Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Frequency of esophageal atresia in congenital malformations in
newborns
Bahtiyor ERGASHEV
1
Halilulla AJIMAMATOV
2
Zarifjon GOFUROV
3
Tashkent Pediatric Medical Institute
Andizhan State Medical Institute
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received February 2021
Received in revised form
20 February 2021
Accepted 15 March 2021
Available online
5 April 2021
Analyzed the statistical data of newborns with congenital
malformations admitted to the Department of Neonatal Surgery
of the Republican Perinatal Center of the Ministry of Health of the
Republic of Uzbekistan and regional neonatal surgery of the
Andijan Regional Children's Multidisciplinary Medical Center in
the period 2015 - 2020. The structure of newborns with various
forms of esophageal atresia as a separate malformation, as well
as in association with other congenital malformations, was
established. During this period, 3037 newborns were
hospitalized with congenital malformations. Of these, 1571
children had malformations of the digestive system, 234 (14.9%)
newborns were diagnosed with esophageal atresia. According to
the study, the proportion of somatic diseases affecting the
outcome of treatment in newborns with congenital
malformations was 19%.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
esophageal atresia,
congenital malformations,
newborns,
epidemiology.
Чақалоқларда туғма ривожланиш нуқсонлари таркибида
қизилўнгач атрезиясининг учраш даражаси
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
қизилўнгач атрезияси,
туғма ривожланиш
нуқсонлари,
Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги,
Республика Перинатал маркази ва Андижон вилоят болалар
кўп тармоқли тиббиёт марказига 2015 - 2020 йиллар
мобайнида
туғма
ривожланиш
нуқсонлари
билан
1
Doctor of Medical sciences, professor, Tashkent Pediatric Medical Institute, Tashkent, Andizhan, Uzbekistan
e-mail: ergashev_1966@list.ru
2
Andizhan State Medical Institute, Andizhan, Uzbekistan
e-mail: halilullo78@gmail.com
3
Andizhan State Medical Institute, Andizhan, Uzbekistan
e-mail: zarifgafurov1986@gmail.com
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 2 (2021) / ISSN 2181-1415
257
чақалоқлар,
эпидемиология
ётқизилган
чақалоқлар
сони
бўйича
статистик
кўрсаткичлар тахлил қилинди ҳамда улар таркибида
қизилўнгач атрезияси билан туғилган чақалоқлар хиссаси
аниқланди. Ушбу муддат давомида туғма ривожланиш
нуқсонлари
билан
жами
3037
нафар
чақалоқлар
шифохонага ётқизилган. Улардан хазм тракти нуқсонлари
билан ётқизилган чақалоқлар сони 1571 нафарни ташкил
қилган, ўз навбатида улардан 234 нафари (14,9%) ҚА га
тўғри келган. Туғма нуқсонли чақалоқлар орасида даволаш
натижаларига таъсир қилиши мумкин бўлган соматик
касалликлар улуши олинган маълумотларга кўра 19% ни
ташкил қилди.
Частота встречаемости атрезии пищеводов в структуре
врожденных пороков развития у новорожденных
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
атрезия пищевода,
врожденные пороки
развития,
новорожденные,
эпидемиология.
Проанализированы
статистические
данные
новорожденных с врожденными пороками развития,
поступивших
в
отделении
неонатальной
хирургии
Республиканского перинатального центра МЗ РУз и
региональной неонатальной хирургии Андижанского
областного детского многопрофильного медицинского
центра в период 2015 - 2020 гг. Установлена структура
новорожденных с различной формой атрезией пищевода
как отдельный порок развития, так и в ассоциации с
другими врожденными аномалиями развития. За этот
период
с
врожденными
пороками
развития
госпитализированы 3037 новорожденных. Из них у 1571
младенцев отмечались пороки развития пищеварительной
системы, у 234 (14,9%) новорожденных диагностирована
атрезия пищевода. По данным исследования доля
соматических заболеваний, влияющих на исход лечения у
новорожденных с врожденными пороками развития
составила 19%.
