Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Morphological changes of the stomach with polypragmasia
B.N. TOSHMAMATOV
1
Samarkand Medical Institute
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2021
Received in revised form
20 April 2021
Accepted 15 May 2021
Available online
25 June 2021
The aim of this study was to solve the problems of gastric
changes in polypharmacy caused by the simultaneous action of
non-steroidal anti-inflammatory drugs. Data were obtained on
specific morphological changes. To achieve the goal, stomach
tissues were studied in 55 intact white rats. The results showed
that as a result of non-steroidal treatment in the stomach,
changes in the gastric mucosa increase in size, the shape of the
glands and lymphoid follicles is changed, the proliferation of
vascular wall cells, and poor stratification of connective tissue
cells are observed. Long-term treatment with non-steroidal
drugs indicates a greater effect on the lamina propria of the
gastric mucosa.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
rats,
non-steroidal therapy,
gastric mucosa,
polypharmacy.
Ошқозонда юзага келадиган полипрагмазиянинг морфологик
ўзгаришлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
каламуш,
ностероидли терапия,
ошқозон шиллиқ қавати,
полипрагмазия.
Ушбу ишда мақсад қилиб каламушларда ностероидли
даволашда юзага келадиган полипрагмазия хақидаги
маълумотларни тўлдириш олинган. Мақсадга эришиш учун
55 та каламушларда ошкозон тўқимаси морфологик жиҳат-
дан ўрганилди. Натижалар кўрсатдики, ошкозонда юзага
келадиган ўзгаришларда ностероидли даволаш натижасида
шиллиқ кават безларида ва лимфоид фолликулалар ҳажми-
нинг катталашганлиги, қон томирлари девори ҳужайра-
ларининг пролиферацияси, бирик-тирувчи тўқима ҳужай-
раларининг кам табақалашганлиги аниқланди. Ошкозон
шиллиқ
қаватида
безлар
шаклининг
ўзгарганлиги
вакуолизация, структур бирликларида дистрофия, атрофия,
деструкция жараёнларининг устун туриши кузатилди.
Ностероидли препаратлар билан узоқ даволаш ошқозон
шиллиқ қаватини хусусий пластинкасида кўпроқ даражада
таьсир кўрсатганидан далолат беради.
1
Assistant at the Department of Normal Anatomy, Samarkand Medical Institute, Samarkand, Uzbekistan.
E-mail: baxtiyor.toshmamatov72@gmail.com.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
493
Морфологические изменения в желудке при полипрагмазии
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
крыса,
нестероидная терапия,
слизистая оболочка
желудка,
полипрагмазия.
Целью данного исследования было решение проблем
изменения желудка при полипрагмазии, вызванным
одновременным
действием
нестероидных
противовоспалительных препаратов. Были получены
данные о конкретных морфологических изменениях. Для
достижения цели были изучены ткани желудка у 55
интактных белых крыс. Результаты патоморфологических
исследований у крыс показали, что при одновременном
действии нестероидных препаратов в желудке развивается
некоторые изменения, в слизистой оболочке желудка
изменяются формы желез и лимфоидные фолликулы,
наблюдается разрастание клеток стенки сосудов, плохое
расслоение клеток соединительной ткани. Длительное
лечение нестероидными препаратами свидетельствует о
большем влиянии на собственную пластинку слизистой
оболочки желудка.
ДОЛЗАРБЛИГИ
Полипрагмазия, бу – бир пайтда бир хил таьсирга эга бўлган дори
препаратларини узоқ қўлланилганда келиб чикадиган патология хисобланади.
Ҳозирги пайтда энг кўп таркалган асоротлардан бири бу ностероид дори
воситаларини қўллаш пайтида юзага келадиган асоратлар кўплаб кузатилмокда.
Ностероидли гастропатия термини фанга 1986 йилда киритилган бўлиб,
ошқозоннинг специфик шикастланишидан фарқли равишда узоқ муддат ностероид
(рецептсиз бериладиган) препаратларни кабул қилган пайтда юзага келади.
Кейинги текширувлар ошқозон ичак тизимида учрайдиган турли эрозив ярали
шикастланишлар айнан шу дори препаратларини узоқ муддат қабул килиш
натижасида келиб чикиб, ҳозирда уларнинг учраш даражаси 20–40% беморларда
кузатилмоқда. Айнан шу дори препаратларини қабул килувчи ревматоидли артрит
билан оғриган беморларда ўлим ҳолатлари йилига 1,3–1,6% ни ташкил қилмоқда.
Бу ўзгаришлар нестероидли терапияда ошқозон шиллиқ қаватининг эрозив-ярали
ўзгаришлари простогландинлар синтезининг блокланишига сабаб бўлади.
Натижада простогландинлар синтезининг пасайиши ошқозонда бикарбонатлар ва
шиллиқ модданинг кам ишлаб чиқарилиши унинг ҳимоя функциясининг
пасайишига олиб келади.
