Юрак туғма нуқсонларини постнатал клиникаси ва диагностикасида пульсоксиметрия усулининг самарадорлиги

inLibrary
Google Scholar
Журнал:
Выпуск:
CC BY f
205-209
2
0
Поделиться
Пирназарова , Г., & Акбарова , М. (2023). Юрак туғма нуқсонларини постнатал клиникаси ва диагностикасида пульсоксиметрия усулининг самарадорлиги . Педиатрия, 1(1), 205–209. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/pediatrics/article/view/26665
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Туғма юрак нуқсонлари бўлган туғруқдан кейинги болаларда пулс оксиметриясининг ролини ўрганиш бўйича тадқиқотлар ўтказилди.Олинган маълумотларга асосланиб, пулс оксиметрияси янги туғилган чақалоқларни текширишнинг инвазив бўлмаган, арзон ва хавфсиз усули деган хулосага келди. Пулс оксиметрия усули, аускултация ва екстремиталарга босимни ўлчашдан ташқари, болаларда ЧДНИНГ кўп қисмини ерта босқичда аниқлаш ва уларни ўз вақтида чуқур текшириш учун юбориш имконини беради.


background image

мЬ ПЕДИАТРИЯ

205

Turdiyeva D.E.

Somatic and extragenital diseases, obstetric and
gynecological anamnesis, as well as pregnancy,
childbirth and pathology of mothers of 28
newborns who had pneumonia were studied and
analyzed. Clinical and radiological features in
differentiating congenital pneumonia from early
neonatal pneumonia were studied. Severe

Юрак туғма нуқсонини гемодинамик

турини

аниқлагач,

уни

эхометрик

кўрсаткичларини инобатга олган холда,
касалликни кейинги даврини кечишини
башорат қилиш ва ўз вақтида жаррохлик
амалиётига кўрсатма бериш неонатолог ва
педиатрларнинг асосий вазифаларидан бири
ҳисобланади.

Юрак ва магистрал томирларнинг туғма

нуқсони бир ёшгача бўлган болаларнинг 91%
холатида

ўлимга

олиб

келадиган

касалликларидан бири ҳисобланади. Бутун
Жахон соғлиқни сақлаш ташкилотининг
маълумотларига кўра юрак туғма нуқсонлари
хар хил давлатларда 0,6% дан 2,4% гача барча
тирик туғилган болалар ичида учраб туради.
Баъзи бир юрак туғма нуқсонлари ҳаётга зид
равишда

ривожланса,

бошқалари

гемодинамиканинг чуқур ўзгаришлари билан
боради

ва

беморнинг

ахволини

ўта

оғирлаштиради, баъзи бир юрак туғма
нуқсонлари эса клиник белгиларсиз хам
кечиши мумкин [1,2,4,5].

conditions in the first minute of life, maternal
respiratory infections, toxicosis, gestosis, anemia,
urinary tract infection are risk factors for the
development of congenital and neonatal
pneumonia, and also serve as factors leading to the
development of pneumonia.

Юрак ва магистрал томирларнинг туғма

нуқсонларини клиник кечиши 3 босқичда
кечади.
1

фаза - мослашиш, болани гемодинимик

ўзгаришларга мослашиши босқичи.
2

фаза

-

нисбий

компенсация,

мослашувчанлик механизмлари ривожланиб
беморнинг аҳволи бир оз яхшиланадиган
босқич.
3фаза - терминал, организмнинг барча ҳимоя ва
мослашиш

механизмларининг

захиралари

тугаганида қон айланишининг бузилиши юз
беради ва даволашнинг самарадорлиги кескин
камаяди.

Касалликни 3чи босқичида беморга

жаррохлик амалиётини ўтказиш самарасиз
бўлиб қолади.[3,4]

Шундай экан юрак туғма нуқсонларини

боланинг туғилиши билан тўғри диагностика
қилиш ва ўз вақтида гемодинамик ўзгаришлари
олдини олиш неонатолог ва педиатрларнинг
асосий вазифаларидан бири бўлиб қолиши
керак.

DIFFERENTIAL DIAGNOSIS OF CONGENITAL AND NEONATAL PNEUMONIA

Key words:

congenital pneumonia, neonatal period, clinic, radiography, characteristics

Пирназарова Г.З., Акбарова М.А.

