Болаларда метаболик синдром

inLibrary
Google Scholar
Журнал:
Выпуск:
CC BY f
415-419
4
3
Поделиться
Ганиева, Д., Шайхова, М., Каримова, Д., & Хасанова, Г. (2023). Болаларда метаболик синдром . Педиатрия, 1(1), 415–419. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/pediatrics/article/view/27156
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Ушбу мақола болаларда учрайдиган метаболик синдром ҳақидаги замонавий тасаввурлар бўйича адабиётларда келтирилган маълумотларни ўрганишга бағишланган. Юрак ишемик касаллиги, қандли диабет, инсулинга резистентлик, артериал гипертензия ривожланишининг хавфи юқори бўлганлиги сабаб ушбу патология алоҳида тиббий-ижтимоий аҳамиятга эга. Мақолада метаболик синдром билан оғриган болаларни амбулатор шароитда олиб бориш бўйича замонавий тавсиялар келтирилган. Ушбу патологиянинг хавф омилларини ўрганиш ва олдини олиш масалаларига алоҳида эътибор қаратилган.


background image

415








































Шамхалова, Л.А. Чугунова, А.Ю. Токмакова, Е.Г. Старостина, И.В. Глинкина - М.: ГЭОТАР-Медиа.
2011. http://www.studentlibrary.ru/book/970406779V0009.html
12.

Сойменова О.И. Проблема родовой травмы в современном акушерстве. О.И. Сойменова. Системный

анализ и управление в биомедицинских системах. 2014;(13)1:208-211.
13.

Сойменова, О.И. Реконструкция промежности после эпизио- и перинеотомии при самопроизвольных

родах: дис. медицинские науки. О.И. Сойменова. Воронеж. 2014.
14.

Ушакова О.В. Гестационный диабет: диагностика, лечение. О.В. Ушакова. Здравоохранение

Дальнего Востока. 2014;1:5559.
15.

Baz, B. Endocrinology of pregnancy: Gestational diabetes mellitus: definition, etiological and clinical

aspects. B. Baz, J.P. Riveline, J.F. Gauthier. Eur. J. Endocrinol. 2016;(174)2:43-51.
16.

Chakera, A.J. Identification and management of individuals with hyperglycemia due to heterozygous

glucokinase mutation. A.J. Chakera, A.M. Steele, A.L. Gloin, et al. Diabetes Care. 2015;(38)7:1383-1392.
17.

Martin JA, Hamilton BE, Osterman MJK, et al. Births: final data for 2013. National Vital Statistics Reports;

Hyattsville, MD: National Center for Health Statistics. 2015;(64)1.
18.

Sacks DA, Hadden DR, Maresh M, Deerochanawong C, Dyer AR, Metzger BE, Lowe LP, Coustan DR, Hod

M, Oats JJ, Persson B, Trimble ER; HAPO Research Cooperative Research Group. Incidence of gestational
diabetes in collaborating centers based on criteria recommended by the IADPSG consensus panel: the
Hyperglycemia and Adverse Pregnancy Outcomes (HAPO) study. Diabetes Care. 2012;(35)3:526-528.

Ганиева Д.К., Шайхова М.И., Каримова Д.И., Хасанова Г.М.

БОЛАЛАРДА МЕТАБОЛИК СИНДРОМ

Тошкент педиатрия тиббиёт институти

Ушбу мақола болаларда учрайдиган

метаболик

синдром

ҳақидаги

замонавий

тасаввурлар бўйича адабиётларда келтирилган
маълумотларни ўрганишга бағишланган. Юрак
ишемик касаллиги, қандли диабет, инсулинга
резистентлик,

артериал

гипертензия

ривожланишининг хавфи юқори бўлганлиги сабаб
ушбу

патология

алоҳида

тиббий-ижтимоий

аҳамиятга эга. Мақолада метаболик синдром билан
оғриган болаларни амбулатор шароитда олиб
бориш бўйича замонавий тавсиялар келтирилган.
Ушбу патологиянинг хавф омилларини ўрганиш ва
олдини олиш масалаларига алоҳида эътибор
қаратилган. Метаболик синдром, хавф омиллари,
профилактика, болалар

Метаболик

синдром

(МС)

қатор

касалликлар ва хавф омиллари, жумладан
глюкозага толерантликнинг бузилиши, ортиқча
вазни ва семизлик, артериал гипертензия (АГ),
дислипопротеинемияни

ўз

ичига

олади.

