Авторы

  • Ёкутхон Ёрматова
    Доцент и.о, доктор философии по филологическим наукам (PhD), кафедра Методика обучения языков, Национальный центр обучения педагогов новым методикам Ферганской области

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.foreign-linguistics.67171

Ключевые слова:

языковые контакты заимствования билингвизм трилингвизм квадрилингвизим полингвизм

Аннотация

Статья посвящена анализу использования иностранного языка в межкультурном общении и его влиянию на формирование социокультурной компетенции наряду с лингвистической. Особое внимание уделяется изучению контактной лингвистики и взаимосвязи языковых компетенций, включая феномены языковых контактов и интерференции, и их роли в коммуникативном процессе. В работе рассматриваются ключевые аспекты взаимодействия различных культур через языковые контакты, что способствует глубокому пониманию механизмов межкультурной коммуникации и её влияния на межличностное взаимодействие.


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная

лингвистика

и

лингводидактика

Foreign

Linguistics and Linguodidactics

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/foreign-linguistics

Problems of Contact Linguistics

Yokutkhon YORMATOVA

1


Fergana Region National Center for Training Pedagogues in New Methodologies

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2024
Received in revised form

10 May 2024
Accepted 25 May 2024

Available online

25 June 2024

The article is devoted to the analysis of the use of a foreign

language in intercultural communication and its influence on
the formation of sociocultural competence along with linguistic

competence. Particular attention is paid to the study of contact

linguistics and the relationship of language competencies,

including the phenomena of language contacts and interference,
and their role in the communicative process. The work

examines key aspects of the interaction of different cultures

through language contact, which contributes to a deep

understanding

of

the

mechanisms

of

intercultural

communication and its impact on interpersonal interaction.

2181-3701

2024 in Science LLC.

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-3701-vol2-iss1

/S

-pp85-95

This is an open-access article under the Attribution 4.0 International

(CC BY 4.0) license (

https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru

)

Keywords:

language contacts,
borrowings,

bilingualism,

trilingualism,
quadrilingualism,
polylingualism.

Контакт лингвистикаси масалаларига доир

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

тил контактлари,

ўзлашмалар,

билингвизм,

трилингвизм,

квадрилингвизим ва
полингвизм

.

Хорижий ёки чет тилдан фойдаланиш турли

маданиятларнинг ўзаро таъсирида натижасида яна ҳам
аниқроғи

маданиятлараро

коммуникацияда

намоён

бўлади. Бу эса ижтимоий маданият компетенциясини

лингвистик компетенция билан бир қаторда шаклланиши

учун замин яратади. Ушбу мақола контакт лингвистикаси,
лисоний компетенция ва тил контактлари, ҳамда

интерференциянинг мулоқот жараёнидаги масалаларига

бағишланган.

1

PhD, Associate Professor, Department of Methodology of Language Teaching, Fergana Region National Center for

Training Pedagogues in New Methodologies.


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная лингвистика

и лингводидактика

Foreign Linguistics and Linguodidactics

Special Issue

1 (2024) / ISSN 2181-3701

86

К вопросу контакной лингвистики

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

языковые контакты,

заимствования,

билингвизм,

трилингвизм,

квадрилингвизим,

полингвизм

.

Статья посвящена анализу использования иностранного

языка в межкультурном общении и его влиянию на

формирование социокультурной компетенции наряду с

лингвистической. Особое внимание уделяется изучению

контактной лингвистики и взаимосвязи языковых

компетенций, включая феномены языковых контактов и

интерференции, и их роли в коммуникативном процессе.

В

работе

рассматриваются

ключевые

аспекты

взаимодействия различных культур через языковые

контакты, что способствует глубокому пониманию

механизмов межкультурной коммуникации и её влияния

на межличностное взаимодействие.

Тил

алоқалари

шиддат

билан

ривожланаётган

бугунги

кунда

тилшуносликдаги тил контактлари, ўзлашмалар, билингвизм, трилингвизм,

квадрилингвизим ва полингвизм муаммолари ҳамда уларнинг ечимига

қаратилаётган масалалар алоҳида аҳамиятга эга бўлиб бормоқда. Мазкур

тушунчалар эса тилшуносликдаги тил контактлари назариясининг асосий

категориялари ҳисобланади.

Контакт лингвистикаси тилшуносликнинг бошқа йўналишларига қараганда

янги йўналишлардандир. Аслида тилларнинг бир

-

бирига бўлган ўзаро таъсири

антик даврга бориб тақалса

-

да, мазкур соҳага бўлган қизиқиш ва уни синчиклаб

ўрганиш ўтган асрнинг охирларида олимлар эътиборини ўзига тортган. Ҳар бир

янги пайдо бўлган фан ўзининг шаклланиш ва интенсив ривожланиш

босқичларига эга бўлади. Жумладан, контакт лингвистикасига доир ечимини

кутаётган муаммоларнинг мавжудлиги бугунги кун тилшунослиги учун ҳамон

долзарб масалалардандир.

“Интерференция”, “билингвизм” ва “полилингвизм” терминлари орқали

ифодаланган

тушунчалар

тил

контактлари

назариясининг

асосий

категорияларидан бири ҳисобланади. Мазкур ҳодисалар тадқиқига бағишланган

изланишлар

Бодуен де Куртене [1], Н.С.

Трубецкой [2], Л.В.

Щчерба [3], Э.

Хауген [4],

Е.Д.

Поливанов [5], У.

Вайнрайх [6], А.Э.

Карлинский [7], М.

Верещчагин [8],

В.Ю.

Розенцвейг [9], В.А.

Богородицкий [10], С.И.

Бернштейн [11], А.А.

Реформацкий

[12], В.А.

