SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
101
КАРИМОВ
НОДИР
Таянч
докторант
,
ТошДШИ
Абу
Исо
Термизий
илмий
меросининг
Европада
ўрганилиши
Аннотация
.
Ушбу
мақолада
Ғарб
давлатлари
,
хусусан
,
Германия
,
Франция
,
Англия
-
да
Абу
Исо
Термизий
илмий
меросини
ўрганишга
бағишланган
адабиётлар
таҳлили
ёри
-
тилган
.
Шунингдек
,
Абу
Исо
Термизий
ёзма
меросига
бўлган
қизиқишнинг
вужудга
кели
-
ши
,
унинг
сабаблари
ва
натижалари
илмий
адабиётлар
асосида
тизимли
ўрганилган
.
Таянч
сўз
ва
иборалар
.
Абу
Исо
Термизий
, “
Ал
-
жомеъ
ас
-
саҳиҳ
”,
Д
.
Г
.
Пфанмюллер
,
Г
.
Х
.
Жюнбол
,
Н
.
Й
.
Кулсон
, “Muhammedanische Studien”,
Голдзиҳернинг
“Muslim Studies”,
Фуат
Сезгиннинг
“Geschichte des arabischen,
муҳаддис
, “
Иснод
”, “
Ал
-
кутуб
ас
-
ситта
”.
Аннотация
.
В
данной
статье
раскрывается
состояние
изучения
научного
нас
-
ледия
Абу
Иса
Термизи
в
западных
странах
,
таких
как
Германия
,
Франция
,
Велико
-
британия
.
А
также
проведен
системный
анализ
причин
возникновения
интереса
к
творчеству
Абу
Иса
Термизи
.
Опорные
слова
и
выражения
:
Абу
Исо
Термизий
, «
Ал
-
жомеъ
ас
-
сахих
»,
Д
.
Г
.
Пфанмюл
-
лер
,
Г
.
Х
.
Жюнбол
,
Н
.
Й
.
Кулсон
, «Muhammedanische Studien»,
Голдзихер
, «Muslim Studies»,
Фуат
Сезгин
, «Geschichte des arabischen»,
мухаддис
, «
Иснод
», «
Ал
-
кутуб
ас
-
ситта
».
Abstract.
This article analyzes the degree of researches of the scientific heritage of
Abu Isa Tirmidhi in Western countries, such as Germany, France, the United Kingdom.
And at the same time the article provides information about the reasons for the
emergence of interest in the scientific heritage of Abu Isa Tirmidhi and its results based
on scientific literatures.
Keywords and expressions:
Abu Isa Tirmidhi, “Al-jame’ as-sahih”, D. G. Pfanmyuller,
G. Kh. Jyunball, N. Y. Coolson, “Muhammedanische Studien”, Goldziher, “Muslim Studies”,
Fuat Sezgin, “Geschichte des arabischen, muhaddis, “Isnad”, “Al-kutub as-sitta”.
Абу
Исо
Термизий
дунё
ҳадисшунослигида
алоҳида
ўринга
эга
.
Унинг
тўлиқ
исми
Муҳаммад
ибн
Исо
ибн
Савра
ибн
Мусо
ибн
аз
-
Заҳҳоқ
Абу
Исо
ас
-
Сулламий
аз
-
Зарийр
ал
-
Буғий
ат
-
Термизий
бўлиб
,
ҳижрий
209 (
милодий
824)
йили
Термиз
яқинидаги
Буғ
(
ҳозирги
Сурхондарё
вилоятининг
Шеро
-
бод
тумани
ҳудудида
жойлашган
)
қишлоғида
ўртаҳол
оилада
таваллуд
топган
.
Термизий
қаламига
мансуб
асарлардан
бизгача
етиб
келганлари
“
Ал
-
жомеъ
ас
-
саҳиҳ
” (“
Ишонарли
тўплам
”), “
Аш
-
шамоил
ан
-
набавия
” (“
Пайғам
-
бар
алаёҳиссаломнинг
шакл
ва
сифатлари
”), “
Ал
-
илал
фил
-
ҳадис
” (“
Ҳадис
-
даги
иллатлар
”), “
Рисола
фи
-
л
-
хилоф
ва
-
л
-
жадал
” (“
Ҳадисдаги
ихтилоф
ва
баҳслар
ҳақида
рисола
”), “
Ат
-
тарих
” (“
Тарих
”), “
Китоб
уз
-
зуҳд
” (“
Зоҳидлик
китоби
”), “
Китоб
ул
-
асмо
ва
-
л
-
куно
” (“
Исмлар
ва
кунялар
китоби
”)
каби
асарлар
бўлиб
,
уларнинг
ичида
энг
машҳури
“
Ал
-
жомеъ
ас
-
саҳиҳ
”
китоби
-
дир
.
Мазкур
асар
дунёнинг
ишончли
олти
ҳадис
тўпламларидан
биридир
.
Абу
Исо
Термизийнинг
ҳадис
илмига
оид
китоблари
нафақат
мусулмон
дав
-
латларида
,
балки
Ғарб
дунёсида
ҳам
ўзига
хос
эътиборга
сазовордир
.
Умуман
олганда
,
Европада
ҳадис
илми
тарихини
ўрганиш
XIX
асрнинг
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
102
иккинчи
ярмида
бошланган
бўлиб
,
бу
ҳақда
батафсил
маълумотлар
Д
.
Г
.
Пфанмюллер
1
,
Г
.
Х
.
Жюнбол
2
,
Н
.
Й
.
Кулсон
3
каби
олимлар
асарларида
келтирилган
.
Ушбу
қитъада
ҳадис
илми
билан
шуғулланган
олимлар
ҳақида
қимматли
тадқиқот
яратган
санк
-
петербурглик
олим
Д
.
В
.
Ермаков
4
тўғри
қайд
қилганидек
,
ҳадисшунослик
соҳаси
исломшуносликка
оид
фанлар
ичида
энг
кам
ўрганилган
йўналишдир
.
Бу
масалада
профессор
Убайдул
-
ла
Уватов
эса
европалик
қатор
олимлар
ўртасида
анъанавий
тус
олган
танқидий
ҳадисшуносликни
ҳар
доим
ҳам
ҳаққоний
(
объектив
)
деб
қараш
тўғри
эмаслигига
урғу
берган
.
А
.
Спрингер
5
ва
У
.
Мъюир
6
каби
олимлар
ҳадис
адабиётининг
ривожланиши
ҳақида
етарли
даражада
тўла
тасаввурга
эга
бўлмай
туриб
,
унинг
бирёқламалиги
ҳақида
хулоса
чиқарган
7
.
Шу
сабабли
ушбу
тадқиқотда
европа
олимлари
томонидан
нашр
қилинган
асарларда
Абу
Исо
Термизийнинг
ҳадис
илми
ва
ҳадисшунослик
тарихида
тутган
аҳамиятини
таҳлил
қилиш
режалаштирилган
.
1843
йил
Парижда
Ибн
Ҳоллиқоннинг
(
ваф
.681/1282) “
Вафаят
ал
-
аъян
ва
-
анба
аз
-
заман
” (“
Аъённинг
ўлими
ва
аср
фарзандларининг
тарихи
”
–
Н
.
К
.
)
китоби
“Ibn Khallikan’s Biographical Dictionary” (“
Ибн
Холлиқоннинг
биогра
-
фик
луғати
” –
Н
.
К
.
)
номи
остида
Вилиам
Макгаккин
де
Слане
томонидан
нашр
қилинган
8
.
Мазкур
асарнинг
ҳажми
2700
бет
бўлиб
,
унда
1274
йилга
қадар
маълум
бўлган
кўплаб
олимлар
ҳақида
маълумот
берилган
.
Китобнинг
679
бети
Абу
Исо
Термизийга
бағишланиб
, “At-Tirmidhi the Traditionist” (“
Ат
-
Термизий
–
муҳаддис
олим
”)
деб
номланган
.
