Авторы

  • Зафаржон Омонов
    самостоятельный соискатель, Академия МВД Республики Узбекистан, Ташкент, Узбекистан

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss1/S-pp241-250

Ключевые слова:

объект преступления общий объект специальный объект непосредственный объект родовой объект истязания преступления против здоровья

Аннотация

В данной статье, были изучены и проанализированы,  понятие и виды «объекта преступления». В частности, понятие «общий объект», «специальный объект», «непосредственный объект» и «родовой объект». Также рассмотрены, юридические признаки объекта преступления, объекта истязания, отличительные черты объекта этого преступления от других видов преступления. Изучены мнения отечественных и зарубежных ученых. На основании проведенного анализа были сделаны соответствующие выводы и предложения.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Characteristics of the object of personal torture

Zafarjon OMONOV

1


Academy of the Ministry of Internal Affairs of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received December 2021
Received in revised form
15 December 2022
Accepted 20 January 2022
Available online
15 Fabray 2022

In this article, the concept and types of the “object of crime”

were studied and analyzed, in particular, the concepts of

“general object”, “special object”, “direct object” and “generic
object”, the legal characteristics of the object of crime, the object

of torture, the distinguishing features of the object of this crime
from other types of crime, the opinions of domestic and foreign
scientists. Based on the analysis, the relevant conclusions were
drawn.

2181-

1415/©

2022 in Science LLC.

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss1/S-pp

241-250

This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

crime object,
general object,
special object,
immediate object,
generic object,
torture,
crimes against health.

Шахсни қийнашнинг объекти ҳақида мулоҳозалар

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

жиноят объекти,

умумий объект,

махсус объект,

бевосита объект,

турдош объект,

қийнаш

жинояти,

соғлиққа қарши
жиноятлар.

Ушбу мақолада “жиноят объекти”

тушунчаси, турлари,

хусусан, “умумий объект”

,

“махсус объект”

,

“бевосита

объект”

ва “турдош объект”

тушунчалари, жиноят

объектининг юридик белгилари, қийнаш жиноятининг
объекти, ушбу жиноят объектининг бошқа жиноят
турларидан фарқли жиҳатлари, миллий ма хорижий
олимларнинг

фикр

-

мулоҳазалари

ўрганилиб,

таҳлил

қилинган. Таҳлил асосида тегишли хулосалар баён этилган.

1

Researcher of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of Uzbekistan. Tashkent, Uzbekistan.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2022) / ISSN 2181-1415

242

Характеристика объекта истязания личности

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

объект преступления,
общий объект,
специальный объект,
непосредственный объект,
родовой объект,
истязания,

преступления против
здоровья.

В данной статье, были изучены и проанализированы,

понятие и виды «объекта преступления». В частности,
понятие

«общий

объект»,

«специальный

объект»,

«непосредственный объект» и «родовой объект». Также
рассмотрены,

юридические

признаки

объекта

преступления, объекта истязания, отличительные черты
объекта

этого

преступления

от

других

видов

преступления.

Изучены

мнения

отечественных

и

зарубежных ученых. На основании проведенного анализа
были сделаны соответствующие выводы и предложения.


SUMMARY
The legal analysis of any crime is based on the study of the corpus delicti. The

general social significance of the corpus delicti is expressed in the negative attitude of
society, the state and law to a certain set of signs that form the corpus delicti.

Before dwelling on the object of the crime of torture, it is necessary to briefly dwell

on the object of the crime as a whole. The object of the crime is included in the circle of
grounds for criminal liability due to the fact that it is one of the parties (elements) of the
corpus delicti and is a necessary feature of each corpus delicti. Accordingly, in order to
accuse a person of committing a specific crime, it will be necessary to determine which
object the aggression is directed at, that is, which object it can cause harm or damage.

The object of a crime is understood as the whole set of public relations protected

by criminal law. The list of such public relations is given in the first part of Article 2 of the
Criminal Code of the Republic of Uzbekistan.

In particular, the rights and freedoms of the individual, the interests of the state

and society, public relations in the field of property, the natural environment, peace, and
human security are indicated as objects of criminal legal protection. Due to the fact that
torture also encroaches on the rights and freedoms of the person specified in this article,
it can be said that social relations in this area are inherent in the object of torture. In
other words, all public relations protected by criminal law are a common object.

Ҳар

қандай жиноятнинг юридик таҳлили жиноят таркиби[5]ни ўрганишга

асосланилади. М.Ҳ.

Рустамбаев ҳақли равишда таъкидлаганидек, жиноят таркиби

-

нинг умумижтимоий аҳамияти муайян жиноят таркибини шакллантирувчи
белгилар мажмуига нисбатан жамият, давлат ва ҳуқуқнинг салбий муносабати
ифодаланганлида намоён бўлади [22].