Аврорин [13], Ю.Д.

Дешериев [14], В.В.

Виноградов [15], М.К.

Исаев [16],

Г.Н.

Лебедева [17], Н.А.

Любимова [18], А.А.

Метлюк [19], М.Т.

Зокиров [20],

Ш.И.

Асқарова [21] каби олимларнинг

тадқиқотларида ўз аксини топган.

“Интерференция” атамаси лотин тилидан олинган бўлиб,

“интер” –

ўзаро,

“ференс (ферентис)” –

ташувчи

деган маъноларни билдиради

[22]

. Яъни тил

интерференцияси

она тилига хос бўлган хусусиятларни иккинчи тилда ғайри

ихтиёрий равишда қўллаб юборишдир [23]. Дастлаб мазкур тушунча физика, кимё,

биология каби фан соҳаларида вужудга келган бўлиб, кейинчалик эса

тилшунослик соҳасида ҳам қўлланила бошланган. Бу тушунча билан боғлиқ

ҳодисалар

тилшунослик, психология ва психолингвистика

каби соҳаларда кенг

ўрганилади.


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная лингвистика

и лингводидактика

Foreign Linguistics and Linguodidactics

Special Issue

1 (2024) / ISSN 2181-3701

87

Психолингвистикада

интерференция

тушунчасини

ўз

она

тили

элементларини хорижий тил элементларига аста қўллаш ҳолатлари билан
алоқадор жараёнлар ўрганилади. Мазкур тил элементлари ҳамда уларнинг
талаффуз кўникмалари билан боғлиқ артикуляцион структурани ўзга тилга
кўчиши жараёнида коммуникантларнинг талаффуз психикаси соҳанинг тадқиқот
объекти сифатида қаралади. Бунда талаффуз қилинаётган товушларнинг она тили
кўникмалари руҳийати билан ифодаланиши, лисоний бирликлар талаффузида ҳар
икки тилдаги бирликларнинг психоанологик хусусиятлари психолингвистиканинг
мундарижаси ҳисобланади.

Тилшунос С.А.

Абдигалиев [23] интерференция ҳодисасини психолингвистик

жиҳатдан ўрганишда қуйидаги беш мезонга асосланган:

1)

бир тилнинг бошқа бир тил билан контактга киришаётган вақтида

дифференциал белгиларга эга бўлиши ёки мазкур белгиларга эга бўлмаслиги
(ҳаддан ташқари фарқлаш, кам фарқлаш, қайта талқин этиш);

2)

юзага келиш манбасига кўра интерференция ( тил ичи ва тиллараро);

3)

намоён бўлиш шаклига кўра (аниқ ва яширин);

4)

куч ва самарадорлигига кўра (кучли, ўртача ва заиф);

5)

нутқ фаолияти турига кўра (нутқнинг туғилиши ва таъсир этиши);

Тилшуносликда эса интерференция муаммосига тил контактлари нуқтаи

назаридан қаралади. Интерференция моҳияти

билингв (икки тил соҳиби)лар

томонидан амалга оширилаётган тиллар контакти жараёнида намоён бўлади,
бунда интерференция ҳодисаси муайян тил нормаларининг бузилиши, конкрет
тил нормасини билмаслик, нотаниш тил талаффуз қоидаларининг бузилиши
ҳисобига

содир бўлади [24].

Интерференция ўзаро контактлашаётган тил системаларидан бири

билингвнинг кўпроқ мулоқотда бўладиган, тўлиқ ва мукаммал кўникмага эга
бўлган тил хусусийатларини ўзга тилга таъсири туфайли содир бўлади. Демак,
дастлаб ўрганилган ёки доминант тил сифатида

кўпроқ таъсир кучига эга бўлган

тил кўникмасининг ўзга тилда қўлланилиши натижасида интерференция
ҳодисаси

юз беради. Бошқа бир тил системасига ўтиш натижасида эса унинг

онгида ҳали ҳам унга яқин бўлган тил сатҳларига доир фонетик, лексик,
грамматик нормалар ва қоидалар амал қилаверади. Яна ҳам аниқроғи, билингв
онгидаги доминант тил, чет тил нормалари ва қоидаларига ўзининг кучли
таъсирини ўтказади ҳамда икки тил соҳиби бўлган билингвлар ўз она тили
нормалари

ва кўникмаларини ўзлаштираётган хорижий тилдаги мулоқот

жараёнига беихтиёр қўллаб юборади.

Бунинг натижасида эса лисоний

интерференция ҳодисаси рўй беради. Лисоний интерференция тил сатҳи
бирликларининг барчасида бирдек намоён бўлади. Бунда ифода воситаси соф
лисоний воситалар орқали кўзга ташланади. Психолингвистик интерференцияда
эса лисоний ифода воситалари таркибида билингвларга хос психологик белгилар
ҳам

уйғунлашади.

Билингвизмнинг моҳияти тил контактлари жараёнида намоён бўлади.

Тил контакти мавжуд бўлмаса билингвизм ҳақида ҳам фикр юритиб бўлмайди.

Шунинг учун қуйида тил контактлари хусусидаги қарашларга тўхталишни ўринли

деб ҳисоблаймиз.

“Ҳар бир тилнинг тарихига назар ташланса, тил контактлари

сабаб юзага келган ўзгаришларга гувоҳ бўлиш мумкин. Ташқи факторлар

таъсирисиз тилнинг ривожланиши мумкин эмас, шу сабаб “генетик жиҳатдан соф”


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная лингвистика

и лингводидактика

Foreign Linguistics and Linguodidactics

Special Issue

1 (2024) / ISSN 2181-3701

88

тиллар мавжуд эмас” [25], деб таъкидлайди тилшунос олим Н.Б.

