Жамият ва инновациялар –
Общество и инновации –
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
The role of sociolinguistic competence in the development of
communicative competence in foreign language (english) classes
of secondary schools
G. MADAMINOVA
1
Andijan State University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received June 2021
Received in revised form
20 June 2021
Accepted 15 July 2021
Available online
15 August 2021
This article discusses the importance of the formation of
sociolinguistic competence in the study of a foreign language
(English) by secondary school students. The views of scholars on
this competence are also widely covered. Important aspects in
the development of sociolinguistic competence have been
analyzed and various methods have been proposed.
2181-1415/© 2021 in Science LLC.
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
competence,
sociolinguistic competence,
varieties,
speech figures,
culture,
tradition,
dialect,
idioms.
Умумтаълим мактаблари чет тили (инглиз тили) дарсларида
коммуникатив
компетенцияни
ривожлантиришда
социолингвистик компетенциянинг тутган ўрни
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
компетенция,
социолингвистик
компетенция,
турлар,
услублар,
маданият,
урф-одат,
диалект,
турғун бирликлар.
Ушбу мақолада умумтаълим мактаб ўқувчиларининг чет
тили
(инглиз
или)
ўрганишида
социолингвистик
компетенцияни шакллантиришнинг муҳим аҳамияти
ҳақида сўз боради. Ушбу компетенцияга доир олимларнинг
қарашлари
ҳам
кенг
ёритилган.
Социолингвистик
компетенцияни ривожлантиришдаги муҳим жиҳатлар
таҳлил қилинган ва турли методлар таклиф этилган.
1
Independent researcher, Andijan State University, Andijan, Uzbekistan.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 7 (2021) / ISSN 2181-1415
188
Роль социолингвистической компетенции в развитии
коммуникативной компетенции на уроках иностранного
языка (английский язык) в средних школах
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
компетенция,
социолингвистическая
компетенция,
типы,
стили,
культура,
традиция,
диалект,
идиомы.
В статье рассматривается важность формирования
социолингвистической
компетенции
при
изучении
иностранного языка (английского) учащимися средних
школ. Также широко освещаются взгляды ученых на эту
компетенцию.
Проанализированы
важные
аспекты
развития
социолингвистической
компетенции
и
предложены различные методы.
Маълумки, компетенциявийликка асосланган чет тили ўқитиш методида таълим
беришдан кўзланган асосий мақсад ўқувчиларнинг фанга бўлган лаёқатини
шакллантиришдан иборат бўлиб, бунда коммуникатив компетенцияни ривожлан-
тириш орқали ўқитувчи ўқувчи дарс давомида эгаллаган назарий ва амалий
билимларни кундалик ҳаётга татбиқ қилиш кўникмаларини ривожлан-тиришга
қаратиши кутилади. Бу мақсадга ўқитувчи дарс жараёнида коммуникатив
компетенциянинг таркибий қисмлари бўлган лингвисик, прагматик, социо-лингвистик
ва стратегик компетенцияларни шакллантиришга қаратилган машғу-лотларни дарс
жараёнида қўллаши ва бу компетенцияларни тил ўрганувчилар онгида шакллантириш
орқали эришиши мумкин.
Лингвистик компетенция орқали тил ўрганувчиларнинг нутқий компетен-
циялар (тинглаб тушуниш, гапириш, ўқиш, ёзиш)и ва тил компетенциялар (фонетик,
лексик, грамматик) ривожланса, социолингвистик компетенция орқали тилнинг ўша
тилда гапирувчиларнинг маданиятига, ижтимоий ҳолатига хос ҳусусиятларини
инобатга олган ҳолда тилдан тўғри фойдалана олиш кўникмалари ҳосил қилинади.
Прагматик компетенцияда тил воситаларини контекстда тушуна олиш
қобилиятини ўқувчиларда ривожлантириш мақсад қилиб олинган. Стратегик
компетенция эса ўқувчиларнинг тил билиш кўникмалари чегараланган ёки паст
даражада бўлганда нутқий вазиятлардан турли нолингвистик ёки бошқа
стратегияларни қўллаш орқали вазиятдан чиқиш кўникмаларини ҳосил қилишни
англатади.
Умумтаълим мактаблар инглиз тили ўқитиш дастурида юқорида айтиб ўтилган
компетенцияларни ўқувчиларда ривожлантириш мақсад қилиб олинган ва бу
компетенциялар
давлат
таълим
стандартига
киритилган.
