Yanvar, 2025-Yil
462
ИССИҚ ИҚЛИМЛИ ЎЛКАЛАРДА СПОРТЧИЛАР ОВҚАТЛАНИШИНИНГ ЎЗИГА
ХОС ФИЗИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Абдуллаев Илҳом Хушнудович
Oriental университети катта ўқитувчиси
Мелиқўзиева Машҳурахон Зафар қизи
Oriental университети Жисмоний маданият йўналиши 402-гуруҳ талабаси
Тошкент, Ўзбекистон
https://doi.org/10.5281/zenodo.14801171
Аннотация. Мақола иссиқ иқлимли ўлкаларда спортчилар овқатланишининг
физиологик асосланишига бағишланган. Унда қайд қилинган шароитда спорт билан
шуғулланиш организмга юқори ҳарорат ҳамда мускул фаолияти билан боғлиқ юкламалар
тушиши боис спортчиларнинг кундалик овқатланишида тегишли ўзгаришлар қилиш
лозимлиги эътироф этилган.
Калит сўзлар: Спорт тайёргарлиги, чанқоқлик, электролитлар, резорбтив
функция, компенсатор функция, стресс омиллар.
ОСОБЕННОСТИ ФИЗИОЛОГИЧЕСКОГО ПИТАНИЯ СПОРТСМЕНОВ В
ТЕПЛЫХ КЛИМАТИЧЕСКИХ РЕГИОНАХ
Аннотация. статья посвящена физиологическому обоснованию питания
спортсменов в странах с жарким климатом. В нем признается, что занятия спортом в
указанных условиях в связи с высокой температурой и нагрузками на организм, связанными
с мышечной деятельностью, необходимо внести соответствующие изменения в
ежедневный рацион спортсменов.
Ключевые слова: Спортивная готовность, жажда, электролиты, резорбтивная
функция, компенсаторная функция, стрессоры.
PECULIARITIES OF PHYSIOLOGICAL NUTRITION OF ATHLETES IN WARM
CLIMATIC REGIONS
Abstract. The article is devoted to the physiological justification of athletes' nutrition in
countries with hot climates. It recognizes that playing sports in these conditions, due to the high
temperature and stress on the div associated with muscle activity, it is necessary to make
appropriate changes to the daily diet of athletes.
Keywords: Athletic fitness, thirst, electrolytes, resorptive function, compensatory function,
stressors.
Yanvar, 2025-Yil
463
Ҳозирги кунда жисмоний тарбия ва спорт машғулотлари билан мунтазам
шуғулланиш сиҳатсаломатликни сақлаш, касалликлардан муҳофазаланиш, узоқ-умр кўриш
ва серунум меҳнат қилишда энг устивор масала бўлиб унга тегишли эътибор қилган ҳар бир
давлат айтилган йўналишлар бўйича сезиларли ижобий натижаларга эга бўлмоқда (меҳнат
унумдорлигининг ошиши, ўртача умр кўришнинг узайиши ва бошқалар). Республикамизда
ҳам бу борада, айниқса мустақилликка эришилгандан кейин, диққатга сазовор ишлар
қилинмоқда (жаҳон стандартларига мос - Humo Arena қишки спорт ўйинлари иншооти,
вилоятлардаги сув ҳавзалари, спорт турлари бўйича махсус заллар, нуфузли халқаро
учрашувлар ва бошқаларнинг ташкил қилиниши). Маълумки, доимий жисмоний ҳаракат,
турли спорт ўйинлари, беллашувлар (чавгон, от пойгалари, курашлар), организмнинг
фаоллашуви билан боғлиқ жараёнларнинг кучайтирилишига олиб келади. Бу ҳолнинг
турли-туман касалликларни даволашда асқотиши буюк аллома Абу Али ибн Сино
томонидан илк бор даврига нисбатан батафсил илмий-амалий жиҳатдан асосланган. XIX-
XX асрларга келиб, жисмоний ҳаракат ва спорт машғулотларининг инсон организмига
таъсирини ўрганиш бўйича олиб борилаётган тадқиқотлар кенг кўламда ривожланиб, бу
борада юрак ва қон томирлари, овқат ҳазм қилиш ва нафас олиш аъзолари, асаб ҳамда
эндокрин тизимлар, мускуллар фаолияти физиологияси ва биокимёсига бағишланган
кўпгина илмий ишларда янги ва муҳим маълумотларга эришилди.
