Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Some comments on the bilateral relations of the Bukhara
khanate and the Russian kingdom
Akhmadjon KHOLIKULOV
1
National University of Uzbekistan
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received September 2021
Received in revised form
15 September 2021
Accepted 20 October 2021
Available online
15 November 2021
In the article under consideration, based on sources, namely
memoirs of Russian travelers, diplomatic ambassadors, military
and scientific literature. The article considers the foreign policy
of the Bukhara Khanate with Russia in the XVII century, including
the relationship between the ambassadors of the two states.
In the XVII century, the Bukhara Khanate was one of the
leading states of the East. The Bukhara Khanate had close trade
relations with Russia, Afghanistan, Iran, China and Turkey. It
should be noted that the cities located along the Great Silk Road,
such as Bukhara, Samarkand and Khiva, have created unique
masterpieces of various spheres of human culture. Favorable
geographical location and competent foreign policy played an
important role in the formation of the Bukhara Khanate as the
center of Central Asia. In addition, trade and cultural relations
with the countries of the Asian and European continents were
conducted through Bukhara.
2181-
1415/© 202
1 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
Bukhara,
Moscow,
ambassador,
foreign policy,
relations,
gifts,
official receptions,
labels,
trade routes,
Astrakhan,
Kazan.
Бухоро –
Россия муносабатларига доир баъзи мулоҳазалар
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
Бухоро,
Москва,
элчи,
ташқи сиёсий алоқа,
ўзаро муносабатлар,
совға,
Бухоро хонлиги XVII асрда ҳам Шарқнинг қудратли
давлатларидан бири бўлиб, Россия, Афғонистон, Ҳиндистон,
Эрон, Хитой, Туркия каби ўнлаб мамлакатлар билан савдо
-
сотиқ алоқалари олиб борган. Буюк Ипак йулида жойлашган
Бухоро, Самарқанд, Хива каби шаҳарларда инсоният
маданиятининг ноёб дурдоналари яратилган. Бухоронинг
1
Associate Professor, Candidate of Historical Sciences National University of Uzbekistan. Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: kholikulov@mail.ru.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
10 (2021) / ISSN 2181-1415
562
расмий қабул
маросимлари,
ёрлиқ,
савдо йўллари,
Астрахань,
Қозон
.
қулай
сиёсий ва географик ўрни уни Ўрта Осиёнинг
марказига айлантирган ҳамда Осиё ва Европа қитъасидаги
кўпгина халқларнинг
ўзаро савдо ва маданий алоқалари шу
тупроқ орқали олиб борилган.
Ушбу мақолада манбалар, ўша даврда яшаб, тарихий
жараёнларни ўрганишда бевосита иштирок этган рус
сайёҳлари, элчилар, ҳарбийлар, амалдорларнинг хотира
-
лари ва илмий адабиётлар асосида Бухоро
хонлигининг
XVII асрдаги Россия билан ташқи сиёсий алоқалари, ўзаро
элчилик алмашинувлари, элчиларни расмий қабул қилиш
маросимлари ёритиб берилган.
Некоторые комментарии к двусторонним отношениям
Бухарского ханства и Российского царства
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
Бухара,
Москва,
посол,
внешне
-
политические
связи,
межгосударственные
отношения,
дары,
официальные церимонии,
грамота,
торговые пути,
Астрахань,
Казань.
В рассматриваемой статье, на основе источников, а
именно
мемуаров
русских
путешественников,
дипломатических послов, военных и научной литературы.
Рассмотрена внешняя политика в XVII веке Бухарского
ханства с Россией, в том числе, взаимоотношения между
послами двух государств.
В XVII веке, Бухарское ханство являлось одним из
ведущих государств Востока. У Бухарского ханства были
тесные торговые отношения с Россией, Афганистаном,
Ираном, Китаем и Турцией. Следует отметить, что на
расположенных вдоль Великого Шелкового пути городах,
как например, Бухара, Самарканд и Хива созданы
уникальные шедевры различных сфер человеческой
культуры.
Выгодное
географическое
положение
и
грамотная внешняя политика сыграли важную роль в
становлении Бухарского ханства, как центра Средней Азии.
Кроме этого, через Бухару велись торговые и культурные
отношения со странами Азиатского и Европейского
континентов.
Долзарблиги. Ўзбек хонликларидан бири бўлган Бухоро хонлиги –
Ўрта Осиё
тарихи, унинг ижтимоий, иқтисодий, маданий ҳаёти ва халқаро муносабатларида
катта из қолдирган давлат бўлиб, унинг ҳар бир ҳукмдори юритган ички ва ташқи
сиёсати ҳамда унинг оқибатларини ўрганиш алоҳида илмий изланишлар олиб
боришни тақозо қилади. Шу боис
халқимизнинг бой илмий
-
маънавий меросини,
хусусан
,
миллий давлатчилигимиз тарихида ўзига хос давр ҳисобланган Бухоро
хонлиги ташқи сиёсати тарихини ҳамда ушбу даврда муҳим ўрин тутган йирик
давлат арбоблари ва мутафаккирларнинг сиёсий қарашларини асл манбаларга
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
10 (2021) / ISSN 2181-1415
563
таянган ҳолда холис ўрганиш Ўзбекистон давлатчилиги, унинг ташқи сиёсий
алоқалари тарихи олдида турган энг муҳим масалаларидан бири сифатида
қаралмоқда.
