Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Organizational and economic mechanisms of attracting financial
resources from the capital market to the corporate sector and its
main features
Khayrullo KHASANOV
1
Tashkent State Economic University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2021
Received in revised form
20 April 2021
Accepted 15 May 2021
Available online
25 June 2021
This article describes the organizational and economic mechanism of
attracting financial resources from the capital market to the corporate
sector and its main features. The results of measures to develop the
financial market of the country have also been announced. In addition, the
institutional and organizational structure of the attraction of financial
resources from the capital market to the corporate sector is shown. In
addition, conclusions and proposals for the development of organizational
and economic mechanism for attracting financial resources from the
capital market to the corporate sector are developed.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
capital market,
corporate sector,
financial resources, organizational
and economic mechanism,
financial resources,
financial institutions.
Капитал бозоридан корпоратив секторга молиявий ресурсларни
жалб қилишнинг ташкилий-иқтисодий механизми ва унинг
асосий хусусиятлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
капитал бозори, корпоратив
сектор, молиявий ресурслар,
ташкилий-иқтисодий
механизм,
молиявий ресурслар, молия
институтлари.
Ушбу мақолада капитал бозоридан корпоратив секторга
молиявий ресурсларни жалб қилишнинг ташкилий-иқтисодий
механизми ва унинг асосий хусусиятлари ёртилган. Шунингдек,
мамлакатимиз молия бозорини ривожлантириш бўйича чора-
тадбирлар натижалари ёртилган. Қолаверса, капитал бозоридан
корпоратив секторга молиявий ресурслар жалб қилишнинг
институционал ва ташкилий тузилиши кўрсатилган. Бундан
ташқари, капитал бозоридан корпоратив секторга молиявий
ресурсларни жалб қилишнинг ташкилий-иқтисодий механизми
ривожлантириш бўйича хулоса ва таклифлар ишлаб чиқилган.
1
Head of the Center for five initiatives, Tashkent State Economic University. Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: hayrullo.khasanov@gmail.com.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
105
Организационно-экономические механизмы привлечения
финансовых ресурсов с рынка капитала в корпоративный
сектор и его основные характеристики
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
рынок капитала,
корпоративный сектор,
финансовые ресурсы,
организационно-
экономический механизм,
финансовые ресурсы,
финансовые институты.
В
статье
описан
организационно-экономический
механизм привлечения финансовых ресурсов с рынка
капитала в корпоративный сектор и его основные
особенности.
Также
были
объявлены
результаты
мероприятий по развитию финансового рынка страны.
Кроме
того,
показана
институциональная
и
организационная структура привлечения финансовых
ресурсов с рынка капитала в корпоративный сектор. Кроме
того, представлены выводы и предложения по разработке
организационно-экономического механизма привлечения
финансовых ресурсов с рынка капитала в корпоративный
сектор.
КИРИШ
Иқтисодиётнинг корпоратив секторини ривожлантириш учун зарур шарт-
шароитлардан бирикенгайтирилган ишлаб чиқариш асосида ўсишини таъминлаш бўлиб, бу
эса ўз навбатида компаниялар учун кенгайтирилган ишлаб чиқаришни ташкил қилишнинг
молиялаштириш манбаларини оптималлаштиришни талаб қилади. Компанияни
ривожлантиришда
ўз
маблағлари
ва
қарз
маблағлари
ҳисобидан
молиялаштиришимкониятининг мавжудлиги сабабли, ўз маблағларининг етишмаслиги
шароитида корпоратив сектор акциядорлик жамиятлари капитал бозоридан молиявий
ресурсларни жалб қилишга бўлган талаб вужудга келади.