Коммуникатив
компетенциянинг таркибий қисмларидан бўлган социолингвистик компетенцияни
шакллантириш бу борадаги муҳим вазифалардан бири ҳисобланади.
Социолингвистикага оид масалалар хорижлик олимлар Д.Хаймс, М.Байрам,
М. Флеминг, М. Канале, С. Ли Маккей, Н.Х. Хорнбергер, Дж. Ричардс, В. Реган, М. Ховард,
М. Сэвиль-Тройке, М. Мейерхофф, Л. Бахман, А. Палмер, К. Крамш, М. Селче-Мурсия,
З. Дорней, С. Террелл ва бошқалар томонидан ўрганилган.
Рус олимларидан И.А. Зимняя, О.С. Бобрикова, В.И. Иванова, В.В. Сафонова,
М.Ф. Овчинникова, Т.И. Густомясова, Н.А. Беленюк, Ю.В. Манухина, Ю.А. Синица,
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 7 (2021) / ISSN 2181-1415
189
А.В. Хуторской кабилар социолингвистик компетенцияга доир масалалар устида илмий
изланишлар олиб борганлар.
Республикамиз олимларидан Г.Х. Рахимов, Г.Т. Махкамова, М.Ш. Рузметова,
К.Д. Рискулова,
М. Алимова,
С.Д. Мухамаджоноваларнинг
илмий
ишларида
социолингвистика ва социолингвистик компетенцияга доир масалалар кўрилган.
М. Канале модулига кўра социолингвистик компетенция деганда қандайдир
ижтимоий вазиятларда маълум коммуникацион функцияни тилдан тўғри фойдаланган
ҳолда етказиб бериш назарда тутилади. Бунда иштирокчилар, жой ва суҳбатнинг
мақсадидан келиб чиқган контекстуал омиллар ҳисобга олинади. М. Каналенинг
фикрига кўра, “сўзларнинг мувофиқлиги бу маъно ва шаклнинг мувофиқлигидир”.
●
Маъно мувофиқлиги деганда берилган коммуникацион ҳолатда мос келадиган
коммуникатив функциядан фойдаланиш тушинилади (масалан, шикоят қилиш, сўраш,
буйруқ бериш каби нутқ ҳаракатлари).
●
Шаклнинг мақсадга мувофиқлиги берилган маънонинг берилган ижтимоий
лингвистик шароитга мос лингвистик ёки нолингвистик шаклда намоён бўлиш
даражасига боғлиқ. Бу муайян коммуникатив функтияларни амалга ошириш учун тўғри
шаклларни танлаш билан боғлиқ.
Л. Бахман ва А. Палмерларнинг моделига кўра социолингвистик компетенция
маълум бир шароитда тил функцияларидан қандай қилиб тўғри фойдаланишни
билишни англатади. Улар социолингвистик компетенцияга оид тўртта қобилиятни
муҳокама қилади:
●
Диалектлар (Dialects)/Турлар (Varieties)ни билиш: тилнинг ижтимоий ва
минтақавий турлари хусусиятларини ўз ичига олади.
●
Регистр (Register)ни билиш: тилдан фойдаланишдаги турли даражадаги
расмиятчилик хусусиятларини ўз ичига олади.
●
Табиий (Natural) ёки идиоматик иборалар(Idiomatic expressions)ни билиш:
табиий бирликлар нафақат тузилиши жиҳатидан тўғри бирликларни, балки маълум
нутқ жамиятига мансуб аъзолар томонидан ифодаланадиган бирликларни ўз ичига
олади. Масалан, “the street was very full of cars”, яъни “кўча машиналарга тўла эди”, “I will
be one to go”, “ мен бораман” иборалари грамматик жиҳатдан тўғри ва тушунарли. Лекин
Шимолий Америкадаги одамлар бу ибораларни “the traffic was really bad”, ва “I’ll go”
шаклида қўллашган бўларди. Идиоматик иборалар бу тилдаги шундай сўз ва
ибораларки улар сўзларнинг ўз маъносида ифодаланмайди. Социо-лингвистик
компетенциянинг ушбу таркибий қисмини билиш тил фойдаланув-чиларига
ўрганилаётган тилдаги соф товушларни ва бошқа тилдан таржима қилинган шундай
товушларни фарқлаш имкониятини беради.