Мечковская.

Чиндан ҳам, ҳар бир тилнинг луғати ўзга тилдан ўзлашган сўзлар билан бойиб

боради. Ҳеч бир тил бошқа бир тил билан контактга киришмасдан ривожлана

олмайди. Бундай назария дунёдаги барча тиллар учун хос бўлиб, ўзга тиллардан

сўз ўзлаштириш дунёдаги тиллар учун умумий қонуниятдир. Демак, бир системага

ёки турли системага оид бўлган тилларда тил контакти учун максимал ёки

минимал даражадаги ўзлашма қатлам тил контакти учун бошланғич босқич

амалиёти ҳисобланади. Бу билингвизм назариясидаги тил контактининг

дастлабки босқичидир. Аслида тил контактини амалга ошириш

бир системага

мансуб тиллар ва уларни ўзлаштириш жараёнида энг қулай ва самарали омил

ҳисобланади. Бундай назариянинг илмий асоси турдош тилларга хос просодик

интонацион моделларнинг бир хиллиги ёки ўхшашлигидадир. Турли системага

оид тилларни ўрганишда нотаниш интонацион моделлар тил контакти учун

ноқулайлик ҳисобланади. Шу фикрлардан келиб чиқиб, “тил контакти” термини

ифодалаган тушунча моҳиятини изоҳлаш билингвистик назария учун муҳим деб

ҳисоблаймиз

ва тил контакти ҳақидаги қарашларга тўхталамиз.

Тилларнинг бир

-

бирига бўлган ўзаро таъсири антик даврдан бошлаб тадқиқ

этилган ва мазкур изланишлар бугунги кунда ҳам кўплаб илмий тадқиқотлар учун

ўрганиш объекти сифатида долзарблик касб этмоқда. Жумладан, Платон ўзининг

“Кратил” асарида бир тилдаги сўз бошқа бир тилга ўзлашади, деган фикрларига

гувоҳ бўлишимиз мумкин. Бундан ташқари Платондан бир аср аввал ҳам Аристофан

ўзининг скифларга бағишланган комедияларида грек тилининг қоришиқ

ҳолатидаги

вариантини омма эътиборига ҳавола қилади. Афиналик томошабинлар

томонидан эса грек тилининг мазкур қоришиқ варианти асл грек тилининг “ёт”,

“ажнабий”, “ғайриоодатий” бир сўз билан айтганда тилнинг бузилган варианти ёки

ундаги акцент ҳолати деб қабул қилинади. Контакт лингвистикаси тарихининг

тадқиқотчиси

тилшунос Е.

Оксаар “... антик даврда тилларнинг контактга киришиш

ҳодисаси тадқиқот предмети ёки унинг объекти сифатида тадқиқ этилишга лойиқ

деб тан олинмаган”, деб таъкидлайди. Бизнингча греклар ва римликлар хорижий

тилларни ўрганишга унчалик ҳам қизиқиш билдирмаганликлари бу жараёнга сабаб

бўлган. Хорижий тилни ўрганишга бўлган қизиқишлар эса лотин тили

марказлашган ўрта аср тилшунослигида кўзга ташлана бошлайди. Бу даврда тил

контактлари масалаларининг муҳимлигини ва унга эътибор қаратиш лозимлигини

итальян гуманист олимлари, жумладан, Лоренцо Балл каби лингвистлар ўз

изланишларида таъкидлаб ўтишган. Юқоридаги олимлар замонавий Европа

тилларининг шаклланиши учун тилларнинг контактга киришиши муҳим фактор

бўлиб хизмат қилишига алоҳида урғу беришади. Хусусан, замонавий роман тиллар

лотин тилининг варварлар тили билан яна ҳам аниқроғи лотин тилининг герман

тиллари билан қоришиб кетганлиги ҳақида ўз фикрларини билдириб ўтганлар [26].

Умуман олганда тил контакти масалалари филологларни анчайин

йиллардан буён қизиқтириб келаётган мавзулар сирасига киради. Бу мавзуга

бўлган қизиқишлар кейинчалик яъни XVII–XVIII асрларда ривожланишдан бироз

тўхтади дейиш мумкин.

XVIII

–XIX асрнинг бошларига келиб эса контакт лингвистикаси ривожида

ўзгаришлар сезила бошланди. Тилларнинг типологияси ва қиёсий

-

тарихий

лингвистиканинг пайдо бўлиши тилшуносликнинг чин маънодаги илм

-

фанга

айланиши учун асос бўлиб хизмат қилди. XIX аср давомида қиёсий

-

тарихий

тилшунослик лингвистиканинг асосий йўналишига айланди. Бу даврда


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная лингвистика

и лингводидактика

Foreign Linguistics and Linguodidactics

Special Issue

1 (2024) / ISSN 2181-3701

89

олимларнинг эътибори тил дивергенцияси, конвергенция хамда уларнинг

контактга киришиши каби жараёнларга қаратилди. Жумладан, А.

Шлейхер,

Г.

Пауль каби олимларнинг изланишларида контактга киришаётган тилларнинг

бир

-

бирига ўзаро таъсири масалалари, иккитиллилик ва унинг индивидуал ҳамда

жамоавий кўринишлари, тилдаги лексик ўзлашмалар масалалари яққол кўзга

ташланади. Кейинчалик юқоридаги масалалар шунингдек, жаҳон тилшунослигида

итальян тилшуноси Г.И.

Асколи (1829–1907) ва австриялик лингвист

Г.

Шухардтларнинг тадқиқотларида ҳам ўз аксини топади. Г.И.

Асколи субстрат

назариясига асос солган бўлса, Г.

