Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika –
Зарубежная лингвистика и
лингводидактика – Foreign
Linguistics and Linguodidactics
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/foreign-linguistics
Lexical-semantic analysis of selected place names in
Andijan region
Gulnora RASULOVA
1
Andijan State University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received December 2024
Received in revised form
10 January 2024
Accepted 25 January 2024
Available online
25 February 2025
The article presents a lexical-semantic analysis of the
oikonyms Jevachi, Kunji, Poytug, and Sakovot, which belong to
the microtoponymy of the Andijan region. The lexical basis,
nominative-motivational aspects, etymological characteristics,
and variants of these oikonyms are examined.
2181-3701/© 2024 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-3701-vol3-iss2
This is an open-access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (
https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru
Keywords:
oikonym,
lexical basis,
motive,
motivation,
phonetic variant,
toponymic meaning,
etymon.
Айрим Андижон вилояти ойконимларининг лексик-
семантик таҳлили
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
ойконим,
луғавий (лексик) асос,
мотив,
мотивация,
фонетик вариант,
топонимик маъно,
этимон.
Мақолада Андижон вилояти микротопонимиясига
мансуб Жевачи, Кунжи, Пойтуғ, Сақовот ойконимларининг
лексик-семантик
таҳлили
берилган.
Мазкур
ойконимларнинг луғавий (лексик) асоси, номинацион-
мотивацион, этимологик хусусиятлари, вариантлари
ёритилган.
1
Independent Researcher, Andijan State University.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue –2 (2025) / ISSN 2181-3701
142
Лексико-семантический анализ некоторых ойконимов
Андижанской области
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
ойконим,
лексическая основа,
мотив,
мотивация,
фонетический вариант,
топонимическое значение,
этимон.
В статье представлен лексико-семантический анализ
ойконимов Жевачи, Кунжи, Пойтуг, Саковат, относящихся к
микротопонимии Андижанской области. Рассмотрены
лексическая основа, номинативно-мотивационные и
этимологические особенности, а также варианты данных
ойконимов.
Жевачи
–
Андижон туманининг Хартум қишлоғидаги маҳалла номи.
Алишер Навоий асарларида мазкур сўзлар
жиба
вариантида
уруш кийими,
совут
;
жибачи
эса
совут ясовчи
маъноларида қўлланган:
Ҳунар ва пешада андоқки,
қушчи ва борсчи ва қўруқчи ва тамғачи ва
жибачи
ва йўрғачи ва ҳалвочи ва кемачи
ва қўйчи.
(Муҳокаматул-луғатайн, 17-18)
Фольклор асарларида
жева
сўзи
қурол-аслаҳа,
жевачи
эса
қурол-аслаҳахона
омбори бошлиғи
маъносида қўлланади. Ойконимга ана шу
жева
ва
-чи
морфемаларидан таркиб топган касб-ҳунар номини англатувчи
жевачи
сўзи
луғавий асос бўлган. С.Жалилов топонимнинг луғавий асосини
майда симдан
тўқилган уруш кийими
маъносини англатувчи
жеба // жиба; шундай кийимнинг
устаси
,
ҳунармандни
ифодаловчи
жевачи
сўзлари билан боғлайди.
Энциклопедик луғатда
жевачи // жибачи
сўзлари
совутдор; ўрта асрларда
совут кийган отлиқ ва пиёда аскар; ҳар хил темир қурол эгаси; қурол-аслаҳа
сақланадиган махсус омбор – жевахона мутасаддиси
маъноларини англатиши қайд
этилган.
Тошкентдаги қадимий жевахона ўрни
Эскижўва
(жева сўзининг бузиб
талаффуз этилиши) деб аталади.
С. Қораев қишлоқ номини Андижон вилояти топонимлари сирасида
Жиғачи
тарзида қайд этади ва
жиға ясовчи усталар яшайдиган қишлоқ,
деб изоҳлайди.
Жиға
этнографик термин бўлиб,
бош кийимига тақиладиган, укпар ва қимматбаҳо
тошлар билан безатилган зийнат буюмини
англатади.
Жиғадор
– жиға таққан,
жиғали; Ўрта Осиё хонликларида: жиғаларни сақловчи киши.
Бизнингча, қишлоқ аҳолининг касб-кори мотивацияси асосида номланган.
