Авторы

  • Нилуфар Абдуназарова
    преподаватель кафедры Английского языка в дошкольном и начальном образовании, Кокандский государственный педагогический институт, Коканд, Узбекистан

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss5/S-pp1-6

Ключевые слова:

концепция литература повседневные отношения дружба любовь благополучие доброта вежливость щедрость толерантность

Аннотация

В статье разъясняются лингвосемантические концептуальные особенности, связанные с выражением концепции человеческих эмоций в лексемах, таких как любовь, дружба, счастье, сердце, и их специфические этические (моральные) и семантические аспекты при реализации концепции «дружба». Художественная литература подчеркивает, что для укрепления счастья в повседневных отношениях должны быть определенные условия. Он включает такие качества, как дружба, любовь, процветание, доброта, вежливость, щедрость и терпимость.


background image

Жамият ва инновациялар –

Общество и инновации –

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Ethical and semantic interpretation of languages under the
concept of “Friendship” in english and uzbek languages

Nilufar ABDUNAZAROVA

1


Kokand State Pedagogical Institute

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received April 2021
Received in revised form
20 April 2021
Accepted 15 May 2021
Available online
25 June 2021

This article explains the linguo-semantic conceptual features

associated with the expression of the concept of human feelings
in lexemes such as love, friendship, happiness, heart and soul,
and their specific ethical (moral) and semantic aspects in the
implementation of the concept of “friendship”. Fiction
emphasizes that there must be certain conditions to strengthen
happiness in everyday relationships. It includes such qualities as
friendship, love, prosperity, kindness, politeness, generosity, and
tolerance.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

Concept,
literature,
daily relationships,
friendship,
love,
well-being,
kindness,
politeness,
generosity,
tolerance.

Инглиз

ва

ўзбек

тилларида

“Дўстлик”

концептини

ифодаловчи тил бирликларининг этик ва семантик талқини

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

Концепт,
адабиёт,
кундалик муносабатлар,
дўстлик,
меҳр-муҳаббат,
фаровонлик,
яхшилик қилиш,
тарбиялилик,
сахийлик,
бағрикенглик.

Мазкур мақолада “дўстлик” концептини жорий қилишда

меҳр муҳаббат, дўстлик, бахт, қалб-юрак каби лексемаларда
инсон ҳис-туйғулари тушунчасининг ифодаланиши билан
боғлиқ лингвосемантик концептуал хусусиятлар ва
улардаги ўзига хос этик (ахлоқий) ва семантик жиҳатлар
талқин этилади. Бадиий адабиёт, кундалик муносабатларда
бахтни мустаҳкамлаш учун айрим шартларнинг бўлиши
лозимлиги таъкидланади. Бунда дўстлик, меҳр-муҳаббат,
фаровонлик, яхшилик қилиш, тарбиялилик, сахийлик,
бағрикенглик каби хислатлар кўзда тутилади.

1

Lecturer, Kokand State Pedagogical Institute, Kokand, Uzbekistan.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415

2

Этико и семантическая интерпретация языковых единиц,
выражающих концепцию слова «Дружба» на английском
и узбекском языках

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

концепция,
литература,
повседневные отношения,
дружба,
любовь,
благополучие,
доброта,
вежливость,
щедрость,
толерантность.

В

статье

разъясняются

лингвосемантические

концептуальные особенности, связанные с выражением
концепции человеческих эмоций в лексемах, таких как
любовь, дружба, счастье, сердце, и их специфические
этические (моральные) и семантические аспекты при
реализации

концепции

«дружба».

Художественная

литература подчеркивает, что для укрепления счастья в
повседневных отношениях должны быть определенные
условия. Он включает такие качества, как дружба, любовь,
процветание, доброта, вежливость, щедрость и терпимость.


Маълумки, “Webster” луғатида вербал сўзи бешдан ортиқ лексик-семантик ва

грамматик маъноларда берилади. Масалан,

“тасаввурни сўзлар маъноси орқали ифода

этиш; тушунча ва асосларни фақатгина сўзлар орқали аниқлаб бериш; нутқни ёзма
шаклдан кўра оғзаки ифода этиш; таржимани оғзаки сўзлар орқали ифодалаш; грамматик
жиҳатдан эса от, сифат ва феъллик хусусиятларига эгалиги”

кабилар.