2017–2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича
Ҳаракатлар стратегиясида “капитални жалб қилиш ҳамда корхоналар, молия институтлари ва
аҳолининг эркин ресурсларини жойлаштиришнинг муқобил манбаи сифатида фонд
бозорини ривожлантириш ҳамда халқаро иқтисодий ҳамкорликни янада ривожлантириш,
жумладан, етакчи халқаро ва хорижий молиявий институтлар билан алоқаларни
кенгайтириш, пухта ўйланган ташқи қарзлар сиёсатини амалга оширишни давом эттириш,
жалб қилинган хорижий инвестиция ва кредитлардан самарали фойдаланиш” [1] бўйича
устувор вазифалар белгилаб берилган. Мазкур вазифаларнинг самарали ижросини
таъминлаш, мамлакатимиз корпоратив сектори акциядорлик жамиятларида бизнесни
замонавий тенденцияларга мос равишда янада ривожлантириш, молиявий ресурсларни
шакллантириш билан боғлиқ иқтисодий-молиявий “тўсиқларни” бартараф этиш, Ўзбекистон
молия бозорини ривожлантириш учун ўрта ва узоқ муддатли даврга мўлжалланганстратегия
ва йўл хариталари ишлаб чиқиш каби муаммоларни ижобий ҳал этиш капитал бозори ва
корпоратив сектор ўртасидаги ўзаро молиявий муносабатларни янада такомиллаштиришга
қаратилган чора-тадбирларни амалга ошириш бўйича илмий таклиф ҳамда амалий
тавсиялар ишлаб чиқишни тақозо этади.
МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ
Таъкидлаш лозимки, мамлакатимизда ҳам капитал бозори ва унинг институционал
асослари ҳамда асосий ҳусусиятларига доир кўплаб иқтисодчи олимлар тадқиқотлар олиб
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
106
бормоқда. Жумладан, профессор Шохаъзамий Ш.Ш. нинг фикрига кўра, молия бозори – бу
монетизациялашган реал инвестицион базисга эквивалент молиявий инструментлар билан
боғлиқ ташкиллашган иқтисодий-хуқуқий механизм билан таъминланган муносабатларни
мақсадли амалга оширувчи, иқтисодиёт субъектлари учун зарурий бозор шароитларини
яратиб берувчи мажмуа сифатида намоён бўлувчи тизим. Ушбу тизим механизми
иқтисодиётнинг барча субъектлари томонидан уларни ҳар бирининг алоҳида манфаатли
мақсадлари доирасида ҳаракатга келтирилади [2].
И.ф.н. С. П.Абдуллаевнинг таъкидлашича “Молия бозори ёрдамида иқтисодиётда пул
маблағлари ҳаракати таъминланади, шунингдек, молиявий ресурсларни “бетўхтов”
шакллантириш, улардан самарали фойдаланиш ва сармоялаш амалга оширилади. У
инвестицияга айланаётган пулнинг хўжалик фаолиятининг турли соҳалари ўртасида эркин
кўчиб юриши, молиявий ресурслардан эркин ва оқилона фойдаланишни таъминлайди. Ўз
навбатида, пулнинг капитал сифатида ишлаб чиқаришга сафарбар этилиши иқтисодий
салоҳиятни кучайтиради, инновациялар, фан-техника тараққиётини жадаллаштиради ва шу
асосда халқ фаровонлигини янада оширишга хизмат қилади [3]”.
Профессор С. Элмирзаев молия бозорини қуйидаги бозорларнинг умумлашмаси дея
таъкидлайди: кредит бозори, пул-кредит бозори, қимматли қоғозлар бозори, қимматбаҳо
металлар бозори, суғурта ва хусусий пенсия бозори. Инструментлари муомалада бўлиш
муддатига кўра молия бозори пул бозори ва капитал бозорига бўлинади. Пул бозорида нақд
пул, қисқа муддатли тўлов воситалари, бир йилгача бўлган қисқа муддатли жамғармалар
муомаласи ташкил этилади. Капитал бозорида эса “узун пуллар” муомаласи ташкил этилиб,
унда асосан акциялар ва облигациялар амал қилади. Муомала муддати эса бир йилдан ортиқ
бўлади. Капитал бозорининг пул бозоридан асосий фарқли жиҳати узоқ муддатли
инвестициялардан фойдаланиши билан изоҳланади [4].
М.И. Касимова томонидан таклиф этилган капитал бозорининг таърифига қўшилган
ҳолда, “капитал бозори – иқтисодий фаолият субъектлари ўртасида юзага келадиган
иқтисодий муносабатлар бўлиб, бу бир томондан, талабни ва бошқа томондан – инвестиция
маҳсулотларига бўлган таклифни юзага келтиради” дейиш мумкин. Шу муносабат билан,
М.И. Касимова қонуний тарзда капитал бозорларини инвестицион товарларга, яъни пул
маблағларига, қимматли қоғозлар ва бошқа қиймат шаклларига “боғлайди”, буларнинг
мақсади эса фойда олишдан иборат ҳисобланади[5].
ТАДҚИҚОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ
Илмий мақолада кўтарилган муаммони атлофлича таҳлил қилиш, таҳлил
натижаларини тизимлаштириш асосида илмий асосланган хулоса ва тавсиялар ишлаб
чиқишда индукция ва дедукция, мақсадли ривожлантириш, тизимли ва қиёсий таҳлил,
график тасвирлаш, эксперт баҳолаш ва иқтисодий статистик каби усуллардан кенг
фойдаланилди.
ТАҲЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР
Юқоридаги билдирилган асосий хулосаларга таянган ҳолда биз, иқтисодиётнинг
корпоратив секторига молиявий ресурсларни жалб қилишни таъминлаш имконини берувчи,
қўлланилаётган усуллар ва молиявий инструментларга мос равишда кредит ва қимматли
қоғозлар бозорини сегментлаш орқали капитал бозорининг институционал ва ташкилий
тузилишига аниқлик киритиш зарур деб ҳисоблаймиз (1-расм)[6].
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
107
Манба: Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган.
1-расм. Капитал бозоридан корпоратив секторга молиявий ресурслар жалб
қилишнинг институционал ва ташкилий тузилиши
Капитал бозоридан корпоратив секторга молиявий ресурсларни жалб қилиш
тамойиллари
орасида,
бизнинг
фикримизча,
қуйидаги
тамойиллар
муҳимдир:
диверсификация тамойили, оптималлаштириш тамойили, хеджерлаштамойили, мувофиқлик
тамойили (2-расм).
Капитал бозоридан корпоратив секторга молиявий ресурсларни жалб қилишда
диверсификациялаш тамойили – капитал бозорида корпоратив сектор томонидан капитални
жалб қилишнинг турли манбаларини қўллаш мумкинлигини англатадиҳамда қуйидагиларни
таъминлайди[7]:
а) капитални жалб қилиш ҳажмини ошириш;
б) капитал қийматини оптималлаштириш;
в) бизнес имиджини (обрўсини) яхшилаш, янги бизнес муносабатларни шакллантириш;
г) капитал бозорининг ҳолати ва унинг сегментлари тўғрисида қўшимча маълумотларга
асосланган стратегик ва тактик молиявий қарорлар қабул қилишнинг ахборот “майдони”ни
кенгайтириш.
Молиявий
ресурсларни
жалб
қилишга
доир
қўлланиладиган
қийматни
оптималлаштириш тамойилига асосан, молиялаштириш манбаларини танлашда биринчи
навбатда эътиборни энг кам ўзлаштиришқийматига эга бўлган капитал манбаига берилиши ва
ушбу манба бўлмаганҳолатда капитал бозорининг бошқа сегментларини қўллаш тавсия
этилади. Бундан ташқари, капитални ошириш ёки кўпайтириш бўйича харажатларини
камайтиришга компаниянинг инвестицион жозибадорлигини таъминлаш, молиявий
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
108
стратегиялар, операцион режа ва махсус ташкилий чора-тадбирларни ишлаб чиқиш, молиявий
ресурсларни жалб қилиш билан боғлиқ бизнес-жараёнларни қайта кўриб чиқиш орқали
эришиш мумкин [8].
Манба: Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган.
2-расм. Капитал бозоридан корпоратив секторга молиявий ресурсларни жалб қилиш
тамойиллари
Таъкидлашш лозимки, капитал бозоридан корпоратив секторда фаолият юритаётган
акциядорлик жамиятларига молиявий ресурсларни жалб қилиш тамойилларининг қўшимча
тавсифлари ва ушбу тамойилларнинг акциядорлик жамиятлари учун қўшимча аҳамиятли
жиҳатлари мавжуд бўлиб, улар бўйича маълумотларни қуйидаги жадвал маълумотларидан
кўришимиз
мумкин
(1-жадвал).
Молиявий ресурсларни жалб қилишда фойдаланиладиган усулларни асослашда
назарий ва амалий ёндашувларни таҳлил қилиш маҳаллий, миллий ва жахон капитал
бозорларига нисбатан қуйидаги хулосаларни чиқаришга имкон берди[9]:
–
биринчи навбатда, молиявий ресурсларни жалб қилиш усуллари молиявий
менежментнинг мақсадларига боғлиқ равишда фарқланади;
–
иккинчидан, молиявий ресурсларни жалб қилиш усуллари капитал бозорининг
сегментлари ва турлари бўйича ўз хусусиятларига эга;
–
учинчидан, молиявий ресурсларни жалб қилиш усуллари қўлланиладиган молиявий
воситалар асосида аниқланади;
–
тўртинчидан, молиявий ресурсларни жалб қилиш усуллари қуйидаги параметрларга
боғлиқ: молиявий ресурсларни жалб қилишнинг мақсадлари, ҳажми ва шартлари,
компаниянинг ташкилий ва иқтисодий хусусиятлари.