ЮРАК ТУҒМА НУҚСОНЛАРИНИ ПОСТНАТАЛ КЛИНИКАСИ ВА

ДИАГНОСТИКАСИДА ПУЛЬСОКСИМЕТРИЯ УСУЛИНИНГ САМАРАДОРЛИГИ

Тошкент педиатрия тиббиёт институти

Тадқиқот мақсади.

Юрак туғма нуқсонларини постнатал даврида ташхислашда клиник ва инструментал тадқиқот

усулларининг ахамиятини ўрганиш.

Материал

ва

услублар.

Республика

ихтисослаштирилган

педиатрия

илмий

амалий

тиббиёт

марказинингперинаталмарказида даволанаётган 98 чақалоқ назоратга олинган вауларда анамнез, касалликни клиник
аломатларини кечуви, инструментал ва лобаратор текширув маълумотлари тахлил қилиб чиқилди.

Натижалар.

Сўнги йиллардаюрак туғма нуқсонларини туғруқдан кейинги бўлган даврда ташхислаш самарадорлиги

ошиб бормоқда. Янги туғилган чақалоқларнинг аҳволини асосий параметрларини кузатиш, шу жумладан қон босимини қўл ва
оёқларда ўлчаш, қон билан тўйинганлик даражасини аниқлаш ва пульс хусусиятларини бахолаш юрак туғма нуқсонларида
кечадиган гипоксимик синдромни эрта даврларда ташхислашни сезиларли даражада оширишга ёрдам беради.

П

ос

вя

щ

ае

тс

я

к

1

00

ет

и

ю

с

о

дн

я

р

ож

де

н

и

я

п

ро

ф

ес

со

р

а

К

ар

и

м

а

С

ул

ей

м

ан

ов

и

ч

а

С

ул

ей

м

ан

ов

а


background image

ПЕДИАТРИЯ

Юрак туғма нуқсонларини ўз вақтида

ташхислаш учун эрта неонатал даврда янги
туғилган чақалоқларда қонни кислород билан
тўйинганлик даражасини ўлчаш амалиёти
бутун дунёда кенг қўлланиб келаётганлиги ўз
самарасини

намоён

қилмоқда.

Пульсоксиметрия тестини ўтказиш биринчи
марта 10 йилдан кўпроқ вақт олдин
тасдиқланган ва шундан бери 370 мингдан
ортиқ матбуот манбаларида унинг натижалари

эълон

қилинган.

Пульсоксиметрия қонни кислород билан
тўйинганлик даражасини аниқлаб, чақалоқ
организмда кечаётган гипоксимик холатдан
дарак беради.

Америка

педиатрлар

академияси

пульсоксиметрия усулини ноинвазив, оддий,
оғриқсиз усул сифатида янги туғилган
чақалоқларда чуқурроқ текширувни амалга
оширадиган гурухини ажратиб олиш учун
тавсия қилади.

Тадқиқот мақсади

- янги туғилган

чақалоқларнинг постнатал даврида юрак туғма
нуқсонини ташхислашда пре ва постдуктал
сатурация, артериал босим кўрсаткичларини
мониторингини ўтказиш ва самарадорлигини
аниқлаш.

Материал ва услублар

Тадқиқот кузатувлари

Республика

ихтисослаштирилган

педиатрия илмий

амалий

тиббиёт

марказинингперинаталмарказида
даволанаётган 98 та чақалоқ назоратга олинган
ва уларда анамнез, клиник кўриниши, оёқ ва
қўлларда артериал босимни ўлчаш, оёқ ва
қўлларда сатурация кўрсаткичлари тахлил
қилиб чиқилди, бундан ташқари умумий
клиник текширув усуллари, ЭКГ, ФКГ, 4 та
проекцияда

қилинадиган

рентгенография,

допплерографик ЭхоКГ ўтказилди.

Ташхис,

нуқсонни

топографик

жойлашуви, ўпка гипертензиясини даражаси,
нуқсонни

кечиш

фазаси,

юрак

етишмовчилигини

даражаси,

касалликни

кечиш даражаси ва ёндош касалликларини
инобатга олинган ҳолатида қўйилган. Барча

қўйилган беморларга кардиохирург маслаҳати
даркор

бўлди.