Концептни

ўрганиш

учун

зарур

бўлган

асосий

тушунчалар

унинг

вербал

хусусиятлари

бўлиб,

улар

С.Г. Воркачев,

Л.Э. Кузнецова,

Г.В. Кусов,

Д.Ю. Полиниченко, М.А. Хузова, Л.Л. Нелюбин, А.В. Кунин ва В.Г. Гак каби олимларнинг
ишларида ўз аксини топганлиги диссертацияда талқин этилган. Масалан, халқ оғзаки
ижоди шаклида юзага келган, паремиологиянинг ўрганиш объекти ҳисобланган, авлоддан
авлодга инсон сўзлашуви орқали кўчиб келаётган ва кейинчалик ёзма адабиётда янада
ривожланиб, ихчам, қисқа ва содда ҳамда мазмунли, мантиқий жиҳатдан умумлашган,
“қуйма фикрлар” (маълум грамматик “қолипга” солинган мантиқан мазмун моҳияти
ўткир-таъсирли фикрлар – паремиялар) асосида юзага келган мақол, матал ва афоризм
каби ҳикматли ибораларни таҳлил қилиш мумкин. Паремиологияда “қуйма” фикрни
ифодаловчи энг майда бирлик паремия деб номланади. Бу ҳақда диссертацияда батафсил
маълумот берилган.

Паремиологик луғат ва бадиий асарларда икки шахс меҳр-муҳаббати ҳақида

ҳикматлар (паремиялар) акс этади. Масалан:

Муҳаббатда кўз бўлмайди, юрак бўлади.

Муҳаббат кўзда бўлмайди, юракда бўлади

. Инглиз тилида:

Love is blind; Love is never without

jealousy; Love will creep where it may not go; Love loughs at locksmiths; There is not one to be had
for love or money.

Кузатишлар шуни кўрсатадики, ҳар иккала (инглиз ва ўзбек) тилининг

паремиологик фондида

дўстлик

билан боғлиқ паремиялар қатлами умумийликка,

универсалликка эга. Бу қатлам асосан мақол шаклидаги ҳикматлар бўлиб, улар кўпинча
ҳар иккала тил семантикаси, ҳатто, синтактик структураси учун ҳам деярли мос келади.
Мисол тариқасида қиёслаш учун яна инглиз ва ўзбек тилида қўлланилган қуйидаги
паремияларни келтириш мумкин:

The best of friends must part; Энг яхши дўстлар ҳам

ажрашмоқлиғи муқаррар. A, friend to everydiv is a friend to nodiv; Ҳаммага дўст бўлган,
ҳеч кимга дўст бўлмайди. Friendship is not to be bought at a fair; Дўстликни бозордан сотиб


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415

3

олиб бўлмайди, Better an open enemy than a false friend”; “Ҳийлагар дўстдан, ҳақиқий душман
афзал – Greater love hath no man than this, that a man lay down his life for his friends”, “Бир -
бирлари учун қурбон бўлишдан кўпроқ муҳаббат бўлмайди

кабилар шулар

жумласидандир.

Инглиз адабиётида

happiness (бахт)

концептининг ўзига хос туйғу муносабатларида

вербаллашувни кузатиш мумкин. Инглизларда

happiness (бахт)

концептининг инсон

тақдири, унинг бахт-саодатга эришиши ўзгалар бахти ҳисобидан бўлмаслиги, қалбаки
бахтнинг ҳеч кимга керак эмаслиги муҳим ўрин эгаллайди. Масалан,

Your unselfishness

cannot entirely comprehend how much my mind has gone on this; but, only ask yourself, how could
my happiness be perfect, while yours was incomplete?

Инглиз адабиётида бундай мисолларни кўплаб кўришимиз мумкин. Жумладан,

инглиз ва ўзбек тиллари адабиёти мақолларида (паремияларида)

happiness (бахт)

туйғуларга хос хусусуят муҳим ўрин эгаллагани кузатилди. Саломатлик шундай бахтки,
уни ҳеч қандай бойликка тенглаштириб бўлмас-лигини барчамиз тўғри англаймиз. Бу
ҳақда инглиз ва ўзбек тилларида кўп-лаб мақоллар мавжуд:

Happiness is something to do,

something to love, some-thing to hope for… Health is better than wealth. Health is not valued till
sickness come. Happiness takes no account of time.