●
Маданий маълумотлар (Cultural References) ва нутқ услубларини (Figures of
Speech) билиш: маданий маълумотлар ўз ичига бирор воқеа, жой, муассаса ва одамларга
маълум маданият томонидан берилган кенгайтирилган маъноларни олади. Масалан,
“we shall overcome” (биз енгиб ўтамиз), “don’t ask, don’t talk” (сўрама, гапирма) ва “yes, we
can!” (биз уддалаймиз) бирикмалари уларни илк бор машҳур қилган шахслар
томонидан қўлланилган сиёсис контекстдаги маънони англатиди. Нутқ услубларини
билиш метафора, ўхшатиш ва гиппербола каби фигуратив тилни ўз ичига олади.
М. Селче-Мурсия, З. Дорней, С. Террелл компетенцияларнинг янада мукаммал
моделини ишлаб чиқдилар ва янги терминларни қўшишни таклиф этдилар. Улар
социолингвистик компетенцияни “Ижтимоий-маданий компетенция” (Sociocultural
Competence) деб атадилар ва ушбу компетенцияга қуйидагича таъриф бердилар:
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 7 (2021) / ISSN 2181-1415
190
“Ижтимоий-маданий компетенция сўзловчини ижтимоий ва маданий коммуни-кация
контексти доирасида хабарни тегишли равишда ифода этиш ўзгариши билан боғлиқ
бўлган прагматик омилларга мос келадиган алоқа тилидан фойдалана олиш билимига
нисбатан айтилади. Бу омиллар мураккаб ва ўзаро боғлиқ бўлиб, тил нафақат алоқа
кодлаш тизими, балки шахс идентификациясининг ажралмас қисми, ҳамда ўша тилда
гапирувчилар жамоаси маданиятига сингиб кетган энг муҳим каналдир”.
Улар ижтимоий-маданий компетенцияни қуйидаги таркибий қисмларга
бўлганлар: ижтимоий контекстуал омиллар, стилистик мувофиқлик омиллари,
маданий омиллар, новербал коммуникатив омиллар. Булар яна ўз ичида турларга
бўлинган.
К. Крамш эса коммуникатив метод ҳақида ўзининг қуйидаги қарашларини
билдирган: “Чет Тили Ўқитиш (FLT-Foreign Language Teaching) соҳасида Коммуни-катив
Тил Ўқитиш (CLT-Communicative Language Teachig) методикаси билан биргаликда
Коммуникатив Компетенция (CC-Communicative Competence) тушун-часи томонидан
киритилган энг катта янгиликлардан бири бу ўқувчилар нафақат тил грамматикаси
бўйича билим ва кўникмаларга эга бўлиши, балки компетентли сўзловчи бўлиш учун
тилдан ижтимоий ва маданий хос бўлган ҳолда фойдалана олиш қобилиятига ҳам эга
бўлиши кераклиги аҳамиятлидир. Чет тили ўқитиш педагогикаси тилни контекстда
ўргатиш зарурлигини, масалан, граматик машқ-ларни контекстга киритиш ва уларни
ижтимоий мақбул бўлган нутқий вазиятларга жойлаштириш кераклигини борган сари
англамоқдалар”.
М. Байрам икки киши ўзаро мулоқот қилганда улар нафақат ўзаро маълумот
алмашииш учун суҳбатлашадилар, улар бир бирига маълум ижтимоий гуруҳга тегишли
шахс сифатида қарашади, масалан, “ишчи”, “иш берувчи”, “ўқитувчи” ва “ўқувчи”, дейди.
Бу уларнинг нима дейиши, қандай дейиши, қандай жавоб кутиши ва улар жавобни
қандай қабул қилишига таъсир қилади, дейди у.
М.Ф. Овчинникова ўзининг илмий ишида социолингвистик компетенция ҳақида
олимларнинг фикрларини умумлаштирган ҳолда шундай деди: “Социо-лингвистик
компетенция-лингвистик
шахснинг
коммуниктив
мақсад,
ният,
ижтимоий
мақомларни, коммуникаторларнинг ролларини ва социолингвистик меъёрга ва ўзига
хос миллий муносабатларга мос равишда коммуникатив вазиятни ҳисобга олган ҳолда
нутқ хатти-ҳаракатларини алоқа шароитларига мос равишда ташкил этиш
қобилиятидир”. Тадқиқотчи ўрта мактабда чет тили ўрганувчи ўқувчиларнинг
социолингвистик компетенциясини шакллантиришга доир “Вазиятни ўрганиш (Case
Studies)” методига урғу беради.