Методлар ва ўрганилганлик даражаси.
Мақолада тарихийлик, илмийлик,
холислик, тарихий маълумотларни тизимлаштириш ва умумлаштириш, тарихий
-
қиёсий таҳлил, мантиқий кетма
-
кетлик сингари тамойилларга асосланилди.
XVII
асрда Бухоро хонлигининг Россия билан муносабатларини ёритишда маҳаллий
муаллифлар қаламига мансуб китоблар, ўша даврда яшаб, тарихий жараёнларни
ўрганишда бевосита иштирок этган рус ва бошқа европалик сайёҳлар, элчилар,
ҳарбийлар, амалдорлар, географ ҳамда олимлар томонидан ёзилган асарлар,
хотиралар, ҳисоботлар ва илмий адабиётлар маълумотлари тарихий манбалар
сифатида муҳим ўрин тутади.Ҳофиз Таниш Бухорий ҳамда
Г.Д.
Хилковларда қайд
этилган
Д.Н.
Логофет (Логофет 1911), Н.И.
Веселовский (Веселовский
1884, 1891),
С.В.Жуковский (Жуковский
1915), В.А.
Уляницкий (Уляницкий
1889), В.В.
Завьялов
(Завьялов
1854), И.
Минаев (Минаев
1879), Б.А.
Ахмедов (Ахмедов 1985),
А.К.
Алексеев (Алексеев 2011), В.Григорьев (Григорьев 1874), В.В.
Трепавлов
(Трепавлов 2016), С.Н.
Абашин(Абашин
2008), Д.Ю.Арапов (Арапов 2008),
Н.Е.
Бекмаханова (Бекмаханова 2008), А.Б.
Холикулов (Холикулов), Ф.
Очилдиев
(Очилдиев), А.
Замонов (Замонов)
ва бошқалар Бухоро хонлиги ташқи сиёсий
алоқаларининг айрим жиҳатларини ёритиб беришган.
Тадқиқот натижалари: Ҳофиз Таниш Бухорий Бухоро хонлиги ва Россия
ўртасидаги элчилар алмашинуви ҳақида маълумот бериб, бухоролик элчиларнинг
Москвадан қайтган вақти 1583
-
йилнинг қиш ойига тўғри келганлигини, ҳавонинг
қаттиқ совуқ бўлганлигини, шунингдек
,
туҳфа сифатида Москвадан 12 та
ўргатилган лочин, Дарбанд совутлари ва туялар келтирилганлигини қайд этади [1].
1589-
йилда Бухородан Москвага биринчи бўлиб Абдуллахон
II
ёрлиғини олиб
келган элчи Муҳаммад Али ҳисобланади. Бухоро элчиси келтирган ёрлиқда рус
подшосининг тўлиқ унвонлари қайд этилмаганлиги ҳамда рус подшосига
ёқмайдиган сўзларнинг ёзилганлиги учун элчи қабул қилинмаган. Лекин элчи афв
этилиб, Боён Борис Годунов томонидан подшонинг буйруғига биноан ёзилган
мактубда Бухоро хонига бошқа барча давлат раҳбарлари рус подшосига ҳурмат
юзасидан “подшо ҳазрати олийларига” деб ёзишини маслаҳат қилган
ҳолда, элчига
сўралган лочинлари берилганлигини, шунингдек
,
элчилик миссияси томонидан
олиб келинган товарлар бождан озод этилганлиги қайд этилади [2].
Бу тушунмовчилик давлатлар ўртасидаги кейинги ўзаро муносабатларда ҳам
ўз аксини топади. Орадан бир неча йил ўтиб
,
Бухородан келган элчи Қутлуғ Мирзо
Москва ҳукумати томонидан ушлаб қолинади. Натижада, 1595
-
йили Шоҳназар
бошчилигида
бошқа бир элчилик гуруҳи жўнатилади.
XVII
асрда Россия ва Ўрта
Осиё хонликлари ўртасидаги муносабатлар тартибсиз ҳолатда бўлиб, томон
-
ларнинг ҳар бири ўз зиммасига олган мажбуриятларини аниқ бажармаганлар.
Россиянинг Ўрта Осиё давлатлари билан яқинлашувига асосий сабаб иқтисодий ва
сиёсий омиллар бўлган. Россия ўзига сиёсий иттифоқчи топишга ва ўз иқтисодини
(асосан
,
савдо муносабатлари) кенгайтиришга
ҳаракат қилади. Эрон, Ҳиндистон ва
Хитойдан келувчи муҳим савдо йўлларида жойлашган Қозоқ мулклари, Кичик ва
Ўрта юз, Хива ва Бухоро хонликлари минтақада ўз мавқейини мустаҳкамлашга
ҳаракат қилаётган Россия маъмурлари учун алоҳида қизиқиш уйғотади [3].