Ўзбек тилида эса қуйидагича

. Бемор

тузалгиси келса, табиб ўз оёғи билан келар. Бахтсизнинг бурни қонар, оғзи ошга етганда.

Бу паремияларда “бахт” омад туйғусига ўхшатилади.

Қалб-юрак

лексемасида инсон

туйғулари жойлашган жой-ўрин, инсонга маълум даражада мойиллик, ҳамдардлик
билдириш, қайғуга шерик бўлиш; ҳаётий муҳим ёки ундан ҳам қимматроқ тушунчаларга,
матонат ва жасорат каби инсоний туйғуларга эга бўлган вербал маънолар ифодаланади:

I

know Marianne’s heart: I know that she dearly loves me, and that I shall not be the last to whom the
affair is made known, when circumstances make the revealment of it eligible.

Ўзбек тили бадиий матнларида

юрак

концептига хос ментал маънолар инглиз

тилидан фарқли равишда

қалб, кўнгил, дил

каби лексемалар орқали ҳам ифодаланади:

Масалан,

Ҳумоюннинг қалбида сўниб қолган гўзаллик туйғусини шу қиз бирдан ўйғотиб

юборди, Ҳумоюн нима қилиб бўлса ҳам уни яна кўришга ҳаракат қилди.

Кўриниб

турибдики, инсон

қалби,дили

лексемалари “юрак” концепти ментал маъноларига мос

келади ва инсон ҳис-туйғусига хос қадриятларни ифодалайди.

“Дўстлик” концептини реализация қилишда меҳр муҳаббат, дўстлик, бахт, қалб-

юрак каби лексемаларда инсон ҳис-туйғулари тушунчасининг ифодаланиши билан боғлиқ
лингвосемантик концептуал хусусиятлар ва улардаги ўзига хос этик (ахлоқий) ва семантик
жиҳатлар ҳам талқин этилади. Инсон туйғуларига муносабат, аниқроғи, уларни тушуниш
инсон маънавий тушунчаларининг мавжудлигини аниқловчи хусусиятлар деб қаралади.
Бу эса инсон туйғулари концептини семантик таҳлил қилиш эҳтиёжини туғдиради. Бундан
мақсад “унинг дистинктив белгиларини аниқлаш, чунки бу белгилар унинг предмет соҳаси
чегараларини, иерархик системалашни амалга оширадиган муҳим (эссенциал)
белгиларни қайд қилиш имконини беради”. Маълумки, инсон туйғулари табиатан турлича
бўлади. Жумладан, муҳаббат концепти шулардан биридир. М.М. Маковскийнинг луғатида
Love – муҳаббат концептининг этимологик маънолари асосан “боғланиш”, қисман “йиғиш,
интилиш”, шунингдек, “сеҳргарлик, сеҳр қилиш, олов, сув, суюқлик, ҳаракат” каби илоҳий
оламдаги барча унсурлар билан боғланган бўлади, деган изоҳлар ҳам мавжуд. Чунончи,
меҳр-муҳаббат концептига хос ҳистуйғуларнинг ўзаро мунсабати талқинида эркак ва аёл
ўртасидаги оилавий муносабат инсонга хос туйғуларининг типик намунасидан бири
сифатида ҳам кузатилади. Инсондаги турли туйғуларининг акс этишида, айниқса,