Беморларга

жаррохлик

амалиётини ўтказиш муддати ва амалиётга
тайёрлаш бўйича кўрсатмалар берилди.

Мураккаб комбинацияланган юрак туғма
нуқсони холатларида қўшимча инструментал
текширув усулларидан - юрак бўшлиқларини
зондлаш,

ангиокардиография

ва

бошқа

текширув усуллари ўзтказилди.

Натижалар ва мухокама

Бизнинг кузатувимизда 98 та 27 кунлик

давргача бўлган 50 та (51%) қиз бола ва 48 та
(48,9%) ўғил болалар бўлган. Улардан
28(28,5%) тасига бўлмачалараро тўсиқ нуқсони
(БАТН), 26(26,5%) - очиқ овал йўлак
(ООЙ),21(21,4%)-

қоринчалараро

тўсиқ

нуқсони (ҚАТН), 11(11,2%) - очиқ артериал
йўлак (ОАЙ), 3(3%)-ўпка артериясини стенози
(ЎАС), 2(2%) - тетрада Фалло (ТетФ), 2(2%)-
триада Фалло (ТФ), 2(2%) - аорта коарктацияси
(АоК),

3(3%)

-

магистрал

томирлар

транспозицияси (МТТ) ташхиси қўйилган.
Касалликни кечиш фазаларига кўра бу
беморларда касалликни бирламчи адаптация ва
нисбий компенсация босқичлари бўлган.

Касаллик тарихлари тахлил қилинганда,

беморларнинг антенатал даврида қилинган
ультратовуш текширувларида юрак туғма
нуқсонлари

аниқланмаган.

Туғилганида

беморларнинг тана вазни гестация даврига мос
равишда, қониқарли ахволда, тери қопламлари
пушти рангли деб бахоланган. Болаларга
кўкрак тутилганда уларда кўкариш ёки
хансираш аломатлари бўлмаган ва юрак
етишмовчилиги

белгилари

кузатилмаган.

Объектив текширувда ҚАТН да юракни нисбий
чегараларини тўмтоқлиги хамма томонга бироз
силжиганлиги, аускультацияда чақалоқларнинг
2/3 қисмида учинчи ва тўртинчи қовурғалар
орасида, чап томонда дағал систолик шовқин,
ўртача тахикардия (160-175 та 1 дақиқада)
аниқланган. Шу нуқталарда 3 та болани юрак
пальпациясида систолик тебраниш кузатилган.
Шиш

белгилари

бўлмаган,

жигари

катталашмаган.

Нафас

етишмовчилиги

белгилари аниқланмаган. ЭКГ да синусли ритм,
регуляр, юрак электр ўқини вертикал
жойлашуви ва ўнг қоринчанинг гипертрофияси
бўлган. Ушбу

болаларга

допплерлиэхокардиографияўтказилганда
нуқсоннинг ўлчамлари 5-6 мм бўлганлиги
аниқланган.

Адабиётлардан

маълумки

қоринчалараро тўсиқ нуқсонининг ўлчамлари
10 - 20 ммбўлса улар катта нуқсон тури деб

П

ос

вя

щ

ае

тс

я

к

1

00

ет

и

ю

с

о

дн

я

р

ож

де

н

и

я

п

ро

ф

ес

со

р

а

К

ар

и

м

а

С

ул

ей

м

ан

ов

и

ч

а

С

ул

ей

м

ан

ов

а

ҳолатларда юрак туғма нуқсони ташхиси


background image

207

бахоланади ва уларнинг 45% да туғма
гипотрофия, эмиш вақтидаги қийинчиликлар,
хансираш, тери қопламларини оқимтирлиги,
кўп терлаш, кейинчалик тана вазнини
ортмаслиги кузатилади. Ушбу белгилар тўқима
гипоксияси билан боғлиқ деб тушунтирилади.
Бизнинг

кузатувимиздаги

болаларда

нуқсоннинг кичик ўлчами сабабли бундай
белгилар кузатилмади [4,5,6,7,8].