Қийнаш

жиноятининг объектига тўхталишдан олдин, умуман, жиноятнинг

объекти ҳақида қисқача фикр юритиш лозим. Жиноятнинг объекти жиноят
таркибининг битта томони (элементи) бўлганлиги туфайли жиноий жавобгар

-

ликнинг асослари доирасига киради ва ҳар бир жиноят таркибининг зарурий
белгисидир. Шунга кўра, шахсни муайян жиноятни содир қилишда айблаш учун
тажовуз қайси объектга қаратилганлиги, яъни қайси объектга зарар етказишга
ёки зарар етказиши мумкинлиги аниқланиши керак бўлади [27].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2022) / ISSN 2181-1415

243

Жиноятнинг объекти деганда, жиноят қонуни билан қўриқланадиган барча

ижтимоий муносабатлар мажмуи тушунилади [19]. Бундай ижтимоий муносабат

-

лар рўйхати Ўзбекистон Республикаси ЖК 2

-

моддаси биринчи қисмида

келтирилган.

Жумладан, жиноят

-

ҳуқуқий қўриқлаш объекти сифатида шахснинг ҳуқуқ ва

эркинликлари, давлат ва жамият манфаатлари, мулк, табиий муҳит, тинчлик,
инсоният хавфсизлиги соҳаларидаги ижтимоий муносабатлар кўрсатилган [6].
Қийнаш

жинояти ҳам ушбу моддада кўрсатилган шахснинг ҳуқуқ ва эркин

-

ликларига тажовуз қилиши туфайли бу соҳадаги ижтимоий муносабатлар ҳам
қийнаш жиноятининг объектига хос дейишимиз мумкин. Бошқача айтганда,
жиноят қонуни билан қўриқланадиган барча ижтимоий муносабатлар умумий
объектдир.

Жиноят объектининг турларига тўхталиб ўтадиган бўлсак, баъзи манба

-

ларда жиноят объектининг турлари сифатида умумий объект,

махсус объект,

бевосита объект эътироф этилади [28].

Бошқа манбаларда эса жиноят объектининг турлари сифатида

умумий

объект, турдош объект, махсус объект,

бевосита объект айтиб ўтилади [23].

Шунингдек, баъзи муаллифлар жиноят объектининг умумий объект,

турдош

объект,

бевосита объект каби турларини фарқлайдилар [26].

Жиноятларнинг умумий объекти жиноят қонуни билан қўриқланадиган

ижтимоий муносабатлардир. Яъни, бошқача қилиб айтганда, Жиноят кодексининг
барча моддалари йиғиндиси билан қўриқланадиган ижтимоий муносабатлардир

[29].

Махсус объект деб, жиноят қонуни билан қўриқланадиган ижтимоий

-

сиёсий

ва иқтисодий моҳиятлари жиҳатидан бир

-

бирига ўхшаш ёки яқин бўлган

ижтимоий муносабатларни ўз ичига оладиган ижтимоий муносабатлар гуруҳига

айтилади. Махсус объект ЖК Махсус қисмидаги жиноят

-

ҳуқуқий нормаларни

таснифлаш имконини беради. Махсус объект ЖК Махсус қисми тузилишини
шакллантиришни бўлим ва бобларга ажратишнинг асосий мезони бўлиб
ҳисобланади

[15].

Турдош объект жиноий қилмиш тажовуз қиладиган турдош ижтимоий

муносабатлар мажмуидир. Турдош объект жиноят қонуни билан қўриқланадиган
ижтимоий муносабатлар йиғиндисининг унча юқори бўлмаган даражасини
ташкил этади. Ижтимоий муносабатларни гуруҳларга ажратиш эркин равишда
амалга оширилмайди, балки уларнинг бир хиллиги ёки турдошлиги билан боғлиқ
ва объектив мавжуд бўлган мезонларга асосланиб амалга оширилади [7].

Ўзбекистон Республикаси ЖК 110

-

моддасининг жойлашувига қараб қийнаш

жиноятининг махсус ва турдош объектлари масаласи, одатда,

қийнаш жинояти

-

нинг бевосита объектига қараганда нисбатан жиддий қарама

-

қаршиликларга

сабаб бўлмайди.