ИШНИНГ МАКСАД
Ностероидли препаратларни касалликда узоқ қўллаш натижасида ошкозонда
юзага келадиган ўзгаришларни морфологик ўрганиш.
МАТЕРИАЛ ВА УСЛУБЛАР
Тадқиқот обьекти бўлиб, 55 та оқ наслли эркак каламушларнинг ошқозони
ўрганилди. Ҳайвонлар 2 гурухга бўлинган бўлиб, морфологик текшириш
натижалари аниқ ва ишончли бўлиши учун 15 та назорат гуруҳидаги каламушларга
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
494
зонд оркали факат бир марта, 40 та каламушларда эса ностероидли дори
препаратини эритмаси найча зонд оркали юборилди. 1 гуруҳдаги ҳайвонларга бир
марталик доза LD 2мг/кг ва тажриба гуруҳидаги ҳайвонларга эса LD 4мг/кгни
ташкил қилди ва 2 гурухдаги каламушларга хам худди шу доза кунлар давомида
берилиб, 7, 14, 21 ва 30 кун ўтгач юзага келадиган ўзгаришларни аниқлашни асосий
мақсад қилиб олдик. Олинган материал гистологик усуллар ёрдамида текширилди.
Текширув натижалари ва муҳокамаси. Ошқозоннинг шиллик каватига бир ва
узок муддат ностероидли препаратлар таьсир кўрсатган пайтда шиш
микроциркулятор кон томирларда димланиш,мўьтадил лейкоцитар инфильтрация
фонида шиллиқ қаватда десквамация,шиллиқ қаватнинг қопловчи ва без
эпителийсида кўплаб деструктив ўзгаришлар, эпителиоцитларнинг нобуд бўлиши
шиллиқ қават ҳужайраларининг секретор фаоллиги пасайганлиги кузатилди.
Деструктив
ўзгаришлар
уни
узоқ
муддат қўллаганда
янада
кучайиб,
эпителиоцитларнинг зарарланиши, эпителий шиллик қаватида пролефератив
соҳаларнинг кенгайиши ва безларда митоз ҳолатининг пайдо бўлишига олиб
келди.Хусусий шиллик қаватда эса фибробластларнинг активлиги ошиб борди.
Ошқозоннинг шиллиқ қаватида қон айланиши бузилишига хос ўзгаришлар
аниқланди. Бу шиллик қават стромасидаги қон томирлар деворидаги ҳам
эндотелий, ҳам перицитар ҳужайраларнинг пролиферацияланиб бўшлиғи
торайган, эндотелийли юзаси бурмаланган ҳолатдалиги аниқланди (1-расм).
1-расм. Ностероидли препаратни қабул килинганда,ошқозонда яққол намоён
бўлганэпителиоцитларнинг нобуд бўлиши шиллиқ қават ҳужайраларининг
секретор фаоллиги пасайганлиги. Гематоксилин-эозин бўёғи. 10x10.
Томирлар атрофидаги бириктирувчи тўқимали стромаси ҳужайра ва
толаларининг кўпайишидан зичлашган. Безлар ораси бир-бири билан узокроқ
жойлашганлиги энтероцит ҳужайралар таркибида вакуолли дистрофия юзага
келганлиги, баьзи безларнинг эса деформацияланганлиги ва фрагментация-
ланганлиги кузатилади.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
495
2-расм. Безлар атрофияга учраган, шиш ва лимфогистиоцитарин фильтрация,
шиллик кават эпителийси десквамацияга учраган.
Гемотоксилин-эозин бўёғи. 10x10.
Ошқозонда қон томирларининг торайиб, ишемияланиши безларнинг
гипоплазияланиб, ўлчамларининг кичик бўлиб қолишига, таркибий қисмидаги
барча структур бирликларнинг атрофия ҳолатдалигианиқланади. Бир турдаги
безлар стромасида қон томирлари сон жиҳатдан кам, оралиқ бириктирувчи
тўқимаси шишга учраган, бириктирувчи тўқима ҳужайралари сийрак жойлашган ва
ядросининг оч бўялишидан ёш ва етилмаган ҳужайралиги кўриниб турибди.
(2-расм).
3-расм. Ошкозон фундал қисмининг хусусий пластинкасида плазматик
ҳужайраларнинг устунлиги. Окраска гемотоксилин и эозином. 10x10.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
496
Каламушлар ошкозонида юқорида таъкидлагандек хусусий пластинкаси
бироз шишган ва тўлақонли, томирлар эндотелийсида реактив ўзгаришлар
юзагакелган. Эпителиоцитлар орасида эозинофилли гранулоцитларнинг пайдо
бўлганлиги кузатилди. Фибробластик ҳужайраларнинг фаоллигининг ошиши эса
ностероидли даволошда унинг қаршилигини кўрсатади (3-расм).