Шухардт эса тилшуносликнинг тил контактига

доир муаммолар борасида изланишлар олиб борган.

Жумладан, олим

биринчилардан бўлиб пиджинлар ва креол тиллар тадқиқига жиддий эътибор

қаратган

ва уларни чуқур ўрганган. Шухардт ўзининг

“Slawo

-Deutsches und

Slawo-

Italienisches”

(Славян

-

немис ва Славян

-

итальян тиллари) асарида илк

маротаба интерференция ҳодисасига тўхталиб ўтган. Шунингдек, у мазкур асарда

билингвизм борасида ҳам ўзининг қимматли фикрларини билдирган. Мазкур

даврда шунингдек, америкалик тилшунос Д.

Уитни ҳам тилларнинг ўзлашишга

мойиллигига кўра уларнинг иерархик даражадаги кўрсаткичини ишлаб чиқади.

Олимнинг бу йўналишдаги изланишлари тилшуносликда мазкур мавзуга

бағишланган кейинги юз йилликда қилинган ишларни ортда қолдиришга

муваффақ бўлган дейиш мумкин.

Г.И.

Асколи ва Г.

Шухардт каби олимларнинг илмий қарашларини

XX асрда

итальян неолингвистлари Ж.

Бонфанте, М.

Бартоли, В.

Пизани

ва Ф.

Жильер

бошчилигидаги француз диалектология мактаби вакилларининг тилдаги субстрат

ҳодисаларини

яна ҳам чуқурроқ тадқиқ этиш билан давом эттирдилар.

Рус тилшунослигида тил контакти масалалари билан шуғулланган олимлар

И.А.

Бодуэн де Куртенэ ва И.В.

Щербанинг тадқиқотларини ҳам алоҳида эътироф

этиш ўринлидир. Тилларнинг бир

-

бирига бўлган ўзаро таъсири ҳақида тилшунос

Бодуэн де Куртене ўша даврда “интерференция” атамаси ҳали кенг миқёсда

қўлланилмаган

бўлса

-

да, олим

мазкур атамани “Тилларнинг бир

-

бирига бўлган

ўзаро таъсири фақатгина алоҳида тил бирликларини ўзлаштиришдангина иборат

эмас, балки тилларнинг бир бутунлигича ўзаро яқинлашиш ҳолатининг

натижасидир” [27], деб таърифлайди.

И.В.

Щербанинг жуда ҳам кучли интерференцияга учраган серблар тилини

ўрганиш асносида иккитиллиликнинг –

соф ва қоришиқ турлари орасидаги

фарқланишларни очиб берган. Юқоридаги фикрларини олим ўзининг кейинги илмий

изланишларида яна ҳам кенгроқ тадқиқ қилган. Олимнинг қарашлари тилдаги

интерферент тушунчаларнинг ўрганилиши ва тасвирланиши учун хизмат қилди.

Унинг қайд этишича, “Тилларнинг бир

-

бирига бўлган ўзаро таъсири натижасида

контактга киришаётган ҳар икки тил нормаларида ўзгаришлар содир бўлади [28].

Контакт

лингвистикасини

ўрганишнинг

кейинги

босқичи

Прага

тилшунослик тўгараги аъзоларининг тадқиқотлари билан боғлиқ. Айниқса,

бу борада Н.С.

Трубецкой (1928) нинг фонологик интерференция муаммоларига

доир илмий изланишлари диққатга сазовордир. Шунингдек, У.

Вайнрайх ҳам

мазкур тўгаракда ўз фаолиятини бошлади ва у кейинчалик контакт

лингвистикасининг асосчисига айланди.

Албатта, ҳар бир илмий фаннинг туғилиши ёки пайдо бўлишининг санаси

ҳақида

аниқ маълумот бўлмайди. Шундай бўлса

-

да, биз контакт лингвистикасини

шартли равишда уни фан сифатида 1953 йилда тилшуносликнинг мустақил


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная лингвистика

и лингводидактика

Foreign Linguistics and Linguodidactics

Special Issue

1 (2024) / ISSN 2181-3701

90

шаклланган йўналишига айланган дейишимиз мумкин. Бунга У.

Вайнрайхнинг

“Языковые контакты” [29] (“Тил алоқалари/контактлари”) ҳамда Э.

Хауген

“Норвежский язык в Америке”

(Норвег тили Америкада) номли асарларининг нашр

этилиши сабаб бўлди дейиш ўринли бўлар эди.

“Языковые контакты” асарида Вайнрайх мазкур давргача тил контактига

бағишланган тадқиқотлар назариясини тизимли равишда тартибга келтирган.
Юқорида таъкидлаб ўтганимиздек, олимнинг “Тил контактлари” номли асари
1953 йилда дунё юзини кўргандан сўнг “лингвистик интерференция” тушунчаси
кенг доирадаги илмий аҳамиятга эга феномен сифатида тилшунослик майдонига
чиқиб келди. Мазкур ҳодисанинг оммалашиши эса интерференция назариясининг
кенг тарқалиши ва бу назария учун мустаҳкам пойдевор яралишига асос бўлиб
хизмат қилди. “Бир неча кишиларни турли тиллар асосида ўзаро мулоқотга
киришиши натижасида тил меъёрларининг ўзаро аралашиб кетиши каби
ҳолатларга

гувоҳ бўлиш мумкин [30], деган хулосага келган.