Ушбу
қисмда
Термизийнинг
тўлиқ
исми
,
“
Жомеъ
”
ва
“
Илал
”
асарлари
,
устозлари
,
вафоти
ҳамда
у
ҳақида
билдирилган
бошқа
маълумотлар
қайд
қилинган
. “Ibn Khallikan’s Biographical Dictionary”
китобида
билдирилган
фикрлар
тўлиқ
бўлмаса
-
да
,
Европада
Термизий
ҳаёти
ва
ижоди
қисқача
ёзилган
илк
асар
эди
.
1890
йил
Ғарбда
Абу
Исо
Термизий
ҳақидаги
батафсил
маълумотлар
Иг
-
наз
Голдзиҳернинг
“Muhammedanische Studien” (“
Муҳаммад
ҳақидаги
тадқи
-
1
Planmuller D. G. Handbuch der islam-litteratur, B-Lpz, 1923.
2
Juynboll G. H. The authenticity of the tradition literature, Leiden, 1969; Muslim tradition,
Cambridge, 1983; "Muslim's Introduction to his Sahih, translated and annotated with an excursus
on the chronology of fitna and bida."JSAI 5.1984. – P. 263-311; "Some New Ideas on the
Development of Surma as a Technical Term in Early Islam." JSAI 10.1987. – P. 97-118.
3
Coolson N. A. Histoire of Islamic.Edinburghe, 1964.
4
Ермаков
Д
.
А
.
Хадису
и
хадисная
литература
.
Ислам
.
Историографические
очерки
. –
М
:.
Наука
, 1991. –
С
. 85-108.
5
Sprenger A. On the origin of Writing down Historical Reports among the Musulmans. – JASB,
1856, – Pp. 25, 303-329.
6
Muir W. The life of Mahomet and History of Islam to the Era of the Hegira.London, 1858. – P.
XXVIII. – C. 5.
7
Уватов
У
.
Мовароуннаҳр
ва
Хуросон
олимларининг
ҳадис
илми
ривожида
тутган
ўрни
(
Ал
-
Бухорий
,
Муслим
,
Ат
-
Термизий
).
Док
.
дисс
.
Тошкент
, 2001. –
Б
. 10.
8
Ibn Khallik
ā
n. Ibn Khallikan's Biographical dictionary, Volume II.M. de Slane trans. Oriental
Translation Fund of Great Britain and Ireland, 1843.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
103
қотлар
”
–
Н
.
К
.
)
номли
китобида
пайдо
бўлган
. “
Сунан
ат
-
Термизи
”
асари
ҳадис
илмига
оид
ишончли
олти
тўпламдан
биридир
ва
айнан
мазкур
асар
ўша
даврда
қабул
қилинган
илмий
мактаблардаги
тафовутларни
қиёсий
ўрганиш
учун
муҳим
манба
ҳисобланади
.
Бироқ
, “
Термизийнинг
асарларида
Абу
Ҳанифа
ва
унинг
қарашлари
умуман
учрамайди
.
Шунга
қарамасдан
Термизий
ҳадис
илми
ҳамда
маъносини
мукаммал
даражада
тушунган
,
изоҳлай
олган
муҳаддис
эди
”,
деб
ёзган
Игназ
Голдзиҳер
1
.
Мазкур
тадқиқот
Термизий
ҳақида
Европада
яратилган
илк
батафсил
илмий
изланишлардан
бири
бўлганлиги
сабабли
ҳам
унда
баъзи
бирёқламали
тушунчалар
,
қарашларни
учратиш
мумкин
.
Қолаверса
,
муаллифнинг
“Muslim Studies” (“
Исломий
тадқиқотлар
”)
номли
китоби
ҳам
мавжуд
бўлиб
,
унда
ислом
оламида
машҳур
бўлган
олти
ҳадис
тўплами
(
“
ал
-
кутуб
ас
-
ситта
”
)
ҳақида
маълумот
берилган
2
.
1954
йилда
Жамес
Робсон
томонидан
“The Transmission of Tirmidh
ī
's "J
ā
mi”
(“
Термизий
“
Жомеъ
”
сининг
етказилиши
”
–
Н
.
К
.
)
номли
Имом
Термизий
ҳақи
-
да
муҳим
тадқиқотлардан
бири
нашр
этилган
3
.
Ушбу
тадқиқотнинг
кириш
қисмида
Термизий
ҳақидаги
турли
ривоятлар
,
ҳаёт
йўли
ҳамда
устозларига
оид
маълумотлар
берилган
.
Ушбу
тадқиқот
“
Сунан
ат
-
Термизий
”
асарининг
бугун
-
ги
кунга
қадар
етиб
келишида
хизмат
кўрсатган
олимлар
ҳақидадир
.
Жамес
Робсон
Термизий
асарларига
шарҳ
ёзишни
алоҳида
йўналиш
даражасида
эътироф
этган
.
Жумладан
,
Абул
Наср
ал
-
Рашадий
(
ваф
. 339/951),
Ҳамид
ибн
Шакир
ан
-
Насафий
(
ваф
. 290/903),
Абул
Аббос
ал
-
Маҳбубий
(
ваф
. 346/958),
Абу
Саид
ал
-
Ҳайзом
ибн
Қулайб
аш
-
Шоший
(
ваф
. 335/947),
Маҳкул
ибн
ал
-
Фадл
(
ваф
. 318/930)
каби
олимлар
Термизийнинг
“
Сунан
ат
-
Термизий
”
кито
-
бини
тарихий
даврлар
давомида
бугунги
кунга
қадар
етиб
келишида
алоҳида
ўрин
тутганлиги
қайд
этилган
.
Аммо
,
тадқиқотда
фақат
Маҳбубий
(
ваф
.
635/1238),
Абу
Ҳамид
(
ваф
. 505/1111),
Абу
Жар
,
Қаттанларнинг
“
Сунан
ат
-
Термизий
”
асарига
берган
шарҳи
,
уларнинг
Термизийга
алоқадорлиги
масаласи
баён
қилинган
.
Жамес
Робсон
XX
асрнинг
50-
йилларигача
мавжуд
адабиётлар
асосида
илк
маротаба
Абу
Исо
Термизий
илмий
мероси
ва
унинг
“A
л
-
жомеъ
ас
-
саҳиҳ
”
асарини
ўрганган
олимларни
тизимлаштириб
,
уларнинг
Термизий
меросини
ўрганишдаги
ўрнини
очиб
берган
(1-2
иловалар
).
Бироқ
, “
Сунан
ат
-
Термизий
”
асарининг
бизгача
етиб
келишида
баъзи
узилишлар
ҳам
бор
.
Роб
-
соннинг
фикрича
,
асар
ўта
илмий
руҳда
ёзилгани
сабабли
ҳар
доим
ҳам
оддий
халқда
катта
қизиқиш
уйғотавермаган
.
У
фикрини
асослаш
учун
Голдзиҳер
-
нинг
“Muslim Studies”
даги
“
Термизий
,
Ал
-
Бухорий
,
Абу
Довуд
ва
Ан
-
Насаий
”-
лардек
машҳур
эмас
эди
”
сўзларини
эслатиб
ўтган
.
Шунингдек
, 1964
йил
Жамес
Робсон
Термизий
ҳадисларини
асосий
манба
сифатида
фойдаланган
Ал
-
1
Goldziher I. Muhammedanische Studien. Band 2, Halle (Salle). 1890, – S. 254.
2
Goldziher I. Muslim Studies, trans. by C. R. Barber and S. M. Stern, London: George Allen and
Unwin Ltd., 1971.2:19.
3
Robson J. The Transmission of Tirmidh
ī
's "J
ā
mi'"// Bulletin of the School of Oriental and
African Studies, University of London, Vol.16, No. 2. 1954, – P. 258-270.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
104
Хатибал
Табризийнинг
(
ваф
. 748.1348) “
Мишкат
ал
-
масабиҳ
”
асарини
инглиз
тилига
таржима
қилган
1
.