Фикримизча, иқтисодиётнинг корпоратив секторига капитал бозоридан молиявий
ресурсларни жалб қилиш мақсадларини иқтисодий, молиявий ва маркетинг йўналишларига
ажратиш мумкин. Буларнинг ҳар бирини асосий ҳусусиятини ифодаловчи таркибий жиҳатлари
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
109
мавжуд бўлиб, иқтисодий мақсадларга:
а) компаниянинг асосий фаолиятини ривожлантириш (айланмадан ташқари
активларга инвестициялар йўналтириш);
б) унинг асосий фондларини янгилашни молиялаштириш ҳисобидан компания
фаолиятини кенгайтириш ва модернизация қилиш асосида бозордаги улушини кўпайтириш.
Молиявий мақсадларига:
а) молиявий ресурсларнинг қўшимча манбаларига эга бўлиш имкониятини яратиш;
1-жадвал
Капитал бозоридан иқтисодиётнинг корпоратив секторига молиявий ресурсларни
жалб қилиш тамойилларининг ҳусусиятлари
Тамойиллар
Тамойиллар тавсифи
Корпоратив сектор учун
тамойиларнинг аҳамияти
Капитал бозорида
битимлар тузиш
эркинлиги
тамойили
Капитал бозори
иштирокчиларининг
битимларни тузишда ўз хоҳиш-
иродасини билдириш эркинлиги
Молиявий ресурсларни жалб қилишда
манфаатдор иштирокчиларнинг
иқтисодий манфаатларига мос
келиши керак
Капитал
бозорининг
ҳуқуқий тартибга
солиниши
тамойили
Операциялар капитал бозорида
битимлар қонунийлигини
таъминлашнинг норматив-
ҳуқуқий механизмларига
мувофиқ амалга оширилади
Давлат томонидан тартибга солиш
капитал бозорининг барқарорлигини
таъминлашга, бозор
иштирокчиларининг иқтисодий
манфаатларини ҳимоя қилиш
имконини беради
Капитал бозорида
иштирокчиларни
нг рақобатдошлик
тамойили
Бозорда битимлар тузиш
молиявий ресурсларни жалб
қилишнинг энг яхши
шартларини таклиф қилиш
асосида амалга оширилади
Жалб қилишнинг энг яхши шартлари
капиталнинг қийматини сезиларли
даражада камайтириш имконини
беради
Капитал бозори
иштирокчилари
учун самарадорлик
тамойили
Капитал бозорида битимлар
тузиш жараёнида самарадор
компаниялар, молиявий
воситачилар, молиявий
инструментлар ва жалб қилиш
шартлари аниқланади
Иқтисодиётнинг корпоратив сектори
субъектлари, капитал бозоридан
молиявий ресурсларни жалб қилиш
самарадорлигини ошириш учун
фойдаланади
Капитал бозори
иштирокчилари
тўғрисидаги
ахборотнинг
ошкоралик
тамойили
Ахборотни ошкор қилиш,
капитал бозоридаги битимлар
таваккалчиликларини
камайтириш учун керак
Корпоратив секторнинг ташкил
этилиши ўз ўрнида
иштирокчиларнинг молиявий-
иқтисодий аҳволи тўғрисидаги
маълумотларнинг ишончлилиги
бўйича жавобгарлик олиб боради
Манба: Муаллиф томонидан ишлаб чиқилган.
б) жорий капитал тузилишига хизмат кўрсатиш билан боғлиқ харажатларни
камайтириш;
в) жорий қарздорликни қайта молиялаштириш;
д) касса узилишларини қоплаш;
е) мавсумийликни ва тенг бўлмаган пул оқимларини тартибга солиш;
э) бозорни эгаллаш (бирлашиш ва қўшиб олишлар бўйича битим);
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
110
г) қарз олишнинг тўғри молиявий стратегиясини амалга ошириш асосида
компаниянинг бозор қийматини ошириш.