Шунингдек, у икки

тилда сўзловчи индивиднинг тилдаги ва нутқдаги интерференция ҳодисаси
борасида ўзининг кўплаб фикрларини билдириб ўтган: “Нутқдаги интерференция
сувдаги оқим бўйлаб ҳаракатланаётган қумга ўхшайди, тилдаги интерференция
кўл тубига чўкиб қолган қум билан қиёслаш мумкин” [31]. Бу фикр ёрдамида
интерференцияни нутқ ҳодисаси сифатида образли тарзда эътироф этиш мумкин.
Лисоний интерференция эса кўл тубига чўкиб қолган ҳаракатсиз қумларнинг
ноаниқ ва турғун ҳолатдаги шаклидир. Лисоний интерференция ноаниқ ва турғун
шаклларнинг нутқ жараёнидаги ўрнидан қўзғалишидир. Тил кўникмаларининг
ўзаро таъсири қанча кам бўлса, тил соҳиблари томонидан ўзга тилларни адабий
талаффуз шакли шунча мураккаб бўлади. Бундай ҳолатларда интерференция
ҳодисаси

сув тубига чўккан ҳаракатсиз қумларни англатади.

“Норвежский язык в Америке: изучение двуязычного поведения” (Норвег

тили Америкада: иккитиллилик ҳодидасини ўрганиш) асари эса тилшуносликка
оид аниқ бир тадқиқотларга таянади. Мазкур асарда олим АҚШ да истиқомат
қиладиган

норвегиялик

эмигрантларнинг

тил

контакти

масалаларига

бағишланади. Бу тадқиқот иши тил контактлари назариясининг асоси деб
саналади. Э.Хауген контакт лингвистикаси масалалари ва унга доир муаммоларни
психология ҳамда социология каби тилшуносликка ёндош фанларнинг ўзаро
таъсирисиз ўрганиб бўлмайди. Социолингвистик аспект доирасида контакт
лингвистикаси иккитиллиликнинг нима сабабдан пайдо бўлишини аниқлаш учун
хизмат қилса,

психолингвистик омил эса тилларнинг бир

-

бирига ўзаро таъсир

этиш механизмини ўрганишга ёрдам беради, лингвистик фактор эса тилларнинг
ўзаро контактга киришишидан кейинги ҳосилани , натижани ўрганиш учун зарур,

деб таъкидлайди [32].

Айнан юқоридаги икки тилшуносларнинг тил контакти масалалари

борасидаги илмий изланишлари тилшуносликдаги мазкур навқирон йўналиш
ривожида кескин бурилиш ҳосил қилди.

Бугунги кунда тил контакти масалалари жаҳон тилшунослигида Р.

Аппель ва

П.

Муискен

[33]

, А.

Кеффелек

[34]

, С.

Лафаж

[35]

, К.

Май

-

ерс

-

Скоттон

[36],

М.М.

Нгалассо

[37]

, С.Г.

Томасон ва Т.

Кауфман

[38]

каби олимлар билан бир

қаторда, рус тилшунослик мактаби намояндалари В.А.

Виноградов

[39]

, В.М.

Дебов,


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная лингвистика

и лингводидактика

Foreign Linguistics and Linguodidactics

Special Issue

1 (2024) / ISSN 2181-3701

91

В.Т.

Клоков, Ж.

Багана

[40]

, Н.Б.

Мечковская

[41]

, А.Е.

Карлинский

[42],

А.Ю.

Русаковлар

[43]

нинг изланишлари да ўз аксини топган.

Контакт лингвистикаси тилшуносликнинг бошқа тармоқлари билан

қиёсланганда

нисбатан ёш ва шаклланишнинг замонавий босқичида турганлиги

билан характерланади. Шу сабаб мазкур соҳа атрофидаги муаммолар ва унинг
терминологияси

доимий

равишда

янгиланиб

бормоқда.

Билингвизм,

интерференция, ўзлашмалар, конвергенция, диглоссия, калька каби масалалар
контакт лингвистикасининг асосий масалалари сирасига қиради.

Тил контактига оид юқоридаги назарий қарашлар асосида соҳанинг ўзига

хос структурасини ажратиш зарур. Ўзлашмалар тил контактининг таркибий қисми
сифатида эътироф этилади.

Ўзлашмаларга лингвистик луғатларда қуйидагича

таъриф берилади. Ўзлашмалар –

чет тили элементлари (сўз, морфема, синтактик

қурилма ва б.) нинг бир тилнинг бошқа бир тил билан контактга киришиш
натижасида олиб кирилиши, шунингдек, мазкур элементларнинг ўтиш
жараёнининг ўзидир

[44].

Бошқа тилдан олинган, ўзлаштирилган сўз, иборалар –

ўзлашмалар ва

билингвизм масалалари ҳам контакт лингвистикасининг баҳсли мавзуларидан
биридир. Ўзлашмалар жараёни билингвизм шароитини талаб қилади. Тилшунос
олим Ж.Багана ўзлашмалар учун тил контакти шароити керак, лекин билингвизм
учун бу шароит зарур эмас деб ҳисоблайди. Ўзлашмалар индивидуал шароитда
эмас, балки социал шароитда вужудга келади ва ифодаланади, деб таъкидлайди
олим. Киши ўз нутқида маълум миқдорда ўзлашма сўзлардан фойдаланиши, бу
унинг мазкур тилни билингв даражасида эгаллаган, деган хулосага олиб келмайди
(лекин бу тилимиздаги самолёт, аэропорт, интернет ва шу каби умумий қабул
қилинган

байналминал сўзлар эмас). Нутқимиздаги “короче”, “сразу”, “в общем”,

“отношение”, “уже”,

“манти”, “манпар” каби сўзлар бир томондан адабий тил

меъёрларига зид бўлса, иккинчи томондан сўзловчининг бу сўзлардан
фойдаланиш унинг рус тили ёки

хитой тилини она тили даражасида билишидан

далолат бермайди. Тилшуносликда хорижий тилга мансуб бўлган бундай ажнабий
сўзларни ўзлашмалик босқичидан олдинги олинма, қўлланма сўзлар термини
билан юритиш ўзбек тилшунослигидаги тилшунос олим қарашларида ҳам
қўлланилади

[45].