Касалланишнинг йил сайин ўсиб бориши ушбу
патологик ҳолатнинг олдини олиш, ташхислаш ва
номедикаментоз даволашга бўлган ёндошувнинг
такомиллаштирилишини талаб этади. Бугунги
кунда метаболик синдромнинг кўринишлари
болалар ва ўсмирлар орасида кенг тарқалган бўлиб,
унинг кўпайишига мойиллик мавжуд. Ушбу
ҳолатни кўриб чиқиш ва ўрганиш ўта долзарб
ҳисобланади, чунки метаболик синдром эндокрин
патологиянинг ривожланиши, жисмоний ва жинсий
ривожланишдан орқада қолиш хавфини, шунингдек
юрак-қонтомир

касалликларининг юзага келиш эҳтимоли ва ёшлик
давридаёқ ҳаёт учун хавфли бўлган асоратларнинг
келиб чиқишини оширади.

Артериал

қон

босимининг

ошиши

метаболик

синдромнинг

дастлабки

клиник

белгиларидан бири бўлиб ҳисобланади. МС да
артериал

гипертензиянинг патогенезида

инсулинга резистентлик (ИР)ва у билан
чақирилган компенсатор гиперинсулинемия ётади.
Isomaa B. etal., 2001 метаболик
синдромнинг

мавжудлиги

юрак-қон

томир

касалликлари ва ўлим хавфининг кўп маротаба
ошиши

билан

ассоциацияланишини

таъкидлайдилар[ 17].
Семизликнинг жадал ўсиб бориши инсулинга
резистентлик ва метаболик бузилишлар хавфининг
белгиларига эга бўлган болалар ва

ўсмирлар сонининг сезиларли даражада ортиб
боришига олиб келади [2].

Семизлик метаболик синдромнинг етакчи

компоненти бўлиб ҳисобланади ва +2,0 SDS га

тенг ёки ундан ортиқ, ортиқча тана вазни эса +1,0
дан +2,0 SDS гача тана вазни индекси (ТВИ)
асосида ташхисланади. Меъёрдаги тана вазни ТВИ
± 1,0 SDS бўлганида ташхисланади.

М.М. Гинзбург (2006) фикрига кўра,

семизликнинг I даражаси бўлган беморларда
углеводлар алмашинувининг бузилиши ва ҚД2
турининг ривожланиши хавфи 2-5 бараварга
ортади, семизликнинг II даражасида ушбу
кўрсаткичлар 10 бараварга, семизликнинг III
даражасида 30-40 бараварга ортади. 18 ёшгача
бўлган болалар орасида метаболик синдромнинг

П

ос

вя

щ

ае

тс

я

к

1

00

ет

и

ю

с

о

дн

я

р

ож

де

н

и

я

п

ро

ф

ес

со

р

а

К

ар

и

м

а

С

ул

ей

м

ан

ов

и

ч

а

С

ул

ей

м

ан

ов

а


background image

416

ПЕДИАТРИЯ

компонентлари, яъни артериал гипертензия,

глюкозага толерантликнинг бузилиши ва б.
ларнинг юқори частотада учраши ва уларнинг
катта ёшда юрак-қон томир касалликларининг
ривожланишига салбий таъсир кўрсатиши ушбу
муаммони болалик давридан бошлаб ўрганиш
долзарблигини англатади [3-6].

Ҳақиқатдан,

илгари

ушбу

синдром

моддалар алмашинувининг орттирилган бузилиши
контекстида кўриб чиқилган бўлса, ҳозирги вақтда
метаболик синдром ривожланишининг боланинг
она қорнида ривожланишидаги патологияси [7, 8]
ва онада диабет (жумладан гестацион) ва
семизликнинг мавжудлиги билан боғлиқлиги
аниқланган

[9].

