GAYBULLA SALOMOV AND UZBEK SCHOOL OF TRANSLATION 13 dekabr
35
ЎЗБЕК ВА ИНГЛИЗ ТИЛИ ГРАММАТИКАСИ
ЎРТАСИДАГИ ФАРҚ ВА ЎХШАШЛИКЛАРНИНГ
ТАРЖИМАДАГИ ЎРНИ
https://doi.org/10.5281/zenodo.7481966
Хазратова Севинч Ойбековна
Ўзбекистон Миллий университеты талабаси
Шербоев Носир Анорбой ўғли
Аннотация:
Мақолада ўзбек ва инглиз тили грамматикасида замонлар
структураси, артикллар ишлатилиши, кўплик ва бирликларнинг назарий
жихатлари кўрсатиб ўтилган, шунингдек сўз ясалиши ҳодисаси, унинг ҳар
иккала тилдаги аҳамияти, уларнинг ўхшаш ва фарқли томонлари келтириб
ўтилган.
Калит сўзлар:
артикл, грамматик шакллар, кўплик, бир-лик,
тилшунослик, сўз ясалиши, лексик бирлик.
Грамматика сўзларнинг гапда ўзгариши, ўзаро бирикиб, гап ҳосил қилиши
ҳақидаги қоидалар тўплами ҳисобланади. Матн таркибидаги гапларнинг
замонини белгилашда бир қатор воситалар таъсирини ҳисобга олиш зарур.
Замон маъносини воқеалантиришда бу грамматик воситаларнинг аҳамияти
турли даражада бўлиб, ўзбек тилида, аввало, замонни ифодаловчи грамматик
шакллар муҳим ўринни эгаллайди. Гап таркибида замон ифодаловчи грамматик
шакллар бўлмаса, майл шакллари ўзининг замон маъносини хам ифодалаш
хусусияти билан кейинги ўринда туради. Инглиз тилида эса замонни
ифодаловчи грамматик шакллар "to be", "-ed", "irregular verbs" каби воситалар
билан намоён бўлади[1].
Тил ўрганиш жараёнида юзага келадиган муаммолардан бири бу
артиклларни тўғри қўллай олмасликдир. Чунки янги тил ўрганувчилар уларни
GAYBULLA SALOMOV AND UZBEK SCHOOL OF TRANSLATION 13 dekabr
36
қандай қўллаш ва қаерда қўллаш бўйича кам маълумотга эга бўлишади ва
қийинчиликларга дуч келишади. Инглиз тилида артикллар от ёки отдан олдин
ишлатилади ва сифатдошнинг бир тури хисобланади. Аниқ артикл (the) от
олдидан отнинг шахси ўқувчига маълум эканлигини билдириш учун
ишлатилади. Ноаниқ артикл (a/an) умумий бўлган от олдидан ёки унинг шахси
номаълум бўлганда қўлланилади. Мана шу артикллар гапдаги отнинг
маъносини аниқлашга ёрдам беради[2]. Ўзбек тилида эса, албатта, инглиз
тилидаги каби "the, a/ an" артикллари мавжуд эмас. Аммо она тилимизда ҳам
ноаниқлик категориясини кўрсатиб берувчи воситалар бор. Уларга
gumon
olmoshlari, son so'z turkumi,
ва
"bir"
сўзини мисол қилиб келтирамиз.
Тилларда бирлик ва кўплик шакллари мавжуд . Инглиз тилида ҳам, ўзбек
тилида ҳам, асосан, бир қўшимча ( "-s/es" / "-lar") орқали саналадиган отларда
кўплик шаклни юзага келтирамиз. Лекин инглиз тилида баъзи сўзлар борки,
уларнинг кўплик шакли ҳам , бирлик шакли ҳам бир ҳил тарзда ёзилади ва,
ҳатто, талаффуз қилинади. For example: sheep-sheep, fish-fish. Яна бир тур
мавжуд бўлиб, у сўзларда кўплик шакли "-s/es" билан эмас, балки мустасно
ҳолда ифодаланади. Масалан: child-children, mouse-mise, person- people[2].
Тарихдан маълумки, сўз ясалиши оддий, соддадек туйулса-да, унинг
объект ва субъект таҳлил моҳияти мураккаб ва серқирра бўлганлиги сабаб,
нафақат тилшуносликда, балки барча соҳаларда энг қийин ҳодиса деб қараб
келинади. Сўз ясалиши тилда мавжуд имкониятлар асосида янги лексик
бирликларни ҳосил қилиш демакдир. Инглиз тилида сўз ясалиши мавзусига
ўзининг катта ҳиссасини қўшган тилшунослардан бири Ҳ.Марчанд:
"Сўз ясалиши тилшуносликнинг шундай бир бўлимики, унда тилдаги янги
лексик бирликлар, яъни сўзлар ҳосил қи-лувчи қолиплар ўрганилади",- деб
фикр билдирган.
Дарҳақиқат, сўз ясалиши сўзлар ҳосил қилиниши учун ёрдамчи
бирликларни, қолипларни, кўникмаларни ўрганиб, тилшуносликда бошқа-
бошқа сўзлардан янги сўзлар ҳосил қилади.
GAYBULLA SALOMOV AND UZBEK SCHOOL OF TRANSLATION 13 dekabr
37
Ўзбек тилида ҳам сўз ясалиши мавзуси кенг тарқалган. Сўз ясалиши,
ясалиш усуллари масаласи ўзбек тилшунос-лигида А. Ғуломов, Ш.
Райматуллаев, Ш. Мирзоқуловлар каби тилшунослар томонидан тадқиқ
этилган.
Ўзбек тилшунослигига сўз ясалишига биринчилардан бўлиб ўз ҳиссасини
қўшган олим А. Ғуломовнинг 50-йилларда-ги мақоласидаги қуйидаги фикрни
келтириб ўтсак:
"Сўз ясалишини биз ҳозиргача морфологик планда қа- раб келмоқдамиз,
ҳолбуки, сўз ясалиши қандай бўлмасин, бирон бир усулда янги сўз ясаши
керакдир. Демак, у лексика- сўз баҳсига қарашлидир"[3]. "Эски грамматик
таълимотга кўра, сўз ясалиши ва сўз ўзгариши морфологияда қаралади. Ҳақи-
қатдан эса булар формал жиҳатдан ўхшаш, функсионал жиҳатдан эса бошқа-
бошқа ҳодисадир".
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
:
1.
Шоира Исаева. Linguoculturological aspect of translating realias.- Philology
Matters / Uzbek State World Languages University, 2020.-Vol.33 No. 3.
2.
Proshina Z.G. Theory of translation. - Vladivostok, Far Eastern University Press,
2008. - 118-119 s.
3.
Dudareva N.A. Translator in the field of professional communication and total
quality management. - M.: Flinta: Nauka, 2003.- 148 s.
4.
Dilrabo, Kattaboeva. "Effective strategies and techniques of teaching English
vocabulary." Academicia: An International Multidisciplinary Research
Journal 11.3 (2021): 1454-1457.
5.
Каттабаева, Дилрабо Каттабаевна. "Mediating between languages and cultures
for better learning." Молодой ученый 15 (2018): 228-229.
