
«Актуальные проблемы современной фармакотерапии»
Республиканская научно
-
практическая конференция
39
ДОРИВОР ЎСИМЛИК
СISTANCHES
НИНГ
ТОКСИКО
-
ФАРМАКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Маматова Н.М., Рахимова Н.Ф., Агзамова Н.В.
Тошкент педиатрия тиббиёт институти,
Тошкент давлат стоматология институти
Аннотация.
Cistanches Herba
–
ушбу доривор ўсимликдан Хитой
анъанавий тиббиётида буйрак етишмовчилиги, импотенция, аёллар
бепуштлиги, патологик ажралма ва оғриқли ҳайз, кексаларда қабзиятни
даволашда кенг фойдаланиб келинади. Мазкур доривор ўсимликнинг
фармакологик таъсирлари кенг қамровли бўлиб, Цистанхе доривор ўтининг
табобатда кенг қўлланилишига қарамасдан унинг таркибидаги қатор
эхинакозид, актеозид ва полиумозид каби фаол ингридиентлари алоҳида ҳар
томонлама тизимли ўрганилмаган. Хитой фармакологиясига киритилган
Cistanche deserticola и Cistanche tubulosa доривор ўсимликларининг сувли
экстрактлари устида солиштирма тадқиқотлар олиб борилмаганлиги
туфайли
мазкур
доривор
Cistanches
Herba
ўсимлигининг
фармакотерапевтик
эффектларидан
янада
кенгроқ
фойдаланиш
имкониятини чегаралайди.
Калит сўзлар.
Cistanches Herba, фенилэтаноид гликозид, иридоид,
фармакологик хусусият, антидепрессант.
МАҚСАД
Cistanches Herba
–
доривор ўсимлигидан олинган кимёвий
бирикмаларнинг фармакологик эффектларини ўрганиш бўйича олиб
борилган тадқиқотлар шарҳини таҳлил этиш.
МАТЕРИАЛ ВА МЕТОДЛАР
Биокимёвий ва фармацевтик тадқиқотлар натижаси шуни
кўрсатадики, C. deserticola и C. tubulosa доривор ўсимлигидан ажратиб
олинган 7 турдаги кимёвий бирикмалар фенилэтаноид гликозидлари (ФГ),
иридоидлар, лигнанлар, альдитлар, олигосахаридлар, полисахаридлар
ва
эфир мойлари умумий фармакотерапевтик самарадорликка масъул
ҳисобланади [3]. Эхинакозид (ECH), актеозид, изоактеозид ва
2'-
ацетилактеозид Cistanches Herba доривор ўсимлигининг асосий фаол
бирикмалари ва маркерлари бўлиб, улар антиоксидант, нейропротектор ва
кардиоактив таъсирлар ва бошқа кенг биологик таъсир доирасига эга. Олиб
борилган тадқиқотлар шуни кўрсатадики, Cistanches Herba доривор
ўсимлиги ҳар иккала турининг биологик фаоллиги турлича экани
аниқланган, бироқ уларнинг айнан бир хилда кечаётган
касалликларни

«Актуальные проблемы современной фармакотерапии»
Республиканская научно
-
практическая конференция
40
даволаш хусусиятига эга эканлиги номаълумлигича қолган. Фенилэтаноид
гликозидларининг аниқ типлари B, C, D ва E цистанозидлар, фақат
C. deserticolaда топилган, бироқ бошқа ECH ва актеозид, C. Tubulosa доривор
ўсимлигида юқори концентрацияда
учраши аниқланган. Кучли чарчоқ,
гипоксия ёки нейродегенератив касалликлар билан кечадиган турли
клиник ҳолатларда ФГларнинг фармакотерапевтик таъсири ҳам турлича
бўлади [3,
7,
8]. Икки турдаги доривор ўсимликнинг бир хил касалликларга
турлича терапевтик таъсир этишининг асосий омиллари ва қон айланиш
тизимига сўрилган кимёвий бирикмаларнинг таркибий қисмларидаги
фарқнинг бор ёки йуклиги номаълумлигича колмоқда. Шундан келиб
чиқиб, C. Deserticolaнинг турли метаболитларини аниқлашга нисбатан
эҳтиёж мавжудлигича қолмоқда.
Олимлар томонидан олиб борилган тадқиқот натижалари шуни
кўрсатадики, ФГлар энг кўп топилган бирикмалар бўлиб, иридоидлар ва
лигнанлар каби бошқа кимёвий бирикмалар эса жуда кам ҳолатларда
топилган. Эҳтимол бу қуйидаги икки оила Chistanche Herbaнинг сувли
экстракти оғиз орқали қабул қилингандан сўнг, қонга яхши
сўрилмаганлигидандир. Бундан ташқари, тадқиқот натижасида илгари бу
икки турда аниқланмаган 10 та метоболит аниқланган. Шулардан, 4 таси
иридоидлар билан боғлиқ метаболитлар бўлиб, каламушларнинг
дозаланган
пещоб
намуналарида
аниқланган.