Ушбу
китоб
эса
Европа
аҳлига
Термизий
ҳадисла
-
рининг
ҳақиқий
зиёсидан
илк
марта
баҳраманд
бўлиш
имконини
берган
.
1967
йил
Европада
Абу
Исо
Термизий
илмий
мероси
ва
унинг
ҳаёт
йўли
ҳақида
атрофлича
маълумот
Фуат
Сезгиннинг
“Geschichte des arabischen
Schrifttums”(“
Араб
адабиёти
тарихи
”
–
Н
.
К
.
)
китобида
баён
қилинган
.
Фуат
Сезгин
Голдзиҳернинг
фикрларига
қарши
бориб
,
уни
ислом
илми
бўлган
“
Усул
ал
-
ҳадис
”
дан
беҳабарликда
айблаган
.
Чунки
,
Фуат
Сезгин
Голдзиҳер
-
нинг
ҳадислар
ҳақида
айтган
кўплаб
гаплари
батафсил
эмас
ҳамда
“
иснод
”
келтириш
борасидаги
таҳлиллари
нотўғри
деб
,
хулоса
чиқарган
.
Асли
тур
-
киялик
шарқшунос
Фуат
Сезгин
Исо
Термизий
ҳадисларни
асосан
, 3
тоифа
-
га
бўлганлигига
диққатини
қаратади
.
Яъни
,
унинг
фикрича
“
саҳиҳ
”(
соғлом
,
ҳақиқий
),“
ҳасан
”(
чиройли
,
тўғри
)
ва
“
ғариб
”(
ғайри
одатий
,
нотўғри
)
каби
сифатлар
асосида
гуруҳлаш
ҳадисшуносликда
янги
усул
сифатида
Термизий
томонидан
амалга
оширилган
.
Қолаверса
,
мазкур
асарда
Абу
Исо
Терми
-
зийнинг
қисқача
ҳаёт
йўли
,
амалга
оширган
ишлари
ҳамда
асарларининг
қисқача
тавсифи
берилган
2
.
1990
йил
Буюк
Британиянинг
“New Castle”
университетида
“Imam
Tirmidhi's Contribution Towards Hadith”(“
Имом
Термизийнинг
ҳадис
илмига
қўшган
ҳиссаси
”
–
Н
.
К
.
)
номли
китоб
Абдулқодир
Ҳусен
томонидан
нашр
қилинди
3
.
Ушбу
асарда
Абу
Исо
Термизийнинг
ҳаёт
йўли
,
яратган
асарлари
ҳамда
ҳадис
илмида
тутган
ўрни
ҳақида
батафсил
маълумотлар
берилган
.
“Imam Tirmidhi's Contribution Towards Hadith”
китобида
мавжуд
бўлган
яна
бир
қизиқ
маълумотга
кўра
Термизийнинг
энг
ҳурматли
устози
Имом
Бухорий
бўлиб
, “
Сунан
ат
-
Термизий
”
асарида
Бухорий
номи
114
марта
қайд
этилган
.
Имом
Бухорий
ҳам
Термизийни
юксак
қадрлаб
, “
Ал
-
жомеъ
ас
-
саҳиҳ
”
китобида
ундан
иккита
ҳадисни
ривоят
қилган
.
Қолаверса
,
Абдулқодир
Ҳусеннинг
тадқиқотида
ёзилишича
Бухорий
ва
Термизийларнинг
ҳадислар
ривоят
қилиш
-
ларидаги
ўзига
ҳослик
шундаки
,
ҳар
икки
муаллиф
ўз
асарларида
Абу
Ҳанифа
исмини
ишлатмайди
.
Бунинг
ўрнига
“
Баъзи
куфалик
одамлар
”
сўзини
қўлла
-
ган
.
Китобда
фақат
Абу
Исо
Термизий
ҳақида
маълумотлар
эмас
,
балки
бошқа
муҳаддис
олимларга
ҳам
оид
муҳим
тадқиқотлар
мавжуд
.
Масалан
, “
Сунан
ат
-
Термизий
”
асарида
муҳаддис
Абу
Довуд
(
ваф
. 275/888)
4
дан
бир
қанча
ҳадис
-
лар
,
Муслимдан
(
ваф
. 261/875)
5
эса
битта
ҳадис
ривоят
қилиниши
қайд
этилган
.
Ўз
навбатида
Муслим
ҳам
Термизийдан
битта
ҳадисни
ҳиқоя
қилганлиги
1
Wali al-Dln al-Khatib al-Tabrizl.Mishkat al-Masabih, English translation and explanatory notes
by James Robson, Lahore: Sheikh Muhammad Ashraf, 1963-6,4 volumes.
2
Sezgin F. Geschichte des arabischen Schrifttums. Band 1, Brill, Leiden 1967, – S. 154.
3
Hoosen A.K. Imam Tirmidhi’s contribution towards Hadith. Newcastle, 1990. – P. 75.
4
“
Сунан
абу
Довуд
”
китоби
Абу
Довуд
(
ваф
. 275/888)
томонидан
яратилган
бўлиб
,
унда
4800
та
ҳадис
жамланган
.
5
“
Саҳиҳ
муслим
”
китоби
Муслим
ибн
Ҳажжаж
(
ваф
. 261/875)
томонидан
йиғилган
ҳолда
унда
9200
та
ҳадис
жамланган
.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
105
назардан
четда
қолмаган
.
Шунингдек
,
тадқиқотчи
А
.
Ж
.
Венсинкнинг
1
Аҳмад
ибн
Ҳанбал
(
ваф
. 241/855)
Термизийнинг
устози
бўлганлиги
ҳақидаги
фикрига
қарши
чиқиб
,
аллома
ҳеч
ҳачон
Боғдодга
бормаганлигини
ҳамда
Аҳмад
Ибн
Ҳанбал
маърузаларида
қатнашмаганлигини
,
шунингдек
, “
Сунан
ат
-
Термизий
”
асарида
тўғридан
-
тўғри
ҳеч
бир
ҳадисни
ривоят
қилмаганлигини
далил
сифатида
таъкидлаган
.
1994
йил
Лондоннинг
“King’s College” (
Қироллик
коллеж
)
ида
Аффаф
Хога
-
лий
Ваҳбий
томонидан
“Hadith and Sufism in Damascus, 627/1230
–
728/1328: Ibn
Arabi (d.638/1240), Al-Nawawi (d.676/1277) and Ibn Taymiyya (d.728/1328)”
(“
Ҳадис
ва
суфийлик
Дамашқда
,
Ибн
Арабий
,
Ал
-
Нававий
,
Ибн
Таймия
мисолида
”
–
Н
.
К
.
)
номли
докторлик
иши
ҳимоя
қилинди
.
Диссертацияда
Ибн
Арабийнинг
муҳаддис
сифатида
шаклланишидаги
Абу
Исо
Термизий
муҳим
аҳамиятга
эга
эканлиги
таъкидланган
.
Тадқиқотда
Ибн
Арабий
ёзма
мероси
-
нинг
илмий
аҳамияти
машҳур
муҳаддис
олимларнинг
асарлари
орқали
очиб
берилган
.
Масалан
,
Арабий
томонидан
ёзилган
бир
қанча
ҳадислар
алоҳида
олинган
ҳолда
уларнинг
асл
илдизлари
таҳлил
қилинган
.
Кўпчилик
ҳолларда
Абу
Исо
Термизий
,
Ҳаким
Термизий
ва
Имом
Бухорий
ҳадисларига
суянил
-
ган
.
Бу
шундан
далолат
берадики
,
Абу
Исо
Термизий
ёзма
мероси
дунё
тан
олган
илмий
аҳамиятга
эга
ва
шу
сабабли
кўпчилик
баҳсли
масалаларга
аллома
ҳадислари
орқали
ойдинлик
киритилган
.