Ушбу

ҳолатда

онада

метаболизмнинг

бузилиши

ҳомиланинг

ривожланишига таъсир кўрсатиши мумкин, деб
ҳисобланади. Шу нарса исботланганки, гестацион
муддатга нисбатан, ҳам камвазн ва ҳамда ортиқча
тана вазни билан туғилиши, катта ёшда МС,
қандли диабетнинг 2 (ҚД 2) тури ва АГ
ривожланишининг хавф омили бўлиб хизмат
қилиши мумкин [10-12]. Болалик даврида МС нинг
тарқалганлиги,

турли

муаллифларнинг

маълумотларига кўра, турлича бўлиб, умумий
популяцияда 4% дан 28,7% ни ташкил қилади ва
семизлик бўлган болалар ва ўсмирлар орасида
анча юқори.Болалар ва ўсмирларда МС ни
ташхислаш учун турли дефинициялар таклиф
этилган ва этилмоқда. Метаболик синдромнинг
келиб чиқишида абдоминал семизликнинг ролини
ҳисобга олган ҳолда кўпчилик тадқиқотчилар МС
нинг асосий диагностик мезони сифатида бел
айланасининг

(БА)

90-перцентилидан

фойдаланишни таклиф этадилар.АГ га келадиган
бўлсак, МС нинг диагностик мезони сифатида 12
ёшдан катта ва 16 ёшдаги болалар учун мос
равишда

артериал

қон

босимининг

90-

перцентилидан ошиши ёки 120 ва 80 мм сим.уст.

да тўхталишни таклиф этадилар. Абдоминал
семизлик бўлмаганида, бироқ МС нинг бошқа
таркиблари мавжудлигида ИР ни аниқлаш зарурати
юзага келади. M. Keskin et al. ортиқча тана вазнига
эга бўлган ўсмирларда HOMA индекси 3,5 дан
юқори бўлганида ИР белгиси деб ҳисоблашни
таклиф қилганлар [1]. Шунингдек қон зардобидаги
триглицеридлар (ТГ) қиймати даражасига аниқлик
киритишни талаб этади. Bogalusa Heart Study

натижаларига кўра, D.S. Freedman et al. қон
зардобидаги ТГ нинг 1,49 ммоль/л, юқори
зичликдаги липопротеидлар (ЮЗЛП-ХС)- 1,78
ммоль/л концентрациясини 90- перцентил сифатида
қабул қилишни таклиф этадилар.

Болалар ва ўсмирларда МС ни даволаш ва

профилактикасига бўлган ёндошувни қайта кўриб
чиқиш талаб этилади. МС нинг коррекцияси бир
нечта компонентларни, жумладан, ҳаёт тарзини
ўзгартиришга

йўналтирилган,

парҳез

билан

даволаш, ўқитиш ва психотерапия, даволовчи
жисмоний тарбия ва медикаментоз терапияни ўз
ичига олиши лозим, МС нинг мустақил касаллик
эмас, балки турли моддалар алмашинувининг
бузилишини бирлаштирган симптомокомплекс
эканлигини ҳисобга олган ҳолда даво терапияси
устунлик қилган симптомлар (АГ, семизлик) ва
метаболик бузилишларнинг ифодаланганлигига
қаратилган бўлиши лозим. Бироқ ҳар қандай
ҳолатда, номедикаментоз чора-тадбирлар ва ҳаёт
тарзини ўзгартириш (тана вазнини камайтириш,
овқатланиш тарзини ўзгартириш, чекиш ва алкогол
истеъмолини чеклаш, жисмоний фаолликни
ошириш) МС ни даволашнинг асосини ташкил
этиши лозим. Бундай чора-тадбирлар якка ҳолда
ёки медикаментоз даво билан биргаликда олиб
борилиши мумкин.

Жисмоний фаолликнинг эпидемиологик

тадқиқотлари тригицеридлар ва паст зичликдаги
липидларнинг ўртача 4-5% га пасайиши ва юқори
зичликдаги липидларнинг шу даражада ошишини
намойиш қилдилар.Жисмоний фаоллик қон босими
даражасига ҳам ижобий таъсир кўрсатади.
Систолик ва диастолик қон босими ўртача 3,4 ва 2,4
сим.уст. гача мос равишда пасаяди.