Ўзлашмалар тарихига назар ташлайдиган бўлсак, мазкур мавзу бўйича

тилшуносликда

кўплаб

тадқиқотлар

олиб

борилган.

Тадқиқотларни

ўрганганимизда мазкур тушунча ҳақидаги қарашлар хилма

-

хиллиги ва айрим

ўринларда бир

-

бирига зид бўлган фикрларни кўришимиз мумкин. Шунингдек,

лексик ўзлашмалар йўналишидаги фикрлар ҳам икки тармоққа бўлинганлигига
гувоҳ бўламиз. Бир гуруҳ олимлар (Н.Н.

Амосова, Л.

Блумфильд, Л.П.

Крысин,

А.П.

Майоров) ўзлашаётган тилга чет тили элементларининг кириб келишига

тилнинг ички тизими аспектлари доирасида ёндашган бўлса, бошқа бир гуруҳ
олимлар (В.М.

Аристова, У.

Вайнрайх, Э.

Хауген) эса ўзлашмаларни иккитиллилик,

тиллараро ва тизимлараро ўзаро таъсири шароитида вужудга келади

[46]

, деб

ҳисоблашган.

Бизнинг фикримизча, ўзлашмаларнинг пайдо бўлиши ва шаклланиши учун

тиллар, албатта, ўзаро контактга киришиши лозим. Шунингдек, ўзлашмалар
жамият ва тилдан ажралган ҳолда содир бўлмайди. Сабаби ҳар қайси тил тизими


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная лингвистика

и лингводидактика

Foreign Linguistics and Linguodidactics

Special Issue

1 (2024) / ISSN 2181-3701

92

доимий ўзгаришларга юз тутади. Бу борада тилшунос олим А.

Росеттининг “...

қоришиш элементларидан тўлалигича ҳоли бўлган тил мавжуд эмас”

[47]

, деган

фикрлари масалага ойдинлик киритади. Тилларнинг ўзаро таъсири эса аниқ бир
сабабларни тақозо этади. Юқоридаги тилшуносларнинг қизиқиш марказида
антропоцентрик ёндашув яъни сўзлашаётган индивид турган бўлса,

бизнинг

тадқиқотимиз эса контакт лингвистикасининг марказида кўп тил соҳиби бўлган
шахс, индивид турганлиги билан характерлидир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Бодуэн де Куртенэ, И. А. Избранные труды по общему языкознанию: [в 2 т.]

/ [вступ. статьи действ.чл. АН СССР В. В. Винорадова, действ. чл. Польской акад.
наук В. Дорошевского] ; сост.: В. П. Григорьев, А. А. Леонтьев ; Акад. наук СССР. Отд

-

ние литературы и языка. –

Москва: Изд

-

во Акад. наук СССР, 1963.

2.

Трубецкой, Н. С. Основы фонологии / Н. С. Трубецкой. –

Москва: Изд

-

во

иностр. лит., 1960. –

972 с.

3.

Щерба Л.Б. О понятии смешений языков. Избранные работы по

языкознанию и фонетике. –

Л., 1958. –

стр. 40

-53.

С. 42

-46.

4.

Хауген, Э. Процесс заимствования / Э. Хауген // Новое в лингвистике. –

М.,

1972. Вып. 6. –

С. 344

-382.

5.

Поливанов Е.Д. Материалы по грамматике узбекского языка. Т., 1934.

6.

Вайнрайх У. Одноязычие и многоязычие // Новое в лингвистике. Вып. ВИ.

Языковые контакты. –

М., 1972. –

С. 25

-60.

7.

Карлинский А.Е. Типология речевой интерференции. В кн.: Зарубежное

языкознание и литература, вып. 2. Алма

-

Ата, 1972, –

С. 9

-16.

8.

Верещагин Е. М. Психологическая и методическая характеристика

двуязычия (билингвизма) / Е. М. Верещагин. –

М.: Изд

-

во Моск. ун

-

та, 1969. –

С. 160.

9.

Розенцвейг, В. Ю. Проблемы языковой интерференции: дис. ... дра.филол.

наук : 100219 / В. Ю. Розенцвейг. –

Москва, 1975. –

386 с.

10.

Богородицкий В.А. Законы сингармонизма в тюркских языках. Казань, 1927.

11.

Бернштейн, С. И. Вопросы обучения произношению / С. И. Бернштейн //

Вопросы фонетики и обучения произношению: [сб. ст.] / под ред.: А. А. Леонтьева и
Н. И. Самуйловой. –

Москва, 1975. –

С. 17

-27.

12.

Реформатский, А. А. Обучение произношению и фонология / А. А.

Реформатский // Философские науки. –

1959.

№ 2. –

С. 145

-156.

13.

Аврорин, В. А. Двуязычие и школа / В. А. Аврорин // Тезисы Научной

конференции, посвященной проблемам двуязычия и многоязычия / АН СССР. Отд

-

ние литературы и яз.науч. совет "Закономерности развития нац. яз. в связи с
развитием соц. наций". Ин

-

т языкознания. Ин

-

т яз.и литературы им. Махтумкули

АН ТССР. –

Москва, 1969. –

С. 4

-5.

14.

Дешериев Ю.Д. Введение. В кн: Развитие национально

-

русского

двуязычия. –

Москва: Наука, 1976. –

22 c.

15.

Виноградов, В. А. О фонологическом механизме иностранного акцента /

В. А. Виноградов // Проблемы теоретической и прикладной фонетики и обучения
произношению. –

Москва: Высшая школа, 1973. –

С. 253

-254.