Бўлмачалар аро тўсиқ нуқсони ташхиси

қўйилган 2 та чақалоқни кўрувида ахволи
қониқарли, тери қопламлари пушти рангда
эканлиги аниқланган, бироқ юракнинг нисбий
чегараларини икки томонга кўпроқ ўнг томонга
силжиганлиги кузатилган. Аускультацияда чап
тарафдан, иккинчи ва учинчи қовурғалар
орасида, нозик систолик шовқин эшитилган.
Жигари катталашмаган, шиш белгилари
бўлмаган. ЭКГ да юрак ритми синусли, электр
ўқини чапга силжиши, ўнг бўлмача ва
қоринчани

гипертрофияси

аниқланган.

Допплерли эхокардиографияда нуқсоннинг
ўлчамлари 5-6 мм эканлиги тасдиқланган.

Мураккаб туғма юрак нуқсонлар турига

кирувчи Тетрада Фалло ташхиси қўйилган
болаларда ахволи қониқарли, тери қопламлари
оқимтир, пушти рангли, фақат эмиш вақтида
ёки безовталанганда лаб-бурун учбурчагида
кўкариш аломатлари бўлган. Юрак чегаралари

кенгаймаган,

аускультацияда чапдан учинчи ва тўртинчи
қовурғалар оралиғида дағал, тирналувчи
систолик

шовқин

аниқланган.

Жигари

катталашмаган.

Умумий

қон

тахлилида

(гемоглобин 220-235 г/л, гемотакрит 64-65%)
полицитемия кузатилган. ЭКГ да юрак ритми
синусли, электр ўқини ўнгга силжиши ва ўнг
қоринчанинг

гипертрофияси

аниқланган.

Бундай ўзгаришлар болада сақланиб қолган
функционал очиқ артериал йўлак, ўпка
артерияси стенозининг кичик босим остида
йўналиши туфайли юзага келган.

Ўпка артериясини стенози ташхиси

қўйилган беморларда кичик қон айланиш
доирасида қонни димланиши юз берганлиги
сабабли эмоционал ва жисмоний қўзғалишдан
кейинги доимий гипоксия аниқланади. Бизнинг
кузатувимиздаги беморларда бундай белгилар
аниқланмади.

Очиқ артериал йўлак туғма нуқсонида

объектив ўзгаришлар нуқсоннинг ўлчамларига
боғлиқ бўлган. Барча беморларда нуқсон
диаметри 9 мм дан кичик бўлган. Туғилганида
ахволи қониқарли, териси бир оз оқимтир,
эмиш

вақтида

безовталик

кузатилган.

Аускультацияда чап тарафда 2-3 қовурғалар
орасида дағал систолик шовқин эшитилган.
ЭКГ да электр ўқини ўнг томонга силжиши
аниқланган.

Аорта каорктацияси ташхиси қўйилган

2 та беморда “постдуктал” турдаги юрак
нуқсони

аниқлаган.

Уларнинг

обьектив

кўрувида безовталик, эмиш вақтида тез
чарчаш, аускультацияда чап қўлтиқ остида ва
кураклар орасида нозик систолик шовқин
эшитилган.

Юрак туғма нуқсони ташхиси қўйилган

беморларнинг 1/3 да қўшимча экстракардиал
белгилар аниқланган; бу суяк- мушак, марказий
асаб, ошқозон-ичак, сидик чиқарув тизими
касалликлари бўлган. Бундай касалликлар 70%
беморларда аниқланган бўлса, кичик аномал
нуқсонлар 40% беморларда кузатилган. Бундай
белгилар

дизэмбриогенезни

нўқсонли

кечишидан дарак бериб юрак нуқсонини
ривожланишига сабаб бўлувчи омиллар
эҳтимолини оширади.

Анамнез ва объектив кўрувдан кейин

беморларнинг барчасига ўнг қўл ва оёқда (пре,
-постдуктал)

пульсоксиметрия(қонни

8рО

2

-

кислород

билан

тўйинганлик

даражасини аниқлаш) ва ўнг қўл ва оёқлардаги
артериал босимни ўлчаб бориш мониторинги
ўтказилган (жадвалга қаранг).