Жиноятнинг бевосита объекти деганда, ижтимоий хавфли тажовуз содир

этилаётганда бевосита тажовуз қаратилган ижтимоий муносабат тушунилади.
Жиноий қилмиш содир этилиши натижасида ушбу ижтимоий муносабат бевосита
зарар кўради. Бевосита объект ЖК Махсус қисмининг ҳар бир моддасида акс этади

[16].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2022) / ISSN 2181-1415

244

Бевосита объектнинг ўзи ҳам мажбурийлик белгиси бўйича қуйидаги

турларга бўлинади: 1) асосий бевосита объект; 2) қўшимча

бевосита объект; 3)

факультатив бевосита объект [11].

Бевосита объектнинг бундай бўлиниши жиноий тажовуз бир вақтнинг ўзида

бир ёки бир неча объектга қарши қаратилган бўлгандагина аҳамият касб этади.
Бундай таснифланиш ҳам назарий, ҳам амалий аҳамиятга эга бўлиб, икки
объектли жиноятларда зарар асосий объектдан ташқари бошқа объектга ҳам
етказилиб, у қўшимча бевосита объект бўлиб ҳисобланади [14].

Асосий бевосита объект деб, ижтимоий хавфли тажовуз тўғридан

-

тўғри

қаратилган, жиноят қонуни билан қўриқланадиган ижтимоий муносабатлардир.
Асосий бевосита объект бошқа объектларга нисбатан аҳамиятлрироқ бўлиб, унга
қарши

қаратилган жиноий тажовузнинг йўқлиги жиноят таркиби мавжуд эмасли

-

гини англатади [12].

Одатда, қийнаш инсоният саломатлигига қарши жиноят сифатида баҳо

-

ланиб, қийнашнинг бевосита объекти сифатида инсоният саломатлигини таъмин

-

лашга қаратилган ижтимоий муносабатлар эътироф этилган [8].

М.Ҳ.

Рустамбаевнинг фикрича, қийнаш жиноятининг бевосита объекти

жабрланувчининг

соғлиғи ёки жисмоний дахлсизлиги ҳисобланади [20].

Шу билан бирга, юридик адабиётларда бошқа нуқтаи назарлар ҳам учрайди.

В.Г.

Вениаминовнинг фикрича, қийнаш жиноятининг асосий бевосита объекти бу

инсониятнинг шаъни, қадр

-

қиммати, қўшимча бевосита объекти бу шахснинг

дахлсизлиги, факультатив бевосита объект бу шахснинг саломатлигидир. Бу
фикрлари билан В.Г.

Вениаминов соғлиқ қийнаш жиноятининг объекти эканли

-

гини фақат факультатив объект сифатида тан олмоқда. Чунки, унинг фикрича,
қийнаш

жинояти натижасида барча ҳолатларда ҳам соғлиққа зарар етказилмайди.

Шунингдек, В.Г.

Вениаминов таъкидлашича, қийнаш содир этилиши натижасида

доимо шахснинг шаъни ва қадр

-

қиммати зарар кўради ва қийнаш жиноятининг

моҳияти ҳам шундан иборат ва шахснинг шаъни ва қадр

-

қиммати

билан бирга

шахснинг дахлсизлигига ҳам албатта шикаст етказилади [3].

Бир тарафдан, Ўзбекистон Республикаси ЖК 110

-

моддаси биринчи қисми

диспозициясини таҳлил қиладиган бўлсак, дарҳақиқат, қийнаш таркиби соғлиққа
енгил тан жароҳатини қамраб олади, бироқ Ўзбекистон Республикаси ЖК 110

-

мод

-

дасида кўзда тутилган жиноят учун бундай оқибатнинг келиб чиқиши мажбурий
эмас. Яъни қийнаш жинояти таркиби соғлиққа енгил тан жароҳати етказилмаган
бўлса ҳам мавжуд бўлиши мумкин. Баданга оғир ёки ўртача оғир шикаст
етказилиши қийнаш жинояти таркибини рад қилади. Бошқа тарафдан
В.Г.Вениаминов жиноят объекти ва амалда тажовуз қилинадиган қайсидир
ижтимоий муносабат турини бир

-

бирига тенглаштиради. Айни пайтда шуни

эътироф этиш керакки, жиноят объекти нафақат тажовуз қилинган ижтимоий
муносабатлардан ташкил топади, балки юқорида таъкидланганидек, ижтимоий
хавфли қилмиш содир этиш натижасида зарар етказилиш хавфи бўлган ижтимоий
муносабатлардан ҳам ташкил топади. Бизга маълумки, қийнаш муттасил равишда
дўппослаш ва бошқа ҳаракатлар билан қийнаш орқали содир этилади (Ўзбекистон
Республикаси ЖК 110

-

моддаси биринчи қисми). Муттасил равишда дўппослаш

натижасида соғлиққа шикаст етиши шубҳасиздир ва шунинг учун ҳам қийнаш
жинояти содир этилиши туфайли соғлиқни муҳофаза қилишга қаратилган


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2022) / ISSN 2181-1415

245

ижтимоий муносабатларга шикаст етиш хавфи туғилади. Бундан ташқари, Жаҳон
соғлиқни сақлаш ташкилотининг Уставига мувофиқ, соғлиқ бу тўлиқ жисмоний,
руҳий ва ижтимоий жиҳатдан таъминланганлик ва саломатликдир, яъни
фақатгина оғриқ ва жисмоний нуқсонларнинг мавжудмаслиги эмас [1].

