Mualliflar

  • Матмуратова Г.Б.

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.pedagogs.134392

Annotasiya

Annotation: The article presents information on the composition of the phytonematode fauna found in pot marigold (Calendula officinalis) and parasitic species. 18 species of phytonematodes have been identified in pot marigolds and all species have been reported to occur in pre-root soils. Parasitic phytonematode species Aphelenchus avenae, A. cylindricaudatus, A. solani, Aphelenchoides limberi, Meloidogyne sp., Ditylenchus dipsaci were observed.


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-3027

_SJIF:

5.449

https://scientific-jl.com/ped

Volume-87, Issue-1, August -2025

82

ДОРИВОР ТИРНОҚГУЛ CALENDULA OFFICINALIS

ФИТОНЕМАТОДАЛАРИ

Матмуратова Г.Б.

Жиззах Давлат педагогика университети, ўқитувчи.

gulnozamatmuratova1988@gmail.com

Annotation:

The article presents information on the composition of the

phytonematode fauna found in pot marigold (Calendula officinalis) and parasitic
species. 18 species of phytonematodes have been identified in pot marigolds and all
species have been reported to occur in pre-root soils. Parasitic phytonematode species
Aphelenchus avenae, A. cylindricaudatus, A. solani, Aphelenchoides limberi,
Meloidogyne sp., Ditylenchus dipsaci were observed.


Жаҳонда қишлоқ хўжалик соҳасининг ривожланишида маданий

ўсимликларни паразит нематодалардан ҳимоя қилиш муҳим бўлиб, паразит
нематодаларнинг тур таркиби, биологик ва экологик хусусиятлари, улар сонини
чеклашда турли усул ва воситаларни қўллашнинг илмий асосларига доир
тадқиқотларни олиб боришга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Маданий ва ёввойи
ўсимликларда паразит нематода турлари кенг тарқалган бўлиб, қишлоқ хўжалик
экинларига жиддий зарар етказади. Ўзбекистон тупроқ иқлим шароитига кўра
сабзавот ва полиз, доривор, техник ва дон экинлари ўсадиган бой биологик
ресурсга эга. Доривор ўсимликлар турли эктопаразит ва эндопаразит
нематодалар билан зарарланади, доривор ўсимликлар плантацияларига қийин
даволанувчи касалликлар - фитонематодозларни айнан жиддий зарар
келтирадиган паразит нематодалар келтириб чиқаради. Шунинг учун доривор
ўсимликларнинг нематодаларини ўрганиш ва паразит нематодаларни аниқлаш ва
уларга қарши кураш чораларини ишлаб чиқиш муҳим аҳамиятга эга.

Ўзбекистон шароитида айрим доривор ўсимликларнинг нематодалари

Ш.А.Атаханов (1967), Н.Б.Адилова (1970) ва Х.С.Эшова (2017)лар томонидан
ўрганилган, масалан зубтурум (Plantago lanceolata) қоқиўт (Taraxacum Bochm L.),
шувоқ (Artemisia absinthium L.), исириқ (Peganum harmala L.) ва бошқалар.
Лекин, доривор тирноқгул (Calendula officinalis) фитонематодалари
ўрганилмаган.

Доривор тирноқгул (Calendula officinalis) фитонематодалари фаунаси

таркибини ўрганиш ва паразит турларни аниқлашдан иборат.

Тадқиқот учун намуналар

2020 йил доривор тирноқгул (Calendula officinalis)

ўсимлигининг барг, поя, илдиз ва илдиз атрофи тупроқларидан беш такрорий
тарзда олинди, жами 75 та намуна (барг ва поядан – 25 та, илдиздан – 25 та, илдиз


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-3027

_SJIF:

5.449

https://scientific-jl.com/ped

Volume-87, Issue-1, August -2025

83

атрофи тупроқдан – 25та) йиғилди. Фитонематодаларни ўсимлик органлари ва
тупроқдан ажратиб олишда Берман воронкали усулдан фойдаланилди
(Кирьянова и Кралль, 1971). Нематодалар турини аниқлаш учун доимий
микропрепаратлар тайёрланди.

Доривор тирноқгул (Calendula officinalis) бир йиллик ўт ўсимлик,

баландлиги 30-70 см. Ўсимлик ўзига хос ифорга эга. Гулларда каратеноидлар,
қатронлар, олма кислотаси (6-8%) мавжуд. Илдиз қисмларида календула (19%
гача) ва сапонин бор. Уруғларда алколоидлар мавжуд. Доривор тирноқгул оғиз
касалликлари, ошқозон-ичак йўллари касалликларини даволашда ишлатилади,
шунингдек жигар ва юрак касаликларини даволашда ҳам фойдаланилади.