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
10 (2021) / ISSN 2181-1415
564
1619-
йили Михаил Фёдорович ҳукмронлиги йилларида Имомқулихон
томонидан юборилган элчилар гуруҳи рус боёнлари, амалдорлари ва дворянлари
иштирокидаги расмий қабул маросимида Бухоро хонининг ёрлиғини
топширади
ҳамда рус подшосининг инъоми –
кумуш қадаҳ, 40 та сувсар ва сафар харажатлари
учун 6 рубльни қабул қилиб олади. Бундан ташқари, ушбу элчилик гуруҳи билан
Бухорога рус дворяни Иван Хохлов элчи сифатида
жўнатилади [4].
XVII асрда биринчилардан бўлиб Марказий Осиё давлатларига ташриф
буюрган рус элчиси Иван Данилович Хохлов бўлган. Проф. Н.И.
Веселовскийнинг
(1848
–1918) маълумотларига кўра, И.Д.
Хохлов Қозоннинг “боён болаларидан”
келиб чиққан. Унинг исми биринчи марта 1600
-
йилда Москванинг Эрон билан
боғлиқ алоқаларида қайд этилган [5].
Хохлов миссияси олдида турган вазифалар 1620
-
йил 22
-
июньда қирол
томонидан тасдиқланган [6] ва у учун махсус тузилган элчилик топшириғида
белгилаб қўйилган эди [7]. Унга Бухоро хонлигидаги рус асирларини озод қилиш,
Имомқулихон билан савдо ва сиёсий иттифоқ тузиш, шунингдек, “қандай қилиб
бўлмасин
,
қатъий равишда Бухоро хонлигининг Турк султони, Форс шоҳи, Грузия
ерлари ҳамда Хива хонлиги билан муносабатлари, қайси давлатлар билан дўстлиги,
ёзишмалари мавжудлиги, қайси давлатлар билан ўзаро алоқалари ёмонлиги,
душманлари, Бухоро хонининг ҳарбий жиҳатдан қай даражада кучлилиги, агар
бирор
-
бир давлат билан уруш чиқадиган бўлса
,
юқоридаги давлатлардан
қайси
биридан
Бухоро биринчилардан бўлиб ёрдам кутишини яширинча аниқлаш
топширилган” [8].
1620-
йил 22
-
июньда қирол томонидан тасдиқланган махсус топшириқ шу
йилнинг 13
-
июльида Қозонга етказилиб, Хохлов бошчилигидаги элчилик
таркибига таржимон Иван Тырков ва тилмоч Семейко Герасимовлар киритилади.
Йўлга чиқишга тайёргарлик учун бор
-
йўғи бир ҳафта вақт ажратилади [9].
И.Д.
Хохлов бошчилигидаги элчилик миссияси 1620
-
йилнинг 21
-
июльида
Бухоро ва Хива элчилари Одамбой ва Раҳимқуллар ҳамроҳлигида Қозондан йўлга
чиқиб, Астрахань –
Каспий денгизи –
Тўпқўрғон бухтаси –
Урганч –
Хива –
Хонқа –
Қизилқум –
Ҳайрабод орқали Бухорога етиб келган [10]. Бу элчилик йўлга кетган
вақти билан қўшиб ҳисоблаганда
,
Бухорода жами 30 ойга яқин –
1960-
йил
21-
июльдан 1962
-
йил 12
-
декабргача бўлади [11].
Москва давлати, шунингдек, Бухоронинг Нўғой Ўрда ва Терек князьлиги ва
Астрахань ўртасидаги муносабатлари масалаларига алоҳида қизиқиш билдириши
табиий ҳол эди. Чунки Бухорода ҳукмронлик қилаётган тўқай
-
темурийлар
(
аштархонийлар) сулоласи Бухорога келгунча
,
нўғойлар ва Шимолий Кавказ
князьликлари билан яхши алоқада бўлган [12].
Хохлов бошчилигидаги элчилик миссияси ўзининг
икки йиллик Бухорода
яшаган даврида Бухоро хонлигининг ижтимоий
-
иқтисодий, этносиёсий тарихига
оид тўплаган қизиқарли маълумотлари бугунги кунда ҳам қимматли манба
вазифасини ўтаб келмоқда [13]. Хохловнинг Бухоронинг Балх билан, Сафавийлар
Эрони билан, Буюк Мўғуллар (Бобурийлар Ҳиндистони –
А.Х.) давлатлари билан
алоқалари ва қозоқларнинг Самарқандга босқинлари тўғрисидаги маълумотлари
эътиборга лойиқ [14].
Хохловга Бухоро хонининг олдида ўзини қандай тутиши кераклиги, нимани
гапириб
,
қандай жавоб қайтариши, бир вақтнинг ўзида бир нечта давлатларнинг
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
10 (2021) / ISSN 2181-1415
565
элчилари (Эрон, Бобурийлар Ҳиндистони, Усмонийлар давлати) битта дастурхонга
таклиф қилинса, бошқа элчилардан юқорида ўтиришни талаб қилиши, агарда талаб
қондирилмаса, овқатланмаслик [15], хоннинг рус асирлари, ипакчилик, қўшни
ерлар ҳақидаги режаларини билиб олиш тўғрисида батафсил кўрсатма берилган.