П

ос

вя

щ

ае

тс

я

к

1

00

ет

и

ю

с

о

дн

я

р

ож

де

н

и

я

п

ро

ф

ес

со

р

а

К

ар

и

м

а

С

ул

ей

м

ан

ов

и

ч

а

С

ул

ей

м

ан

ов

а


background image

ПЕДИАТРИЯ

Пульсоксиметрия усули боланинг ўнг

қўлида ва оёқларидан бирида хар 1 соатда
амалга оширилди ва муолажалар варағига ёзиб
борилди. Пульсоксиметрия усулида умумий
кўрсаткич <90% кичик бўлса ва қўл билан
оёқлар орасидаги кўрсаткич >3% дан катта
бўлса беморлар эхокардиографияга юборилди.

Эходопплерографияда 98% беморда

юрак туғма нуқсони ташхиси тасдиқланди.

Хулосалар

1.

Юрак

туғма

нуқсонлари

педиатриянинг долзарб муаммоларидан бири
хисобланади. Даволаш самараси касалликни
эрта ташхислашга боғлиқ.

Адабиётлар

1. Жаркова И.Ю.., Ушакова С.А., Петрушина А.Д. Региональный опыт внедрения двухзонной
пульсоксиметрии как скрининг-тест для выявления критических врожденных пороков сердца у
новорожденных. Материалы VIII Всероссийского образовательного конгресса «Анестезия и реанимация в
акушерстве и неонатологии». М. 2015:58-59.

2.

Карпова А.Л., Спивак Е.М., Пыханцева А.Н., Бокерия Е.Л., Карпов Н.Ю., Кондакова Н.Н.,

Третьякова Л.Н. Пульсоксиметрия как метод раннего неонатального скрининга на наличие критических
пороков сердца у детей. Неонатология: новости, мнения, обучение. 2015;(4)10:68-72.

3.

Мутафян О.А. Врожденные пороки сердца у детей. СПб: Невский диалект. 2012:179-193.

4.

Пирназарова Г. З. Частота встречаемости врожденных пороков сердца у детей по данным

госпитализации. Europeanscience. 2020;(1)50:63-65.

5.

Шодмонкулова Д. Р., Пирназарова Г. З. Диспансерное наблюдение за детьми с врожденными

пороками сердца. Перспективы развития медицины. 2021;(1)1:326-327.

6.

Botto LD, Correa A, Erickson JD. Racial and temporalvariations in thevalence of heart defects.Pediatrics.

2001.

7.

Talner CN. Report of the New England RegionalInfant Cardiac Program, by Donald C. Fyler, MD,

Pediatrics, 1980;65:375-461. Pediatrics. 1998;(102)1-2:258-259.
8.

Heron MP, Smith BL. Deaths: leading causes for. 2003. Natl Vital Stat Rep. 2007;(55)10:1-92.

9.

Rosano A, Botto LD, Botting B, MastroiacovoP. Infant mortality and congenitalanomalies from 1950

to 1994: an internationalperspective. J Epidemiol Community Health. 2000;54(9):660.

П

ос

вя

щ

ае

тс

я

к

1

00

ет

и

ю

с

о

дн

я

ро

ж

де

н

и

я

п

ро

ф

ес

со

р

а

К

ар

и

м

а

С

ул

ей

м

ан

ов

и

ч

а

С

ул

ей

м

ан

ов

а

Ташхис

Аускультацияда

юракда

шовқинларнинг

бўлиши

Пре ва постдуктал

сатурация

кўрсаткичлари

Пульснинг

кўрсаткичлари

Пре ва постдуктал

артериал босим

БАТН

-

78/95

170/176

80/40

ҚАТН

+

95/98

178/180

80/50

ОАЙ

+

95/98

120/185

80/40

ЎАС

-

70/80

160/180

85/40

ТетФ

+

78/80

165/190

85/45

ТФ

+

78/75

140/190

80/40

АК

-

95/78

160/170

140/90

ООЙ

-

95/93

120/140

80/45

МТТ

-

69/82

185/190

95/50

2.

Болага

постнатал

даврида

ўтказиладиган

аускультация,

пульсоксиметрия, артериал босимни оёқ ва
қўлларда ўлчаш юрак туғма нуқсонларини эрта
ташхислашга ёрдам беради.

2. Кузатувимиз натижаларига кўра юрак

туғма нуқсонлари бор беморлар мунтазам
педиатр, кардиолог, кардиохирург назоратида
бўлиши керак. Уларга юрак туғма нуқсонини
турига

қараб,

юрак

етишмовчилигини

даражасини инобатга олган холда даволаш ва
профилактик чора тадбирларини олиб бориш
зарур.