Доривор тирноқгул фитонематодалари фаунасини ўрганиш учун 75

йиғилган намуналардан 66 тасида нематодалар учраши қайд этилди. Доривор
тирноқгулда 4 та туркум 6 та оила, 10 та авлодга мансуб 18 тур нематодалар
учраши аниқланди. Dorilaimida туркуми 1 та оила (Qudsianematidae) 1 авлод
(Eudorylaimus) 2 турдан (Eudorylaimus paraobtusicaudatus, E. pratensis) иборат.

Rhabditida туркумида (55,5 %) тур хилма хиллиги жиҳатдан устунлиги

кузатилди. Бу туркум 3 та оила (Cephalobidae, Panagrolaimidae, Rhabditidae) 5
авлод (Cephalobus, Acrobeles, Chiloplacus, Panagrolaimus, Rhabditis) 10 турдан
(Cephalobus рersegnis, С. рarvus, C. nanus, Acrobeles ciliatus, Chiloplacus
sуmmetricus, Ch. demani, Panagrolaimus rigidus, P. subelongatus, Rhabditis
brevispina, Rh. filiformus) иборат.

Aphelenchida туркуми 1 оила (Aphelenchidae) 2 авлод (Aphelenchus,

Aphelenchoides) 4 турдан (Aphelenchus avenae, А. cylindricaudatus, A. solani,
Aphelenchoides limberi) иборат.

Tylenchida туркуми 1 оила (Meloidogynidae) 2 та авлод (Meloidogyne,

Ditylenchus) 2 турдан (Meloidogyne sp., Ditylenchus dipsaci иборат. Meloidogyne
авлодидан Meloidogyne sp. личинкалари тупроқда учраши кузатилди.

Доривор тирноқгулда топилган фитонематодаларнинг барча тури илдиз

олди тупроғида учраши қайд этилди, ўсимликнинг ер усти органларида ва
илдизда фитонематодалар учрамади. Аниқланган фитонематода турларини
экологик таҳлил қилишда А.А.Парамонов (1964) томонидан таклиф этилган
фитонематодаларнинг ўсимликлар ва бошқа тупроқда яшовчи организмлар
билан трофик муносабатига асосланган экологик классификациядан
фойдаландик. Ушбу классификацияга кўра, фитонематодалар 5 экологик
гуруҳларга ажратилади: параризобионлар – илдиз атрофида эркин яшовчи
тупроқ нематодалари ҳисобланади; эусапробионтлар ёки ҳақиқий сапробионтлар
– тупроқда чириётган органик қолдиқдарда ҳаёт кечирувчи нематодалар;
девисапробионтлар – яшил ўсимликлар ва чириётган органик қолдиқлар билан
озиқланадиган гуруҳлар; касаллик келтириб чиқармайдиган фитогельминтлар;


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-3027

_SJIF:

5.449

https://scientific-jl.com/ped

Volume-87, Issue-1, August -2025

84

ҳақиқий фитогельминтлар - патоген таъсирга эга бўлган, ўсимликларда турли
касаллик келтириб чиқарадиган паразитлар. Бизнинг тадқиқотларимизда
аниқланган фитонематодалар экологик гуруҳларга қуйидагича тақсимланди:
параризобионтлар – 2 тур, эусапробионтлар – 2 тур, девисапробионтлар – 8 тур,
касаллик келтириб чиқармайдиган фитогельминтлар – 4 тур, ҳақиқий паразитлар
– 2 турдан иборат.

Кейинги йилларда қишлоқ хўжалик экинларини паразит нематодалардан

ҳимоя қилишда ўсимликларнинг фитогельминтлар билан ўзаро муносабатини ва
патоген турларга чидамлилик механизмларини ўрганиш, нематодаларга қарши
курашнинг самарали усулларини ишлаб чиқишга қаратилган йўналишдаги
тадқиқотлар амалга оширилмоқда. Жумладан, ўсимликлар ва паразит
нематодаларнинг ўзаро муносабатида иммунобиологик механизмларга доир
тадқиқотларда ўсимликлардаги элиситорларни ва сигнал молекулаларнинг роли
очиб берилган, шунингдек, элиситорлар ёрдамида паразит нематодалар
келтирадиган касалликларга ўсимликларни чидамлилик хусусиятини ошириш
мумкин деган маълумотлар қайд этилган (Зиновьева, 2012). Айрим ўсимликлар
тирноқ гул (Tagetes erecta), канакунжут (Ricinus communis) ва саримсоқ пиёзнинг
(Allium sativum) барглари ва гулларидан тайёрланган экстрактлар помидорга
таъсир этилганда, помидорнинг илдиз паразит нематодаси (Root-knot nematodes
- RKN) га берилувчанлик таъсирини камайтирган, натижада паразитларнинг
кўпайиш суръати пасайган (Tibugari at al.,). Бизнинг тадқиқотларимиз
натижасида ўсимликларнинг ер усти органлари (барг ва поя), илдизда
нематодалар учрамади, барча топилган турлар илдиз атрофи тупроқларида
учраши кузатилди. Бу ҳолат ўсимлик таркибидаги кимёвий ва доривор моддалар
мавжудлиги билан боғлиқ бўлиши мумкин. Паразит нематодаларга қарши
курашда доривор ўсимликларнинг, жумладан шифобахш тирноқгул ўсимлигини
зарарланган майдонларда экилган ўсимликлар орасига экиш ва тирноқгулдан
тайёрланган экстрактлардан фойдаланишни мақсадга мувофиқ деб биламиз.
Ҳозирги вақтда тадқиқотларимиз давом этмоқда.