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415

4

концептуал ва семантик белги орасида боғланиш борлиги сезилади. Чунончи, дўстлик
туйғусининг ядроси муҳаббат ҳисобланади. Бир-бири билан ҳурмат асосида танишишга
муяссар бўлган эркак ва аёл ўртасидаги аҳиллик, яқинлик, меҳр муҳаббат ана шу дўстлик
туфайли пайдо бўлади. Масалан, инглиз тилида My friend is died, my neighbor is died, my love,
the darling is my soul, is died it is the inexorable consolidation and perpetuation of the secret that
was always in that individuality, and which I shall carry in mine to my life’s end. Ўзбек тилида эса
қуйидагича, Саодат шаҳарда қолди. Мен қишлоққа кетдим. Кетдим-у, шаҳарда юрагимнинг
бир парчаси узилиб қолгандек бўлди. Кунлар ўтиб ўша дўстлик муҳаббатнинг дебочаси
эканлигига иқрор бўлдим. Келтирилган мисолларда нафақат дўстлик, балки юрак
концептининг муҳаббат туйғуси билан алоқадорлиги ҳам сезилади. Бу ҳолат матндаги
“шаҳарда юрагимнинг бир парчаси узилиб қолгандек бўлди” қисмда акс этган. Бу
бирикмада “юрагимнинг бир парчаси” “муҳаббатимнинг бир парчаси узилиб қолгандай
бўлди” каби прагматик маъно ҳам англашилади. Лекин дўстликдаги меҳр-муҳаббат бир
неча киши ўртасида шаклланиши мумкин. Икки жинс ўртасидаги муҳаббат эса фақат эркак
ва аёл ўртасидагина содир бўлади. Демак, эркак ва аёл ўртасидаги оилавий муносабат
билан дўстлик концепти ўртасида алоқадорлик мавжуд бўлса-да, ўзига хос фарқ ҳам
сезилади. Р.Г. Апресяннинг “Любовь. Этика; Энциклопедический словарь” номли луғатида
“дўст” ёки “дўстлик” лексемаси грек-лотин тилидаги “дўст” – “amicitia” “муҳаббат” – “amor”
орқали ўз мазмунига эга бўлади. “Ўзбек тилининг изоҳли луғат”да эса “дўст” форс тилида –
шафқатли ўртоқ, ёр, ошна, маҳбуб(а) деган маъноларни англатади. Бунда дўст концепти
қуйидаги семантик маъноларни ифодалаган: 1. Қарашлари, дили, иш фаолияти яқин
бўлган, иноқлик, аҳиллик билан боғланган икки ёки ундан ортиқ кишининг ҳар хил
муносабатда бўлиши, яъни чин дўст, қадрдон дўст, қиёматли дўст, вафодор дўст каби
семантик маъноларни ифодалайди. 2. Яқин, таниш,ошна каби маънолар англашилади. Шу
ўринда, энг аввало, сўнгги бир неча юз йилликлар давомида инглиз тилида friend сўзи
билан содир бўлган семантик ўзгаришларни қайд этиш зарур. Жумладан, companion,
comrade, crony, associate кабиларни мисол қилиб кўрсатишимиз мумкин. Дўстлик ҳақида
мустаҳкам доимий муносабат сифатидаги тасаввур (friendship) инглиз-америка
маданиятида янги инсонлар билан танишишнинг янги идеалига жой бўшатиб берди.
Америкаликларга хос бўлган “тез ёқиш” ва “унутиш” усуллари дўстлик тўғрисидаги эски
классик тасаввурларга мос келмайдиган хусусиятлардир. Илгари friend сўзи билан
берилган маънолар эндиликда “close friend” ёки “best friend” сўз бирикмалари ёрдамида,
худди шу сўзнинг дастлабки маъносини ҳимоя қилгандек ифода этилмоқда. Дўстликка
нисбатан доимий нарсадек муносабатда бўлиш кўпинча swearing (қасам) ёки vowing
(ваъда) сўзлари билан бирга ишлатиладиган eternal friend бирикмасида акс эттирилган. Бу
ерга steady friendship ва constant friendship, шунингдек faithful friend, steadfast friend, old
friend сингари бирикмаларни ҳам киритиш мумкин. Шунингдек, “дўстлик” концептидаги
ўзаро аҳиллик, бошга тушган кулфатлар жараёни билан боғлиқ синовларда ёрдам қўлини
чўзиш каби бир қанча маънолар мақол ва фразеологизмларда ўз аксини топган. Масалан, A
friend in need is a friend indeed, A friend is never known till a man have need, сингари. Авваллари
мазкур концепт дўстлар севимлилиги, яъни меҳр-муҳаббат билан боғланган бўлишини
назарда тутган бўлса, ҳозирги пайтда дўстлик қувонч, роҳат бағишлашини ҳам
ифодалайди. Бизнинг тушунчамизда “friend” концептида “оғайничилик” томонга бироз
семантик ўзгариш содир бўлган, бундай шароитда кўп friends (дўстлар)га эга бўлиш
нормал ҳолат ҳисобланади. Friendship концептига хос бўлган бу ҳолат инглиз-америка
жамиятида содир бўлаётган ўзгаришлар, улар ҳаётининг жадаллиги, шахсий мулоқот учун