МУАММОНИНГ ДОЛЗАРБЛИГИ
Кўп сонли мустақил давлатлар ҳамдўстлиги (МДҲ) давлатлари ва чет эл
муаллифларининг чақалоқларда қизилўнгач атрезиясини даволашга бағишланган
маълумотларига кўра ҳозирги пайтда қатор ютуқларга эришилганигга қарамай бу
борада кўп муаммолар, шунингдек техник жихатларга боғлиқ муаммолар ҳам ечимини
топмаган [4,6], ушбу патология туфайли ўлим кўрсаткичи эса 40-60% ни ташкил
қилмоқда[1,9,12]. Айниқса ҳамрох келган соматик касалликлари бор чақалоқларда бу
нуқсонни бартараф қилишда қийинчиликлар юзага келмоқда[7]. Ҳамрох келувчи
соматик касалликларнинг энг кўп хиссаси аспирацион пневмонияларга тўғри келади[8].
Бундан ташқари, қизилўнгач атрезиясининг оқмали шаклларида 50% ҳолларда қўшимча
анатомик аномалиялар билан бирга учрайди [2]. Юрак-қон томир, сийдик-таносил, ҳазм
тизимлари, таянч-ҳаракат аппарати, шунингдек марказий асаб тизими нуқсонлари
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 2 (2021) / ISSN 2181-1415
258
мос равишда 35%, 24%, 24%, 13% ва 10% ҳолларда учрайди[11]. 36% ҳолларда
қизилўнгач атерзиясининг оқмали тури VACTERL-синдромининг таркибий қисми
сифатида намоён бўлади[3,10].
Кўпинча қизилўнгач атрезияси каби кўриниб турувчи ташқи дефектларсиз
туғма нуқсонларда диагностик ва тактик хатоликларга йўл қўйилади. Бундай
аномалиялар билан туғилган чақалоқларнинг 58% гина 3 кунгача бўлган муддатда
жаррохлик стационарига ётқизилади, айни вақтда шошилинч ёрдамга мухтож
бўлган беморларнинг 42% жаррохлик бўлимларига 4-6 кундан сўнг келтирилади ва
салбий оқибатларга замин яратади.
ТАДҚИҚОТ МАҚСАДИ
Чақалоқларда туғма нуқсонлар орасида қизилўнгач атрезиясининг учраш
даражасини ўрганиш.
ТАДҚИҚОТ МАТЕРИАЛИ ВА ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИ
Республика миқёсидаги муассаса сифатида Республика Перинатал маркази
қошидаги Республика неонатал хирургия ўқув-даволаш-услубий маркази (РПМ
НХЎДУМ) ва вилоят миқёсидаги муассаса сифатида Андижон вилоят болалар кўп
тармоқли тиббиёт маркази, ҳудудий неонатал хирургия бўлимига (АВБКТТМ) 2015
– 2020 йиллар мобайнида туғма ривожланиш нуқсонлари (ТРН) билан ётқизилган
чақалоқлар сони бўйича статистик кўрсаткичлар тахлил қилинди, ҳамда улар
таркибида қизилўнгач атрезияси (ҚА) билан туғилган чақалоқлар хиссаси
аниқланди (1-жадвал).
1-жадвал. Муассасалар кесимида туғма ривожланиш
нуқсонлари билан ётқизилган чақалоқлар сони (abs., %)
№ Туғма нуқсонлар тури
Муассасалар
Хаммаси
РПМ НХЎДУМ АВБКТТМ
абс.
%
абс.
%
абс.
%
1
Қизилўнгач атрезияси
196
7,8
38
7,4
234
7,7
2
Хазм тракти бошқа ТРН
1119
44,2
218
42,9
1337
44,0
3
Бошқа аъзолар ТРН
1214
48,0
252
49,6
1466
48,3
Жами
2529
100
508
100
3037
100
Ушбу марказларнинг клиник хисоботларига кўра 2015-2019 йиллар
мобайнида туғма ривожланиш нуқсонлари билан жами 3037 та чақалоқлар
шифохонага ётқизилган (1-расм).
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 2 (2021) / ISSN 2181-1415
259
1-расм. Туғма ривожланиш нуқсонлари ва қизилўнгач атрезияси аниқланган
чақалоқларнинг шифохонага ётқизилиш динамикаси
Улардан хазм тракти ТРН билан (ҚА билан бирга) ётқизилган чақалоқлар сони 1571
нафарни ташкил қилган. Хазм тракти ТРН дан 234 таси (14,9%) ҚА га тўғри келган.
