Авторы

  • Нуъмонов Абдулло Наврузбек угли
    Андижон шахри президент мактаби укувчиси

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.iqro.104224

Аннотация

Ҳозирги кунда атроф-муҳитни муҳофаза қилиш, пластик чиқиндиларни камайтириш ва қайта тикланадиган ресурслардан фойдаланиш муҳим экологик масалалардан биридир. Ана шундай ечимлардан бири — биологик парчаланадиган полимерлар (биополимерлар) ишлаб чиқишдир. Ушбу мақолада қайта тикланадиган манбалардан олинадиган биополимерларнинг синтези, уларнинг турлари ва қўлланилиши ҳақида сўз боради.


background image

JOURNAL OF IQRO – ЖУРНАЛ ИҚРО – IQRO JURNALI – volume 15, issue 02, 2025

ISSN: 2181-4341, IMPACT FACTOR ( RESEARCH BIB ) – 7,245, SJIF – 5,431

www.wordlyknowledge.uz

ILMIY METODIK JURNAL

Нуъмонов Абдулло Наврузбек угли

Андижон шахри президент мактаби укувчиси

ҚАЙТА ТИКЛАНАДИГАН РЕСУРСЛАРДАН БИОЛОГИК ПАРЧАЛАНАДИГАН

ПОЛИМЕРЛАРНИНГ СИНТЕЗИ

Кириш

Ҳозирги кунда атроф-муҳитни муҳофаза қилиш, пластик чиқиндиларни камайтириш ва

қайта тикланадиган ресурслардан фойдаланиш муҳим экологик масалалардан биридир.

Ана шундай ечимлардан бири — биологик парчаланадиган полимерлар (биополимерлар)

ишлаб чиқишдир. Ушбу мақолада қайта тикланадиган манбалардан олинадиган

биополимерларнинг синтези, уларнинг турлари ва қўлланилиши ҳақида сўз боради.

Қайта тикланадиган ресурслар манбалари

Биополимерлар синтези учун қуйидаги қайта тикланадиган табиий манбалардан

фойдаланилади:

Крахмал (жўхори, картошка, гуруч)

Целлюлоза (ўсимлик клеткалари)

Лигнин (ёғоч таркибида)

Шакарлар (глюкоза, сахароза)

Растительное масло ва ҳайвонот ёғлари

Сут кислотаси (лактид)

Бу манбалар қайта етиштирила олади ва биологик йўл билан қайта ишлаш мумкин.

Биологик парчаланадиган полимерлар турлари

1.

PLA (Полилактид)

– Сут кислотасидан синтез қилинади, 100% биоразлагаемый.

Асосан тиббиётда, қопламаларда ва пластик идишлар ишлаб чиқаришда қўлланилади.

2.

PHA (Полигидроксиалканоатлар)

– Баъзи бактериялар томонидан табиий равишда

синтез қилинади.

3.

PBS (Полибутилен сукцинат)

– Қанд маҳсулотларидан олинадиган сукцин

кислотаси асосида синтез қилинади.

4.

Starch-based Polymers

– Табиий крахмал асосида тайёрланади, одатий пластикларга

аралаштириб ишлатилади.

Синтез жараёни

Биополимерлар турига қараб синтези турлича кечади. Масалан:

PLA

: Қадамлар – ферментация орқали сут кислотасини олиш → лактидни олиш →

полимеризация орқали PLA ҳосил қилиш.

PHA

: Махсус бактерияларга углеводлар ёки ёғлар берилса, улар ўз метаболизмида

полимер ҳосил қилади.

Крахмал асосидаги полимерлар

: Крахмални термопластик ҳолатга келтириб, турли

пластификаторлар билан аралаштирилади.


background image

JOURNAL OF IQRO – ЖУРНАЛ ИҚРО – IQRO JURNALI – volume 15, issue 02, 2025

ISSN: 2181-4341, IMPACT FACTOR ( RESEARCH BIB ) – 7,245, SJIF – 5,431

www.wordlyknowledge.uz

ILMIY METODIK JURNAL

Афзалликлари

Атроф-муҳитда тез парчаланади.