Маҳаллий тадқиқотчиларимиздан М.Ш. Рузметова ўзининг илмий ишида
социолингвистик компетенцияга қуйидагича таъриф беради: “Социолингвистик
компетенция кундалик ҳаётга, ижтимоий ҳаётга, таълимга ва маданиятга оид мавзулар
орқали ўзи яшаётган мамлакатнинг урф-одатлари, қадриятлари, маросимлари ва бошқа
миллий-маданий хусусиятларини билиш ҳамда тили ўрганилаётган ҳар бир халқ,
миллат вакилларининг ўзига хос барқарорлашган урф-одатлари, расм-русумлари билан
таққослаган ҳолда оғзаки ва ёзма нутқида фикрларини тақдим эта олиш қобилиятини
назарда тутади”. Тадқиқотчи ўз ишида 5-7 синфларга инглиз тилини ўқитишда
коммуникатив-когнитив ва коммуни-катив-кумулятив методлар асосида лингвистик
ҳамда социолингвистик компетен-цияларни ривожлантириш технологияларига урғу
берган.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 7 (2021) / ISSN 2181-1415
191
Юқоридаги олимларнинг ва тадқиқотчиларнинг социолингвистик компетен-
цияга нисбатан ифодалаган қарашларини умумлаштирган ҳолда қуйидаги таъриф-ни
берамиз.
Социолингвистик компетенция деганда тили ўрганилаётган жамиятнинг яшаш
тарзи, урф одатлари, маданияти, худудининг географик хусусиятлари ва ахлоқий
нормаларидан хабардор бўлган ҳолда уларнинг ўзига хос стандарт ва субстандард
(ностандарт) сўзлашув услуби, шеваси, новербал ҳаракатлари, турғун бирикмалари,
турли ёш қатламлари суҳбат этикетида фойдаланиладиган ибора ва сўз
бирикмаларидан ўзига хос контекстда ҳам ёзма ҳам оғзаки нутқда тўғри ва оқилона
фойдалана олиш қобилияти тушунилади. Қисқача айтганда инглизга инглиздай,
французга
француздай
мулоқот
қила
олиш
қобилияти
социолингвистик
компетенциянинг қай даражада ривожланганлигининг белгиси сифатида кўришимиз
мумкин.
Инглиз тилини чет тили сифатида ўрганаётган ўқувчиларнинг социо-лингвистик
компетенциясини ривожлантиришда қуйидаги жиҳатларга аҳамият бериш мақсадга
мувофиқ:
1.
Инглиз тилининг қайси худудга хос турини ўргатишни аниқлаш.
Биз биламизки, инглиз тили Бирлашган Қироллик, Америка Қўшма Штатлари,
Янги Зелландия, Австралия ва Жанубий Африка каби давлатларда биринчи она тили
сифатида қабул қилинган. Лекин шунга қарамай ҳар бир худуднинг ўзига хос сўзлашув
услуби, талаффузи ва лексик бирликлари мавжуд. Айрим ҳолларда грамматик
фарқларни ҳам кузатишимиз мумкин. Ўзбекистон республикаси таълим тизимига
инглиз тилининг Британча варианти жорий этилган бўлиб ўқув адабиётлар айнан
Британ инглиз тили услубига хос тайёрланган. Аммо юртимизда фаолият олиб
бораётган кўплаб ўқув марказлар ўзларининг ўқитиш системасига АҚШ дан
келтирилган адабиётлардан фойда-ланиши, ундан ташқари Америка элчихонасининг
ташаббуси билан у ердан келтирилган ўқув адабиётларнинг ҳар ерда мавжудлиги ва
бошқа давлатлардан келиб таълимий алмашинув доирасида фаолият олиб бораётган
хорижлиқ ўқитувчиларнинг дарс бериши натижасида инглиз тилининг худудий
бирликлари аралаш ҳолда ўрганилаётганини гувоҳи бўлишимиз мумкин. Бу ҳолда
мактаб ўқитувчисининг вазифаси маълум дарс мазмунидан келиб чиқиб худудий
фарқларни ўқувчиларга ўргатиб кетиши керак. Шундагина ўқувчи камроқ хатоларга
йўл қўяди.
Мисол тариқасида Американча ва Британча инглиз тили орасидаги ёзувдаги
(жад. 1), талаффуздаги (жад. 2) ва лексик бирликлардаги (жад.3.) фарқни кўриб
чиқайлик:
Жадвал 1.