Доривор тирноқгул нематодалари фаунасига доир тадқиқотлар натижасида

ўсимликнинг илдиз атрофи тупроғида 4 та туркум 6 та оила, 10 та авлодга мансуб
18 тур фитонематодалар аниқланди. Доривор ўсимликда фитонематодалар
турлар хилма-хиллиги бўйича Rhabditida туркуми ҳамда Cephalobidae,
Panagrolaimidae оилалари вакиллари устунлик қилиши кузатилди.

Доривор тирноқгулда топилган фитонематодаларнинг барча тури илдиз

олди тупроғида учраши қайд этилди, ўсимликнинг ер усти органларида ва
илдизда учрамади.

Доривор тирноқгул ўсимлиги нематодалари экологик классификацияга

кўра: параризобионтлар - 2 тур, эусапробионтлар - 2 тур, девисапробионтлар -


background image

“PEDAGOGS”

international research journal ISSN:

2181-3027

_SJIF:

5.449

https://scientific-jl.com/ped

Volume-87, Issue-1, August -2025

85

8 тур, касаллик келтириб чиқармайдиган паразитлар – 4 тур тур ва ҳақиқий
паразитлар - 2 турни ташкил этди. Доривор тирноқгул ўсимлиги илдиз атрофи
тупроқларида паразит нематодалардан Aphelenchus avenae, А. cylindricaudatus,
A. solani, Aphelenchoides limberi, Meloidogyne sp., Ditylenchus dipsaci турлари
учраши кузатилди.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1.

Адилова Н.Б. Фауна нематод некоторых дикорастущих лекарственных

растений Самаркандского района Самаркандской области // Узб. биол. журн. -
Ташкент, 1970. -№ 3. - 52-54 с.

2.

Атаханов Ш.А. Некоторые данные о нематодо-фауна дикорастущих

лекарственных растений районов Узбекистана. IX Матер. межд. народ.
нематологической симп. Москва, 1967. 145-146 с.

3.

Зиновьева С.В., Чижов В.Н. Фитопаразитические нематоды России. – М.:

КМК, 2012. – 386 с.

4.

Кирьянова Е.С., Кралль Э.Л. Паразитические нематоды растений и

меры борьбы с ними. - Ленинград: Наука, 1971. - Т.II. - 522 с.

5.

Парамонов А.А. Основы фитогельминтологии. -М.,1964.-Т.2.-446 с.

6.

Эшова Х.С. Нематоды аридных зон Узбекистана и пути их адаптации к

условиям среды обитания.: Автореф. дисс. … док. биол. наук. – Ташкент, 2017. –
66 с.

7.

Tibugari N., Mombeshora D., Mandumbu R., Karavina C., Parwada C. A

comparison of the effectiveness of the aqueous extracts of garlis, castor beans and
marigold in the biocontrol of root-knot nematode in tomato // Journal of Agricultural
Technology. – 2012. – V. 8 (2). – P. 479-492.


Bibliografik manbalar

Адилова Н.Б. Фауна нематод некоторых дикорастущих лекарственных растений Самаркандского района Самаркандской области // Узб. биол. журн. -Ташкент, 1970. -№ 3. - 52-54 с.

Атаханов Ш.А. Некоторые данные о нематодо-фауна дикорастущих лекарственных растений районов Узбекистана. IX Матер. межд. народ. нематологической симп. Москва, 1967. 145-146 с.

Зиновьева С.В., Чижов В.Н. Фитопаразитические нематоды России. – М.: КМК, 2012. – 386 с.

Кирьянова Е.С., Кралль Э.Л. Паразитические нематоды растений и меры борьбы с ними. - Ленинград: Наука, 1971. - Т.II. - 522 с.

Парамонов А.А. Основы фитогельминтологии. -М.,1964.-Т.2.-446 с.

Эшова Х.С. Нематоды аридных зон Узбекистана и пути их адаптации к условиям среды обитания.: Автореф. дисс. … док. биол. наук. – Ташкент, 2017. – 66 с.

Tibugari N., Mombeshora D., Mandumbu R., Karavina C., Parwada C. A comparison of the effectiveness of the aqueous extracts of garlis, castor beans and marigold in the biocontrol of root-knot nematode in tomato // Journal of Agricultural Technology. – 2012. – V. 8 (2). – P. 479-492.