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415

5

вақт етишмаслиги билан боғлиқ. “To make friends” бирикмаси дўстлашиш маъносида ҳам
ишлатилади. Шу каби “Just stood friends” ибораси ҳам эътиборга лойиқ. Бунда жанжалдан
сўнг ярашиб дўст бўлиб қолиш каби маъно ифодаланади. Мазкур иборалар асосида Friend
маъноси кенгайиб Friendship концептига хос хусусиятлар юзага келаган. Ўзбекларнинг
онгида дўстлик концептининг мундарижавий минимуми ўзаро инсоний муносабатлар,
маънавий яқинлик, қизиқишларнинг умумийлиги, ҳурмат, меҳр – оқибат ва ҳоказолар
тушунилади. Ўзбек тилида кишиларни бирлаштирувчи куч сифатида дўстлик ҳар доим
муҳим ижтимоий-ахлоқий қадрият ҳисобланади. Кенг маънода дўстлик тушунчаси
бугунги кунда социал муносабатлар шахслараро муносабатларни ҳам англатади. Тўғри
ҳозирги вақтда халқаро муносабатларда бу мазмун иккала тилида ҳам мавжуд. Инглиз ва
ўзбек тилларида инсон туйғуларини ифодаловчи тушунчалардан бири happiness (бахт)
лексемаси саналади. Бахт лексемаси алоҳида концепт сифатида ўзига хос инсон
туйғуларини англатса-да, муҳаббат, шодлик, қувонч, бахтиёрлик, дўстлик туйғулари билан
ҳам боғланади. Этимологик луғатлардаги тавсифга кўра, happiness лексемасининг ўзаги
“hap” (ҳодиса, омад) дан ҳосил бўлган. Шунингдек, “hap”инглиз тилига скандинаф тилидан
кириб келганлиги қайд этилган. Ўзбек тилининг изоҳли луғатида бахт концептига хос
семантик маъно аслида форс тилидан олинган бўлиб, насиба-улуш маъносини англатиб
келади. Маълумки, бахт концепти мазмунида инсон учун қадр-қийматга эга бўлган туйғу
ётади. Бахт концептида бахтсизлик, яъни қарама-қаршилик (дуаллик) каби маъно ҳам
мавжуд. Бахтсизлик бахтнинг акси сифатида намоён бўлади. Инглиз ва ўзбек оғзаки
нутқида One happiness scatters a thousand sorrows, Unhappiness can be abridge to
happiness,бахт инсонга омад, бахтсизлик эса кулфат келтиради, деган ибора бор.
Омадсизлик маъноси инглиз тилида Unhappiness атамаси билан ифодаланади. Луғавий
изоҳлар ва компетент-дефиницион таҳлил шуни кўрсатадики, бахт инглизча happiness
дейилади. Юқорида қайд этилган мисолдан сезиладики, омадсизлик бахтсиз ҳодисадир.
Бунда кутилмаган кўнгилсизлик намоён бўлади. Бадиий адабиёт, кундалик
муносабатларда бахтни мустаҳкамлаш учун айрим шартларнинг бўлиши лозимлиги
таъкидланади. Бунда дўстлик, меҳр-муҳаббат, фаровонлик, яхшилик қилиш, тарбиялилик,
сахийлик, бағрикенглик каби хислатлар кўзда тутилади. Бахт концептига хос бундай
туйғулар инглиз тили материалларида мавжуд. Then, all the good you bring to him, all the
relief, all the happiness you bring to him, begin.Mr. Stryver having made up his mind to that
magnanimous bestowal of good fortune on the Doctor’s daughter, resolved to make her happiness
known to her before he left town for the Long Vacation.

Дўстлик

концепти, бошқа концептлардан фарқли ўлароқ, аксиологик, яъни инсонни

баҳоловчи тушунча сифатида қаралади.

Дўстлик

концептининг лексик-семантик

мақомини аниқлашда баъзи иккиланишларга дуч келинди. Чунончи,

дўстлик

концепти,

бир томондан, лисоний шахс коммуникатив муносабати характерини, бошқа томондан эса,
моҳиятан муҳаббат орқали ўз эмотивлигини ифодалайди.