Бухоро шаҳрига келган ушбу биринчи рус элчисининг саёҳати саргузаштларга бой
бўлган. Элчи Бухорога келган вақтда хон Самарқандда бўлганлиги сабабли
Самарқандга боришига тўғри келган [16].
Ўзининг саёҳати ҳақида ҳикоя қилиб берган элчи хоннинг қабулида
бўлганлиги, рус подшоси томонидан юборилган ёрлиқни додхоҳ
ундан олиб хонга
узатмоқчи бўлганида ёрлиқни додхоҳга бермагани, ҳукмдорининг топшириғига
кўра
,
хонга таъзим бажо келтириб
,
шахсан ўзи хонга топширмоқчилигини айтади.
Хон эса элчига ёрлиқни топширишга имкон бермайди. Ивань Хохлов рус князьи
Михаил Феодоровичнинг буйруғига биноан князь номидан Имомқулихонга таъзим
қилади. Бунга жавобан хон рус князьи номидан қилинган таъзимга ўрнидан
турмайди [17]. Рус элчиси бошқа барча ҳукмдорлар хоҳ насроний, хоҳ мусулмон
бўлсин, турк султони ҳам, форс шоҳи ҳам подшо ва буюк князь Михаил Федорович
номидан таъзим бажо келтирилганда
,
дўстлик ва биродарлик ҳурмати юзасидан
ўрнидан туриши ва князьнинг саломатлиги ҳақида сўраши лозимлигини айтади.
Имомқулихон эса
на ўрнидан туради ва на рус подшосининг соғлигини сўрайди.
Шунингдек, кўп йиллардан бери рус подшоси томонидан аввалги хонларга бирор
марта элчи келмаганлигини, Иван Хохлов эса биринчи элчи эканлигини, хон рус
подшосининг номидан қилинган таъзимга ва ёқимли сўзларни эшитиб хурсанд
бўлганлигини ва ҳурматсизлик нуқтаи назаридан эмас
,
балки айтилган нутқга
қандай жавоб қайтариш ҳақида ўйлаб қолганини айтади. Ивань подшо ёрлиғини
хонга олиб бораётганда хон ёрлиқни олишни додхоҳга топширади. Ёрлиқ
топширилгач, элчи князьнинг топшириғига кўра нутқ сўзлайди. Имомқулихон
элчининг нутқини эшитиб, рус князьининг барча илтимосларини бажаришини
айтади. Шунингдек, элчидан уни Бухорода кутиб туришини айтиб
,
яқин кунларда
Бухорода учрашишларини
билдириб, жўнатиб юборади [
18].
Фақат июнь ойининг охирида Имомқулихон томонидан Одамбой орқали рус
асирларини озод қилиш ҳақидаги ёрлиққа қўшиб эгарланган ҳамда жиловланган
айғир арғумоқ, кумуш ва олтин толали оқ ипакдан тайёрланган салла, бахмал
кафтан ва олтин тола билан ишлов берилган ипак камар каби совғалар
топширилади [19]. Рус элчиси
,
ўз навбатида
,
унга хоннинг совғаларини олиб
келганларга бахмал кафтан, чарм этик ва олмахон териларини туҳфа қилган [20].
Элчи йўлга чиқишдан олдин хоннинг амакиси Нодир Девонбегига асирликдаги
русларни ўз ватанига қайтариш тўғрисидаги ёрлиқни олиш учун мурожаат қилади.
Девонбеги эса элчини қабулига таклиф қилади. Элчи дастлаб Нодир Девонбегига
Иван Тырков ва тилмоч Семейко Герасимовлар орқали 2 та мовут мато, 3 жуфт чарм
этик, 2 та олмахон мўйнасидан тикилган пўстин ҳамда 10 та қизил рангли идиш
-
товоқни совға тариқасида юборади [21]. Девонбеги совғаларни қабул қилиб, Иван
Хохловни ҳузурига таклиф қилади. Икки ўртадаги суҳбат узоқ чўзилгач, Нодир
Девонбеги Имомқулихон томонидан элчига йўл
харажатлари учун 4
000 хонлик [22]
ажратилганлигини ва пулни Назар Шиғовулдан олиши мумкинлигини айтади [23].
Олинган пуллар элчилик миссияси аъзолари ўртасида бўлиб олиниб, пулнинг
маълум қисмига от сотиб оладилар ва Бухоро элчиси Одамбой билан биргаликда
йўлда кўп саргузаштларни бошдан кечириб
, 1622-
йилда Астраханга етиб
келадилар. Имомқулихон томонидан Одамбой элчи орқали Москва подшосига 2 та
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
10 (2021) / ISSN 2181-1415
566
арғумоқ, извош, бирига олтин
суви юритилган 3 та пўлат ноғора, 2 та оддий ва 1 та
олтин ва қимматбаҳо тошлар билан безатилган пичоқ, 9 тўп бахмал ва 5 та туя
юборилади [24].