Шу билан бир қаторда, жисмоний тарбия ва спортга бўлган қизиқишнинг тобора
ортиб бориши, бу соҳага ёш болалар, ўсмирлар, катталар, кексалар ва ҳатто қарияларнинг
ҳам жалб қилиниши, ҳамда спортнинг турли соҳалари бўйича рекорд натижаларнинг ўсиб
бориши улар билан батафсил шуғулланиш вужудда ўзига хос физиологик ва биокимёвий
ўзгаришлар келтириб чиқарадики, улар илмий жиҳатдан тўлақонли ва изчиллик билан
ўрганилмаса, салбий ҳолатларга олиб келиши мумкин. Эсдан чиқармаслик керакки, бир хил
миқдор ва интенсивликдаги жисмоний юклама спортчининг қандай шароитда, масалан,
иссиқ ёки совуқ, атмосфера босими баланд ёки паст жойларда шуғулланишига қараб
организмда турлича ўзгаришлар чақириши мумкин (юрак уриш ва нафас олиш частотаси,
қон босими, қон таркибидаги шаклли элементлар сони, глюкоза миқдори ва ҳоказо).
Шунинг учун айтиб ўтилган ҳар хил шароитларда спорт тайёргарлигининг мақсадга
мувофиқлигини таъминлаш учун айнан шу шароитлар таъсирида юзага келган бирламчи
физиологик ўзгаришларни ўрганиш ва шундан кейингина бажариладиган жисмоний
фаолият таъсирида юзага келадиган силжишларни қайд қилиш лозим.
Yanvar, 2025-Yil
464
Мамлакатимиз иссиқ иқлимли ўлка ҳисобланиб, жисмоний машғулотлар пайти
киши организмига асосий юкламадан ташқари, яна бир муҳим ташқи муҳит омили - юқори
ҳарорат танадаги барча аъзо ва тизимлар фаолиятини бефарқ қолдирмайди. Айниқса,
бундай шароитда тана ҳарорати тез кўтарилиб уни буғланиш йўли билан пасайтириш
мақсадида катта миқдорда тер суюқлиги ажралади. Бир вақтнинг ўзида тер суюқлиги билан
танадаги кўпгина минерал моддалар ҳам чиқиб кетади, уларни ўрнини қоплаш учун эса
истеъмол таомларидаги айнан шу элементларнинг миқдорини тегишли ҳолда кўпайтириш
лозим бўлади. Кўп терлаш спортчида чанқоқлик ҳиссини кучайтиради ва бундай пайтларда
кўпчилик фақат кўп миқдорда сув ичади. Халқимиз орасида “Кўп сув тегирмон бузар” деган
ибора бор. Шунга мувофиқ кўп сув ичиш биринчидан организмнинг жисмоний иш қилиш
қобилиятини пасайтириб юборади, икинчидан юрак фаолиятига қўшимча юклама
туширади. Бундай пайтлари организм чанқоқлигини “уни алдаш” йўли билан йўқотиш
мумкин. Бунинг учун янги эрадан олдин тиббиёт асосчиси Гиппократ эътироф этганидек
иш тутиш керак. Буюк табиб: “Сувни чайнаб ич, овқатни эса сув қилиб ют” деган. Бу
иборада жуда катта маъно бор, яъни сув қултум-қултум ичилганида оғиз бўшлиғидаги
махсус рецепторлар орқали бош миянинг тегишли қисмига (гипоталамус) давомли нерв
импульслари кўтарилиб тезроқ сувдан тўйганлик ҳисси пайдо бўлади, узлуксиз сув
ютилганида эса ошқозонга анчагина сув ўтсада, бундай сезги оз миқдорда юзага келади.
Шунинг учун бўлса керак Ўрта Осиё давлатларида (айниқса Ўзбекистонда) ёзнинг иссиқ
кунларида ҳам чойхоналарда, уйда энди дамланган кўк чой шошилмасдан ҳўплаб ичилади
ва шу йўл билан чанқоқ қондирилади. Бундай пайтлари чой ўрнига сув узлуксиз ҳолда
ичилса, бироз вақт ўтиши билан киши яна чанқайди. Аниқланишича, кўк чой таркибида
терлаганда, танани тарк этадиган кўпгина электролитлар бўлади. Шу нарсани ҳам айтиб
ўтиш жоизки, айрим кишилар (бундан спортчилар ҳам мустасно эмас) чойни совутиб, ҳатто
совутгичларда анча-мунча сақлаб паст ҳароратли ҳолда ичишади. Бундай қилиш умуман
нотўғри, чунки дамланган чой 20-30 дақиқа ўтиши билан совиб, таркибидаги фойдали
аралашмалари зарарли моддаларга айланиб қолар экан. Ушбу ҳолат чойнинг илк бор 540
ихтирочилари бўлган Хитойликлар томонидан “совиган чой илон заҳари билан баравар”
деб эътироф этилган. Ҳақиқатан ҳам энди дамланган чойда жуда кўплаб фойдали моддалар
бўлиб (ҳозир уларнинг умумий сони 300 дан ошиқлиги аниқланган), унинг совиши билан
қайд қилинган моддаларнинг айримлари фойдасиз ва зарарли бўлиб қолади, чунки совиган
чойда муҳит реакцияси ўзгаради, ҳароратнинг пасайиши ҳам айрим моддалар
Yanvar, 2025-Yil
465
хусусиятларини ўзгартиради. Шунинг учун ҳам чойни совитмасдан ҳўплаб ичиш мақсадга
мувофиқ деб топилган.
