138
Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Study of the number and dynamics of employment in the labor
market of tashkent region of the Republic of Uzbekistan
Mirislom MIROLIMOV
1
Tashkent State University of Economics
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2021
Received in revised form
20 April 2021
Accepted 15 May 2021
Available online
25 June 2021
The creation of new jobs in our country today is recognized as
one of the important indicators of our sustainable development.
Of course, such an approach is correct and reasonable in the
context of a complex demographic process. Because of the high
and steady growth of employment, it should be noted that it is
one of the key factors of social stability, which is an important
component of sustainable development. Therefore, the increase
in a number of measures in this direction in recent years
is yielding positive results.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
jobs,
labor market,
human capital,
unemployment,
labor migration,
human capital index,
social stability,
poverty reduction,
subsidy,
self-employment,
employment,
single social payment,
work experience,
pension provision.
1
Doctoral student, Tashkent State University of Economics, Tashkent, Uzbekistan
E-mail: mirislom.mirolimov3138@gmail.com.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
139
Ўзбекистон Республикаси Тошкент вилояти меҳнат
бозорида иш билан банд бўлганлар сони ва динамикасини
ўрганиш
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
иш ўринлари,
меҳнат бозори,
инсон капитали,
ишсизлик,
ишчи кучи миграцияси,
инсон капитали индекси,
ижтимоий барқарорлик,
камбағалликни
қисқартириш,
субсидия,
ўз-ўзини банд қилиш,
бандлик,
ягона ижтимоий тўлов,
иш стажи,
пенсия таъминоти.
Мамлакатимизда янги иш ўринларини яратиш бугунги
кунда барқарор ривожланишимизнинг муҳим кўрсаткич-
ларидан бири сифатида эътироф этилмоқда. Aлбатта,
бундай ёндашув мураккаб демографик жараённинг давом
этиши даврида тўғри ва оқилона ёндашув ҳисобланади.
Чунки, иш билан бандлик даражасининг қанчалик юқори ва
мунтазам ўсиб бориши, шуни таъкидлаб ўтиш керакки,
барқарор ривожланишнинг муҳим таркиби ҳисобланган
ижтимоий барқарорликнинг асосий омилларидан бири
ҳисобланади. Шунинг учун ҳам кейинги йилларда ушбу
йўналишда қатор чора-тадбирларнинг амалга оширилиши
ўзининг ижобий натижаларини бермоқда.
Исследование количества и динамики занятости на рынке
труда Ташкентской области Республики Узбекистан
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
рабочие места,
рынок труда,
человеческий капитал,
безработица,
трудовая миграция,
индекс человеческого
капитала,
социальная стабильность,
сокращение бедности,
субсидия,
самозанятость,
занятость,
единая социальная
выплата,
стаж работы,
пенсионное обеспечение.
Создание новых рабочих мест в нашей стране сегодня
признано
одним
из
важных
показателей
нашего
устойчивого
развития.
Конечно,
такой
подход
–
правильный
и
разумный
подход
в
сложном
демографическом процессе. В связи с высоким и
устойчивым ростом занятости следует отметить, что это
один из ключевых факторов социальной стабильности,
который является важной составляющей устойчивого
развития. Поэтому усиление в последние годы ряда мер в
этом направлении дает положительные результаты.
КИРИШ
Ўзбекистон Республикаси президенти Ш.М. Мирзиёевнинг Олий мажлисга 2020
йил 29 декабрдаги мурожаатномисида қуйдаги фикрларни билдириб ўтган.
“Камбағалликдан чиқиб кетиш учун енг мухим омил инсоннинг интилиши, ўз кучига
таянган холда, аниқ мақсад сари ҳаракати бўлиши керак. Шу мақсадда келгуси йили
маҳаллаларда аҳолини касб-ҳунарга ўқитиш бўйича мингдан зиёд марказлар ташкил
етилади.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
140
Бунда касб-ҳунарга ўқитилган ҳар бир шахс учун ўқув марказларига 1 миллион
сўмгача субсидия берилиб, бунинг учун бюджетдан 100 млрд сўмга ажратилади. Ўқув
курсларини тамомлаб, ўз бизнесини бошламоқчи бўлган фуқароларга ускуналар ҳарид
қилиш учун 7-миллион сўмгача субсидиялар берилади.