Барча чақалоқларда умумклиник, лаборатор, радиологик ва эхографик текшириш
усуллари олиб борилди. Чақалоқлар шифохонага келтирилганда уларнинг умумий холати,
оғирлик даражасини баҳолаш билан бирга қизилўнгачни зондлаш, Элефант синамаси каби
махсус тестлар ҳам ўтказилди. ҚА ва бирга келган аномалияларни бирламчи ташхислашда
қизилўнгачни контрастли текширувидан фойдаланилди. Мазкур текшириш усули 100%
чақалоқларда амалга оширилган. Бунинг учун қизилўнгачга 8 Фр ўлчамдаги ошқозон
зонди қаршилик сезилгунга қадар киритилади, сўнгра 1,0-1,5 мл миқдорда стерил бўлган
сувда эрувчи контраст модда (Урографин, Тразограф 76%) юборилиб, кўкрак ва қорин
соҳаси рентгенографияси ўтказилди.
ТАДҚИҚОТ НАТИЖАЛАРИ ВА УНИНГ МУҲОКАМАСИ
Тадқиқот даври мобайнида туғма ривожланиш нуқсонлари билан жами 3037 та
чақалоқлар шифохонага ётқизилган. Улардан хазм тракти нуқсонлари билан ётқизилган
чақалоқлар сони 1571 нафарни ташкил қилган, ўз навбатида улардан 234 таси (14,9%) ҚА
га тўғри келган. Хазм тракти туғма нуқсонлари билан туғилган чақалоқлар гуруҳининг
28% ни чала туғилган чақалоқлар ташкил қилди. Чақалоқларнинг гестация муддатидан
аввал туғилиши кўпинча қизилўнгач атрезиясида (47%), гастрошизисда (78%) ва ичак
тутилишларида (25% дан 28% гача), кам ҳолларда аноректал туғма нуқсонларда (8%),
диафрагмал чурраларда (9%) ва омфалоцеледа (7%) кузатилди. Бундан ташқари 21-30%
ТРН билан туғилган чақалоқларда хомила ичи гипотрофияси аниқланган бўлиб, 4%
чақалоқлар кўп хомилали хомиладорликдан туғилган. Апгар шкаласи бўйича паст балл (7
баллдан кам) диафрагмал чурра (78%), қизилўнгач атрезияси (56%) ва қорин олд девори
нуқсонлари (48%) билан туғилган чақалоқларда аниқланди. Бу эса анте- ва постнатал
даврда гипоксиянинг салбий таъсиридан далолат беради. Туғма нуқсонли
чақалоқлар орасида даволаш натижаларига таъсир қилиши мумкин бўлган соматик
касалликлар улуши 19% ни ташкил қилди. ҚА нинг оқмасиз тури («А» тури) жами
2015
2016
2017
2018
2019
Қизилўнгач атрезияси
34
41
36
63
60
Жами ТРН
604
589
592
627
625
34
41
36
63
60
604
589
592
627
625
0
100
200
300
400
500
600
700
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 2 (2021) / ISSN 2181-1415
260
бўлиб 8 нафар (3,41%) чақалоқларда учради. 9 (3,85%) та чақалоқда проксимал
трахея-қизилўнгач оқмаси аниқланди («В» тури), 5 (2,14%) та холатда эса 2 та
оқмали ҚА учради («Д» тури). Қолган 212 (90,6%) нафар чақалоқларда дистал
қизилўнгач-трахея оқмали ҚА («С» тури) аниқланди (2-расм).
2-расм. Қизилўнгач атрезияси аниқланган чақалоқларни R.B. Gross бўйича
тақсимланиши
Чақалоқларнинг жинси ва гестацион муддати бўйича маълумотлар кўра ҚА
кўпроқ ўғил болаларда (52,6%) учради, гестация муддатига кўра эса етук
чақалоқлар хиссаси кўпроқ (73,9%) эканлиги маълум бўлди (3-расм).
3-расм. Қизилўнгач атрезияси аниқланган чақалоқларнинг жинси ва гестация
муддатига кўра тақсимланиши
Тадқиқот муддати давомида ТРН билан туғилган чақалоқларнинг 12,5% да
летал оқибатлар кузатилган бўлиб, энг юқори кўрсаткичлар кўплаб туғма
нуқсонлар билан туғилган чақалоқларда аниқланди ва уларнинг 4,13% ташрих
ўтказилгунга қадар нобуд бўлганлар.