16.

Исаев, М. К. Акцентуационная интерференция при казахско

-

английском

искусственном двуязычии / М. К. Исаев // Просодическая интерференция: Межвуз.


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная лингвистика

и лингводидактика

Foreign Linguistics and Linguodidactics

Special Issue

1 (2024) / ISSN 2181-3701

93

сб. науч. тр. / Иван.гос. ун

-

т им. первого в России Ивано

-

Вознесен. общегор. Совета

рабочих депутатов; [редкол.: Г. М. Вишневская (отв. ред.) и др.]. –

Иваново, 1989. –

С. 61

-64.

17.

Лебедева

Г.

Н.

Восприятие

гласных

неродного

языка

(экспериментальнофонетическое исследование на материале английского и
русского языков): автореф. дис. … канд. филол. наук / Г. Н. Лебедева. –

Ленинград,

1982.

16 с.

18.

Любимова Ҳ. А. Фонетическая интерференция и общение на неродном

языке: Экспериментальное исследование на материале финско

-

русского

двуязычия: дис. ... д

-

ра филол. наук: 10.02.19 / Н. А. Любимова; СанктПетербургский

гос. ун

-

т. –

Санкт

-

Петербург, 1991. –

375 с.: ил. –

Библиогр.: с. 321

-350.

19.

Метлюк, А. А. Взаимодействие просодических систем в речи билингва:

[учеб.пособие для ин

-

тов и фак. иностр. яз.] / А. А. Метлюк. –

Минск: Вышэйшая

школа, 1986. –

110, [1] с.: ил. –

Библиогр.: с. 105

-

110. Метлюк, А. А. Взаимодействие

просодических систем в речи билингва: теоретическое и кспериментально

-

фонетическое исследование: дис. ... д

-

ра филол. наук: 10.02.19 / А. А. Метлюк. –

Минск, 1989. –

308 с.: ил. –

Библиогр.: с. 254

-284.

20.

Зокиров М.Т. Лингвистик интерференция ва унинг ўзбек –

тожик

билингвизмида намоён бўлиши. Дис. Ф.ф.н.

-

Тошкент:2007. –

Б.11.

21.

Асқарова Ш.И. Об особенностях языковой интерференции (на примере

изучения немецкого языка по Ферганской области): дис. д

-

ра философии по

фил.наукам (ПҳД)

-

Фергана, 2022. –

Б.

22.

Словарь иностранных слов: [ свыше

21000 слов/отв.ред.: В.В.Бурцева,

Н.М.Семенова]. 4

-

е изд., стер. –

Москва: Русский язык Медиа, 2007 [т.е. 2006]. –

817,[2] с.

23.

Зокиров М.Т. Лингвистик интерференция ва унинг ўзбек –

тожик

билингвизмида намоён бўлиши. Дис. Ф.ф.н.

-

Тошкент:2007. –

Б.12.

24.

Абдыгалиев, С.А. Пути преодоления лексичечкой интерференции при

обучении немецкому языку : автореф. … дис. конд. филол. наук. / С.А.Абдыгалиев. –

Москва, 1975. –

17 с.

25.

Алимов В.В. Теория перевода. Перевод в сфере профессиональной

коммуникации. –

М., 2005.

-

232 с.

26.

Мечковская Н.Б. Общее языкознание. Структурная и социальная

типология языков / Н.Б. Мечковская. –

М.: Изд

-

во Флинта: Наука, 2001. –

С. 102.

27.

Степанова Ю.С. Контакты: словарь русской культуры: опыт,

исследования. –М: языки рус.куль. 1997

28.

Бодуэн де Куртенэ И.А. Фонология. Избранные труды по общему

языкознанию. –

М.: Изд

-

во АН СССР, 1963. стр. 317.

29.

Щерба Л.В. О понятии смешений языков. Избранные работы по

языкознанию и фонетике. –

Л., 1958. –

стр. 42

-46.

30.

Вайнрайх У. Языковые контакты : состояние и проблемы исследования /

У. Вайнрайх ; пер. с англ. И коммент. Ю. А. Жлуктенко ; вступ. ст. В. Н. Ярцевой. –

Киев : Вища школа, 1979. –

263 с.

31.

Вайнрайх У. Языковые контакты. –

Киев: Вища школа, 1979. –

С.22.


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная лингвистика

и лингводидактика

Foreign Linguistics and Linguodidactics

Special Issue

1 (2024) / ISSN 2181-3701

94

32.

Вайнрайх У. Языковые контакты : состояние и проблемы исследования /

У.Вайнрайх : пер. с англ. И коммент. Ю.А.Жлуктенко; вступ. ст. В.Н.Ярцевой. –

Киев :

Вищя школа, 1979. –

263 с.

33.

Карлинский А.Е. Основы теории взаимодействия языков и проблема

интерференции. Автореф.дисс.канд.филол.наук.Киев, 1980.

-

48 с.к.146.

34.

Appel R., Muysken P. Language contact and bilingualism. / R. Appel, P.

Muysken.

London, 1987.

35.

Queffelec A. Emprunt ou xenisme: les apories d'une dichotomie introuvable? //

Contats de langues et identites culturelles.

Quebec: Presses de l'Universite de Laval,

2000.

P. 283

300.

36.

Lafage S. Hybridation et francais des rues a Abidjan//Alternances codiques et

francais parle en Afrique. Actes du colloque d'Aix-en-Provence.

Provence: Publications

de l'Universite de Provence, 1997.

P. 279

291.; Lafage S. Interferences morpho-

syntaxiques entre le francais et Γ ewe chez les eleves du lycee de Tokoin (Lome –

Togo).