Шунингдек, ҳар бир туманнинг имконияти ва ривожланиш йўналишидан келиб
чиқиб, деҳқончилик билан шуғулланадиган оилаларга 10-сотихдан 1-гектаргача ер
майдонлари ажратилади.
Еҳтиёжманд аҳоли бандлигини таъминлашга бандликка кўмаклашиш ҳамда
Жамаот ишлари жамғармаларидан 500 миллиард сўм йўналтирилиди.
Пандимия шароитида ўз ишини йўқотган аҳолини камбағалликка тушиб
қолишига йўл қўймаслигимиз керак. Шунинг учун келгуси йилдан бошлаб янгича
тизим жорий етилади. Унга кўра, вақтинча ишсизлик нафақаси 3 баробар (223 минг
сўмдан 680 минг сўмга) оширилади ва бунда 6 та хужжат талаб етиладиган ески
буйрократик тартиб бекор қилинади” [1].
Ўзбекистон Республикаси президенти Ш.М. Мирзиёевнинг Олий мажлисга
мурожаатномисида белгилаб олинган вазифаларни амалга ошириш мақсадида
Тошкент вилояти меҳнат бозорида иш билан банд бўлганлар сонини оргаиш
натижасида қуйдаги маълумотлар олинди.
Тошкент вилоятида меҳнатга лаёқатли аҳолига юкланма коеффициентини
ўзгариши тенденциясига эътибор қаратадиган бўлсак, 1000 та меҳнатга лаёқатли-ларга
меҳнатга лаёқатсиз аҳолининг нисбатида жами меҳнатга лаёқатсиз аҳолининг,
шунингдек, ушбу жараённнинг пасайиши содир бўлаётганлигини таъкидлаш жоиз.
Вилоят аҳолисининг таркибида ҳам меҳнатга лаёқатли ёшдан кичикларнинг пасайиши
билан бир қаторда меҳнатга лаёқатли ёшдан катталарнинг ўсиши кузатилмоқда. Яъни,
бир томондан аҳолининг ёшариши ва иккинчидан еса, меҳнатга лаёқатли ёшдан
катталар сонини ўсиши, ёки қисман кексайиш давом етмоқда. Бунинг яққол исботи
сифатида 2016–2020 йилларда 1000 та меҳнатга лаёқатлиларга меҳнатга лаёқатсиз
қишлоқ аҳолининг сонини 49 кишига, шу жумладан, меҳнатга лаёқатли ёшдан
кичикларни 54 кишига камайгани ҳолда меҳнатга лаёқатли ёшдан катталар сони 5
кишига ортган. Aвваламбор, меҳнатга лаёқатли ёшдан кичиклар ва катталар
ўртасидаги нисбатдаги кескин тафовутнинг сақланиб келаётганлиги, меҳнат
ресурсларидан самарали фойдаланишни қисқа муддатли жараён эмаслигидан далолат
беради [2].
МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ
Мамлакатимизда янги иш ўринларини яратиш бугунги кунда барқарор
ривожланишимизнинг муҳим кўрсаткичларидан бири сифатида эътироф етилмоқда.
Aлбатта, бундай ёндашув мураккаб демографик жараённинг давом етиши даврида
тўғри ва оқилона ёндашув ҳисобланади. Чунки, иш билан бандлик даражасининг
қанчалик юқори ва мунтазам ўсиб бориши, шуни таъкидлаб ўтиш керакки, барқарор
ривожланишнинг муҳим таркиби ҳисобланган ижтимоий барқарорликнинг асосий
омилларидан бири ҳисобланади. Шунинг учун ҳам кейинги йилларда ушбу йўналишда
қатор чора-тадбирларнинг оширилиши ўзининг ижобий натижаларини бермоқда.