Биринчи элчилар орқали икки ўртада совға
-
саломлар алмашиш кейинги
муносабатларда қоида тарзида сақланиб қолди. Кейинчалик Михаил Феодорович
ҳукмронлиги йилларида Бухородан Нодир Муҳаммад номидан икки марта элчилар
жўнатилди. Нодир Муҳаммад томонидан рус подшосига ёзилган ва элчи Қозоқбек
томонидан келтирилган ёрлиқда Россия билан дўстлик ва савдо муносабатларини
давом эттириш ҳамда Россияда асирликда бўлган мусулмон асирларини рус
асирлари билан айирбошлашга розилик билдириш тўғрисида ёзилган эди. Москва
подшоси томонидан совға сифатида шахсан элчи Қозоқбек (Казек
-
Бек)ка 40 та
сувсар териси, шунингдек
,
хонга 4 та лочин ва 2 пуд балиқ тиши топширилган [25].
1646 йилнинг июнь ойида подшо Алексей
Михайлович томонидан Бухорога
жўнатилган савдогар Грибановга отаси Михаил Федорович вафот этганлигини,
тахтга ўзи ўтирганлиги, Нодир Муҳаммаднинг Бухоро элчиси орқали ўзаро асирлар
айирбошлаш тўғрисидаги ваъдасини
эслатиб
,
икки ўртадаги дўстлик ва савдо
муносабатларини аввалгидек давом эттириш мақсади борлигини маълум қилади.
Грибанов Нодир Муҳаммадга 3 та лочин, 17 та кийимлик сувсар териси [26], 12 та
тулки териси, бир пуд балиқ тишини подшонинг совғаси сифатида топширади.
Шунингдек, Бухоро бозорларида сотиш
ҳамда айирбошлаш учун рус товарлари
келтирилади [27].
1699-
йилнинг июнь ойида подшо Алексей Михайлович томонидан Бухорога
навбатдаги Борис ва Семён Пазухинлар бошчилигидаги йирик элчилик миссияси
жўнатилиб, 1670
-
йилнинг март ойида Астрахандан чиқишга муваффақ бўладилар
[28]. Ака
-
ука Пазухинларнинг Бухорога саёҳати тўғрисида А.Н.
Труворов муҳар
-
рирлиги остида археографик комиссия томонидан нашр этилган тўпламда
батафсил танишиш мумкин [29]. Бу элчиликка Бухоро хони Абдулазизхонга рус
подшосининг асирларни озод қилиш, дўстлик ва савдо муносабатларини давом
эттириш хусусидаги ёрлиқни топшириш [30], шунингдек, И.Д.
Хохлов элчилик
миссиясига юклатилгандек, Бухоро, Балх ва Хива хонларининг ўзаро ҳамкорлиги,
уларнинг турк султони, форс шоҳи,
ҳинд подшоси, Грузия мулклари билан
муносабатлари, қайси давлат билан дўстона, қайси давлат билан низоли кайфиятда
эканлиги, бугунги кунда Хива хонлигини қайси сулола бошқараётганлиги, Бухоро,
Балх ва Хива хонларининг қайси бирининг ҳарбий салоҳияти юқори, қайси
бирининг хазинаси бойликларга тўлалиги
каби маълумотларни аниқлаш
юклатилган эди [31].
Пазухинлар элчилик миссияси таркиби элчиларнинг ўзларидан ташқари
8
кишидан: таржимонлар Микита Медведев ва Семён Измаилов, солиқчи Симон
Иванов, котиб Aфанасий
Прошлецов, савдогар Иван Савельев ва учта
камончилардан иборат эди. Миссия Ёйиқ (Урал) орқали қуруқлик йўли билан
Қалмоқ улуси ва Хивага, ундан Бухорога йўл олади [32].
Элчилар 1670
-
йилнинг 28
-
июньида Бухорога етиб келади. Бухоро хони
Абдулазизхон хиваликларга қарши юришга чиққанлиги сабабли олти ой ўтиб
, 30-
декабрь куни Самарқандда қабул қилинади [33]. Элчилар Москвада Бухоро
элчилари қабул маросимига подшо отларида олиб борилишини айтиб
,
хондан
саройга бориш учун от жўнатишини сўрайди. Хоннинг отлари етиб келгач, Борис
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
10 (2021) / ISSN 2181-1415
567
Пазухин ҳамда котиб Прошлецовлар подшо ёрлиғини саройга олиб борадилар.