Abidjan: ILA, 1973.; Lafage S. Role et importance du francais populaire dans le francais de
Cote d'lvoire // Le francais moderne.

Paris: CILF-Hachette, 1979.

№ 43. –

P. 208

219.

37.

Myers-

Scotton С Contact linguistics. Bilingual encounters and grammatical

outcomes.

Oxford: Oxford University Press, 2002.; Myers-

Scotton С. 1993a. Social

Motivations for Codeswitching: evidence from Africa. Oxford.; Myers-

Scotton С. 19936.

Duelling Language. Grammatical Structure in Codeswitching. Oxford: Clarendon Press.;
Myers-

Scotton С 1998. Away to dusty death: the Matrix Language turnover hypothesis.

In: Grenoble, Lenore A. & Lindsay J. Whaley (eds.) Endangered Languages. Cambridge:
CUP.

P. 289

316.

38.

Ngalasso M.-M. Le concept de francais, langue seconde // Etudes de

linguistique appliquee.

Paris, 1992.

№ 88. –

P. 27

38.

39.

Thomason G., Kaufman T. Language contact, Creolization, and Genetic

Linguistics / G. Thomason, T. Kaufman.

Bercley, 1988.

40.

Виноградов, В.А. Стратификация нормы, интерференция и обучение

языку [Текст] / В.А. Виноградов // Лингвистические основы преподавания языка /
под. ред. Н.А. Баскакова, А.М. Шахнаровича. –

М.: Наука, 1982. –

С. 44

-65.

41.

Багана, Ж. Языковая политика во франкоязычных странах Африки:

монография / Ж. Багана, Ю.И. Стрябкова. –

М.: ИНФРА

-

М, 2016. –

116 с.

42.

Мечковская, Н.Б. Языковой контакт [Текст] / Н.Б. Мечковская // Общее

языкознание. –

Минск: Выш. Школа, 1983. –

456 с.

43.

Карлинский, А.Е. Основы теории взаимодействия языков [Текст]:

монография. –

Алма

-

Ата: Гылым, 1990. –

181 с.

44.

Русаков, А.Ю. Севернорусский диалект цыганского языка: интерференция

и переключение кодов [Текст] / А.Ю. Русаков // Этнолингвистические
исследования. –

СПб: ИЛИ РАН., 1986. –

С.162

-

191. Лингвистический

энциклопедический словарь / Гл. ред. В.Н. Ярцева.

-

М.: Изд

-

во Сов. Энциклопедия,

1990.

524 с. Багана Ж. Французский язык в Африке: проблемы интерференции

/Ж. Багана. –

М.: Наука, 2006. –

163 с.

45.

Лингвистический энциклопедический словарь / Гл. ред. В.Н. Ярцева.

-

М.:

Изд

-

во Сов. Энциклопедия, 1990. –

524 с.

46.

Багана Ж. Французский язык в Африке: проблемы интерференции /Ж.

Багана. –

М.: Наука, 2006. –

163 с.


background image

Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika

Зарубежная лингвистика

и лингводидактика

Foreign Linguistics and Linguodidactics

Special Issue

1 (2024) / ISSN 2181-3701

95

47.

https://studref.com/320642/literatura/sootnoshenie_ponyatiy_zaimstvovanie

_bilingvizm_interferentsiya

48.

Росетти А. Смешанный язык и смешение языков / А. Россети // Новое в

лингвистике. –

М., 1972. –

Вып. XI. –

С. 87

-96.

Библиографические ссылки

Карлинский А.Е. Основы теории взаимодействия языков и проблема интерференции. Автореф.дисс.канд.филол.наук.Киев, 1980.-48 с.к.146

Appel R., Muysken P. Language contact and bilingualism. / R. Appel, P. Muysken. - London, 1987.

Queffelec A. Emprunt ou xenisme: les apories d'une dichotomie introuvable? // Contats de langues et identites culturelles. – Quebec: Presses de l'Universite de Laval, 2000. – P. 283–300.

Lafage S. Hybridation et francais des rues a Abidjan//Alternances codiques et francais parle en Afrique. Actes du colloque d'Aix-en-Provence. – Provence: Publications de l'Universite de Provence, 1997. – P. 279–291.; Lafage S. Interferences morpho-syntaxiques entre le francais et Γ ewe chez les eleves du lycee de Tokoin (Lome – Togo). – Abidjan: ILA, 1973.; Lafage S. Role et importance du francais populaire dans le francais de Cote d'lvoire // Le francais moderne. – Paris: CILF-Hachette, 1979. – № 43. – P. 208–219.

Myers-Scotton С Contact linguistics. Bilingual encounters and grammatical outcomes. – Oxford: Oxford University Press, 2002.; Myers-Scotton С. 1993a. Social Motivations for Codeswitching: evidence from Africa. Oxford.; Myers-Scotton С. 19936. Duelling Language. Grammatical Structure in Codeswitching. Oxford: Clarendon Press.; Myers-Scotton С 1998. Away to dusty death: the Matrix Language turnover hypothesis. In: Grenoble, Lenore A. & Lindsay J. Whaley (eds.) Endangered Languages. Cambridge: CUP. – P. 289 – 316

Ngalasso M.-M. Le concept de francais, langue seconde // Etudes de linguistique appliquee. – Paris, 1992. – № 88. – P. 27–38.

Thomason G., Kaufman T. Language contact, Creolization, and Genetic Linguistics / G. Thomason, T. Kaufman. - Bercley, 1988.

Виноградов, В.А. Стратификация нормы, интерференция и обучение языку [Текст] / В.А. Виноградов // Лингвистические основы преподавания языка / под. ред. Н.А. Баскакова, А.М. Шахнаровича. - М.: Наука, 1982. - С. 44-65.;