2000
йил
Буюк
Британиянинг
Эдинбург
унивеситетида
Талал
Малоуш
“Early Hadith Literature and the Theory of Ignaz Goldziher” (“
Дастлабки
ҳадис
адабиёти
ва
Игназ
Голдҳиҳер
назарияси
”
–
Н
.
К
.
)
номли
номзодлик
ишини
ҳимоя
қилди
2
.
Ушбу
илмий
иш
кириш
,
еттита
боб
ва
хулосалардан
иборат
бўлиб
,
Талал
Малоуш
ўз
тадқиқотини
асослаш
учун
Абу
Исо
Термизий
,
Имом
Бухорий
ва
бошқа
ҳадисшунос
олимларнинг
илмий
меросидан
фойдаланган
.
Диссертациянинг
кириш
қисмида
ҳадис
ва
сунна
тушунчаларига
таъриф
берил
-
ган
.
Муаллиф
ҳадис
ислом
қонунчилигида
Қуръони
Каримдан
кейин
турувчи
манба
эканлигига
урғу
бериб
,
кўпчилик
ғарб
олимлари
томонидан
бир
ёқлама
ёки
мавзуни
чуқур
англамаган
ҳолда
салбий
хулосалар
чиқарилганлигини
таъкидлайди
.
Яъни
,
баъзи
Ғарб
олимларининг
қарашларига
кўра
ҳадис
муҳад
-
дислар
ёки
давлат
арбоблари
томонидан
турли
эҳтиёжларга
кўра
сунъий
тарзда
ўйлаб
топилган
.
Шунингдек
,
Талал
Малоуш
тадқиқот
объекти
сифатида
Игназ
Годзиҳернинг
мусулмон
оламида
яратилган
ҳадисларга
билдирган
муносабат
-
ларини
асос
қилган
.
Чунки
,
унинг
фикрича
,
Европада
Голдзиҳер
ҳадис
борасида
дастлабки
фикрларни
билдирган
олимдир
.
Биринчи
боб
“The Qur’an
and The Sunnah”
деб
номланган
ҳолда
Қуръонда
“
Суннат
”
сўзининг
келиши
,
“
Пайғамбарнинг
суннатлари
”
маъноси
ҳамда
мусулмонлар
учун
“
суннатларни
”
1
Wensinck A.J. "al-Tirmidh
ī
". Encyclopaedia of Islam, First Edition (1913-1936). 8. Leiden: E. J.
Brill. 1993. – Pp.796–797.
2
Talal Maloush. Early hadith literature and the theory of Ignaz Goldziher. University of
Edinburgh, Phd diss., 2000. – P. 412.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
106
бажариш
мажбурияти
Термизий
ва
бошқа
ҳадисшунос
олимлар
асарлари
орқали
таҳлил
қилинган
. “The Prophet and The Sunnah” –
бу
диссертациянинг
иккинчи
боби
бўлиб
,
ушбу
қисмда
пайғамбарнинг
“
Суннат
”
ларга
берган
изо
-
ҳи
ҳамда
ҳадисларни
ёд
олиш
ва
бошқаларга
етказиш
лозимлиги
ҳақида
бил
-
дирган
фикрлари
баён
қилинган
.
Тадқиқотнинг
қолган
бобларида
Голдзиҳер
-
нинг
“
Уммавийлар
даврида
ҳадислар
соҳталаштирилган
”
деган
фикри
таҳлил
қилинган
.
Ушбу
бобларда
ҳадисларнинг
ким
томонидан
соҳталаштирилгани
ҳамда
унинг
сабаблари
муҳокама
қилинган
.
Хусусан
,
уламолар
,
уммавийлар
,
дин
арбоблари
ҳамда
турли
тадқиқотчилар
томонидан
соҳталаштирилган
ҳадислар
дея
номланиб
,
махсус
бобларга
бўлинган
.
Талал
Малоуш
дастлаб
Голдзиҳернинг
фикри
ва
далилларини
келтириб
,
кейин
уларнинг
тўғрилигини
ёки
нотўғрилигини
кўрсатиш
учун
асосан
,
Абу
Исо
Термизийнинг
илмий
меросидан
унумли
фойдаланган
.
Диссертациянинг
илмий
аҳамияти
шундаки
,
Ғарбда
ҳадисшунослик
борасида
яратилган
кўплаб
адабиётлар
жамланган
.
Қолаверса
,
Европа
олимларининг
ҳадисларга
оид
фикрларига
Абу
Исо
Термизий
ва
бошқа
муҳаддисларнинг
ёзма
мероси
орқали
тўғри
муносабат
билдирилган
.
Кўплаб
ўринларда
1890
йил
нашр
этилган
Голдзиҳернинг
“Mohammedanische Studien”
асарининг
камчиликлари
очиб
берилган
.
2008
йил
Англиянинг
“Journal of Islamic Studies”
журналида
“Divorce,
Hadith-Scholar Style: From al-Darimi to al-Tirmidhi” (
Ажралиш
,
муҳаддис
алломалар
услуби
:
Доримийдан
Термизийгача
–
К
.
Н
.
)
номли
мақола
нашр
қилинди
.
Тадқиқот
муаллифи
Скотт
Лукас
ҳадисларнинг
никоҳга
оид
муно
-
сабатларни
тартибга
солишдаги
ўрнини
таҳлил
қилган
.
Хусусан
,
ислом
ҳуқуқшунослигида
кўп
учрайдиган
“
талоқ
”
1
, “
зиҳар
”
2
, “
хул
”
3
, “
идда
”
4
,
“
ила
”
5
каби
тушунчалар
моҳиятини
муҳаддис
олимлар
илмий
мероси
орқали
очиб
берган
.
Тадқиқотда
исломий
эр
-
хотинлик
муносабатлари
бўйи
-
ча
асарлар
муаллифлари
Нур
ад
-
Дин
Итр
,
Сусан
Спекторский
6
,
Кристофер
Мелчент
7
каби
олимларнинг
китобларидан
унумли
фойдаланилган
.
Энг
асосий
манбалар
эса
Ад
-
Доримий
,
Ал
-
Бухорий
,
Ибн
Мажа
,
Абу
Довуд
ва
Ат
-
Термизийларнинг
ҳадис
илмига
бағишланган
китобларидир
.
Муаллиф
олти
муҳаддис
олимларнинг
никоҳга
оид
ҳадисларини
бирма
-
бир
таҳлил
1
Шаръиатга
кўра
никоҳнинг
бекор
қилиниши
.
2
Эр
-
хотинига
у
ўзи
учун
сингил
ёки
онадек
бўлиб
қолишини
,
яъни
у
билан
эр
-
хотин
муносабатларида
бўла
олмаслигани
айтади
.
3
Аёл
кишининг
эри
билан
ажрашиш
ҳуқуқи
бўлиб
,
бунда
хотин
унга
берилган
маҳрни
қайтариши
лозим
.
4
Шариатда
эри
вафот
этган
аёлнинг
тўрт
ойу
ўн
кун
,
агар
эри
талоқ
қилган
бўлса
,
уч
ой
тўлиқ
турмушга
чиқмай
туришига
идда
сақлаш
дейилади
.
5
Эр
хотини
билан
қўшилмасликка
онт
ичади
,
лекин
уни
талоқ
қилмайди
.
6
Susan Spectorsky. Chapters on Marriage and Divorce: Response of Ibn Hanbal and Ibn
Rahawayh. Austin: University of Texas Press, 1993.
7
Christopher Melchent. Traditionist-Jurisprudents and the Framing of Islamic Law. Islamic Law
and Society 8/3. 2001. – P. 383-406.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
107
қилиб
,
уларнинг
негизи
битта
эканлигини
аниқлаган
.