Психологик

коррекциянинг

тўғри

танланган индивидуал дастурида шаклланувчи
турғун мотивацияни яратмасдан туриб ҳаёт тарзини
ўзгартиришнинг имкони йўқ.A.M. Coopen et al.
терапевтик ўқитишни олиб бориш билан бирга
биргаликда 10 ҳафталик парҳезга риоя қилингандан
сўнг болалар ва ўсмирларда МС белгиларининг
ифодаланганлик даражасининг пасайганлиги ва
тана

вазнининг

камайганлиги

ҳақидаги

маълумотларни келтирганлар [16].

П

ос

вя

щ

ае

тс

я

к

1

00

ет

и

ю

с

о

дн

я

р

ож

де

н

и

я

п

ро

ф

ес

со

р

а

К

ар

и

м

а

С

ул

ей

м

ан

ов

и

ч

а

С

ул

ей

м

ан

ов

а


background image

417

Энергия.

Беморларга

овқатни

тўғри

танлашга ўргатиш муҳим, масалан паст калорияли
маҳсулотларни афзал билиш ва овқат порцияси
хажмини камайтириш.

Углеводлар. Гликемик индекси паст бўлган

озуқа маҳсулотлари инсулинга резистентлик ва
липидлар даражасига ижобий таъсир кўрсатади.
Сабзавот-мевалар, дуккакли ва дон маҳсулотлари
парҳезнинг энг муҳим компонентлари бўлиб
ҳисобланади. Ва, аксинча, нон, картошка, макарон,
тозаланган гуруч ГИ юқори бўлган маҳсулотлар
бўлиб ҳисобланади, улар ўрта даражада истеъмол
қилиниши лозим. Газланган ичимликлар ва ширин
шарбатлар семизлик ривожланишининг асосий
сабаблари бўлиб ҳисобланади, уларни жуда оз
миқдорда истеъмол қилиш ёки тўлиқ рациондан
чиқариш тавсия этилади.

Оқсиллар. Балиқ, ёғсиз сут маҳсулотлари,

ўсимлик оқсиллари ва ёғсиз гўшт истеъмол қилиш
учун тавсия этилади. Баъзи тадқиқотлар оқсил
манбалари

инсулинга

резистентликни

муваффақиятли

даражада

пасайтиришни

таъкидлайдилар.

Ёғлар. Ушбу ҳолатда ёғларнинг миқдори

эмас, сифати катта рол ўйнайди. Тўйинган ёғлар ва
ёғ кислоталарининг транс шакллари мос равишда
истеъмолдаги энергиянинг 7% ва 2% дан
ошмаслиги лозим. Омега-3 ёғ кислоталари
антитромботик самарага эга ва юрак - қон томир
касалликлари хавфини камайтиради.

Бошқа нутриентлар. Гипертония билан

курашишда парҳез ёндошувининг тадқиқотларига
мувофиқ ош тузини истеъмол қилиш кунига 6г дан
ошмаслиги лозим.
МС бўлган беморларга рафинирланган углеводлар
миқдорини камайтириш, ҳамда ёғларни тўлиқ
чекламаган ҳолда уларнинг редукцияси ҳисобига
умумий калориясини пасайтириш билан парҳезни
тавсия этиш зарур. Парҳез билан даволаш ва
жисмоний юкламаларни қўллаш семизликни
даволашнинг асосини ташкил қилишига қарамай,
амалиётда вазнни коррекция қилишда фақатгина
номедикаментоз усуллардан фойдаланиш кам
самарали ва қисқа муддатли ҳисобланади, бу эса

беморларнинг бир қисмида медикаментоз давони
тавсия этишга мажбур қилади.