Жумладан бугунги кундаги янги яратилаётган иш ўринлари ва бу борадаги
Призидентимиз Ш.М. Мирзиёев томонидан чиқарилаётган қонун ва қарорлар
фикримизнинг яққол тасдиқи бўла олади [3].
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
141
ТАДҚИҚОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ
Илмий мақолада кўтарилган муаммони атлофлича таҳлил қилиш, таҳлил
натижаларини тизимлаштириш асосида илмий асосланган хулоса ва тавсиялар ишлаб
чиқишда индукция ва дедукция, мақсадли ривожлантириш, тизимли ва қиёсий таҳлил,
график тасвирлаш, эксперт баҳолаш ва иқтисодий статистик каби усуллардан кенг
фойдаланилди.
ТАҲЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР
Тошкент вилояти ва унинг таркибига кирувчи қишлоқ жойларида иқтисодиёт
тармоқларининг турли жабхаларида иш билан банд бўлганлар сони ва динамикасини
ўрганиш натижасида қуйдаги маълумотлар олинди. Қуйда Тошкент вилоятида иш
билан банд бўлганлар сони 2010 ва 2020 йиллар учун келтирилган ва унинг ўсиш ёки
камайиш динамикаси тузиб чиқилган [4].
Юқоридаги жадвал маълумотларига асосланиб шуни таъкидлашимиз мумкинки,
Тошкент вилоятида йиллар кесимида 2010 ва 2020 йиллар оралиғида Тошкент
вилоятида иш билан банд бўлганлар сони камайиб борган абсолют қўшимча ўсиши,
ўсиш суръатлари ҳамда қўшимча ўсиш суръатлари тахлил қилинди [5]. Юқоридаги
жадвални тахлил қилш давомида қуйдаги формулалардан фойдаланилган:
1. Мутлақ қўшимча ўсиш ёки камайиш - ҳар қайси кейинги давр даражасидан
бошланғич ёки ўзидан олдинги давр даражасини айириш йўли билан аниқланади[6].
2. Ўсиш ёки камайиш коефиценти ёки суръати (Kў.к.) –хар қайси кейинги давр
даражаси бошланғич ёки ўзидан олдинги давр даражасига нисбатан қанча маротаба
катта ёки кичик эканлигини, қанча фоизни ташкил этишини кўрсатади [7].
;
;
;
3. Қўшимча ўсиш (камайиш) суръати (D) хам икки усулда аниқланиши
мумкин.биринчи усулда хар бир кейинги давр даражасидан бошланғич давр даражаси
айрилиб, 100га кўпатирилади ва башланғич давр даражасига бўлинади.
Иккинчи усулда хар бир кейинги давр даражаси олдинги давр даражасидан
айрилиб, 100 га кўпайтирилади ва ўзидан олдинги йил даражасига бўлинади.
1% қўшимча ўсиш (камайиш)нинг мутлоқ қиймати – мутлоқ қўшимча ўсиш
қиймати занжирсимон қўшимча ўсиш суръатига бўлинади [8].
Сифат кўрсатшгичларига асосланган динамика қаторларини тахлили шуни
кўрсатадики, улар қандай шакл(тўғри ёки тескари кўриниш) да тузулишига қараб,
юқорида қайд этилган аналитик кўрсатгичлар, масалан, ўсиш ва қўшимча ўсиш
суръатлари турлича мантиқий мазмунга эга бўлади[9].