Биологик
актив
иридоидларнинг кенг қамровли яллиғланишга қарши ва гепатопротектор
таъсири ҳақида маълумотлар берилган [10,
11]. Шунинг учун, иридоид ва
уларга боғланган метаболитларга келажакдаги тадқиқотларда кўпроқ
эътибор қаратиш лозим.
Cistanches Herba туриларидан бири Cistanche tubulosaнинг ичак
микробиоти гомеостазини тиклаш орқали, башорат қилиб бўлмайдиган
сурункали стресс (CUS) чақирилган каламушларда антидепрессант
самарадорлиги тасдиқланган.
Олиб борилган тадқиқотлар муҳокамасида,
C. Tubulosa
нинг
метаболик профилини нормал ва CUS кўзғатилган депрессив модел
каламушларда,
in vitro
ва
in vivo
ўрганишга ҳаракат қилинган ва махсус
услуб ёрдамида
C. Tubulosa
экстракти
(CTE) нормал ва CUS каламушларида
ошқозон ичак метоболизми in vitro баҳоланган. Шу билан бирга, CTEнинг
метоболизми нормал ва CUS томонидан қўзғатилган депрессив модел
каламушларнинг сийдик ва нажасида ҳам
in vivo
ўрганилган. Оддий ва CUS
каламушларида метаболизм жараёнида
in vitro
ва
in vivo
жами 20 ва
26 метоболитлар тавсифланган [1].
C. Tubulosa
экстракти
(СТЕ) фенилэтиноид гликозид (ФГ) ва иридоид
гликозидлар нормал ва депрессив модел каламушларнинг ичак
микробиотларида in vitro агликон парчаланиш маҳсулотларигача
метаболизмга учраган. ФГ ва иридоид гликозидларнинг парчаланган

«Актуальные проблемы современной фармакотерапии»
Республиканская научно
-
практическая конференция
41
маҳсулотлари ва агликоннинг II фаза метоболитлари каламуш пешоб ва
нажасида асосий метаболитларни ташкил этган. Бундан ташқари,
депрессив модел каламушларнинг ичак микробиотларида иккиламчи
гликозид ва агликонларни ҳосил қилиш метаболик хусусияти, нормал
каламушларга нисбатан анча заиф бўлган, бу ҳолатни депрессив модел
каламушларнинг микробиотлари томонидан ишлаб чиқарадиган
тартибсиз гликозидгидролазага боғлаш мумкин [1]. Ушбу тадқиқот
натижалари метаболик жараённи ва антидепресант хусусиятларининг
терапевтик механизмини тушуниш учун асос яратади.
ХУЛОСА
Олиб борилган тадқиқотлар натижасида in vitro ва in vivo нормал ва
CUS қўзғатилган депрессив модел каламушларда
C. Tubulosa
экстракти
метаболитларини текшириш ва аниқлаш учун қўлланилган
UPLC-Q-TOF-MS
техникаси ишлаб чиқилган. Солиштирма таҳлилларнинг натижалари шуни
кўрсатадики, СТЕ нормал ва депрессив модел каламушларнинг ичак
микробиотларида
фенилэтиноид гликозид (ФГ), иридоид гликозидлар ва
агликонгача парчаланганлиги аниқланган. СТЕ оғиз орқали юборилгандан
сўнг, агликоннинг II фаза метаболитлари, ФГ ва иридоид гликозидларнинг
парчаланган маҳсулотлари асосан каламушларнинг пешобида топилган
.
Депрессив модел каламушларнинг ичак микробиотларида иккиламчи
гликозид ва агликонларни ҳосил қилиш метаболик хусусияти, нормал
каламушлар ичак микробиотига нисбатан анча заифлигини кўрсатган, бу
ҳолатни депрессив модел каламушларнинг микробиотлари томонидан
ишлаб чиқарадиган тартибсиз гликозидгидролазага боғлаш мумкин. Олиб
борилган тадқиқотлар таҳлили шуни кўрсатадики,
C. Tubulosa
экстрактининг
келгусида
потенциал
антидепрессант
сифатида
самарадорлигини ўрганишнинг янги истиқболларини очади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
J Yang Li, Ying Peng, Mengyue Wang, Guisheng Zhou, Yulong Zhang, Xiaobo
Li // Journal of Pharmaceutical and Biomedical Analysis 131 (2016) 364
–
372.
2.
Турсунов
Ж
.
И
.,
Ибрагимов
А
.
А
.,
Курбанов
Б
.
И
.
Макро
-
и
микроэлементный
состав
Cistanche Mongolica G.Beck // Universum:
химия
и
биология
:
электрон
.
научн
.
журн. 2020. № 9(75).
3.
Y. Jiang, P.-F. Tu, Analysis of chemical constituents in Cistanche species, J.
Chromatogr. A 1216 (2009) 1970
–
1979.
4.
Растительные ресурсы, России и сопредельных
государств, Част II,
Санкт
-
Петербург «Мир и Семья –
95» ,1996г, 289
-
стр
5.
Zhifei Fu, Xiang Fan, Xiaoying Wang, Xiumei Gao. Cistanches Herba: An
overview of its chemistry, pharmacology, and pharmacokinetics property Journal
of ethnopharmacology Volume 219. 12 June 2018 Pages 233-247
6.