Кўпчилик муаллифларнинг фикрига кўра,

МС ва семизлик бўлган беморларда парҳез билан
даволаш самарасиз бўлганида ва тана вазни
индекси (ТВИ) 95-перцентилдан юқори бўлганида,
шунингдек абдоминал семизлик ва ТВИ 90-
перцентилдан юқори ва қон томир касалликлари
хавфи юқори бўлганида тана вазнини камайтирувчи
дори препаратларини тавсия этишга зарурат
туғилади. Ушбу мақсадда марказий ва периферик
таъсирга эга дори препаратларидан фойдаланилади.
Болалар ва ўсмирларда ҳаёт тарзини ўзгартириш
тадбирларини қўллаш билан бирга липидларнинг
ичакда сўрилишини камайтирувчи ва метаболик
кўрсаткичларни яхшиловчи периферик таъсирга эга
липаза ингибитори - орлистат препаратидан
фойдаланилади. Сўнгги йилларда ўсмирларда тана
вазнини коррекция қилиш мақсадида марказий
таъсирга

эга

препарат

-

сибутраминдан

фойдаланилмоқда. Бироқ артериал қон босимининг
ошиши ва тахикардия каби ножўя таъсирлари сабаб
ушбу препаратни 15 ёшгача бўлган болаларда
қўллаш чекланган. МС билан оғриган беморларда
углеводлар алмашинуви бузилишининг устунлик
қилиши назорат олиб борилишини ва кўпинча
фармакологик коррекцияни талаб этади.Болалар
амалиётида ушбу гурух препаратлари орасида
бигуанидлар вакили бўлмиш - метформин
(сиофора, глюкофажа) самараси яхши ўрганилган.
Метформин МС да патогенетик таъсир кўрсатади ва
артериал қон босими, углеводлар ва липидлар
алмашинуви кўрсаткичларини яхшилайди [13-14].
Метформин болалар ва ўсмирларда ҚД2, МС ва
семизликни

даволашда

мустаҳкам

ўрин

эгаллаган.Метформинни (500-1500 мг/сут) 10-12
ёшдан бошлаб абдоминал семизлик ва лаборатор
тасдиқланган ИР ёки углеводлар алмашинувининг
бошқа бузилишлари бўлганида комплекс давога
қўшиш мақсадга мувофиқ бўлади.МС билан
оғриган беморларга гиполипидемик терапияни
тавсия этишда, нафақат холестерин ва ТГ
даражалари, балки юрак- қон томир

Нутриентлар

Тавсиялар

Энергия

Энергия истеъмолини камайтириш; тана вазнининг 5-10% гача камайиши

Углеводлар

Гликемик индекси (ГИ) паст бўлган маҳсулотлар улушини ошириш. Клетчатка

истеъмолини ошириш

Оқсиллар

Асосий маҳсулотлар:балиқ, сут ва ўсимлик оқсилини камайтириш

Ёғлар

Тўйинган ёғлар ва тўйинмаган ёғ кислоталари улушини камайтириш

Бошқалар

Туз истеъмолини кунига 6г дан камайтириш Алкогол истеъмоли кунига 2-3

порциядан кам

П

ос

вя

щ

ае

тс

я

к

1

00

ет

и

ю

с

о

дн

я

р

ож

де

н

и

я

п

ро

ф

ес

со

р

а

К

ар

и

м

а

С

ул

ей

м

ан

ов

и

ч

а

С

ул

ей

м

ан

ов

а

Метаболик синдромда парҳез бўйича тавсиялар


background image

418

касалликларининг бошқа хавф омиллари бўлганида
индивидуал

ёндошиш

талаб

этилади.

Медикаментов даво юқори хавф гурухида
номедикаментоз даво чоралари 3-6 ой мобайнида
липидлар назорати муваффақиятсиз кечганида олиб
борилади. Америка педиатрия академиясининг
тавсияларига мувофиқ, МС бўлган болалар ва
ўсмирларда

статинлар

биринчи

ўринда

қўлланиладиган гиполипидемик препаратлар бўлиб
ҳисобланади. Улар беморлар томонидан яхши
қабул қилинади ва нафақат холестерин, балки ТГ
даражасини ҳам самарали пасайтиришгаёрдам
беради, шунингдек периферик тўқималарнинг
инсулинга сезгирлигини оширади. МС да
гиполипидемик терапия қиз болаларда менархе
пайдо бўлганидан сўнг, ўғил болаларга эса 10
ёшдан кейин тавсия этилиши лозим.