Шунингдек
,
Ад
-
Дори
-
мий
,
Ал
-
Бухорий
,
Муслим
,
Ибн
Мажалар
никоҳга
оид
муносабатларда
кўпроқ
Фатима
бинт
Қайс
образини
ишлатган
бўлса
,
Абу
Довуд
ва
Ат
-
Термизийлар
бу
масалани
мавҳум
қолдиришни
афзал
кўрган
деб
,
Скотт
Лукас
хулоса
чиқарган
.
Тадқиқотнинг
илмий
аҳамияти
шундаки
,
Европада
илк
марта
ҳадислардаги
никоҳга
оид
тушунчалар
тизимли
таҳлил
қилинган
.
Шунингдек
,
эр
-
хотинлик
масаласида
муҳаддис
олимларнинг
китобларидаги
ўҳшашлик
ва
фарқли
жиҳатлар
аниқланиб
,
уларнинг
сабаблари
ўрганилган
1
.
2009
йил
Англиянинг
Манчестер
Университетида
Абу
Исо
Термизий
ва
унинг
Сунан
асарида
“
иснод
”
2
тушунчасининг
аҳамиятини
ўрганишга
ба
-
ғишланган
номзодлик
иши
ҳимоя
қилинди
.
Ушбу
тадқиқот
Муҳаммад
Мансур
Али
томонидан
ёзилган
бўлиб
,
кириш
,
хулоса
ва
6
бобдан
иборат
-
дир
.
Тадқиқотнинг
кириш
қисмида
ислом
дунёсида
ҳадиснинг
аҳамиятига
таъриф
берилиб
,
унинг
тўғри
эканлигини
кўрсатувчи
“
иснод
”
қанчалик
керак
эканлиги
очиб
берилган
.
Шунингдек
,
Термизийнинг
“
Сунан
”
китоби
-
да
ҳар
бир
ҳадиснинг
матни
ва
исноди
келтирилиши
асарнинг
қийматини
ошириши
таъкидланган
.
Биринчи
бобда
Ғарб
оламида
ҳадис
илмига
бағишланган
адабиётлар
таҳлил
қилинган
.
Аммо
,
ушбу
қисмда
тўрт
машҳур
китоб
билан
чекланиб
,
Европада
нашр
қилинган
бошқа
китоблар
ҳақида
деярли
маълумот
берилмаган
.
Тахминимизча
,
диссертант
асосан
,
ўз
иши
-
нинг
аҳамияти
ва
янгилигига
янада
урғу
бериш
учун
шундай
йўл
тутган
.
Иккинчи
бобда
эса
Термизийнинг
ҳаёт
йўли
ва
амалга
оширган
ишларига
асосий
эътибор
қаратилган
.
Муаллиф
ўзи
айтганидек
: “
Термизийнинг
ҳаёт
йўли
ҳақида
бир
сатр
маълумотни
ҳам
келтиришга
ҳаракат
қилдим
”
деб
урғу
беришига
асос
бор
.
Қолаверса
,
ушбу
қисмда
“
суннат
”
ва
“
ҳадис
”
ўртасидаги
фарқлар
қўрсатилган
.
Тадқиқотнинг
учинчи
бобида
“
Сунан
ат
-
Термизий
”
асарининг
шакли
,
ички
таркиби
ва
тузилиши
баён
қилинган
.
Қолган
тўртинчи
,
бешинчи
ҳамда
олтинчи
боблар
асардаги
ҳадислар
таҳлилига
йўналтирилган
ҳолда
“
Сунан
”
даги
“
иснод
”-
ларнинг
аниқлиги
ва
ўзига
ҳослиги
баён
қилинган
3
.
Тадқиқотда
Европада
Термизийнинг
“
сунан
”
ига
бағишланган
деярли
барча
асарлар
тизимлаштирилган
.
1
Lucas Scott. Divorce, Hadith-Scholar Style: from al-Daraml to al-Tirmidhi, Journal of Islamic
Studies, 2008. – Pp. 1-44.
2
Иснод
(
араб
. -
тиргак
,
далил
,
асос
) –
исломда
ҳар
бир
ҳадиснинг
таркибий
қисми
.
Иснод
–
айтилган
сўзни
айтувчисига
боғлашлик
.
Муҳаддис
олимлар
санад
билан
иснодни
бир
маънода
қўллайдилар
.
Ҳадиснинг
бошланишида
уни
биринчи
бўлиб
айтган
ва
эшитган
кишидан
бошлаб
,
ҳадисларни
тўпловчига
қадар
барча
шахсларнинг
исмлари
бирма
-
бир
кўрсатиб
чиқилади
ва
бу
ҳадиснинг
асоси
,
далили
ҳисобланади
.
Ҳадиснинг
ҳақиқий
ёки
сохта
эканини
уламолар
шу
исмларни
таққослаш
йўли
билан
текширган
.
Ҳадисни
нақл
қилувчи
кишиларнинг
яшаган
йиллари
ва
ижобий
сифатлари
шартга
тўғри
келса
,
иснод
тўғри
,
демак
,
ҳадис
ҳам
тўғри
деб
ҳисобланган
.
3
Muhammad Mansur Ali. Al-Tirmidhi and the role of the isnad in his sunan. England. The
University of Manchester. Phd thesis. 2009. – P. 299.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
108
2011
йил
Англиянинг
Бирмингем
унивесритетида
Алшеҳрий
Муҳаммад
муаллифлигида
“A critical study of western views on Hadith with special reference
to the views of James Robson and John Burton” (
Жамес
Робсон
ва
Жон
Буртон
-
ларнинг
махсус
адабиётлари
асосида
ҳадисга
оид
Ғарб
қарашларини
танқидий
ўрганиш
)
номли
докторлик
иши
ҳимоя
қилинди
.
Ушбу
тадқиқотда
ғарб
исломшунослик
илми
билимдонлари
сифатида
маълум
бўлган
Жамес
Робсон
ва
Жон
Буртонларнинг
ҳадис
ҳақидаги
фикрлари
танқидий
тарзда
ўрганилган
.
Тадқиқотчи
Жамес
Робсон
ва
Жон
Буртонлар
хулосалари
асосан
улардан
олдироқ
ижод
қилишган
Игназ
Голдзиҳер
ҳамда
Жозеф
Скачлар
қарашлари
асосида
яратилганлиги
асослаб
берилган
.
Маълумки
,
Жамес
Робсон
ҳадислар
-
нинг
"
исноди
”
яъни
ровийлар
занжири
сабаб
уларни
қабул
қилиш
мумкин
деб
ҳисоблаган
.
Буртон
эса
ҳадисларни
уйдирма
,
чўпчак
деб
эътироф
этган
.
Муаллиф
Алшеҳрий
Муҳаммад
ғарб
олимларининг
фикрларини
инкор
қилиш
учун
бутун
дунёда
тан
олинган
муҳаддис
олимларнинг
китобларидан
унумли
фойдаланган
.
Айниқса
,
улар
ичида
энг
кўп
мурожаат
қилингани
Абу
Исо
Термизий
асарларидир
1
.
Кўриниб
турибдики
,
аллома
ҳаёти
ва
илмий
меросига
бағишланган
кўп
-
лаб
тадқиқотлар
амалга
оширилган
.
Аммо
,
уларда
баъзи
чалкашликлар
ва
баҳсли
масалалар
учрайди
.
Қуйида
бир
қанча
муаммоли
масалаларга
қис
-
қача
тўхталиб
ўтамиз
.
Абу
Исо
Термизийнинг
асли
қаердан
ва
қайси
уруғдан
келиб
чиққанлиги
масаласига
оид
хилма
-
хил
фикрлар
бор
.
Хусусан
,
кўпчилик
адабиётларда
Исо
Термизий
Ўрта
осиёлик
форс
бўлган
деган
фикр
учраса
,
баъзи
китоб
-
ларда
Термизийнинг
келиб
чиқиши
араблар
билан
боғлиқлиги
таъкидланган
.