Дўстлик

концепти этик ҳодиса

деб характерланади. Талқин қилинган турли хил дискурсларнинг (бадиий, фалсафий, этик,
кундалик) таҳлиллари асосида таъкидлаш мумкинки,

дўстлик

концепти лексик-семантик

белгисининг ядроси

муҳаббат

ҳисобланади. Лекин дўстликдаги меҳр-муҳаббат бир неча

киши ўртасида ҳам шаклланиши мумкин.

Шундай қилиб, дўстлик концептининг асоси ўзаро инсоний муносабатлар,

маънавий яқинлик, қизиқишларнинг умумийлиги, ҳурмат, меҳр - оқибат ва ҳоказоларда
намоён бўлади. Миллати, дини, ирқидан қатъий назар кишиларни бирлаштирувчи куч
сифатида дўстлик ҳар доим муҳим ижтимоий-ахлоқий қадрият ҳисобланиб қолаверади.


background image

Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations

Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415

6

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.

Воркачев С.Г. Методологические обоснования лингвоконцептологии //

Теоретическая и прикладная лингвистика. Межвузовский сборник научных трудов.
Выпуск 3. Аспекты метакоммуникативной деятельности. – Волгоград.: 2002. –
С. 39, 233.

2.

Маковский М.М.

Историко-этимологический

словарь

современного

английского языка. – М.: Изд-во. Диалог, 2000. – C. 645.

3.

Charles Dickens, A tale of two cities. Web site at http://www.planetpdf.com. – P. 331.

4.

Апресян Р.Г. Любовь //Этика; Энциклопедический словарь – М.: 2001. – C. 245.

5.

Кунин А.В. Англо-русский фразеологический словарь 1 том. – М.: СЭ,

1984. – C. 942.

6.

Караматова К., Караматов Х.С. Proverbs, Mақоллар, Пословицы. – Т.: Меҳнат,

2000. – Б. 398.

7.

Webster’s – Webster’s New World Dictionary of the American Language. – New

York: Simant Schuster, Inc., 1984. – P. 1613.

8.

Бердиёров Х., Расулов Р. Ўзбек тилининг паремиологик луғати. – Т.:

Ўқитувчи, 1984. – Б. 288.

9.

Ўзбек халқ мақоллари. – Т.: Шарқ, 2000. – Б. 512.

10.

Ўзбек тилининг изоҳли луғати. – М.: ЎЗСЭ, 1981. – Б. 632.

11.

Longman Activator – Longman Language Activator. The World’s First

Production Dictionary. Ninth Impression. – H.: Longman, 1999. – P. 1587.

Библиографические ссылки

Воркачев С.Г. Методологические обоснования лингвоконцептологии // Теоретическая и прикладная лингвистика. Межзовузовский сборник научных трудов. Выпуск З. Аспекты метакоммуникативной деятельности. – Волгоград.: 2002, с.39 ( -233 с.).

Маковский М.М. Историко-этимологический словарь современного английского языка. – М.: Изд-во. Диалог, 2000.- 645 с.

Charles Dickens, A tale of two cities. Web site at http://www.planetpdf.com. 331p.

Апресян Р.Г. Любовь //Этика; Энциклопедический словарь – М.: 2001.- 245 с

Кунин А.В. Англо-руский фразеологический словарь 1 том. – М.: СЭ,1984.- 942 с.

Караматова К., Караматов Х.С. Proverbs, Mақоллар, Пословицы. – Т.: Меҳнат, 2000. -398 б.

Webster’s – Webster’s New World Dictionary of the American Language. – New York: Simant Schuster, Inc., 1984.- 1613 р.

Бердиёров Х., Расулов Р. Ўзбек тилининг паремиологик луғати. – Т.: Ўқитувчи, 1984.-288 б.

Ўзбек халқ мақоллари. – Т.: Шарқ , 2000. -512 б .

Ўзбек тилининг изоҳли луғати. – М.: ЎЗСЭ, 1981. -632 б .

Longman Activator – Longman Language Activator. The World’s First Production Dictionary. Ninth Impression.– H.: Longman, 1999-1587 p.