МС да артериал гипертензия нафақат

симптом, балки касаллик патогенезининг муҳим
бўғинларидан бири бўлиб ҳисобланади. МС бўлган
беморларда антигипертензив воситаларнинг барча
гурухларини

қўллаш

мумкин.

Педиатрия

амалиётида АПФ

ингибиторларининг

(эналаприл,

каптоприл,

лизиноприл) қўлланилиши энг катта тажрибага эга.
Монотерапия

самарасиз

бўлганида

АПФ

ингибиторлари ёки БРА ва калций антогонистлари
билан комбинирланган даво кўрсатма бўлиб
ҳисобланади.

Систолик

артериал

қон

босимининг

кўтарилиши ва семизлик бўлган юқори хавф
гурухига кирувчи болалар ва ўсмирларда ҳаёт тарзи
ва овқатланиш тартибини ўзгартиришни ўз ичига
олган профилактик чора-тадбирлар олиб борилади.
Ортиқча тана вазни ва яқин қариндошларида ҚД 2
тури бўлган ҳолатлар, ИР белгилари (acanthosis
nigricans,

АГ,

дислипидемия,

тухумдонлар

поликистози синдроми), маълум этник гурухларга
мансублиги каби омиллардан бири бўлган болалар
ва ўсмирлар МС ни ташхислаш учун скрининг
дастурларига киритилади.

Метаболик

синдромнинг

етакчи

компоненти бўлиб ҳисобланган семизлик билан

курашиш стратегияси соғлом турмуш тарзини
тарғиб

қилиш,

аҳоли

орасида

спортни

ривожлантириш, сабзавот ва меваларни етарли
даражада истеъмол қилиш билан тўғри овқатланиш
асосларини оммалаштириш, семизликни олдини
олиш, соғлом турмуш тарзи масалалари бўйича
оммавий ахборот воситаларини кенг жалб қилиш,
семизлик бўйича кенг кўламли эпидемиологик
тадқиқотларни олиб бориш, шунингдек носоғлом
озуқаларни (фаст фудлар, гамбургерлар, газланган
ширин ичимликлар, трансёғлар ва б.) истеъмол
қилишни чеклаш бўйича чора-тадбирларни ишлаб
чиқишни ўз ичига олади.

Пиёда юриш, югуриш, сузиш, велосипед

ҳайдаш, сакраш, чанғи учиш каби жисмоний
машқлар болалар учун энг самарали ҳисобланади.
Бир соат давомида пиёда юриш 400 ккал ёқилишига
олиб келади. Кунига камида 30 дақиқа пиёда юриш,
мунтазам равишда (ҳафтасига камида 3-4 марта)
жисмоний машқлар бажариш тавсия этилади,
секин-аста

машғулотлар

интенсивлиги

ва

давомийлиги ошириб борилади.

Шундай

қилиб,метаболик

синдром

ривожланишининг

хавф

омилларини

эрта

босқичларида

аниқлаш

оилавий

шифокор

амалиётидаги муҳим вазифалардан бири бўлиб
ҳисобланади, бу келажакда болалар саломатлиги
учун салбий оқибатларни олдини олишга имкон
беради.

Метаболик

синдромни

даволаш

патогенетик ва симптоматик характерга эга бўлиб,
тана

вазнини

камайтириш,

углеводлар

алмашинувини

меъёрлаштириш,

гиперинсулинизмга қарши курашиш, артериал қон
босими ва липидлар алмашинувини коррекция
қилишга қаратилган. Овқатланиш тартибини
ўзгартириш, жисмоний фаолликни ошириш,
психокоррекция каби номедикаментоз усуллар ва
зарурат бўлганида, медикаментоз терапияни
қўллаш ёрдамида тана вазнини камайтиришга
эришилади. Буларнинг барчаси метаболик синдром
ва унинг коморбид ҳолатларини даволашда кўп
томонлама ёндошувнинг зарурлиги ҳақида хулоса
чиқаришга имкон яратади.

Адабиётлар

1.

Л.А. Балыкова, О.М. и соавт. Метаболический синдром у детей и подростков. Мордовский

государственный университет,г. Саранск, РФ. 2010.
2.