Республика вилоятлари ва туманларидан шошилин кўрсатмаларга кўра ҚА
аниқланган 40,6% чақалоқлар олиб келинган ва ихтисослашган марказларга
ётқизилган. Чақалоқларнинг шифохонага ётқизилиш муддатлари бўйичаҚА
аниқланган 62,3% чақалоқлар туғилгандан сўнг 1 – суткагача бўлган муддатда
шифохонага олиб келинган.
Барча 234 нафар чақалоқларнинг жами 205 (87,6%) нафарида ҚА ва бошқа
ёндош туғма нуқсонлар бўйича ташрих ўтказилди. 11(4,7%) табеморлар ота-
8
(3,41%)
9
(3,85%)
212
(90,6%)
5
(2,14%)
Жинси
Қиз бола
47,4
Ўғил бола
52,6
%
n=11
n=12
Гестация муддати
Чала чақалоқлар
26,1
Етук чақалоқлар
73,9
%
n=173
n=61
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 2 (2021) / ISSN 2181-1415
261
онасининг ташрихга рози бўлмаганлиги сабабли шифохонадан чиқарилган бўлса,
18(7,7%) нафар чақалоқларда ташрихгача бўлган муддатда летал оқибат
кузатилди. Ташрихлар тури бўйича беморларнинг тақсимланиши 2-жадвалда
келтирилган.
2-жадвал. Қизилўнгач атрезияси бўйича ўтказилган ташрихлар (abs, %)
№ Ташрих тури
abs
%
1
Қизилўнгач
бирламчи
анастомози
181
88,3
2
Юқори эзофагостомия, Кадер
бўйича гастростомия
6
2,9
3
Юқори
эзофагостомия,
VALS
бўйича гастростомия
2
0,97
4
Туғма нуқсонларни бартараф қилишнинг биринчи босқичи:
дуодено-дуоденоанастомоз
6
2,92
сигмостомия
7
3,41
проктопластика
3
1,46
Жами
205
100
ҚА аниқланган 205 нафар чақалоқлардан 173 (84,3%) тасида қизилўнгачнинг
учма-уч анастомози ўрнатилган. Юқори эзофагостомия, Кадер бўйича гастростомия 11
(5,4%) беморларда, VALS бўйича гастростомия 5 (2,4%) нафар чақалоқларда бажарилган.
Қолган 16 (7,8%) нафар чақалоқларда туғма нуқсонларни бирламчи бартараф қилиш
бўйича дастлабки босқич ташрихлар (дуодено-дуоденоанастомоз, сигмостомия,
проктопластика) ўтказилган. Ушбу чақалоқлар ҚА жаррохлик йўли билан бартараф
қилиш босқичи бажарилгунга қадар нобуд бўлганлар.
Мазкур гуруҳдаги беморларда ҚА билан қуйидаги туғма нуқсонларнинг
биргаликда келиши аниқланди (3-жадвал).
3-жадвал. Тадқиқот гуруҳидаги чақалоқларда хамроҳ келган туғма
ривожланиш нуқсонлари (абс, %)
Хамроҳ келувчи ривожланиш нуқсонлари
абс
%
VACTER - ассоциацияси
1
0,95
Юрак – қон томир тизими нуқсонлари
34
33,4
Хазм тракти туғма нуқсонлари
31
29,5
Сийдик-таносил тизими туғма нуқсонлари
22
20,9
Суяк-мушак тизими туғма нуқсонлари
8
7,6
Асаб тизими туғма нуқсонлари (Денди-Уокер синдроми) 4
3,8
Нафас тизими туғма нуқсонлари
4
3,8
Хромосома аномалиялари (Даун синдроми)
1
0,95
Жами
105
100
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 2 (2021) / ISSN 2181-1415
262
Шунингдек, қуйидаги соматик патологиялар ва турли асоратлар кузатилди:
аспирацион пневмония – 59 (93,6%); ДВС, геморрагик синдром – 2 (3,17%); хомила
ичи ривожланишдан ортда қолиш – 3 (4,76%); оғир даражали эксикоз - 10 (15,9%);
гипоксик ва геморрагик мия қон айланишининг бузилиши – 51 (80,9 %); ошқозон
перфорацияси – 1 (1,6 %); оғир даражали сепсис - 6 (9,5%).