British English spelling
American English spelling
Colo
u
r
Color
Flavor
Flavor
Hono
u
r
Honor
Analy
z
e
Analy
s
e
Pri
z
e
Pri
s
e
Memori
z
e
Memori
s
e
Cent
re
Cent
er
Met
re
Met
er
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 7 (2021) / ISSN 2181-1415
192
Жадвал 2.
Words
British pronunciation
American pronunciation
Tune
tjuːn
tuːn
Car
kɑː
kɑːr
Either
ˈaɪðə(r)
ˈiːðər
Version
ˈvɜːʃn
ˈvɜːrʒn
Schedule
ʃedjuːl
skedʒuːl
Nourish
nʌrɪʃ
nɜːrɪʃ
Mobile
məʊbaɪl
ˈməʊbl
Жадвал 3.
British Englsh
American English
Flat
Apartment
mobilephone
cellphone
Crisps
Chips
Biscuit
cookie, cracker
Chemist
Drugstore
Lift
Elevator
Chips
Frenchfries
2.
Тили ўрганилаётган миллат вакилларининг маданияти, урф-одатлари,
аҳлоқ нормалари ва стереотиплари ҳақидаги билимларга эга бўлиш ва ўзи
яшайдиган жамиятнинг шу жиҳатларидаги фарқ ва ўхшашликларни таҳлил қила
олиш.
Қуйида уларнинг айримларини мисол тариқасида келтирамиз:
●
Саломлашишдаги фарқли жиҳатларни кузатишимиз мумкин (Ассалому
алайкум-Good morning, good afternoon, good evening)
●
инглиз маданиятида “сен” ибораси йўқ. Улар ҳаммага тенг “сиз” (you) дея
мурожат қилишади.
●
Яна улар жуда илтифотли ҳисобланишади ва деярли ҳар бир мурожатига
“илтимос”(please) иборасини қўллайдилар.
●
Инглиз маданиятида аёл ва эркаклар орасидаги саломлашиш услуби бир
хил ва “гендер тенглик” ибораси кенг тарғиб этилган.
3.
Стандарт ва субстандарт тил бирликларини фарқлай олиш.
Стандарт тил бу давлат томонидан қабул қилинган, оммавий ахборот
воситалари, мактаб ва халқаро мулоқот учун қўлланиладиган турли хил тиллардир.
Инглиз тили ҳам шулар қаторида. Буюк Британияда стандарт инглиз тили
BBC
English, Oxford English, Queen’s English
деб ҳам юритилади ва омавий ахборот
воситалари ва юқори табақа вакиллари томонидан қўлланилади. Шунингдек,
инглиз тилини иккинчи ва чет тили сифатида ўрганаётганлар учун ҳам намунавий
стандарт инглиз тили қабул қилинган. Стандарт тил билан бирга субстандарт тил
ҳам мавжуд бўлиб диалектлар, турлар, жарго, арго, сленг кабилар шулар
жумласидан. Субстандартлар маҳаллий аҳолининг географик жойлашуви, қайси
касбда ишлаши, ёш қатлами ва ижтимоий табақасидан келиб чиқиб улар томонидан
қабул қилинган тилнинг норасмий шаклларидир.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 7 (2021) / ISSN 2181-1415
193
4.
Расмий ва норасмий сўзлашув услубларини фарқлаш (Register)
Инглиз тилини ўрганувчи мактаб ўқувчилари инглиз тилидаги расмий ва
норасмий сўзлашув услубига хос тил бирликларини фарқлай олиши, улардан қачон
ва қаерда фойдаланиш кераклигини билиши лозим. Оғзаки ва ёзма регистрни
билмаслик суҳбат ёки ёзма мурожатдаги тушунмовчиликга сабаб бўлиши мумкин.
Қуйида расмий ва норасмий услубга хос тил бирликларининг фарқини кўрсак
(жад.4.):
Жадвал 4.
Informal
Formal
Check
Verify
Start/ Begin
Commence
Get
Receive
Dealwith
Handle
Tell
Inform
Fight
Combat
Use/Eat
Consume
5.
Новербал хатти- ҳаракатлар ҳақида тушунчага эга бўлиш.