Агар
Термизийнинг
тўлиқ
исмидаги
“
ас
-
Сулами
”
2
сўзидан
олинган
бўлса
,
унинг
келиб
чиқиши
араб
қабиласи
бўлган
“
бану
сулайм
”
га
боғлиқ
бўлиши
мумкин
.
Аммо
,
бу
масалага
жавоб
бўлолмайди
.
Масалан
,
Имом
Бухорий
(
ваф
. 256/870)
нисбасидаги
“
ал
-
жуфи
”
3
унинг
боболари
исломни
“
жуфи
”
қабиласига
мансуб
кишидан
қабул
қилганлигига
ишоратдир
. 1975
йил
Лон
-
донда
нашр
қилинган
“The Cambridge history of Iran” (
Эрон
тарихи
)
китоби
-
да
Р
.
Н
.
Фрейе
Абу
Исо
Термизийни
форс
муҳаддислари
сафига
қўшган
4
.
2007
йил
нашр
қилинган
Султон
Соҳайб
китобида
5
эса
“
барча
олти
машҳур
1
Alshehri Mohammed. A critical study of western views on Hadith with special reference to the
views of James Robson and John Burton. Phd diss., University of Birmingham. 2011. – P. 371.
2
Бану
сулайм
–
Исломгача
бўлган
даврда
Ҳижознинг
йирик
қабиласининг
номи
.
Улар
Маккада
яшовчи
қурайш
ва
Мадина
аҳли
билан
яқин
алоқада
бўлган
.
Мазкур
қабила
632
йил
ислом
динини
тўлиқ
қабул
қилган
.
3
Salaahud-Deen ibn Alee ibn Abdul-Maujood The Biography of Imam Bukhaaree. Translated by
Faisal Shafeeq (1st ed.). Riyadh: Darussalam. 2005.
4
Frye R.N., ed. The Cambridge history of Iran:Volume 4 (Repr. ed.). London: Cambridge U.P.
1975. – P. 471.
5
Sultan Sohaib. The Qur'an and Sayings of Prophet Muhammad: Selections Annotated and
Explained. Woodstock, Vt: Skylight Paths Publishing. 2007. – P. XIII.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
109
ҳадисшунослар
бугунги
Ўзбекистон
ёки
Эрондан
бўлган
”
деган
фикр
учрай
-
ди
.
У
Термизийнинг
келиб
чиқиши
форслар
билан
боғлиқ
деган
мулоҳазага
келган
.
Ар
-
Рақиб
Акил
ва
Роче
Эдворд
ҳам
Султонни
фикрларини
қўллаб
,
Термизийга
“
ўрта
асрлар
форс
ҳадисшуноси
”
дея
таъриф
берган
1
.
Мериам
-
Вебстерс
энциклопедиасида
Термизий
“
араб
олими
”
деб
ёзилган
2
.
Покистон
-
лик
тадқиқотчилар
О
.
Аҳмадхон
ва
З
.
Аламлар
ҳам
алломанинг
нисбасидаги
“
ас
-
Сулами
”
сўзига
таяниб
,
Исо
Термизийни
араблар
билан
боғлиқлигига
ишора
қилган
3
.
Ат
-
Термизийнинг
ўзи
оиласи
ҳақида
деярли
маълумот
бер
-
маган
. “
Шарх
аш
-
Шамоил
”
асарида
фақатгина
“
бобом
асли
марвлик
эди
,
у
киши
Лайс
ибн
Сайёр
замонида
яшаган
,
сўнг
у
ердан
Термизга
кўчиб
келганлар
”
деган
жумла
учрайди
4
.
Кўриниб
турибдики
,
алломанинг
араб
ёки
форс
бўлганлиги
ҳақида
исталганча
баҳс
юритиш
мумкин
.
Аммо
,
бизнинг
фикримизча
,
Абу
Исо
Термизийга
Марказий
Осиёда
туғилиб
,
ижод
қилган
термизлик
муҳаддис
олим
деган
таъриф
кўпроқ
тўғри
келади
.
Кейинги
масала
эса
унинг
нисбасидаги
“
аз
-
Зарийр
”(
кўзи
ожиз
)
5
сўзи
ҳам
анча
баҳслидир
.
Зеро
,
Абу
Исо
Термизийнинг
кўзи
ожизлиги
хусусида
ёзма
манбаларда
турли
-
туман
маълумотлар
келтирилган
.
Баъзи
муаллифлар
уни
туғма
басир
бўлган
деса
,
кўпчилик
тадқиқотчилар
олимнинг
кейинчалик
,
умри
-
нинг
охирларида
кўзилари
кўрмай
қолганлигини
ёзган
6
. 1990
йил
Абдулқодир
Ҳусен
Буюк
Британиянинг
“
Ню
касел
”
университетида
“Imam Tirmidhi's
Contribution Towards Hadith” (“
Имом
Термизийнинг
ҳадис
илмига
қўшган
ҳиссаси
”
–
Н
.
К
.
)
номли
китобида
олим
умрининг
сўнгги
йилларини
кўзи
ожизликда
ўтказганлигини
таъкидлаган
7
.
Демак
,
Абдулқодир
Ҳусен
Термизий
-
нинг
кўзи
ожиз
бўлиб
туғилган
деб
,
ҳисобловчи
баъзи
олимлар
фикрини
рад
қилган
.
Кўзи
ожиз
бўлишининг
сабаби
эса
Аллоҳдан
қўрқиш
ёки
Имом
Буҳорийнинг
ўлими
туфайли
тўхтовсиз
тўкилган
кўз
ёшлардир
,
деб
тадқиқотчи
ўз
фикрини
асослаган
.
Абдулқодир
Ҳусен
қўшимча
қилиб
,
Термизийнинг
устозлари
8
қаторида
Ал
-
Аббас
ал
-
Анбарий
ал
-
Басрий
,
Зайд
ибн
Ахзам
ал
-
1
Ar-RaqibAkil, Roche Edward. Virtual Worlds Real Terrorism. 2009. – P. 263.
2
Doniger Wendy. Tirmidh
ī
, al-Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions. Merriam-
Webster, 1999. Inc. – P. 1098.
3
Obaid Ahmed Khan, ZafarAlam. Imam Tirmidhi as a muhaddith and faqih in the light of internal
evidences.Ma’arif Research Journal. 2012. – Pp. 25-38.
4
Уватов
У
.
Моварауннаҳр
ва
Хуросон
олимларининг
ҳадис
илми
ривожида
тутган
ўрни
(
Ал
-
Бухорий
,
Муслим
,
Ат
-
Термизий
).
Дисс
. –
Т
: 2001. –
Б
. 227.
5
Ас
-
Самоъний
.
Китоб
ал
-
Ансоб
, 2-
жилд
. –
Б
. 335.
6
Уватов
У
.
Ўша
жойда
.
7
Hoosen A. K. Imam Tirmidhi’s contribution towards Hadith. Newcastle, 1990. – P. 75.
8
Қаранг
: Shams al-D
ī
n Muhammad ibn Ahmad al-Dhahab
ī
. Tadhh
ī
b tahdh
ī
b al-kam
ā
l f
ī
asm
ā
’
al-rij
ā
l. Cairo: al-F
ā
r
ū
qal-Had
ī
thahlil-Tib
ā
’ahwa-al-Nashr. 2004. – P. 248.; IbnKhallikan. “At-
Tirmidi the traditionist”. Ibn Khallikan's Biographical Dictionary. Translated from Wafay
ā
t al-
a‘y
ā
nwa-anb
ā
’ abn
ā
’ az-zam
ā
n by Baron Mac Guckin de Slane. Paris: Oriental Translation Fund
of Great Britain and Ireland. 1843. –P. 679-680.; Robson J. “The Transmission of Tirmidh
ī
's
J
ā
mi‘”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London.Cambridge
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
110
Басрий
,
Муҳаммад
ибн
Маъмар
ал
-
Басрий
каби
олимлар
бўлганлигини
ва
уларда
ҳам
кўриш
билан
боғлиқ
нисбалар
борлигини
қайд
этган
.