Абдулазизхон элчи ва котибни тахтда ўтирган ҳолда кутиб олади. Хон
амалдорларидан бири элчидан ёрлиқни олиб
,
хонга топширмоқчи бўлганда
,
элчи
подшо буйруғига биноан ёрлиқни хонга шахсан ўзи топширишини айтади. Узоқ
тортишувлардан сўнг, икки амалдор элчининг қўлидан ушлаб хон тахтининг
олдига олиб боради. Абдулазизхон тахтдан туриб
,
ёрлиқни қўлига олиб, олдига
қўяди. Элчи хонга подшо Алексей Михайловичнинг совғалари, дўстлик ва савдо
муносабатларини мустаҳкамлаш, рус асирларини озод қилиш тўғрисидаги
истаклари ҳақида ҳисобот беради. Элчилар
1671-
йилнинг 7
-
январьида хонга
совғаларни топширган бўлсалар, 2
-
февраль куни улар шарафига дастурхон ёзилади.
Элчилар
Бухорода анча узоқ қолиб кетади. Ва ниҳоят, 12
-
июль куни элчилар ортга
қайтиш ҳақида хабардор қилиниб, уларга хоннинг совғалари: кафтан, салла ва
камар топширилади. 20
-
сентябрь куни эса
9 та рус асири Россияга жўнатилади [34].
Ака
-
ука Пазухинлар Бухорода яшаб турган вақтлари Москвага 1669
-
йили
йўлга чиққан Бухоро элчиси Мулла Фаруқ бошчилигида унинг ўғли, битта
таржимон, 16 та хизматчидан иборат гуруҳ йўлга чиқади ва 1671
-
йилнинг
27-
январьида Москвага етиб келади [35]. 1671
-
йилнинг 3
-
февральида подшо
Алексей Михайлович томонидан катта тантаналар билан қабул қилинади. Элчи
подшога хон томонидан жўнатилган 27 та Бухоро камони, 7 та қилич,
5 та қундуз,
4 та қоплон териси, қимматбаҳо матолар каби совғаларни топширди. 1671
-
йилнинг
28-
февраль куни элчига қайтиш учун рухсат берилиб [36], йўл харажатлари учун
441 рубль, Абдулазизхонга махсус ёрлиқ ва 320 та сувсар териси топширилади [37].
Мулла Фаруқ Бухорога қайтишда 4
-
сентябрь куни Тобольскда вафот этади [38].
Бошқа маълумотларда, Бухоро элчиси Ҳожи Фаруқ
1675-
йили рус подшосига
хоннинг ёрлиғи, пўлат ноғора, 9 та Бухоро камони, 9 кийимлик қундуз териси каби
совғаларини, ўзининг номидан эса 9 та қадаҳни топширганлиги қайд этилади. Ўз
навбатида
,
рус подшосидан совғаларини олиб, Бухорога рус элчиси Василий
Александрович Даудов бошчилигида Астрахань татари [39] Муҳаммад Юсуф
Қосимов, хизматчи Никифор Веньюков ҳамда Қозон саройи хизматчиси Иван
Шапкинлар билан биргаликда йўлга чиқади
,
дейилади [40]. Профессор
Н.И.
Веселовский Ҳожи Фаруқ Москвага
1669-
йили келган ва у билан ака
-
ука
Пазухинлар бирга Бухога қайтганлигини қайд этса [41], бошқа манбаларда эса Ҳожи
Фаруқ Москвага 1675
-
йили келганлиги ва у билан Бухорога Давудов бошчи
-
лигидаги элчилик миссияси жўнатилганлиги эслатилади [42].
Василий Александрович Даудов бошчилигидаги элчилик гуруҳи Бухорога
1676-
йилнинг январь ойида етиб келиб
,
тантанали равишда кутиб олинади.
5 та рус
асирини озод қилиб, 33 тасини сотиб олиб
,
ортга қайтади. Шундан сўнг
,
анча вақт,
30
йилларча то 1705
-
йилгача икки ўртада элчилар алмашинуви тўхтайди.
Хулоса. XVII асрда Бухоро хонлиги ва Россия ўртасидаги ўзаро элчилик
муносабатлари тартибсиз ҳолда олиб борилган.Томонларнинг ҳар бири ўз
зиммасига олган мажбуриятларини аниқ бажармаганлар. Россиянинг Бухоро билан
яқинлашувига асосий сабаб иқтисодий ва сиёсий омиллар бўлиб, Россия ўзига
сиёсий иттифоқчи топишга ва ўз иқтисодини, асосан
,
савдо муносабатларини
кенгайтиришга
ҳаракат қилган бўлса, Бухоро хонлиги ҳам бундан манфаатдор
бўлган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
10 (2021) / ISSN 2181-1415
568
Бухоро хонлигининг Россия билан савдо
-
иқтисодий муносабатларини
ёритувчи бирламчи манба ва адабиётлардаги маълумотларни ўрганиш
хонликнинг
Шарқ ва Ғарб мамлакатлари билан ўзаро савдо алоқаларини манфаатдорлик
асосида мунтазам суръатда олиб борилганлигидан далолат беради.
Икки ўртадаги муносабатларда
,
асосан
,
ўзаро асирлар алмашиш, савдо
-
сотиқ
масалалари биринчи ўринда турган бўлса
-
да, рус элчиларига Бухоро хонлигининг
ижтимоий
-
иқтисодий ҳаёти, қўшни давлатлар билан сиёсий алоқалари ҳақида
маълумотлар тўплаш вазифалари топширилган.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ҳофиз
Таниш ал
-
Бухорий. Абдулланома. («Шарафномаи шоҳий») / Форс
тилидан С.