Нутқ жараёнида новербал коммуникация ҳам алоҳида аҳамиятга эга бўлиб,
ҳар бир миллатнинг ўзига хос нутқсиз сўзлашув услуби мавжуд. Бунда асосан
ҳиссий органлар кўз, лаб, қулоқ, мимика ва имо-ишоралар асосий вазифани
бажаради. Тили ўрганилаётган жамиятнинг новербал сўзлашув услуби билан
таниш бўлиш ҳам социолингвистик компетенцияни шакллантиришдаги асосий
вазифалардан биридир.
6.
Ўрганилаётган тил маданиятига ҳос тил услублари ҳақида хабардор бўлиш
(ўхшатиш, метафора, жонлантириш, аллитерация, гипербола ва ҳ.к
.
)
(жад5).
Жадвал 5.
Инглиз тилидаги мисоллар
Ўзбек тилидаги таржимаси
Тил услуби
fight
like cats and dogs as
strong as an ox as
sly as a fox
ит мушукда уришиш
буқадай кучли тулкидай
айёр
Ўхшатиш (simile)
Laughter is the best medicine
Time is money
To rain cats and dogs
Кулги-энг яхши даво вақт бу
пул шоввиллаб ёмғир ёғмоқ
Метафора (metaphor)
Time flies when you are having
fun
Кўнгил хушлик қилганда
вақт шамолдай учади
Жонлантириш
(personification)
As skinny as a toothpick
Чўпдай нозик
Гипербола (hyperbole)
Саудия Арабистонилик тадқиқотчи Фейсал Мохаммед Аль-Кахтани ўзининг
инглиз тили ўрганувчи араб ўқувчиларида социолингвистик компетенцияни
ривожлантиришга бағишланган диссертация ишида тил билан маданият уйғун
ўқитилмаса инсон ҳар қанча тилда мукаммал бўлмасин тили ўрганилаётган жамият
аъзолари ичида суҳбатга киришганда нўноқ бўлиб қолишини ўзининг АҚШга
ўқишга борганда бошидан ўтказган мисоли орқали тушунтириб берган.
Тадқиқотчи Араб давлатида бошланғич таълимни олгани, у ерда инглиз тили
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 7 (2021) / ISSN 2181-1415
194
адабиётлари маҳаллий аҳоли томонидан давлатнинг диний қарашлари ва
маданиятидан келиб чиқиб фақатгина тил қисми инглиз тилида бўлган ҳолда чоп
этилган ва мактабларда фойдаланилгани сабабли адабиётларда инглиз маданияти,
урф-одатлари ва ўзига хос сўзлашув услуби ҳақида ўқувчилар маълумот олиша
олмаганини таъкидлайди. Кейинчалик эса бу АҚШга ўқиш юзасидан борганида
анча панд берганини айтиб ўтади. У яна сўзининг исботи сифатида К.А. Пизоланинг
қуйидаги гапини келтиради: “...маданий билим ва кўникмаларсиз хатто тилда равон
сўзловчи ҳам ўзи эшитган ёки ўқиган ҳабарни нотўғри талқин қилиши ва ўзи
етказмоқчи бўлган хабарни нотўғри етказиши мумкин”, дейди у.
“Хорижий тилни асл маданиятини ажратиб олиб тилни ўзини ўргатиш тил
ўрганувчиларни ўша тилда сўзлашувчилар маданий ва ижтимоий билимлари
етишмаслиги сабабли ҳар хил муаммоларга дуч келадиган “равон ахмоқ”га
айлантириб қўйиши мумкин”, -дейди М. Дж. Беннетт.
Социолингвистик компетенция мавзуси юзасидан илмий иш олиб борган
тадқиқотчилар ўқувчиларда социолингвистик компетенцияни шакллантириш
бўйича ўзларининг таклифларини киритганлар. Улардан Махбуба Мессери
маданиятга асосланган машғулотлар
орқали социолингвистик компетенцияни
шакллантиришни таклиф этган. Рус тадқиқотчиларидан Т.И. Густомясова
нофилологик Олий ўқув юртлари талабаларининг социолингвистик компетен-
циясини шакллантиришда
лойиҳасини киритган. О.С.Бобрикова ўзининг
илмий мақоласида
аутентик видеоматериаллардан
фойдаланиш ҳақида фикр
билдирган. М.Ф. Овчинникова
Вазиятни ўрганиш (Case Study)
методини социо-
лингвистик компетенцияни ривожлантиришда самарали деб топган. Маҳаллий
тадқиқотчилардан М.Ш. Рузметова 5-7-синф ўқувчиларига инглиз тилини
ўқитишда коммуникатив-когнитив ва коммуникатив-кумулятив методлар асосида
лингвистик ҳамда социолингвистик компетенцияларни ривожлантириш техно-
логиялари ҳақида ўз қарашларини ифодалаган.