Флора Узбекистана, Том –V, Издательство академии наук Узбекской
ССР. Ташкент
-
1961, стр
-505

«Актуальные проблемы современной фармакотерапии»
Республиканская научно
-
практическая конференция
42
7.
Y. Zhang, H. Wu, S.N. Wang, H.C. Zheng, Comparison on the kidney
nourishing and yang strengthening functions of three different species of herba
Cistanches, Chin. J. Chin. Mater. Med. 19 (1994) 169
–
171
8.
M. Deng, J.Y. Zhao, P.F. Tu, Y. Jiang, Z.B. Li, Y.H. Wang, Echinacoside
rescues the SHSY5Y neuronal cells from TNF-induced apoptosis, Eur. J.
Pharmacol. 505 (2004) 11
–
18.
9.
Кист А.А., Данилова Е.А., Осинская Н.С. Достижения лаборатории
активационного анализа Института ядерной физики Академии наук
Республики Узбекистан. //Микроэлементы в медицине. № 17 (1), 2016., стр.
45-50
10.
T. Morikawa, Y. Pan, K. Ninomiya, K. Imura, D. Yuan, M. Yoshikawa, T.
Hayakawa, O. Muraoka, Iridoid and acyclic monoterpene glycosides,
kankanosides L M, N, O, and P from Cistanche tubulosa, Chem. Pharm. Bull. 58
(2010) 1403
–
1407.
11.
Z.-D. Nan, M.-B. Zhao, K.-W. Zeng, S.-H. Tian, W.-N. Wang, Y. Jiang, P.-F.
Tu, Anti-inflammatory iridoids from the stems of Cistanche deserticola cultured
in Tarim desert, Chin. J. Nat. Med. 14 (2016) 61
–
65
12.
Кузнецов Р.А. Активационный анализ.
-
М., 1974.–
343с.
13.
Мухитдинова,
Мавджуда
Имадовна,
Балхия
Артиковна
Карабекова,
and
Рихси Абдумаляновна Азизова. "Влияние пищи на
эффективность фармакотерапии." Наука и образование: сохраняя прошлое,
создаём будущее.
2017.
14.
Мухитдинова,
Мавджуда
Имадовна,
Балхия
Артиковна
Карабекова,
and
Рихси Абдумаляновна Азизова. "Влияние пищи на
эффективность фармакотерапии." Наука и образование: сохраняя прошлое,
создаём будущее.
2017.
15.
Агзамова, Назифа Валиевна, Гулайим Полатовна Балтаниязова,
and
Гулноза
Умаровна
Усманбекова.
"ИСПОЛЬЗОВАНИЕ
БРОНХОЛИТИЧЕСКОЙ ТЕРАПИИ В ЛЕЧЕНИИ БРОНХИАЛЬНОЙ АСТМЫ."
Интернаука
19-1 (2018): 28-29.
16.
Карабекова, Б., Мухитдинова, М., & Азизова, Р. (2023). Проблемы
рационального
использования
лекарственных
средств.
Журнал
биомедицины и практики, 7(3/1), 134
-139. https://doi.org/10.26739/2181 -
9300-2021-3-20
17.
Азизова, Р., Шерова, З., & Валиева, Т. (2023). Изучение
антипиретической и анальгетической эффективности и переносимости
нестероидных противовоспалительных средств. Актуальные проблемы
педиатрической фармакологии, 1(1), 29
-31.
18.
Шерова, З.
Н., Шаабидова, К. Ш., & Малянова, Н. Т. (2018).
ПРИМЕНЕНИЕ АНТИГИСТАМИННЫХ ПРЕПАРАТОВ ПРИ ПНЕВМОНИЯХ У
ДЕТЕЙ. In Инновационные подходы в современной науке (pp. 31
-34).

«Актуальные проблемы современной фармакотерапии»
Республиканская научно
-
практическая конференция
43
19.
Азизова, Р., & Шерова, З. (2023). Рациональная реабилитационная
терапия
больных,
перенесших
COVID-
19
с
бронхолегочными
заболеваниями. Актуальные проблемы педиатрической фармакологии,
1(1), 77-78.
20.
Касымова, Ш. Ш., and Г. Э. Хакбердиева. "Использование новых
педагогических технологии в преподавании клинической фармакологии."
НАУКА РОССИИ: ЦЕЛИ
И ЗАДАЧИ. 2021.
21.
Мавлянова, Н. Т., & Агзамова, Н. В. (2023).
CLINICAL AND ECONOMIC
ANALYSIS AND ITS POSSIBILITIES IN THE EVALUATION OF THE USE OF
ANTIBACTERIAL DRUGS. УЗБЕКСКИЙ МЕДИЦИНСКИЙ ЖУРНАЛ, (SI
-1).
22.
Менликулов, П. Р., Маматова, Н. М., Файзиева, Н. Н., Горбунова, И. Г.,
& Турсунов, Д. Ш. (2010). Характеристика отношения студенческой
молодежи к табакокурению. Наркология, 9(12), 57
-61