Шунингдек
,
Ҳ
.
А
.
Жуюнбол
1
,
А
.
М
.
Салаҳуддин
2
,
Ж
.
Робсон
3
,
А
.
С
.
Башир
4
ва
бошқа
кўплаб
тадқиқотчилар
ҳам
алломанинг
кўзлари
умрининг
сўнггида
ожиз
бўлиб
қолган
-
лигини
ёзиб
қолдирган
.
Биз
ҳам
кўплаб
ўрта
аср
тарихчиларининг
фикрларига
таянган
ҳолда
алломанинг
кўзлари
умри
охирида
ожиз
бўлганлиги
ҳақиқатга
кўпроқ
яқин
,
деб
ҳисоблаймиз
.
Навбатдаги
зиддият
Абу
Исо
Термизий
илмий
меросининг
ёзилиш
тили
-
даги
содда
ва
мураккаблик
масаласида
кўзга
ташланади
. “The Transmission
of Tirmidhis “J
а
mi”” (“
Термизий
“
Жомеъ
”
сининг
етказилиши
”
–
Н
.
К
.
)
номли
асар
муаллифи
Жамес
Робсоннинг
5
фикрича
, “
Сунан
ат
-
Термизий
”
ўта
илмий
руҳда
ёзилгани
сабабли
ҳар
доим
ҳам
оддий
халқда
катта
қизиқиш
уйғотавермаган
.
У
фикрини
асослаш
учун
Голдзиҳернинг
“Muslim Studies”-
даги
“
Термизий
–
Ал
-
Бухорий
,
Абу
Довуд
(
ваф
. 275/889)
ва
Ан
-
Насаий
(
ваф
.
302/915)”
лардек
машҳур
эмас
эди
”
сўзларини
эслатиб
ўтган
.
Ислом
илмида
машҳур
олим
Ибн
Атийя
ал
-
Андалусий
(
ваф
. 540/1146)
эса
: “
Менинг
ҳузу
-
римда
Имом
Бухорий
ва
Муслимнинг
(
ваф
. 261/875)
китобларига
қараганда
Имом
Термизийнинг
“
Сунан
ат
-
Термизий
”
китоби
нурлироқ
ва
тушунарли
-
роқ
”,
деб
айтган
. “
Нима
учун
?”
деб
сўралганида
,
Атийя
: “
Чунки
иккита
Имомнинг
китобларидан
фақатгина
илм
ва
маърифат
аҳлларигина
фойдала
-
на
олишади
,
холос
”,
деб
айтган
экан
6
.
Фикримизча
,
Жамес
Робсон
,
Голдзи
-
ҳернинг
қарашлари
бироз
ҳақиқатдан
йироқроқдир
.
Чунки
,
аллома
асарлари
-
нинг
тили
соддалиги
сабабли
кўплаб
тадқиқотчилар
эътиборини
тортган
.
Энг
қизиғи
эса
алломанинг
туғилган
жойи
хусусида
ҳам
турли
фикрлар
мавжуд
. Hadith Literature: Its Origin, Development & Special Features (
Ҳадис
адабиёти
:
унинг
келиб
чиқиши
,
тараққиёти
ва
ўзига
хос
белгилари
–
Н
.
К
.
)
асари
муаллифи
Мухаммад
Зубайр
Сиддиқи
айтишича
,
Абу
Исо
Термизий
821-
822
йилларда
Макка
шаҳрида
туғилган
7
.
Аммо
,
Али
Сйед
Башир
1
,
Абдул
University Press on behalf of School of Oriental and African Studies. 1954. 16 (2): 258–270.;
Scholars of Hadith. Skokie, IL: IQRA International Educational Foundation. 2003.; Siddiqi M.Z.
Hadith Literature: Its Origin, Development & Special Features. – P. 64.
1
Juynboll, G.H.A. “al-Tirmidh
ī
”, in: Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Edited by: P.
Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel, W.P. Heinrichs.
2
Salahuddin A.M. The Biography of Im
ā
m at-Tirmidh
ī
. Translated by Abu Bakr ibn Nasir (1st
ed.). Riyadh: Darussalam. 2007.
3
Robson J. “The Transmission of Tirmidh
ī
's J
ā
mi‘”. Bulletin of the School of Oriental and
African Studies, University of London.Cambridge University Press on behalf of School of Oriental
and African Studies. 1954.16(2):258–270.
4
Ali Syed Bashir. Scholars of Hadith. Skokie, IL: IQRA International Educational Foundation. 2003.
5
Robson J. The Transmission of Tirmidh
ī
's “J
ā
mi”// Bulletin of the School of Oriental and African
Studies, University of London, Vol.16, No. 2. 1954, – P. 258-270.
6
http://muslim.uz/index.php/hadis/item/1247-imom-termizij
7
Muhammad Zubayr Siddiqi. Hadith Literature: Its Origin, Development & Special Features
(Islamic Texts Society) 2nd Revised ed. Edition. 1996. – P. 64.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
111
Мавжуд
2
,
М
.
Ю
.
Банури
3
,
Л
.
В
.
Адамик
4
каби
тадқиқотчилар
шубҳасиз
аллома
-
нинг
туғилиб
ўсган
жойини
Термиз
,
яъни
бугунги
Ўзбекистоннинг
жанубий
ҳудудлари
деб
белгилаган
. “
Ал
-
Имом
Ат
-
Термизий
”
асарининг
муаллифи
,
миср
-
лик
тадқиқотчи
Нуриддин
Итир
ва
ўзбекистонлик
олим
Убайдулло
Уватовлар
тадқиқотига
кўра
,
Абу
Исо
Термизий
милодий
824
йил
ҳозирги
Сурхондарё
ви
-
лоятининг
Шеробод
тумани
ҳудудида
жойлашган
Буғ
қишлоғида
таваллуд
топ
-
ган
.
Алломанинг
бугунги
кундаги
мақбараси
ҳам
айнан
шу
ҳудудда
жойлашган
.
Тадқиқотчилар
Абу
Исо
Термизийнинг
шажараси
борасида
турли
фикрлар
билдирган
.
Г
.
Ҳ
.
Жюнболл
“
Ислом
энциклопедияси
”
да
алломанинг
тўлиқ
исмини
“
Муҳаммад
ибн
Исо
ибн
Савра
”
сифатида
қайд
этган
5
.
Абдул
Мавжуд
,
Шамсаддин
Муҳаммад
ибн
Аҳмад
аз
-
Заҳабий
(
ваф
. 749/1348),
Ибн
Касирлар
(
ваф
. 775/1373)
эса
“
Муҳаммад
ибн
Исо
ибн
Савра
ибн
Мусо
ибн
аз
-
Заҳҳоқ
”
номи
олимнинг
асл
нисбаси
эканлигини
таъкидлаган
. 1993
йил
нашр
қилинган
“
Ислом
энциклопедияси
”
китобида
А
.
Ж
.
Венсинк
томонидан
“
Муҳаммад
ибн
Исо
ибн
Савра
ибн
Шаддод
”
Термизийнинг
шажараси
эканлиги
даъво
қилинган
6
.
Инглиз
олими
Жамес
Робсон
эса
“
Муҳаммад
ибн
Исо
ибн
Савра
ибн
Шаддод
ибн
аз
-
Заҳҳоқ
”
бўлиши
керак
деб
тахмин
билдирган
7
. XIV
асрнинг
муҳим
манбаларидан
бири
Ибн
Касирнинг
“
Ал
-
Бидоя
ван
-
ниҳоя
”
асарида
Термизийнинг
нисбаси
“
Муҳаммад
ибн
Исо
ибн
Савра
ибн
Шаддод
ибн
Исо
”
тарзида
ишлатилган
.