Ўрганилаётган тилда ёзилган аутентик материал сирасига кирувчи газета ва
журналлардаги мақолаларни ўқиб муҳокама қилиш ҳам шу қаторда самарали
методлардан бири. Лекин биз таклиф қилмоқчи бўлган энг самарали метод бу
таълимий драма методи бўлиб унинг таркибига пантомима, ролли ижро,
симуляция, импровизация, сценарий (саҳна асари) ва бошқалар киради. Бу метод
орқали ўқувчилар олган билимларини реал воқеликка кўчирадилар ва образли
ижро ёрдамида шахслараро реал мулоқотга киришадилар. Бу ўз ўрнида ўқувчини
дадилликка ва ижодкорликка ундайди. Энг асосийси ҳаракат, имо ишора ва ижро
орқали дарсда ўрганилган лексик материаллар узоқ хотирада сақланиб қолади.
Мактаб ўқувчиларининг социолингвистик компетенцияларини шакллан-
тириш уларни ўрганаётган тил маданияти ҳақида кўпроқ маълумот олишга ва
тилдан тўғри бирликлардан фойдаланган ҳолда равон сўзлашга туртки бўлади. Бу
эса ўз ўрнида уларнинг келажакда шу халқ вакиллари ёки шу тилда суҳбатлаша
оладиган бошқа миллат вакиллари билан халқаро аренада эркин мулоқотга кириша
олишини таъминлайди. Анъанавий – таржима методидан коммуникатив тил
ўқитиш методига ўтишдан кўзланган асосий мақсад ҳам шудир.
Жамият ва инновациялар – Общество и инновации – Society and innovations
Special Issue – 7 (2021) / ISSN 2181-1415
195
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Бобрикова О.С.
Технология
формирования
социолингвистической
компетенции студентов на материале аутентичных видеофильмов // Известия
Тульского государственного университета. Гуманитарные науки. Выпуск 1. 2011. –
С. 439–447.
2.
Густомясова Т.И.
Методика
формирования
социолингвистической
компетенции студентов на материале E-mail проектов: неязыковой вуз, английский
язык.: Дис… канд. пед. наук. Волгоград, 2010. – С. 217.
3.
Овчинникова М.Ф.
Методика
формирования
социолингвистической
компетенции учащихся средней общеобразовательной школы (английский язык,
филологический профиль): дис. … канд. пед. наук. Улан-Удэ, 2008. – С. 206.
4.
Рузметова М.Ш., Умумий ўрта таълим 5-7 синф ўқувчиларига инглиз
тилини ўқитишда компетенцияларни ривожлантириш технологиялари: автореф.
Тошкент. – 2021. – Б. 66.
5.
Bachman L., & Palmer A. (2010). Language Assessment in Practice. Oxford:
Oxford University Press.
6.
Bennett M.J. (1997). How not to be a fluent fool: Understanding the cultural
dimension of language. In A. E. Fantini (Ed.), Newwavs in teaching culture (PP. 16–21).
Alexandria, Va.: Teachers of English to Speakers of Other Languages Inc.
7.
Byram M., Gribkova B. & Starkey H. (2002). Developing the Intercultural
Dimension in Language Teaching: A Practical Introduction for Teachers. Strasbourg:
CouncilofEuropePublishing.
8.
Canale M. (1983). From Communicative Competence to Communicative
Language Pedagogy.
9.
Celce-Murcia M., Dornyei Z., &Thurrell S. (1995). Communicative Competence: A
Pedagogically Motivated Model with Content Specifications. Issues in Applied Linguistics
ISSN 1050-4273 C Regents of the University of California VoL 6 No. 2/ P. 25.
10.
Faisal Mohammed Al-Qahtani (2003). PhD disser. Introducing the target culture
to develop the sociolinguistic competence of EFL students: views and attitudes of Saudi
EFL teachers at selected male middle schools in Riyadh, Saudi Arabia. University of
Pittsburgh. – P. 265.
11.
Kramsch C. (1993). Context and Culture in Language Teaching. Oxford: Oxford
University Press. – P. 295.
12.
Messerhi M. (2017) Dscdisser. Enhancing EFL Learners’ Sociolinguistic
Competence through Culture Based Activities. Algeria. – P. 347.