Ойконимга жевачи касб-ҳунар оти луғавий асос бўлган. Демак, ойконим
совутдорлар; ўрта асрларда совут кийган отлиқ ва пиёда аскарлар; ҳар хил темир
қурол эгаси; қурол-аслаҳа сақланадиган махсус омбор – жевахона мутасаддиси
яшайдиган аҳоли манзили
топонимик маъносига эга. Мазкур ойконим жонли
сўзлашувда
Живачи
фонетик вариантида ҳам қўлланади. Бу номга луғавий асос
бўлган сўзнинг
жевачи // живачи
фонетик вариантларида қўлланиши билан
изоҳланади.
Кунжи
– Андижон туманидаги шаҳарча номи. Аслида қишлоқ бўлган,
2009 йилда шаҳарча мақомини олган. Шаҳарчанинг номланишига келсак,
бизнингча, ойконимга эгалик шаклидаги
кунж
апеллятиви луғавий асос бўлган.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue –2 (2025) / ISSN 2181-3701
143
Эски ўзбек тилида, жумладан, Алишер Навоий асарларида
кунж
сўзи
бурчак;
зовия; бирор нарсанинг бурчаги, чети
маъноларида қўлланган:
Солиб ул боргаҳ
кунжида
тахте,
Тўшаб ул тахт уза шоҳона рахте.
(Фарҳод ва Ширин, 114.)
Шунингдек,
четда, ёлғизликда
маъносида
узлат кунжи
ибораси ҳам
қўлланган:
Мавлоно Муҳаммад Хуросоний ... ҳоло
узлат кунжида
ибодатға
машғулдур.
(Мажолисун-нафоис, 167)
Аҳоли манзили жойлашув ўрни мотивацияси асосида, яъни туман четида
жойлашганлигига кўра шундай номланган бўлиб,
кунжи, четда жойлашган,
четдаги аҳоли манзили
топонимик маъноларига эга.
Манбаларда
Кунжи
ойконимининг
Кунчи
варианти ҳам қайд этилган.
Бу қараш
ч
ва
ж
ундошлари мослиги, туркий тилларда алмашиб қўлланишини
эътиборга олиш асосида юзага келган. Бизнингча, биринчи талқин асослироқ.
Республика топонимиясида кунж таркибли
Кунжак
(Фарғона в. Марғилон
ш.),
Кунжиқалъа
(Бухоро в. Бухоро т.) каби топонимлар ҳам мавжуд.
Пойтуғ
– Андижон вилоятининг Избоскан туманидаги шаҳар номи.
Қишлоқнинг номланиши ҳақида бир неча ривоятлар, халқона талқинлар
бор. Ана шундай ривоятларга кўра, ҳазрати Али разиялоҳу анҳу бу ерга келиб,
душманга қарши жанг қилган ва ўзининг ғалаба байроғини тиккан ва шу боис
Пойтуғ
деб аталган. Кўринадики, бу жуда жўн талқин.
С.Жалиловнинг талқинларига кўра, Мўғилистон хонларининг Фарғона
водийсига ҳужумини тўхтатиш ва унга зарба бериш учун Соҳибқирон Амир Темур
1376 йил февралида Голос водийсидан Чотқол тоғи орқали қўшин юборган ва ўзи
ҳам келиб, Низомиддин Шомийнинг “Зафарнома” асарида
Пойтоқ
мавзесига келиб
тушган. Ҳозирги
Пойтуғ
ана шу номлардан олинган.
Бизнингча,
Пойтуғ
ойконимига
пой ва туғ
сўзлари луғавий асос бўлган.
Пой
сўзи
оёқ
маъносини англатади. Эски ўзбек тилида, жумладан, ўзбек мумтоз
адабиётида сўз
пой
ва
пай
вариантларида қўлланган.
Пай
сўзи кўп маъноли бўлиб, қуйидаги маъноларни ифодалайди:
1.
Оёқ, қадам.
2.
Оёқ изи.
3.
Томир.
Шунингдек,
пой
сўзи
этак, қуйи
семаларига ҳам эга.
Маҳмуд Кошғарийнинг “Девону луғотит турк” асарида туркийча
туғ
омоним
сўзининг қуйидаги маънолари келтирилган:
чанг, тўзон;
довул, ноғора;
хон ҳузурида чалинадиган ноғора ва довул;
туғ, байроқ;
тўғон;
тиқин, қопқоқ.
Ойконимга
пой
сўзининг
қуйи, этак;
туғ
сўзининг
тўғон
маънолари луғавий
асос қилиб олинган. Қишлоқ жойлашув ўрнига кўра
Пойтуғ
деб аталган.