Пульсоксиметрия ва артериал босим кўрсаткичлари


background image

209

10.

Boneva RS, Botto LD, Moore CA, Yang Q, CorreaA, Erickson JD. Mortality associated

withcongenital heart defects in the United States:trends and racial disparities, 1979-1997. Circulation.
2001;(103)19:2376-2381.
11.

Икрамов, А. И., et al. "Методическое руководство «Медицинские основы физического воспитания

и спорта в формировании гармонично-развитого поколения»." Ташкент,«Узбекистон (2011).

12.

Ахмедова, Д. И., Б. Т. Халматова, and Д. Т. Ашурова. "Бронхообструктивный синдром у детей

раннего возраста и принципы его лечения." Метод. реком.:-Т (2004): 21.

13.

Ahmedova, D. I. "RahimjanovSh." A. Growth and development of children. Methodical recommendation.

Tashkent (2006): 3-82.

14.

Хакимов, Г. А., et al. "Симбиоз химиотерапии с агрессивной онкохирургией в улучшении

результатов лечения местно-распространенного рака шейки матки." Опухоли женской репродуктивной
системы 1 (2016): 94-97.

Библиографические ссылки

Жаркова И.К).., Ушакова С.А., Петрушина А.Д. Региональный опыт внедрения двухзонной пульсоксиметрии как скрининг-тест для выявления критических врожденных пороков сердца у новорожденных. Материалы VIII Всероссийского образовательного конгресса «Анестезия и реанимация в акушерстве и неонатологии». М. 2015:58-59.

Карпова А.Л., Спивак Е.М., Пыханцева А.Н., Бокерия Е.Л., Карпов Н.Ю., Кондакова Н.Н., Третьякова Л.Н. Пульсоксиметрия как метод раннего неонатального скрининга на наличие критических пороков сердца у детей. Неонатология: новости, мнения, обучение. 2015;(4) 10:68-72.

Мутафян О.А. Врожденные пороки сердца у детей. СПб: Невский диалект. 2012:179-193.

Пирназарова Г. 3. Частота встречаемости врожденных пороков сердца у детей по данным госпитализации. Europeansciencc. 2020;( 1)50:63-65.

Шодмонкулова Д. Р., Пирназарова Г. 3. Диспансерное наблюдение за детьми с врожденными пороками сердца. Перспективы развития медицины. 2021;( 1)1:326-327.

Botto LD, Correa A, Erickson JD. Racial and temporalvariations in thevalence of heart defects.Pediatrics. 2001.

Talner CN. Report of the New England Regionallnfant Cardiac Program, by Donald C. Fyler, MD, Pediatrics, 1980;65:375-461. Pediatrics. 1998;( 102)1-2:258-259.

Heron MP, Smith BL. Deaths: leading causes for. 2003. Natl Vital Stat Rep. 2007;(55)l 0:1-92.

Rosano A, Botto LD, Botting B, MastroiacovoP. Infant mortality and congenitalanomalies from 1950 to 1994: an intemationalperspective. J Epidemiol Community Health. 2000;54(9):660.

Boneva RS, Botto LD, Moore CA, Yang Q, CorreaA, Erickson JD. Mortality associated withcongenital heart defects in the United Statesitrends and racial disparities, 1979-1997. Circulation. 2001;( 103) 19:2376-2381.

Икрамов, А. И., ct al. "Методическое руководство «Медицинские основы физического воспитания и спорта в формировании гармонично-развитого поколения»." Ташкент,«Узбскистон (2011).

Ахмедова, Д. И., Б. Т. Халматова, and Д. Т. Ашурова. "Бронхообструктивный синдром у детей раннего возраста и принципы его лечения." Метод, реком.:-Т (2004): 21.

Ahmedova, D. I. "RahimjanovSh." A. Growth and development of children. Methodical recommendation. Tashkent (2006): 3-82.

Хакимов, Г. A., et al. "Симбиоз химиотерапии с агрессивной онкохирургией в улучшении результатов лечения местно-распространенного рака шейки матки." Опухоли женской репродуктивной системы 1 (2016): 94-97.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов