Авторы

  • Д.К. Фахриддинова
    Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Ботаника институти ҳузуридаги акад. Ф.Н.Русанов номидаги Тошкент Ботаника боғи кичик илмий ходими
  • Д.Т. Хамраева
    Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Ботаника институти ҳузуридаги акад. Ф.Н.Русанов номидаги Тошкент Ботаника боғи етакчи илмий ходими

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.scin.81533

Ключевые слова:

интродукция гуллаш фазаси тўпгуллар ҳаво ҳарорати нисбий намлик вегетация кунлик гуллаш динамикаси мавсумий гуллаш динамикаси.

Аннотация

Тошкент ботаника боғи шароитида интродукция қилинган Hyssopus officinalis нинг 2021 йилда кунлик ва мавсумий гуллаш динамикаси ўрганилди. Ўсимликнинг гуллаш даврининг давомийлигига, кунлик ва мавсумий гуллаш динамикасининг ўзгаришига экологик омилларнинг таъсир кўрсатиши аниқланди.


background image

ILM-FAN VA INNOVATSIYA

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/si

107

HYSSOPUS OFFICINALIS

СУТКАЛИК ВА МАВСУМИЙ ГУЛЛАШ

ДИНАМИКАСИ

Фахриддинова Д.К.

Хамраева Д.Т.

Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Ботаника институти ҳузуридаги

акад. Ф.Н.Русанов номидаги Тошкент Ботаника боғи кичик илмий ходими

E-mail: fakhriddinovadurdona1995@gmail.com

Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Ботаника институти ҳузуридаги

акад. Ф.Н.Русанов номидаги Тошкент Ботаника боғи етакчи илмий ходими

E-mail: hamraeva.dilovar@mail.ru

https://doi.org/10.5281/zenodo.15296185

Аннотация.

Тошкент ботаника боғи шароитида интродукция қилинган

Hyssopus

officinalis

нинг 2021 йилда кунлик ва мавсумий гуллаш динамикаси ўрганилди.

Ўсимликнинг гуллаш даврининг давомийлигига, кунлик ва мавсумий гуллаш
динамикасининг ўзгаришига экологик омилларнинг таъсир кўрсатиши аниқланди.

Калит сўзлар:

интродукция, гуллаш фазаси, тўпгуллар, ҳаво ҳарорати, нисбий

намлик, вегетация, кунлик гуллаш динамикаси, мавсумий гуллаш динамикаси.

Annotation.

The dynamics of daily and seasonal flowering of

Hyssopus officinalis

introduced in the conditions of the Tashkent Botanical Garden in the 2021 vegetation year
was studied. It was found that environmental factors on the duration of the flowering period
of the plant, the change of daily and seasonal flowering dynamics.

Key words:

introduction, flowering phase, inflorescences, air temperature, relative

humidity, vegetation, daily flowering dynamics, seasonal flowering dynamics.


Доривор ўсимликликларнинг гуллаш даврини узоқ давом этиши хом ашё йиғиб

олиш вақтини узайтириб, биологик фаол моддалар миқдорининг ошишига сабаб
бўлади ва шу билан бирга уларнинг хом ашёсини йиғиб олиш вақтларини тўғри
ташкил қилиш аниқланади. Шундай экан истиқболли доривор ўсимликларнинг гуллаш
биологиясини ўрганиш, таркибидаги эфир мойи миқдорини аниқлашдаги энг муҳим
кўрсаткичларидан биридир [1].

И.Г. Серебряковнинг [1952] юксак ўсимликлар морфологияси таснифлашда қабул

қилинган классификацияси бўйича

Hyssopus officinalis

поликарпик ўсимликлар

гуруҳига мансублигини айтган. Ўсимликларнинг гуллаш биологиясини ўрганишдаги
классификацияси бўйича,

Hyssopus officinalis

нинг гуллари кундузи очиладиган

ўсимликлар типига хосдир [2,3]. Улар берган маълумотлардан келиб чиқиб,
интродукция қилинган

Hyssopus officinalis

нинг кунлик биологияси ўрганилганда

Hyssopus officinalis

гулларининг 75% куннинг биринчи ярмида, яьни эрталаб 5

00

дан 9

00

гача вақт оралиғида очилиши аниқланди. Ўсимликларнинг гуллаш биологияси
ўрганиш,

уларни

янги

иқлим

шароитида

маданийлаштиришда

ҳамда

интродуцентларни мослашувчанлиги бўйича танлашда муҳим кўрсаткичдир.

Hyssopus

officinalis

нинг гуллари икки жинсли бўлиб, акропетал тартибда очилиб боради.


background image

ILM-FAN VA INNOVATSIYA

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/si

108

Hyssopus officinalis

нинг кунлик гуллаш динамикаси ва мавсумий гуллаш

динамикаси Тошкент ботаника боғи шароитида (2021 йил) (гуллашнинг бошланиш,
ялпи гуллаш босқичи, якуний гуллаш босқичи) олиб борилди. Ўсимлик гулларининг
энг кўп очилиши куннинг қайси вақтларига тўғри келишини, ҳавонинг ҳарорати ва
нисбий намлигининг таъсирини аниқлаш учун тажрибаларни эрталаб соат 5

00

дан

кечки соат 17

00

гача ҳар 2 соатда кузатиб борилди. Бунинг учун ўсимликларга

этикеткалар осилди. Этикеткаланган туплардаги очилган гуллар бир кун олдин кечки
вақтда олиб ташланди ва тажриба учун тайёрланди.

Hyssopus officinalis

кунлик гуллаш

динамикаси кузатилганда қуйидаги натижаларга эришилди.

Hyssopus officinalis

гуллашининг бошланиш даврида (12.VI) эрталабки соатларда 5

00

да ҳаво ҳарорати

+22...+25

0

С, ҳавонинг нисбий намлиги 37-39% бўлганида модел ўсимликларнинг

белгиланган пояларидаги тўпгулларда 11±0,1 та гули очилди. Соат 7

00

ларда ҳаво

ҳарорати +25...+27

0

С, ҳавонинг нисбий намлиги 33-34% бўлганида, ўртача 12±0,11 та

гул очилди. Соат 9

00

да 23±0,03 та, соат 11

00

да 21±0,32 та, соат 13

00

да 11±0,12 та, соат

15

00

да 8±0,11 гул очилди.

Hyssopus officinalis

нинг белгиланган пояларида соат 17

00

да

ўсимликларда гулларнинг очилиши кузатилмади. Гуллаш жараёни эрталабдан бошлаб
кечгача кузатилганда

Hyssopus officinalis

гулларининг очилиш вақти куннинг биринчи

ярмига тўғри келиб, шу вақтларда кўпроқ гулларнинг очилганлиги қайд этилди. Кун
давомида ўсимликнинг белгиланган пояларидаги тўпгулларида 86±1,02 та гача гул
очилиши аниқланди. Ялпи гуллаш босқичида кун давомида жами 227±3,62 та гул
очилган бўлса, якуний гуллаш босқичи кун давомида жами 33±0,7 та гул очилди
(1расм).

Hyssopus officinalis

нинг мавсумий гуллаш (2021) даври май ойининг учинчи

декадасидан (30.V.) кузатила бошланди. 30.V. да очилган гуллар сони ўртача 134±0,69
тани ташкил этди. Май ойи давомида ҳаво ҳарорати ўртача +28...+30

0

С, ҳавонинг

нисбий намлиги 33-35% бўлди. 03.VI. да 118±1,1 та, 07.VI. да 123±1,2 та, 11.VI. да 96±0,9
та, 15.VI. да 86±0,7 та, 19.VI. да 81±0,69 та, 23.VI. да 53±0,85 та, 27.VI. да 296±1,75 та
гуллар очилди. Июнь ойида ҳаво ҳарорати ўртача +35...+37

0

С, ҳавонинг ҳавонинг

нисбий намлиги 33-35% бўлди. 03.VI. да 118±1,1 та, 07.VI. да 123±1,2 та, 11.VI. да 96±0,9
та, 15.VI. да 86±0,7 та, 19.VI. да 81±0,69 та, 23.VI. да 53±0,85 та, 27.VI. да 296±1,75 та
гуллар очилди. Июнь ойида ҳаво ҳарорати ўртача +35...+37

0

С, ҳавонинг нисбий

намлиги ўртача 19-21% бўлди. Июль ойининг биринчи декадасида очилган гуллар
сони ортиб, ялпи гуллаш даври бошланди. Июль ойида ҳаво ҳарорати ўртача
+37...+39