Чиқиндилар камаяди.

Табиий манбаларга таянади.

Карбон изи камаяди.

Муаммолар ва имкониятлар

Муаммолар:

Хароҷати юқори (айниқса PLA ва PHA учун)

Барқарорлик ва мустаҳкамликда оддий пластикларга нисбатан пастроқ

Имкониятлар:

Янги биотехнологик усуллар

Овқат саноати, тиббиёт ва қишлоқ хўжалигида кенг қўлланилиши

Хулоса

Биологик парчаланадиган полимерлар — атроф-муҳитни муҳофаза қилишда муҳим

қадамлардан биридир. Қайта тикланадиган ресурслардан самарали фойдаланиш орқали,

биз нафақат барқарор иқтисодиёт қуришимиз, балки табиат билан ҳамоҳанг

технологияларни ривожлантиришимиз мумкин.

Адабиётлар:

1. Narancic, T., et al. (2018). "Recent developments in biodegradable plastics: The importance

of microbial communities and environmental factors."

Current Opinion in Biotechnology

, 50,

32–38.

DOI: 10.1016/j.copbio.2017.10.003

2. Álvarez-Chávez, C. R., et al. (2012). "Sustainability of bio-based plastics: General

comparative analysis and recommendations for improvement."

Journal of Cleaner Production

,

23(1), 47–56.

DOI: 10.1016/j.jclepro.2011.10.003

3. Shen, L., Haufe, J., & Patel, M. K. (2009). "Product overview and market projection of

emerging bio-based plastics."

Report for European Polysaccharide Network of Excellence

(EPNOE) and European Bioplastics

.

URL: https://www.bio-based.eu/ecology/

4. Garlotta, D. (2001). "A Literature Review of Poly(Lactic Acid)."

Journal of Polymers and

the Environment

, 9(2), 63–84.

DOI: 10.1023/A:1020200822435

5. Sudesh, K., Abe, H., & Doi, Y. (2000). "Synthesis, structure and properties of

polyhydroxyalkanoates: biological polyesters."

Progress in Polymer Science

, 25(10), 1503–1555.

DOI: 10.1016/S0079-6700(00)00035-6

6. Европейская ассоциация биопластиков (European Bioplastics). "Bioplastics market data."

URL:

https://www.european-bioplastics.org/

Қаюмов, А.Ш., Раҳимов, Ш.Р. (2020). "Биополимерлар ва уларнинг ишлаб чиқариш

технологияси." – Тошкент: ТАТУ нашриёти.

Библиографические ссылки

Narancic, T., et al. (2018). "Recent developments in biodegradable plastics: The importance of microbial communities and environmental factors." Current Opinion in Biotechnology, 50, 32–38.

DOI: 10.1016/j.copbio.2017.10.003

Álvarez-Chávez, C. R., et al. (2012). "Sustainability of bio-based plastics: General comparative analysis and recommendations for improvement." Journal of Cleaner Production, 23(1), 47–56.

DOI: 10.1016/j.jclepro.2011.10.003

Shen, L., Haufe, J., & Patel, M. K. (2009). "Product overview and market projection of emerging bio-based plastics." Report for European Polysaccharide Network of Excellence (EPNOE) and European Bioplastics.

Garlotta, D. (2001). "A Literature Review of Poly(Lactic Acid)." Journal of Polymers and the Environment, 9(2), 63–84.

DOI: 10.1023/A:1020200822435

Sudesh, K., Abe, H., & Doi, Y. (2000). "Synthesis, structure and properties of polyhydroxyalkanoates: biological polyesters." Progress in Polymer Science, 25(10), 1503–1555.

DOI: 10.1016/S0079-6700(00)00035-6

Европейская ассоциация биопластиков (European Bioplastics). "Bioplastics market data."

Қаюмов, А.Ш., Раҳимов, Ш.Р. (2020). "Биополимерлар ва уларнинг ишлаб чиқариш технологияси." – Тошкент: ТАТУ нашриёти.