142
1-жадвал
Тошкент вилоятида иш билан банд бўлган аҳоли сонининг ўзгариш динамикаси(ўртача йиллик сони)
Йиллар
Иш билан
банд бўлган
аҳоли сони,
минг киши
Абсолут қўшимча
ўсиш, минг киши
Ўсиш сурьати %
Қўшимча ўсиш
сурьати, %
1% қўшимча ўсиш
(камайиш)нинг
мутлоқ қиймати,минг
киши
Базисли
Занжирли
Базисли
Занжирли
Базисли
Занжирли
Yi+1/100
2010
1155,4
–
–
–
–
–
–
–
–
2011
1183,4
28,0
28,0
102,4
102,4
2,4
2,4
11,554
11,554
2012
1215,5
60,1
32,1
105,2
102,7
5,2
2,7
11,834
11,834
2013
1244,9
89,5
29,4
107,7
102,4
7,7
2,4
12,515
12,515
2014
1272,4
117
27,5
110,1
102,2
10,1
2,2
12,449
12,449
2015
1281,8
126,4
9,4
110,9
100,7
10,9
0,7
12,724
12,724
2016
1287,6
132,2
5,8
111,4
100,5
11,4
0,5
12,818
12,818
2017
1289,6
134,2
2,0
111,6
100,2
11,6
0,2
12,876
12,876
2018
1227,7
72,3
-61,9
106,3
95,2
6,3
-4,8
12,896
12,896
2019
1232,9
77,5
5,2
106,7
100,4
6,7
0,4
12,277
12,277
2020
1195,6
40,2
-37,3
103,5
97,0
3,5
-3,0
12,329
12,329
143
Меҳнатга бўлган талаб мамлакатда ишчи кучига бўлган эҳтиёжни
ифодалайди. Талаб ишчилар сони билан баҳоланади. Меҳнат таклифи ишчи
кучининг умумий сонидир. Меҳнатнинг бозор нархи иш ҳақи бўлиб, ёлланиб
ишловчиларга маълум вақтда бажарилган ишнинг миқдори ва сифатига қараб
тўланади. Ишчи кучи қиймати уни такрор ишлаб чиқаришга сарфланган
харажатлар билан аниқланади, яъни истеъмол қилинадиган моддий ва номоддий
маблағлар ҳажми билан. Меҳнат бозори иш берувчи ва меҳнат таклиф этувчилардан
ташкил топади. Улар ўртасида воситачилар ҳам мавжуд. Воситачилар икки турга
бўлинади[10]: 1) ошкора ишловчи воситачилар; 2) яширин, ноқонуний йўл билан
ишга ёлловчи фирмалар. Иш билан таъминлаш – одамларнинг Ўзбекистон
Республикаси Конституцияси ва қонунларига зид келмайдиган, ўз шахсий ва
ижтимоий эҳтиёжларини қондириш билан боғлиқ бўлган, уларга иш ҳақи (меҳнат
даромади) келтирадиган фаолиятидир [11]. Ўзбекистонда меҳнат муносабатлари –
иш берувчи билан ёлланиб ишловчилар ўртасидаги алоқа – республиканинг Меҳнат
кодексига биноан битимлар тузиш орқали амалга оширилади. Ҳозирги пайтда
битимлар тузиш уч турда амалга оширилади: 1) меҳнат шартномалари; 2) жамоа
битими; 3) бош битим. Шу нуқтаи назардан олиб қараганда Тошкент вилояти
аҳолиси сонининг ошиб боришига қарамасдан минтақада иш билан банд бўлганлар
сони йил сайин камайиб боришини кузатишимиз мумкин бўлади [13].
ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР
Тошкент вилояти меҳнат ресурсларининг йил сайин камайиб бориши ва
иқтисодиётда банд бўлган аҳолининг сонини сезиларли даражада камайишига бир
нечата сабабларни келтиришимиз мумкин бўлади.
Биринчидан вилоят ахолисининг демографик холати яни йил сайин туғулаётган
чақалоқларда ўғил болаларнинг улуши бир мунча қисқараётганлигида [14].
Иккинчидан табиий офатларнинг салбий таъсирлари натижасида меҳнат
ресурсларининг эрта нобуд бўлиши.
Учинчидан миграцион ўзгаришлар яни Тошкент вилоятида етарли иш
ўринлари мавжуд эмаслиги учун меҳнат ресурсларининг хорижий мамлакатларга
иш излаб чиқишлари ортганлиги ва шу каби сабаблар юзасидан вилоят мехнат
ресурслари сони йил сайин қисқариб бораётганлигини кўришимиз мумкин.
Юқоридаги муаммоли вазиятларни бартараф этиш мақсадида президентимиз
ташабуслари билан бир қатор чора-тадбирлар амалга оширилмоқда [15]:
1.