Баъзи муаллифлар эса қийнашнинг асосий бевосита объекти сифатида

соғлиқ хавфсизлиги ёки соғлиқ хавфсизлигини таъминлашга қаратилган
ижтимоий муносабатларни кўрсатадилар [4].

Қийнаш

объектининг бундай изоҳланиши анъанавий изоҳланишдан

унчалик катта фарқ қилмайди ҳамда деярли синонимдир. Соғлиқ хавфсизлиги

бу

соғлиқнинг ҳар қандай таҳдидлардан ҳимояланган ҳолати бўлиб, бу жиноят
қонуни

билан қўриқланадиган ижтимоий муносабатлар орқали таъминланади.

Лекин, бизнинг фикримизча, йиллар давомида шаклланган “анъанавий ёндашув”
[9] маъқулроқдир.

Шундай қилиб, қийнашнинг асосий бевосита объекти ижтимоий хавфли

қилмиш

тажовуз қиладиган шахснинг соғлиғининг муайян жисмоний ёки руҳий

ҳолатидир [2]. Айнан шу муносабатларга тажовуз қилиш Ўзбекистон Республикаси
ЖК 110

-

моддасида кўрсатилган жиноятнинг ижтимоий

-

ҳуқуқий моҳиятини

ифодалайди ва шу муносабатларни ҳимоя қилиш мақсадида ушбу жиноят

-

ҳуқуқий

нормалар ўрнатилган. Шу туфайли, бизнингча, қийнаш жиноятини шахснинг
шаъни ва қадр

-

қимматига қарши жиноятлар (Ўзбекистон Республикаси ЖК VI

боби) қаторига киритиш тарафдори бўлган муаллифларнинг келтирган далил

-

лари етарлича асосланмаган.

Мураккаб таркибли жиноятларда, жумладан, қийнаш жиноятида ҳам асосий

бевосита объект билан бир қаторда зарурий (мажбурий) ёки факультатив
бўладиган жиноятнинг қўшимча объекти ҳам кўрсатилиши лозим. Қўшимча
бевосита объект деб, асосий (мажбурий) бевосита объект билан бир вақтда
тажовузга учрайдиган жиноят қонуни билан қўриқланадиган яна бир бошқа
ижтимоий муносабатларга айтилади [24]. Қўшимча бевосита объект бошқа
жиноят таркибидан ажратишда муҳим аҳамият касб этади [17].

В.Г.

Вениаминов томонидан қийнашнинг қўшимча бевосита объекти

сифатида шахс дахлсизлигининг келтириши ҳам баъзи мутахассислар [30] томони

-

дан муайян

эътирозга сабаб бўлади. Бу гуруҳ мутахассислар шахсий дахлсизлик

ҳуқуқини кенг тушунча сифатида (жисмоний дахлсизлик, тана дахлсизлиги)
эътироф этиб, шахсий дахлсизлик қийнашнинг ижтимоий

-

ҳуқуқий моҳиятини

очиб бермайди; шахс дахлсизликка турли хил ижтимоий хавфли қилмишлар
(масалан, қасддан одам ўлдириш, баданга қасддан турли даражадаги тан
жароҳатлари етказиш, номусга тегиш, босқинчилик ва ҳоказо) содир этилиши
натижасида ҳам тажовуз қилинади, деган тушунчани илгари сурадилар.

Бу борада Р.Д.

Шараповнинг

“тана дахлсизлиги (жисмоний дахлсизлик)

тушунчаси даставвал давлат ва ҳуқуқ назариясига тааллуқли бўлган, инсоният

-

нинг бир қатор шахсий омонлик, саломатлик, манфаатлари дахлсизлиги сифатида
турлича, кўпинча, кенг шарҳланади” [32], деган фикри эътиборга сазовор.

Шунингдек, М.Ҳ.