Маркетинг мақсадлари эса ўз ичига қуйидагиларни олади:
а) етакчи молия институтлари томонидан маҳаллий, миллий ва жахон
капитал бозорида тан олинишига эришиш асосида компания брендини
қимматлаштириш;
б) ихтисослашган оммавий ахборот воситалари орқали танилиш, тармоқ
шарҳларига кириш, биржа котировкаларига кириш орқали компаниянинг
танилишига ва имиджининг ошишига эришиш;
в) капитал бозорининг глобал сегментларида молиявий ресурсларни жалб
қилиш тажрибасига эга бўлган компания-ҳамкорлар ва мижозларнинг ишончини
қозониш [10].
Молиявий ресурсларни капитал бозоридан жалб қилишнинг хажмидан
(миқдоридан)келиб чиққан ҳолда корхоналарни йирик, ўрта ва кичик корхоналарга
ажратиш мумкин. Бунда шубҳасиз, капитални жалб қилишҳажми нисбий бўлиб,
улар капитал тури ва молиявий потенциалидан келиб чиқиб маҳаллий, миллий
вахалқаромиқёсдаги кўринишларга эга бўлади.
ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР
Халқаро капитал бозоридан корпоратив секторга молиявий ресурсларни
жалб
қилишнинг
ташкилий-иқтисодий
механизми
ва
унинг
асосий
хусусиятларидоир қуйидаги хулосалар шакллантирилди:
акциядорлик жамиятлари устав капиталида давлат улушининг юқори
эканлиги корпоратив венчур молиялаштириш капиталини рағбатлантиришга
тўсиқ бўлувчи асосий омиллардан бири бўлиб, бунинг асосий сабаблари сифатида
венчур молиялаштириш амалиёти рискини давлат корхоналари ўз зиммасига
олишга тайёр эмас.
корпоратив сектордаги айрим компанияларнинг монопол мавқеи,
рақобатни чеклаш, шу жумладан, давлат миқёсида чеклаш ёки давлат томонидан
турли инструментлар орқали қўллаб-қувватлашнинг мавжудлиги соҳада
рақобатнинг
пастлиги,
шунингдек
инновацияларни
хусусан
рақамли
технологияларни жорий этиш учун имкониятларни чеклайди.
мамлакатимиз акциядорлик жамитларида инновациялар билан ишлаш
бўйича ички механизмни йўлга қўйилмаганлиги инновациялар билан ишлаш
бўйича фаолиятни етарлича рағбатлантирмайди ҳамда компаниялар ўзларининг
батафсил моливий ҳисоботлари ва режалари ҳақида етарлича маълумотлар
берилмаслиги корпоратив венчур фондлар орқали молиялаштириш амалиётини
чегаралашга сабаб бўлади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги
ПФ–4947-сонли “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича
Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида” Фармони.
2.
Бровкина Н.Е. Закономерности и перспективы развития кредитного рынка
в России: Монография/Н.Е. Бровкина. – 2-е изд., стер. – М.: КНОРУС, 2016. – С. 248.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
111
3.
Шохаъзамий Ш.Ш. Молия бозори ва қимматли қоғозлар. Дарслик. – Т.:
Iqtisod-moliya, 2007. – Б. 474.
4.
Гончарук Е.А. Пути совершенствования государственного регулирования
рынков капитала / Е.А. Гончарук // Известия СПбГЭУ. – №4(106). – 2017. – С. 135-139.
5.
Дворецкая А.Е.
Небанковское
кредитование:
краудсорсинг
и
его
перспективы / Банковское дело. – 2017. – № 4. – С. 20–29.
6.
Дворецкая А.Е. Развитие рынков капитала в Российской Федерации как
фактор интенцификации экономического роста: Монография – М.: Экон-Информ,
2007. – С. 294.
7.
Иванова В.В. Современные финансовые рынки: Монография. – Москва,
Проспеcт, 2014. – С. 572.
8.
Касимова М.И. Современные финансовые рынки: Монография. М.:
Проспект, 2014.
9.
Иванова В.В. Рынок капиталов: сущность, содержание и его место в системе
рыночных отношений // Фундаментальные исследования – 2016.
10.
Касимова М.И. Рынок капиталов: сущность, содержание и его место в
системе рыночных отношений // Фундаментальные исследования. – 2016. – № 1-1.
– С. 152–156.