Mishra A, Khurana L. Obesity, and the Metabolic Syndrome in Developing Countries. J. Clin. Endocrinol.

Metab. 2008;(1)93:9-30.
3.

Sinha R, Fisch G, Teague B et al. Prevalence of impaired glucose tolerance among children and

adolescents with marked obesity. N. Engl. J. Med. 2002;346:802-810.
4.

Российские рекомендации «Диагностика, лечение и профилактика артериальной гипертензии у

детей и подростков (второй пересмотр)». Разработаны Комитетом экспертов Всероссийского научного
общества кардиологов и Ассоциации детских кардиологов России. М. 2008.

П

ос

вя

щ

ае

тс

я

к

1

00

ет

и

ю

с

о

дн

я

р

ож

де

н

и

я

п

ро

ф

ес

со

р

а

К

ар

и

м

а

С

ул

ей

м

ан

ов

и

ч

а

С

ул

ей

м

ан

ов

а


background image

419

5.

Sun SS, Grave GD, Siervogel RM et al. Systolic Blood Pressure in Childhood Predicts Hypertension and

Metabolic Syndrome Later in Life. Pediatrics. 2007;(119)2:237-246.
6.

Steinberger J, Daniels SR. Obesity, insulin resistance, diabetes and cardiovascular risk in children. An

American Heart Association Scientific Statement from the Atherosclerosis, Hypertension, and Obesity in the
Young Committee (Counsil on Cardiovascular Disease in the Young) and Diabetes Committee (Council on
Nutrition, Physical Activity and Metabolism). Circulation. 2003;107:1448.
7.

Levitt NS, Lambert EV. The fetal origins of the metabolic syndrome - a South African perspective.

Cardiovasc. J. S. Afr. 2002;13:179-180.
8.

Ozanne SE, Halves CN. Early programming of glucoseinsulin metabolism. Trends Endocrinol. Metab.

2002;13:368-373.
9.

Boney ChM, Verma A, Tucker R, Vohr BR. Metabolic Syndrome in Childhood: Association With Birth

Weight, Maternal Obesity, and Gestational Diabetes Mellitus. Pediatrics. 2005;(115)3:290-296.
10.

McCance D, Pettitt D, Hanson R et al. Birth weight and non-insulin dependent diabetes: thrifty genotype,

thrifty phenotype, or surviving baby genotype? BMJ. 1994;308:942-945.
11.

Wang X, Liang L, Junfen FU, Lizhong DU. Metabolic syndrome in obese children born large for

gestational age. Indian J. Pediatr. 2007;(74)6:561-565.
12.

Ramadhani MK, Grobbee DE, Bots ML et al. Lower birth weight predicts metabolic syndrome in young

adults: The Atherosclerosis Risk in Young Adults (ARYA)-study. Atherosclerosis. 2006;184:21-27.
13.

Козлова Л.В., Бекезин В.В., Алимова И.Л. Влияние метформина на состояние сердечнососудистой

системы у детей и подростков с метаболическим синдромом. Вестн. пед. фармакологии и нутрициологии.
2005;4:20-23.
14.

Яковлев Б.Н. Сравнительная характеристика функционального состояния сердечно-сосудистой

системы у детей с сахарным диабетом и ожирением: Автореф. дисс. канд. мед. наук. Тверь. 2006.
15.

Нетребенко О.К. Современные представления о потребностях в белке детей первого года жизни.

Педиатрия. 2006;3:4-45.
16.

Coopen AM, Risser JA, Vash PD. Metabolic syndrome resolution in children and adolescents after 10

week of weight loss. J. Cardiometab. Syndr. 2008;3:205-210.
17.

Isomaa B, Almgren P, Tuoti M et al. Cardiovascular morbidity and mortality associated with the metabolic

syndrome. Diabetes Care. 2001;24:683-689.
18.

Икрамов, А. И., et al. "Методическое руководство «Медицинские основы физического воспитания

и спорта в формировании гармонично-развитого поколения»." Ташкент,«Узбекистон (2011).
19.