4-расм. Ошқозон шиллиқ қаватида бир қаватли цилиндрсимон безли эпителий
десквамацияга учраган, шиллиқ ости қаватида лимфогистиоцитар инфильтрация.
Гематоксилин – эозин бўёғи.10x20.
Ошқозон шиллиқ ва шиллиқ ости қаватинининг бириктирувчи тўқимаси
нозик ва шиш ҳолатда ва тўлиқ такомил топмаган. Стромаси оч бўялган,
бириктирувчи тўқима толалари деярлик йўқ. Бириктирувчи тўқима ҳужайралари
орасида аксарияти ёш, кам такомил топган, аксариятининг ядросида хроматини
сийрак жойлашган (4-расм).
ХУЛОСАЛАР
1.
Шундай қилиб, биз ўрганган 3 ойлик оқ каламушларда ностероидли
препаратларни узок қўллаш натижасида, ошкозонда микроскопик юзага келадиган
ўзгаришлар сифатида, бирламчи катарал ва дескваматив жараёнларни юзага
келиши, қон томирлари девори ҳужайраларининг пролиферацияси, бириктирувчи
тўқима ҳужайраларининг кам табақалашганлиги ошқозоннинг пилорик қисмида
дескваматив ўзгаришларнинг юзага келганлиги аниқланди.
2.
Шиллиқ
қават
ҳужайраларини
кам
табақалашганлиги,
структур
бирликларида дистрофия, атрофия, деструкция жараёнларининг устун туриши ҳам
айнан ностероидли дори препаратларини узоқ муддатда қўллашнинг ножўя,
салбий таьсирида келиб чикиши аниқланди.
3.
Ошкозон шиллиқ қавати эпителийсининг пролефератив фаоллик
зонасининг структуравий гомеастазнитиклашга қаратилган кенгайиши, без
ҳужайраларини сезиларли ўлимини тўлиқ қоплаб олмайди. Фибробластик
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 5 (2021) / ISSN 2181-1415
497
ҳужайраларнинг фаоллигининг ошиши эса ностероидли даволошда унинг
қаршилигини кўрсатади.
АДАБИЁТЛАР:
1.
Агапова Н.Г. О медикаментозных гастродуоденальных язвах // Мистецтво
лiкування 2007. – Т. 2. – № 38.
2.
Бердалинова А.К.,
Умбетов Т.Ж.,
Шевлюк Н.Н.,
Журабекова Г.А
Морфофункциональная характеристика желудка при воздействии тетрабората
натрия // Журнал анатомии и гистологии. 2018. – Т.7. – № 4. – С. 27–32.
3.
Гельфанд Б.Р., Гурьянов А.В., Мартынов А.Н. и др. Профилактика стресс-
повреждений желудочно-кишечного тракта у больных в критических состояниях //
Consiliummedicum. 2005. – Т. 7. – № 6. – С. 464–67.
4.
Жураева Г.Б. Активность патоморфологических изменений лимфоидной
ткани кишечника под воздействием острых кишечных инфекций // Якутский
медицинский журнал. 2015. – № 2. (50). – С. 63–67.
5.
Жураева Г.Б.,
Саидов А.А.,
&
Исраилов Р.И.
(2015).
Зависимость
морфологических и морфометрических изменений слизистой оболочки при острой
кишечной инфекции от вида возбудителя // Молодежный инновационный вестник,
4(1). – C. 193–195.
6.
Каратеев А.Е.
Лечение
и
медикаментозная
профилактика
НПВС-
гастропатии: основные положения // Фарматека, 2006. № 6 (121). – С. 37–45.
7.
Сафонова М.А. Гигиеническая оценка воздействия техногенных факторов
среды обитания на развитие хронического гастродуоденита у детей (на примере
Пермского края): // Автореф. дис. кан. наук Пермь, 2009. – C. 24.
8.
Тешаев Ш.Ж., Худойбердиев Д.К., Тешаева Д.Ш. Воздействие экзогенных
и эндогенных факторов на стенку желудка // Проблемы биологии и медицины.
2018, №4(104). – С. 212–214.
9.
Худойбердиев Д.К. Влияние факторов внешней среды на морфологию
желудка // Проблемы биологии и медицины. 2019, № 3(111). – С. 295–297.
10.
Andersson T, Cederberg C, Heggelund A. The pharmacokinetics of single and
repeated once daily dose of 10, 20 and 40 mg omeprazole as enteric coated granules //
Drug Invest 1991; 3: 45–52. 11. Siurala М., Voris K. Gastritis – In: Scientific Foundations of
Gastroenterology, edited by W. Sircus and A.N. Smith, 357-369, London, William
Heinemann Medical Books Ltd., 1999.