Мирзаев ва Ю.
Ҳакимжонов
таржимаси, илмий муҳаррир, нашрга
тайёрловчи, сўзбоши ва изоҳлар муаллифи Б.Аҳмедов –
Т.: Шарқ, 2
-
китоб, 2000. –
Б. 119.
2.
Логофет
Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.
156.
3.
Абашин
С.Н., Арапов
Д.Ю., Бекмаханова
Н.Е. и др. Центральная Азия в
составе Российской империи. –
М.: Новое литературное обозрение, 2008. –
С.
33.
4.
Логофет
Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.
157.
5.
Веселовский
Н.И.
,
Иван Данилович Хохлов. (Русский посланник в Персию и
Бухару в XVII веке): монография. –
СПб: Санкт
-
Петербург:
Тип. В.С. Балашева и К,
1891.
–
C. 28.
6.
Хилков
Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.: Типография брат.
Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 424–
439.
7.
Алексеев
А.К. Россия и Центральная Азия: торгово
-
экономические и
политические отношения в XVII –
XIX вв. // Россия и Восток: феноменология
взаимодействия и идентификации в Новое время. Коллективная монография. /
Отв.ред.: Н.Н.
Дьяков, Н.А.
Самойлов.
–
СПб.: СПбГУ, Восточный факультет; Изд
-
во
«Студия НП
-
Принт», 2011. –
С. 17.
8.
Хилков
Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.: Типография брат.
Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 437–438.; Ахмедов
Б.А. Историко
-
географическая
литература Центральной Азии. –
Ташкент: ФАН, 1985. –
С.
202
–
203.
9.
Веселовский
Н.И. Иван Данилович Хохлов. (Русский посланник в Персию и
Бухару в XVII веке). –
ЖМНП, ч. 273. –
М., 1891. –
С. 60.
10.
Хилков
Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.: Типография брат.
Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 389–
397.
11.
Ахмедов
Б.А. Историко
-
географическая литература Центральной Азии. –
Ташкент: ФАН, 1985. –
С.
203.
12.
Трепавлов
В.В. История Ногайской Орды. Отв. ред. М.А.
Усманов. 2
-
е изд.,
испр. и доп. –
Казань: Казанская недвижимость, 2016. –
C.
764; Алексеев
А.К.
Политическая
история
Тукай
-
Тимуридов:
По
материалам
персидского
исторического сочинения Бахр ал
-
асрар. –
Спб.: Издательство С.
-
Петербургского
университета, 2006.
–
С.
52
–
92.
13.
Алексеев
А.К. Россия и Центральная Азия: торгово
-
экономические и
политические отношения в XVII –
XIX вв. // Россия и Восток: феноменология
взаимодействия и идентификации в Новое время. Коллективная монография. /
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
10 (2021) / ISSN 2181-1415
569
Отв.ред.:
Н.Н.
Дьяков, Н.А.
Самойлов. –
СПб.: СПбГУ, Восточный факультет; Изд
-
во
«Студия НП
-
Принт», 2011. –
С. 17.
14.
Веселовский
Н.И.
,
Иван Данилович Хохлов. (Русский посланник в Персию
и Бухару в XVII веке): монография. –
Санкт
-
Петербург, 1891. –
C. 28.
15.
Григорьев
В. Русская политика в отношении к Средней Азии.
Исторический очерк // Сборник государственных знаний / Под редакцией
Безобразова В.П. Том 1. –
СПб.: Издание Кожанчикова
Д.Е., 1874. –
С. 237.
16.
Логофет
Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.157.
17.
Логофет
Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.157.
18.
Логофет
Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.158.
19.
Хилков
Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.: Типография брат.
Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 402.
20.
Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.159.
21.
Хилков Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.: Типография брат.
Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 403.
22.
1 хонлик = 2 рус олтини = 1 эски рус олтини
= 180 рубль.
23.
Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.159.
24.
Хилков Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.: Типография брат.
Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 402.
25.
Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т
. II.
–
С.160.;
Ochildiev, F. (2021). Cotton Production Development In Bukhara
Emirate During The Late XIX
–
Early XX Centuries. The American Journal of Social Science
and Education Innovations, 3(02), 119-125.
26.
1 дона кийим тайёр бўлиши учун 40 та сувсар териси ишлатилган.
27.
Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.160.
28.
Жуковский С.В. Сношения России с Бухарой и Хивой за последнее
трехсотлетие. Петроград: Типо
-
литография Н.И. Евстифеева, 1915. –
С. 30.
29.
Наказ Борису и Семену Пазухиным, посланным в Бухару, Балх и Юргенч
1669/ Под ред. А. Н. Труворова // Русская историческая
библиотека. –
Т. XV. СПб., –
С. 1–
91 стр.
30.
Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.160
-
161.; Очилдиев, Ф. Б. (2008). Сурхон воҳаси бекликларидаги
ижтимоий
-
сиёсий ва иқтисодий ўзгаришлар. Т.: ABU MATBUON
-KONSALT.
31.
Хилков Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.: Типография брат.
Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 437
-
438.; Ахмедов Б.А. Историко
-
географическая
литература Центральной Азии. –Ташкент: ФАН, 1985. –С.208.
32.
Алексеев А.К. Россия и Центральная Азия: торгово
-
экономические и
политические отношения в XVII –
XIX вв. // Россия и Восток: феноменология
взаимодействия и идентификации в Новое время. Коллективная монография. /
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
10 (2021) / ISSN 2181-1415
570
Отв.ред.:Н.Н.Дьяков, Н.А.Самойлов. –СПб.: СПбГУ, Восточный факультет; Изд
-
во
«Студия НП
-
Принт», 2011.
–
С. 18.
33.
Жуковский С.В. Сношения России с Бухарой и Хивой за последнее
трехсотлетие. Петроград: Типо
-
литографияН.И.Евстифеева, 1915. –
С. 30
-31.
34.
Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.161.; Ochildiev, F
., & Kuyliev, R. (2021). Location of the population and
ethnic composition of surkhan oasis in the late xix and early xx centuries. ACADEMICIA:
An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1062-1069.
35.
Хилков Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.: Типография брат.
Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 455, 457, 512
-
533; Веселовский Н.И. Прием в России и
отпуск среднеазиатских послов в XVII и XVIII столетиях. –
СПб., 1884. –
С. 17;
Уляницкий В.А. Сношения России с Средней Азией и Индией в XVI
-
XVII вв. По
документам Московского Главного Архива Министерства Иностранных Дел. –
Москва: Унив. тип., 1889. –
С. 37, 41
-
45.; Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским
протекторатом. –
СПб.: Б.И., 1911. –
Т. II. –
С.161, 163.; Жуковский С.В. Сношения
России с Бухарой и Хивой за последнее трехсотлетие. Петроград: Типо
-
литография
Н.И. Евстифеева, 1915. –
С. 32.; Оchildiev, F. B. (2020).
Social relationship and tax types
in the XIX-XX century in Bukhara Emirate. International Journal of Scientific and
Technology Research, 9(1), 723-729.
36.
Бу ҳақда батафсил каранг: Хилков Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.:
Типография брат. Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 512
-533.
37.
Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И.,
1911.
–
Т. II. –
С.162.
38.
Хилков Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.: Типография брат.
Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 530.
39.
Профессор В.Бартольд Муҳаммад Юсуф Қосимовни Қозон татари
сифатида қайд этади: Бартольд В.В. История изучения Востока в Европе и в России
/ Лекции. чит. в Имп. С.
-
Петерб. ун
-
те. –
Санкт
-
Петербург: тип. М
.
М
.
Стасюлевича
,
1911.
–
С
. 158.; Kholikulov, A., & Nematov, O. N. (2020). The Role Of The Principalities Of
The Kashkadarya Oasis In The Political History Of The Bukhara Emirate In The XIX-Early
XX Centuries. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(11),
79-85.
40.
Завьялов В.В. Исторический обзор путешествий в Бухарию. –
Уфа,
Губернская Типография, 1854. –
С. 6.; Веселовский Н. И. Очерк историко
-
географических сведений о Хивинском ханстве от древнейших времен до
настоящего.
–
СПб.: Тип.бр. Пантелеевых, 1877. –
С. 154.; Хилков Г.Д. Сборник князя
Хилкова. –
СПб.: Типография брат. Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 458, 459, 533
-543.;
Минаев И. Сведения о странах по верховьям Аму
-
Дарьи. СПб.: Тип. В.С. Балашева,
1879. VIII.
–
С. 217
-218.
; Уляницкий В.А. Сношения России с Средней Азией и Индией
в XVI
-
XVII вв. По документам Московского Главного Архива Министерства
Иностранных Дел. –
Москва: Унив. тип., 1889. –
С. 158
-
159.; Логофет Д.Н. Бухарское
ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И., 1911. –
Т. II. –
С.162.
41.
Веселовский Н.И. Прием в России и отпуск среднеазиатских послов в XVII
и XVIII столетиях. –
СПб., 1884. –
С. 23.;
Kholikulov, A. B. (2019). BUKHARA EMIRATES
FARMING IN THE XIX-XX CENTURIES (IN THE CASE OF KASHKADARYA OASIS
STABLES). Theoretical & Applied Science, (4), 546-549.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
10 (2021) / ISSN 2181-1415
571
42.
Хилков Г.Д. Сборник князя Хилкова. –
СПб.: Типография брат.
Пантелеевыхъ, 1879. –
С. 458, 533, 534, 540
-
542.; Уляницкий В.А. Сношения России с
Средней Азией и Индией в XVI
-
XVII вв. По документам Московского
Главного Архива
Министерства Иностранных Дел. –
Москва: Унив. тип., 1889. –
С. 37, 45
-
46.;Логофет
Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. –
СПб.: Б.И., 1911. –
Т. II. –
С.162.