Энди буюк Гиппократ айтган “...овқатни эса сув қилиб ют” ибораси ҳақида
қуйидагиларни қайд қилмоқчимиз. Оғиз бўшлиғида ҳар қандай таом унинг
қуюқсуюқлигига қараб, ўртача 18-20 сония чайналиши керак. Шунда у тишлар ёрдамида
етарли даражада майдаланиб, сўлак таъсирида эрий бошлайди, ҳатто қисман кимёвий
парчаланишга ҳам учрайди (суви қочиб қотган нонни оғизга солиб давомли чайналса
ширин маза сезила бошлайди, бу ундаги крахмалнинг амилаза ферменти таъсирида шакарга
айланишидир). Обдон чайналган овқат ўзининг таркиби ва миқдорига қараб нафақат
тегишли сўлак ажралишига олиб келади, балки таомнинг сифати ва миқдори ҳақида
марказий нерв системасига нерв импульслари орқали хабар ҳам беради. Уларнинг
таъсирида эса меъдада ютилиши кутилаётган овқатга мос ҳолдаги ҳазм шираси ажрала
бошлайди. Бу ҳол ўз навбатида тушган таомнинг ичакларда яхши ҳазм бўлишига олиб
келади. Агар овқат оғиз бўшлиғидан тез орада (3-4 сония) меъдага туширилса, шира
ажралишида айтилган меъёрий жараён бузилади, яхши чайналмай тез орада ютилган овқат
ҳақидаги маълумот марказий нерв системаси учун етарли бўлмай қолади. Бу ҳолат эса ўз
навбатида овқат ҳазм бўлишининг тўла қонли бўлмаслигига олиб келиши мумкин. Сир
эмаски, ҳозир кўпчилик ёшлар, шу жумладан спортчи ёшлар ҳам овқатни тез-тез шоша–
пиша ейишга ўрганиб қолишган, кўча-куйда тайёрланган таомлар ҳам (фаст-фуд,
гамбургер, шаурма ва бошқалар) шошиб тамадди қилишга ундайди. Мана шу ҳолатнинг ўзи
ҳам ҳазм жараёнида айрим салбий физиологик силжишларга олиб келиши мумкин.
Академик А.Ю.Юнусов, прфессорлар О.С.Содиқов, К.Р.Раҳимов, У.З.Қодиров ва
бошқаларнинг таъкидлашича, юқори ҳарорат биринчидан ошқозоннинг ҳазм функциясини
шира миқдори ва ферментлар фаоллигига кўра анча пасайтириб юборар экан. Иккинчидан
ингичка ичакда резорбтив функция (айниқса мембранада овқат ҳазмланиш фаолияти)
сезиларли даражада кучаяди. Бу ҳол иссиқ иқлим омилининг меъда функциясини
пасайтиришига жавобан ингичка ичаклардаги компенсатор функцияси деб эътироф
этилган. Бу борада кейинги тадқиқотлар иссиқ иқлимнинг ингичка ичаклар фаолиятига
таъсири кучли стресс омил сифатида тушунтирилди. Барча стресс омиллар ушбу
таълимотнинг асосчиси Г. Селье томонидан ўткир ва сурункали турларга бўлинган ва
уларнинг ҳар қайсиси ўзига хос функционал ўзгаришларга олиб келиши эътироф этилган.
Шунга кўра доимий суръатда иссиқ иқлим шароитида спорт билан шуғулланиш организм
учун мускул фаолияти туфайли юзага келадиган физиологик силжишлардан ташқари яна
Yanvar, 2025-Yil
466
бевосита юқори ҳарорат орқали ҳам меъёрий физиологик кўрсаткичларда, шу жумладан
ҳазм аъзолари фаолиятида ўзгаришлар чақиради. Иссиқ иқлим шароитида спорт билан
шуғулланиш кўп терлаш билан анча-мунча минерал моддалар йўқотилганлиги боис улар
истеъмол қиладиган таомлар ҳамда ичадиган суюқликлар таркибида ош тузи 20-25 г га
етказилиши, маҳаллий шароитда ўсиб етишган сабзавот ва мевалардан ҳамда уларнинг
шарбатидан етарли миқдорда истеъмол қилиб туриш тавсия қилинади.