Ikramov, A. I., and D. I. Akhmedova. "Meditsinskie osnovy fizicheskogo vospitaniya i sporta v

formirovanii garmonichno razvitogo pokoleniya (Metodicheskoe rukovodstvo)." (2011): 7-8.

Библиографические ссылки

Л.А. Балыкова, О.М. и соавт. Метаболический синдром у детей и подростков. Мордовский государственный университету. Саранск, РФ. 2010.

Mishra A, Khurana L. Obesity, and the Metabolic Syndrome in Developing Countries. J. Clin. Endocrinol. Metab. 2008;( 1)93:9-30.

Sinha R, Fisch G, Teague В et al. Prevalence of impaired glucose tolerance among children and adolescents with marked obesity. N. Engl. J. Med. 2002;346:802-810.

Российские рекомендации «Диагностика, лечение и профилактика артериальной гипертензии у детей и подростков (второй пересмотр)». Разработаны Комитетом экспертов Всероссийского научного общества кардиологов и Ассоциации детских кардиологов России. М. 2008.

Sun SS, Grave GD, Siervogel RM et al. Systolic Blood Pressure in Childhood Predicts Hypertension and Metabolic Syndrome Later in Life. Pediatrics. 2007;(l 19)2:237-246.

Steinberger J, Daniels SR. Obesity, insulin resistance, diabetes and cardiovascular risk in children. An American Heart Association Scientific Statement from the Atherosclerosis, Hypertension, and Obesity in the Young Committee (Counsil on Cardiovascular Disease in the Young) and Diabetes Committee (Council on Nutrition, Physical Activity and Metabolism). Circulation. 2003; 107:1448.

Levitt NS, Lambert EV. The fetal origins of the metabolic syndrome - a South African perspective. Cardiovasc. J. S. Afr. 2002;13:179-180.

Ozanne SE, Halves CN. Early programming of glucoscinsulin metabolism. Trends Endocrinol. Mctab. 2002;13:368-373.

Boney ChM, Verma A, Tucker R, Vohr BR. Metabolic Syndrome in Childhood: Association With Birth Weight, Maternal Obesity, and Gestational Diabetes Mellitus. Pediatrics. 2005;( 115)3:290-296.

McCance D, Pettitt D, Hanson R et al. Birth weight and non-insulin dependent diabetes: thrifty genotype, thrifty phenotype, or surviving baby genotype? BMJ. 1994;308:942-945.

Wang X, Liang L, Junfen FU, Lizhong DU. Metabolic syndrome in obese children bom large for gestational age. Indian J. Pediatr. 2007;(74)6:561-565.

Ramadhani MK, Grobbee DE, Bots ML et al. Lower birth weight predicts metabolic syndrome in young adults: The Atherosclerosis Risk in Young Adults (ARYA)-study. Atherosclerosis. 2006;184:21-27.

Козлова Л.В., Бекезин В.В., Алимова И.Л. Влияние метформина на состояние сердечнососудистой системы у детей и подростков с метаболическим синдромом. Вести, пед. фармакологии и нутрициологии. 2005;4:20-23.

Яковлев Б.Н. Сравнительная характеристика функционального состояния сердечно-сосудистой системы у детей с сахарным диабетом и ожирением: Автореф. дисс. канд. мед. наук. Тверь. 2006.

Нетребенко О.К. Современные представления о потребностях в белке детей первого года жизни. Педиатрия. 2006;3:4-45.

Coopen AM, Risser JA, Vash PD. Metabolic syndrome resolution in children and adolescents after 10 week of weight loss. J. Cardiometab. Syndr. 2008;3:205-210.

Isomaa B, Almgren P, Tuoti M et al. Cardiovascular morbidity and mortality associated with the metabolic syndrome. Diabetes Care. 2001;24:683-689.

Икрамов, А. И., et al. "Методическое руководство «Медицинские основы физического воспитания и спорта в формировании гармонично-развитого поколения»." Ташкент,«Узбекистан (2011).

Ikramov, A. L, and D. I. Akhmedova. "Meditsinskie osnovy fizicheskogo vospitaniya i sporta v formirovanii garmonichno razvitogo pokoleniya (Metodicheskoe rukovodstvo)." (2011): 7-8.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов