакллантиришда оғишларни келтириб
чиқаради. Таҳлил қилиш, синтез қилиш ва тасаввур каби фонематик
жараёнларининг ривожланмаганлиги болаларнинг дудуқланишида сўзнинг
таркибий қисмларга парчалаш ва алоҳида қисмларнинг (фонемалар, бўғинлар)
бутун сўзга бирлашиш
каби фикрлаш жараёнида қийинчиликларга олиб келади.
Онтогенезнинг дастлабки босқичларида дудуқланган болаларда ифодали
нутқнинг ривожланиши кечикиш ва меъёрдан оғиш билан давом этади. Нутқ
темпининг бузилиши марказий асаб тизимининг функционал ва органик
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
363
нуқсонлари бўлган кўпчилик болаларга хосдир.
Нутқ ривожланиш онтогенезидаги
кўрсатилган оғишлар
билан
бир
қаторда
,
кўплаб
дудуқланувчи болаларда
артикуляцион
аппаратлар тузилишида
аномалиялар, нутқ
ҳаракатчанлиги
,
просодия
ва товуш
талаффузи
бузилган. Нутқнинг грамматик тузилишининг
шаклланмаганлиги (асосан, сўз ясаш функцияси), нутқнинг лексик томонининг
ривожланмаганлиги кузатилади. Дизонтогенезнинг учинчи тури қисман кам
ривожланганликдир.
Масалан,
сезги
функцияларининг
ҳолатига
кўра,
дудуқланувчилар дудуқланмаган тенгдошлари билан солиштирганда ритмик
туйғу, мусиқий эшитиш, тембр, товуш баландлигини эшитишлари етарли
даражада ривожланмаган.
Шундай қилиб, Г.А.
Волкова нутқ нуқсонлари ва турли даражадаги нутқнинг
ривожланмаганлигини нутқ дисонтогенезининг белгилари ва дудуқланишнинг
сабабларидан бири деб ҳисоблайди.
Бир қатор муаллифларнинг фикрига кўра (И.Б.
Абелева, В.В.
Калягин,
Ю.Б.
Некрасов, Э.Ю.
Рау, В.М.
Шкловский,) конвулсив тутилиб қолиш дудуқланувчи
шахсларда фақат нутқий мулоқот пайтида пайдо бўлади. Муаллифлар
коммуникатив қийинчиликларнинг интенсивлиги бир қатор вазият омиллари:
коммуникатив вазиятлар ва коммуникатив шартлар билан чамбарчас боғлиқ
деган хулосага келишади.
Дудуқланиш кўринишларининг коммуникатив вазиятларга боғлиқлигини
Л.А.
Заицева, М.
Зейман, Ю.Б.
Некрасова, В.И.
Селиверстов, Н.П.
Тяпугин ўрганган.
Муаллифлар дудуқланиш пароксизмларининг турли хил мулоқот ҳолатларига
феноменал боғлиқлигини таъкидлайдилар, бу уларнинг нутқининг тебраниш
ҳолатида
акс этади. Л.3.
Арутюнян (Андронова), М.И.
Теркина, Э.
Рауланинг
тадқиқотларида қуйдаги умумий қоида аниқ ифодаланган
–
дудуқланиш фақат
фаол тингловчи ёки тингловчилар
–
суҳбатдошлар иштирокида дудуқланган
болалар учун муаммоли нутқ вазиятлари тўплами билан боғлиқ бўлган нутқий
мулоқот жараёнида ўзини намоён қилади ёки кучаяди.
Дудуқланиш кўринишларининг коммуникатив шароитларга боғлиқлиги
М.А.
Виноградова, М.И.
Теркина, Э.Ю.
Рау, В.И.
Селиверстов томонидан ўрганилган.
Муаллифларнинг таъкидлашича, оғзаки мулоқотнинг энг муаммоли шартлари
нотаниш муҳитда нотаниш суҳбатдошлар билан мулоқот қилиш ёки катта
аудитория олдида нутқ сўзлашдир. Дудуқланувчи шахслар учун энг осони яхши
таниш одамлар билан одатий муҳитда мулоқот қилиш.
Н.Н.
Станишевская, мулоқот фаоллигини таҳлил қилиб, дудуқланувчилар
орасида нафақат оғзаки, балки новербал мулоқотда ҳам қийинчиликлар
мавжудлиги аниқлади. Синхронлик, онтогенезда коммуникатив (оғзаки) ва
метакоммуникатив (мотор), ҳиссий, интонацион, имо
-
ишора, онтогенезда
вербалдан
олдинги
каби
қўш
боғланишнинг
изчиллиги
бузилади.
Дудуқланувчиларда
нафақат
ўзини
ифода
этиш,
коммуникатив
ва
метакоммуникатив маълумотларни узатиш, балки бошқа одамлардан ушбу
турдаги маълумотларни идрок этиш қобилияти ҳам бузилади. Ҳам монолог, ҳам
диалогик мулоқот ўзгаради, нутқ эса мулоқотга ҳисса қўшувчи омилдан алоқа
жараёнига тўсқинлик қилувчи тўсиқга айланади. Бу эса, ўз навбатида,
муаллифнинг фикрича, бегоналашувга, ўзаро тушунишнинг заифлашишига,
инсоннинг инсонни билишига тўсқинлик қилади.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue
–
1 (2024) / ISSN 2181-3701
364
Шундай қилиб, юқорида айтилганлар дудуқланувчи шахсларда
оғзаки ва
новербал алоқа воситаларининг
етарли даражада ривожланмаганлиги, турли
муаммоли вазиятларда ёъналтириш усуллари ҳақида чекланган билимга эга деган
хулосага келишимизга имкон беради. Юқоридаги барча санаб ўтилган
қийинчиликлар
дудуқланувчиларда мулоқотининг самарадорлигини сезиларли
даражада камайтиради ва баъзан бутун алоқа жараёнини йўқ қилади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Abidova N.Z., Xodjabekova S.A. Aqli zaif o ‘quvchilarning nutqiy faolligini
ko‘rgazmali vositalar asosida rivojlantirish//Innovatsii v pedagogike i psixologii. –
2021.
-T. 4. -
№. 8.
2. Xodjabekova S.A.
O’quvchilar nutqiy faolligini rivojlantirish yo’llari «Inklyuziv
ta’lim: strategiya,fan,amaliyot va texnologiyalar»
-2021.-T
3.
Abidova N.Z., Xodjabekova S.A. Duduqlanuvchi bolalarda muloqot ko‘nikmalarini
korreksiyalashning asosiy usullari // “Maktab va hayot” ilmiy
-metodik jurnali -2022. -T.
№ 5
4. Ayupova M.Y. Logopediya.
–
T.: O‘zbekiston faylasuflar jamiyati. 2007 y.
5.
Mo‘minova L.R., Nurkeldiyeva D. 5
-
7 yoshli bolalarni maktab ta’limiga
tayyorligini tekshirish dasturi.
–
T., 1997.
–
55 bet.
6.
Mo‘minova L.R., Abidova N.Z. Maxsus psixolgiya. –
T.: O‘zbekiston faylasuflar
jamiyati. O‘zbekiston faylasuflar jamiyati.
2013.