Шундай қилиб, тадқиқот муддати мобайнида даволаниш учун ётқизилган
чақалоқларнинг 51,7% да хазм трактининг туғма нуқсонлари аниқланган. Улардан
қизилўнгач атрезиясининг хиссаси 14,9% бўлиб, 28% ни чала туғилган чақалоқлар
ташкил қилди. Бошқа туғма нуқсонлар ичида юрак-қон томир (33,4%) ва сийдик-
таносил тизимлари (20,9%) туғма нуқсонларининг учраш кўрсаткичи юқори
эканлиги аниқланди, шунингдек, қизилўнгач атрезиясининг оқмали шаклларида
93,6% ҳолларда аспирацион пневмония кузатилди.
Туғма ривожланиш нуқсонлари билан туғилган чақалоқларнинг 12,5% да
летал оқибатлар кузатилган бўлиб, энг юқори кўрсаткичлар кўплаб туғма
нуқсонлар билан туғилган чақалоқларда аниқланди ва уларнинг 4,13% ташрих
ўтказилгунга қадар нобуд бўлганлар.
Қизилўнгач атрезияси билан туғилган чақалоқларга сифатли тиббий
ёрдамни ташкил этиш ва летал оқибатларни камайтириш учун территориал,
демографик жихатлар, шунингдек объектив диагностик омиллар ҳисобга олиниши,
ҳамда
антенатал
даврда
хомилада
хирургик
патологияси
аниқланган
хомиладорларни туғруқ учун ўз вақтида ихтисослашган марказларга йўналтириш
зарур.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
1.
Афуков И.И., Степаненко С.М., Разумовский А.Ю. (2012). Особенности
предоперационной подготовки и послеоперационного периода у детей с пластикой
пищевода. Детская хирургия, 1, 34-38
2.
Ажимаматов Х.Т., Тошбоев Ш.О. Нарушение компартментации передней
кишки как фактор развития атрезии пищевода в раннем онтогенезе // Universum:
химия
и
биология
:
электрон.
научн.
журн.
2021.
3(81).
URL:
https://7universum.com/ru/nature/archive/item/11354.
3.
Козлов Ю.А., Новожилов В.А., Распутин А.А. (2017). Атрезия пищевода и
генетические заболевания – взгляд детского хирурга. Росс.вест.дет.хир. и
анест.реаниматологии. 4; 1, 71-80
4.
Разумовский А.Ю., Мокрушина О.Г., Ханвердиев Р.А. (2012). Эволюция
метода торакоскопической коррекции атрезии пищевода у новорожденных.
Росс.вест.дет.хир.анест.реаниматологии. 2; 1, 92-98
5.
Разумовский А.Ю., Ханвердиев Р.А. (2011). Непосредственные результаты
торакоскопической атрезии пищевода у новорожденных. Детская хирургия. 4, 4-9.
6.
Эргашев Б.Б., Эшкабилов Ш.Д. (2016). Оптимизация хирургической
коррекции
атрезии
пищевода
у
новорожденных.
Росс.вест.дет.хир.
и
анесте.реаниматологии. 6: 2, 69-72
7.
Alsebayel M.M. et al. (2018). Congenital esophageal atresia and microtia in a
newborn. Am J Case Rep.19, 523-526
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Issue – 2 № 2 (2021) / ISSN 2181-1415
263
8.
Cartabuke R.H., Lopez R., Thota P.N. (2016) Long-term esophageal and
respiratory outcomes in children with esophageal atresia and tracheoesophageal fistula.
Gastroenterol. Rep. 4, 310-314.
9.
Friedmacher F., Kroneis B., Huber-Zeyringer A. et al. (2017) Postoperative
complications and functional outcome after esophageal atresia repair: results from
longitudinal single-center follow-up. J Gastrointest Surg. 21, 927 – 935.
10.
La placa, S. Giuffre, M. Gangemi, A. (2013). Esophageal atresia in newborns: a
wide spectrum from the isolated forms to a full VACTERL phenotype? Italian J Pediatr. 39,
45.
11.
Pal K. (2014). Management of associated anomalies of oesophageal atresia and
trachea-oesophageal fistula. Afr J Paediatr Surg. 11, 280 - 286
12. Sulkowski J., Cooper J., Lopez J. et al. (2014). Morbidity and mortality in patients
with esophageal atresia. Surgery, 156, 483 - 491