Таҳлиллардан англашиладики, Пойтуғ ойконими
тўғон этагидаги аҳоли
манзили
топонимик маъносига эга. Демак,
тўғон этаги
маъносини англатувчи
пойи туғ
форсий бирикмаси ойконимнинг этимонидир:
пойи туғ > пойтуғ >
Пойтуғ // Пайтуғ.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika – Зарубежная лингвистика
и лингводидактика – Foreign Linguistics and Linguodidactics
Special Issue –2 (2025) / ISSN 2181-3701
144
Сақовот
– Шаҳрихон туманидаги маҳалла номи. Маҳаллий аҳоли орасида
қишлоқнинг номланиши ва ном ҳақида бир неча қарашлар ҳамда талқинлар бор:
1.
Араблар келиб жанглар қилган пайтда Соқий исмли киши уларнинг
лашкарларига сув ташиган ва улашган, мешкобчилик қилган. Шу ерда бунёд
этилган қишлоққа ана шу мешкобчининг исмига нисбат бериб,
Соқиобод
деб
аталган эмиш.
2.
Шаҳрихон тумани тарихи муаллифлари Абдулхай Рўзиев, Ҳошимжон ҳожи
Алимовлар Баҳодиржон Сиддиқовнинг фикрига асосланган ҳолда, ойконим
суғориш
маъносини билдирувчи
арабча
сақо
сўзидан олинган. “Сақобод – суғориб
обод қилинган жой, макон маъносини англатади”, деган фикр билдиришади.
Шунингдек, уларнинг фикрича, ўтмишда Шаҳрихонсой қишлоқдан пастроқда
жойлашгани боис ҳудудни сув билан таъминлаш 1939 йилда Катта Фарғона
канали қазилгунга қадар муаммо бўлган. Худди шу сабаблар
сақо
маҳалланинг
номига айланган.
Бизнингча, ойконимга
саққо
касб оти луғавий асос бўлган. Арабча ўзлашма
саққо
қуйидаги маъноларни англатади:
1.
Сув ташувчи, сув қуювчи, сув сепувчи:
Отланғанда неча юз
саққо
муқаррар
эрдики, гард маҳалида йўлға сув сепар эрдилар.
(Тарихи мулуки ажам, XIV – 230)
2.
Мешкобчи, сув улашадиган:
Валид
саққо
қошиға бордим, тиладимким,
фақир андин саволе қилғаймен.
(Насойимул-муҳаббат, XV- 78)
Эски ўзбек тилида
сувчилик, мешкобчилик, сув ташувчилик
маъноларини
ифодаловчи
саққо
асосидан ясалган
саққолиқ
сўзи ҳам истеъмолда бўлган.
Қишлоқ
сув ташувчи, мешкобчи
– саққо касбидаги шахс томонидан бунёд
этилгани боис шундай аталган. Ном тузилишига кўра, қўшма таркибли топоним
бўлиб,
сақо
(асос – касб-ҳунар номи) ва
обод
топоформантидан таркиб топган,
лисоний шаклланиши қуйидагича:
саққо обод қилган қишлоқ> саққо обод қишлоғи >
Саққо обод > Саққообод.
Тил тараққиёти давомида ном бир қатор фонетик ўзгаришларга учраб,
Сақобод / Соқовот
вариантларида қўлланади. Бизнингча, ойконимни
Саққообод
шаклида ёзиш мақсадга мувофиқ.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Алишер Навоий асарлари тилининг изоҳли луғати. – Тошкент: Фан, 1983. –
I т. – Б. 573.
2.
Алишер Навоий асарлари тилининг изоҳли луғати. – Тошкент: Фан, 1984. –
III т. – Б.65.
3.
Девону луғотит турк. Индекс. Ғ.Абдураҳмонов ва С. Муталлибовлар
иштироки ҳамда таҳрири остида. – Тошкент: Фан, 1966. – Б. 289.
4.
Жалилов С. Юзта қишлоғу ўнта гузар таърифи. – Б.
5.
Рўзиев А., Алимов Ҳ. Шаҳрихоннома. – Тошкент: Mumtoz so‘z, 2018. – Б.102.
6.
Ўзбек тилининг изоҳли луғати. – Тошкент: Ўзбекистон миллий
энциклопедияси, 2020. – 2-ж. – Б.81-82.
7.
Ўзбекистон миллий энциклопедияси. – Тошкент: Ўзбекистон миллий
энциклопедияси, 2002. -3-ж. – Б.580.
8.
Қораев С. Андижон вилояти топонимлари // Ўзбекистон вилоятлари
топонимлари. – Тошкент.