Одатда давомли иссиқ ёз кунлари катта спортда машғулотлар кечга яқин салқин
тушиши билан бошланади. Шу муносабат билан спортчиларнинг овқатланиш тартибида
(режимида) ҳам ўзгариш бўлиши керак. Масалан, шуғулланиш соат 17 га белгиланган
бўлса, тушлик овқатдан кейин соат 15 ларда енгил иккинчи тушлик қилиш лозим ва у осон
ҳазм бўладиган маҳсулотлардан иборат бўлиши (ошқозон-ичакларда узоқ вақт сақланиб
қолмаслиги) лозим. Иссиқ кунлари тушликда сергўшт ва серёғ таомлар ўрнига қайнатиб
пиширилган гўшт солинган айрондан (чалоп) иборат бўлган маъқул. Бундай овқат ошқозон
тизимида ёғли палов, сомса ёки мантиларга нисбатан осонроқ ҳазм бўлади. Ёз пайтлари
спорт тайёргарлигини муваффақиятли олиб бориш мақсадида шуғулланувчиларнинг
кунлик таомланишида қайд қилинган ҳолатлар ҳисобга олиниб иш олиб борилса,
биринчидан,
спортда
яхши
натижаларни
қўлга
киритиш,
иккинчидан,
шуғулланувчиларнинг сиҳат- саломатлигини муҳофаза қилишда қўл келади. Мақола
якунида шу нарсани қайд қилиб ўтмоқчимизки, иссиқ иқлим шароитида спортчилар
овқатланиши билан боғлиқ муаммолар ҳали бисёр. Спорт физиологиясининг бундан
кейинги илмий-тадқиқот ишлари режасига ҳар хил спорт турлари билан
шуғулланувчиларнинг овқатланишини ўрганиш билан боғлиқ бўлган тадқиқотлар
ўтказишга бағишланган изланишларни киритиш муҳим аҳамият касб этади.
REFERENCES
1.
Abdullayev
Ilhom
Xushnudovich.
ANALYZING
THE
COMPETITIVE
PERFORMANCE
OF
GRECO-ROMAN
WRESTLING
ATHLETES
(http://econferencezone.org/index.php/ecz/article/view/2387) / International Conference
on Developments in Education Hosted from Saint Petersburg, Russia https:
econferencezone.org Aug 23rd 2023.
2.
PULATOV, LAZIZ A; SYSTEM OF PERSONALITY DEVELOPMENT IN HIGHER
EDUCATION
INSTITUTIONS,Mental
Enlightenment
Scientific-Methodological
Journal,5,03,316-323,2024.
Yanvar, 2025-Yil
467
3.
Boltayev.
A.A.
METHODOLOGY
OF
VOLLEYBALL
LESSON
AND
TECHNOLOGICAL
FUNDAMENTALS,Журнал
иностранных
языков
и
лингвистики,5,5,,2023
4.
Abdullaev Ilkhom Khushnudovich. DEVELOPMENT OF SPECIAL PHYSICAL
TRAINING OF GRECO-ROMAN WRESTLERS WITH THE HELP OF SPECIAL
SIMULATORS / 17th-TECH-FEST-2023 International Multidisciplinary Conference
Hosted from Manchester, England https://conferencea.org 25th August 2023.
5.
DEVELOPMENT OF AGILITY IN FEMALE STUDENTS THROUGH BASKETBALL
GAME ELEMENTS Umida Abdulla qizi Eshmanova THE MULTIDISCIPLINARY
JOURNAL OF SCIENCE AND TECHNOLOGY- VOLUME-4, ISSUE-12.
6.
Rakhmanova D.A. Options of pedagogical control over motor preparition of gymnastics
specializing in rytmic gymnastics, Eurasia, 1,(2), 136-138, 2024 ,Eurasian Journal of Sport
Science
7.
Muidinov M.R, Technical Training In Belbogli Kurash Wrestling Through Coordination
Exercises Development. Mental Enlightenment Scientific – Methodological Journal, 2024
vol (05), 106-115.
8.
Mamadaliyev Sardorbek Abduraxmonovich. O'zbekiston sharoitida turli axoli qatlamlarida
sport-sog'lomlashtirish turizmi mashg'ulotlarini tashkil etishdagi o'ziga xos yondoshuvlar.
ResearchBib IF-2023: 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 1 Issue 10. 1253-P.