Мазкур
асрда
яшаган
яна
бир
олим
Шамсалдин
ибн
Аҳмад
аз
-
Заҳаби
“
Муҳаммад
ибн
Исо
ибн
Язид
ибн
Савра
ас
-
Сакан
”
тарзидаги
энг
бошқача
шажарадан
фойдаланган
.
Нидерландиялик
олим
Лейн
Андрю
8
ва
туркиялик
тадқиқотчи
Фуат
Сезгин
9
аллома
учун
“
Муҳаммад
ибн
Исо
ибн
Саҳл
”
номидан
фойдаланишни
маъқул
кўрган
.
Шунингдек
, “
Муҳаммад
ибн
Исо
ибн
Саҳл
ибн
Савра
”
номини
Рушди
Абу
Шабана
ўз
асарида
Термизий
-
нинг
ҳақиқий
исми
сифатида
ишлатган
10
.
Бугунги
кунда
илмий
жамоатчилик
томонидан
тан
олинган
шакли
эса
“
Муҳаммад
ибн
Исо
ибн
Савра
ибн
Мусо
ибн
аз
-
Заҳҳоқ
Абу
Исо
ас
-
Сулламий
аз
-
Зарийр
ал
-
Буғий
ат
-
Термизий
”
дир
.
1
Ali Syed Bashir. Scholars of Hadith. Skokie, IL: IQRA International Educational Foundation. 2003.
2
Abdul Mawjood S.
А
. The Biography of Im
ā
m at-Tirmidh
ī
. Translated by Abu Bakr ibn Nasir
(1st ed.). Riyadh: Darussalam. 2007.
3
Banuri M.Y . “
يﺬ ﻣﺮﺘﻝا
ﺐﺡﺎ ﺹ
ﻊﻣﺎ ﺠﻝا
ﻲ ﻓ
ﻦﻨ ﺴﻝا
(al-Tirmidh
ī
aib al-j
ā
mi' f
ī
al-sunan)”. Majallat
al-Majma al-Ilm
ī
al-Arab
ī
yah (in Arabic). Damascus. 1957. 32: 308.
4
Adamec L. W. Historical Dictionary of Islam (2nd ed.). Lanham, MD: Scarecrow Press. 2009. – P. 307.
5
Juynboll G.H. “al-Tirmidh
ī
”. Encyclopaedia of Islam, Second Edition.Brill Online.
6
Wensinck A.J. “al-Tirmidh
ī
”. Encyclopaedia of Islam, First Edition.1913-1936.8. Leiden: E. J.
Brill. 1993. –Pp. 796–797.
7
Robson James “The Transmission of Tirmidh
ī
's J
ā
mi'”. Bulletin of the School of Oriental and
African Studies, University of London.Cambridge University Press on behalf of School of Oriental
and African Studies. 1954.16 (2): 258–270.
8
Lane Andrew J. A Traditional Mu'tazilite Qur'an Commentary: The Kashshaf of Jar Allah al-
Zamakhshari (d. 538/1144). Leiden: Brill. 2006. – P. 385.
9
Sezgin Fuat. T
ā
r
ī
kh al-tur
ā
th al-‘arab
ī
. 1. Translated by Mahmud Fahmi Hijazi. Part 4. 1991. – P. 209.
10
Rushd
ī
Ab
ū
Shab
ā
nah Al
ī
al-Rash
ī
d
ī
. Al-Tad
ā
mun al-dawl
ī
f
ī
al-niz
ā
m al-Isl
ā
m
ī
wa-al-nuzum
al-wad’
ī
yah : dir
ā
sah muq
ā
ranah (1st ed.). Mansoura. Egypt: D
ā
r al-Yaq
ī
n. 2007.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
2
112
Умуман
олганда
,
Европада
ҳадис
илми
тарихини
ўрганиш
XIX
асрнинг
иккинчи
ярмида
пайдо
бўлган
бўлса
-
да
,
Абу
Исо
Термизий
номи
XIX
аср
-
нинг
50-
йилларида
ғарб
дунёсида
маълум
эди
.
Демак
,
европаликлар
Марка
-
зий
осиёлик
таниқли
муҳаддис
Абу
Исо
Термизий
илмий
меросидан
қарийб
икки
асрдан
буён
баҳраманд
бўлиб
келмоқда
.
Д
.
Г
.
Пфанмюллер
,
Г
.
Х
.
Жюнбол
,
Н
.
Й
.
Кулсон
,
И
.
Голдзиҳер
,
А
.
Ж
.
Венсинк
каби
асл
европа
-
лик
тадиқотчиларнинг
аксарият
илмий
қарашида
бир
ёқламалик
,
ҳадис
илмини
чуқур
тушунмаслик
ҳамда
Термизийнинг
ёзма
мероси
борасида
тўлиқ
тасавурга
эга
бўлмай
туриб
чуқур
асосланмаган
хулосалар
чиқариш
ҳолатларини
кўришимиз
мумкин
.
Хусусан
,
бу
каби
жиҳатлар
ҳадисларни
соҳталаштириш
, “
Сунан
ат
-
Термизий
”
асарининг
ўқиш
тили
мураккаблиги
каби
масалалар
ҳақида
айтилган
фикрларда
кўринади
.
Келиб
чиқишига
кўра
ислом
динига
эътиқод
қилувчи
мамлакатлардан
бўлган
олимларнинг
илмий
ишлари
эса
европалик
тадқиқотчиларни
кўпчилик
ҳолларда
инкор
қилган
.
Улар
ўз
ишларида
Абу
Исо
Термизий
илмий
меросининг
илмий
аҳамиятини
исботлаб
бериб
,
унинг
ҳадисларидан
ўз
фикрларини
тасдиқлаш
учун
фой
-
даланганлар
.
Аксарият
баҳсли
масалаларда
Марказий
осиёлик
олимнинг
асарларига
ишончли
манба
сифатида
мурожаат
қилинган
.
Турли
мақсадлар
туфайли
давлат
арбоблари
ёки
уломалар
томонидан
ўйлаб
топилган
деб
ҳисобланувчи
ҳадисларнинг
аслида
тўғри
эканлиги
Термизий
китоблари
орқали
исбот
қилинган
.
Қисқа
қилиб
айтганда
, “
Сунан
ат
-
Термизий
”, “
Аш
-
шамоил
ан
-
набавия
”
каби
асарлар
Европада
ҳадислар
масаласида
ҳақиқий
тасуввурларни
шакллантиришда
муҳим
аҳамият
касб
этган
.
Аммо
,
Абу
Исо
Термизий
ҳаёти
ва
илмий
меросини
ўрганиш
борасида
ҳали
талайгина
ишлар
амалга
оширилиши
керак
.
Зеро
,
Ғарб
олимларининг
Абу
Исо
Термизий
ҳақида
ёзган
фикр
ва
мулоҳазалари
анчайин
таҳрир
-
талабдир
.
Айниқса
,
Ғарбда
муҳаддис
олимлар
илмий
меросини
ўрганиш
бўйича
машҳур
Голдзиҳер
,
Ж
.
Робсон
,
Ҳ
.
А
.
Жуюнбол
каби
олимлар
ижо
-
дини
танқидий
ўрганиш
давр
талабидир
.
Негаки
,
улар
ёзиб
қолдирган
чуқур
асосланмаган
илмий
хулосалар
бугун
Ғарбда
янги
исломшунослик
тадқи
-
қотлари
учун
асос
бўлиб
хизмат
қилмоқда
.
Холис
,
илмий
асосланган
тадқи
-
қотлар
орқали
алломаларимизнинг
дунё
илм
-
фанида
тутган
ўрнини
белги
-
лаш
,
улар
ҳақида
яратилган
асарларни
жиддий
танқидий
руҳда
таҳлил
қилиш
бугунги
илм
-
фан
олдида
турган
долзарб
масаладир
.