Тошкент вилоятида худудидан келиб чиқган холда эркин иқтисодий
зоналарни ташкил этиш;
2.
Ички туризмни ривожлантириш ва туристик зоналарни ташкил этиш;
3.
Ўзини-ўзи банд қилган аҳоли қатламларига солиқ имтиёзларини бериш;
4.
Ёшларни бандлигини ошириш мақсадида ёш мутахассис ва ёш кадрлари
ишга олган корхона ташкилотларни даромад солиқларидан озод этиш;
5.
Тошкент вилояти таркибига кирувчи туманларда Туманларнинг солаҳияти ва
иқтисодий имкониятларидан келиб чиқган холда оқсаб қолган соҳаларни
ривожлантириш ва инвестицияларни жалб қилиш ҳисобидан иш ўринларини яратиш;
6.
Қишлоқ хўжалиги тизимини ривожлантириш ва кичик бизнес
субектларини сонини оширишҳисобидан янги иш ўринларини яратиш каби бир
қатор чора-тадбирлар амалга оширилмоқда.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
144
Амалга оширилаётган ислоҳотлар натижасида хар бир туманда юзлаб ёшлар
ва хотин-қизлар бандлиги таъминланмоқда. Тошкент вилояти меҳнат бозори ва
меҳнат ресурсларининг ривожланиши албатта аҳолининг ижтимоий хаётида туб
бурулиш ясайди ва аҳоли фаровонлигини оширади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ўзбекистон Республикаси презитенти Ш.М. Мирзиёевнинг 2020 йил 29
декабрдаги Олий мажлисга ва Ўзбекистон халқига муражаатномаси
2.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 11 августдаги ПҚ–
4804-сон қарори.
3.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 15 сентябрдаги ПҚ–
4829-сон қарори
4.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Коронавирус пандемияси ва
глобал инқироз ҳолатларининг иқтисодиёт тармоқларига салбий таъсирини
юмшатиш бўйича биринчи навбатдаги чора-тадбирлар тўғрисида”ги Фармони
(2020 йил 19 мартдаги ПФ–5969-сон).
5.
Абдураҳманов Қ. Меҳнат иқтисодиёти: Назария ва амалиёт / Дарслик. – Т.:
FAN, 2019. Б. 14–316.
6.
Аҳоли бандлигини таъминлаш масаласи муҳокама қилинди. Манба:
Ўзбекистон Республикаси Президентининг расмий веб-сайти http://president.uz.
Мурожаат қилинган сана: 08.05.2020.
7.
Барқарор ривожланиш мақсадлари ва барқарор ижтимоий ривожланиш:
ўзаро ҳамкорликнинг янги тажрибаси.
8.
https://mehnat.uz/uz/news/barqaror-rivozhlanish-maqsadlari-va-barqaror-
izhtimoiy-rivozhlanish-uzaro-hamkorlikning-yangi-tazhribasi.
9.
Насимов Д.А. Рақамли иқтисодиёт шароитида бандликнинг замонавий
шаклларини жорий этиш методологик-услубий асосларини такомиллаштириш.
Иқтисодиёт фанлари доктори (DSc) диссертацияси Автореферати, 2020
10.
Soatov N.M., X.Nabiev N.M., Аюбжонов А.Ҳ., Statistika. Darslik. – T.: TDIU, 2020.
– B. 548.
11.
Аюбжонов А.Ҳ., Маматқулов Б.Х., Сайфуллаев С.Н. “Статистика” фанидан
амалий машғулотларни ўтказиш учун ўқув қўлланма. – Т.: ТДИУ. – Б. 180.
12.
Ўзбекистон Республикасининг статистик ахборотномаси 2019. Ўзбекистон
Республикаси Давлат статистика қўмитаси. 2019 йил.
13.
Промышленность Республики Узбекистан 2020: Статистический сборник.
– Т.: Госкомитет РУ по статистике, 2020 – С. 215.
14.
www.google.co.uz.
15.
www.lex.uz.
16.
www.ziyonet.uz.