0

С, ҳавонинг нисбий намлиги ўртача 17-19% ташкил этди. 01.VII. да 230±1,4 та,

05.VII. да 378±1,6 та, 09.VII. да 227±1,8 та, 13.VII. да 124±1,2 та гуллар очилди. 17.VII. да
52±1,7 та, 21.VII. да 36±1,6 та, 25.VII. да 96±0,83 та, 29.VII. да 111±1,04 та гуллар
очилганлиги аниқланди. Августь ойида ҳаво ҳарорати ўртача +33...+35

0

С, ҳавонинг

нисбий намлиги ўртача 21–23% ташкил этди. Август ойининг учинчи декадасидан
бошлаб, очилган гуллар сони камайди. 02.VIII. да 217±1,54 та, 06.VIII. да 246±1,74 та,
10.VIII. да 149±1,64 та, 14.VIII. да 109±1,23 та, 20.VIII. да 31±0,12 та, 24.VIII. да 66±0,14 та,
28.VIII. да 28±0,03 та гуллар очилди. Сентябрь ойида ҳам очилган гуллар санаб
борилди. Сентябрь ойида ҳаво ҳарорати ўртача +29...+31

0

С, ҳавонинг нисбий намлиги

ўртача 28–29% ташкил этди. 01.IX. да 33±0,02 та, 05.IX. да 18±0,04 та, 09.IX. да 14±0,03


background image

ILM-FAN VA INNOVATSIYA

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/si

109

та, 13.IX. да 8±0,03 та, 17.IX. да 6±0,03 та, 21.IX. да 7±0,02 та, 25.IX. да 6±0,01 та гул
очилганлиги кузатилди.

.

0

10

20

30

40

50

60

0

10

20

30

40

50

60

70

Ҳ

ав

о

ҳа

ро

ра

ти

(t),

ни

сб

ий

на

мли

к

(%

)

О

ч

ил

га

н

гу

лла

р

со

ни

(до

на

)

Очилган гуллар сони

Ҳаво ҳарорати

Гуллашнинг

бошланиши

Ялпи гуллаш

боскичи

Якуний гуллаш

боскичи

2-расм. Hyssopus officinalis

нинг мавсумий

гуллаш динамикаси (2021 йил)

1-расм. Hyssopus officinalis

нинг кунлик гуллаш динамикаси (2021 йил)



background image

ILM-FAN VA INNOVATSIYA

ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI

in-academy.uz/index.php/si

110

Хулоса қилиб айтганда,

Hyssopus officinalis

нинг кунлик ва мавсумий гуллаш

динамикаси эрталаб соат 5

00

дан кечки соат 17

00

гача ҳар 2 соатда кузатиб борилди.

Кунлик гуллаш динамикасида кун давомида ўсимликнинг белгиланган пояларидаги
тўпгулларида 86±1,02 та гача гул очилиши аниқланди. Ялпи гуллаш босқичида кун
давомида жами 227±3,62 та гул очилган бўлса, якуний гуллаш босқичи кун давомида
жами 33±0,7 та гул очилди. Мавсумий гуллаш динамикаси энг кўп очилган гуллар июль
ойининг бошларига тўғри келди.

References:

Используемая литература:

Foydalanilgan adabiyotlar:

1.

Аутко А.А., Рупасова Ж.А. Биоэкологические особенности выращивания пряно-

ароматических лекарственных растений. Минск: Тонпик. 2003. – 159 с.
2.

Беспалова З.Г. Суточная ритмика цветения и плодоношения некоторых растений

центрального Казахстана // Бюлл. МОИП. 1965. Т. 70. Вып, 3. – С.47-60.
3.

Серебряков И.Г. Морфология вегетативных органов высших растений М.:

Советская наука, 1952. – 389 с.

Библиографические ссылки

Аутко А.А., Рупасова Ж.А. Биоэкологические особенности выращивания пряно-ароматических лекарственных растений. Минск: Тонпик. 2003. – 159 с.

Беспалова З.Г. Суточная ритмика цветения и плодоношения некоторых растений центрального Казахстана // Бюлл. МОИП. 1965. Т. 70. Вып, 3. – С.47-60.

Серебряков И.Г. Морфология вегетативных органов высших растений М.: Советская наука, 1952. – 389 с.