Рустамбаевнинг фикрича, жисмоний дахлсизлик шахснинг

соғлиғига зарар етказиш билан боғлиқ бўлмаган бошқа зўравонлик ҳаракат

-

ларининг объекти деб ҳисобланиши лозим [21].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2022) / ISSN 2181-1415

246

Факультатив бевосита объект деб, асосий бевосита

объект билан бир вақтда

ижтимоий хавфли тажовузга учраши ёки учрамаслиги ҳам мумкин бўлган жиноят
қонуни

билан қўриқланадиган ижтимоий муносабатлар тушунилади. Факультатив

объект бу шундай ижтимоий муносабатлардирки, жиноят содир этилганда унга
зарар етказилиши ҳам, етказилмаслиги ҳам мумкин. Ушбу ҳолат эса жиноятни
квалификация қилишга таъсир қилмайди [18].

Юқорида В.Г.

Вениаминовнинг шахснинг шаъни ва қадр

-

қимматини қийнаш

-

нинг асосий бевосита объекти сифатида тан олганига эътироз билдириб ўтдик,
аммо бу

нуқтаи назарда ҳам ўзига хослик мавжуд. Бизнинг фикримизча, соғлиққа

тажовуз қилувчи ҳар қандай жиноят шахснинг шаъни ва қадр

-

қимматини

муҳофаза қилувчи ижтимоий муносабатларга ҳам тажовуз қилиши мумкин.
Қийнаш

жиноятининг ўзига хослиги шундаки, қийнаш бу

жабрланувчининг

нафақат жисмоний ёки руҳий азобланишга сабаб бўлади, балки ҳар доим шахснинг
шаъни ва қадр

-

қиммати камситилишига ҳам олиб келади.

Одатда, қадр

-

қиммат деганда, ўз

-

ўзига бўлган, ўзининг хусусият, сифат

-

ларига бўлган ички муносабати; шаън деганда эса шахснинг ижтимоий, руҳий
сифатларига нисбатан ижтимоий баҳо тушунилади [25]. Қийнаш жиноятининг
жабрланувчисига жисмоний ёки руҳий азоб етказилади ва у ўзига, ўзининг
имкониятларига бўлган ишончи йўқолади, ўзини қийнаган шахсга нисбатан
ожизлик ҳис қилади.

Атрофдагиларнинг муайян шахсга нисбатан қийнаш содир этилганидан

хабардор эканлиги шахснинг жамиятдаги обрўси тушишига олиб келиши мумкин.
Бундай қийнаш жиноятининг таркибини шакллантирувчи ҳаракатларнинг
муттасил равишда содир этилиши, албатта,

юқоридаги ҳодисаларнинг кучайи

-

шига ва шахснинг шаъни ва қадр

-

қиммати хўрланишига олиб келади [10].

Таъкидлаш жоизки, бу иккала объект ҳам ўзаро бир

-

бири билан боғлиқ,

лекин Ўзбекистон Республикаси ЖК 110

-

моддасида кўзда тутилган жиноят

-

ҳуқуқий

нормалар кўпроқ таҳлил қилинаётган жиноятнинг ижтимоий

-

ҳуқуқий

моҳиятини ташкил қилувчи шахснинг соғлигини ҳимоя қилишга қаратилган
ижтимоий муносабатларни ҳимоя қилиш учун яратилган.

Демак, юқоридагиларни умумлаштириб шундай хулоса қилишимиз

мумкинки, қийнашнинг бевосита объекти мураккаб тузилишга эга. Қийнашнинг
асосий бевосита шахснинг соғлиги бўлса, бу жиноятнинг қўшимча бевосита
объекти шахснинг шаъни ва қадр

-

қимматидир.

Маълумки, жиноят предмети жиноят таркибининг мажбурий белгиси

эмаслигига қарамасдан, жиноят объекти таркибига киради. Соғлиққа қарши
жиноятлар таркибида жиноят предметининг мавжудлиги масаласи юридик
адабиётларда турлича ҳал қилинади.

С.В.

Костякова “шахснинг содир қилган жинояти салбий таъсир қилган

инсон организмининг амалдаги жисмоний ҳолати, шахс соғлиғи”ни соғлиққа
қарши жиноятлар предмети сифатида баҳолайди [13].

Р.Д.

Шарапов зўрлик ишлатиб содир этиладиган жиноятларнинг предмети

сифатида ўзга шахснинг организми, айнан тўқима, бўғимлари, уларнинг
физиологик функциялари ва руҳий кечинмалари (психика)ни эътироф этади [31].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2022) / ISSN 2181-1415

247

Бир тарафдан, ҳақиқатан ҳам қийнашда инсон организми (организм

ҳолати)га тажовуз қилиш орқали инсон соғлиғи бузилади, яъни, қайсидир
маънода, объектга зарар етказилади. Лекин, бошқа тарафдан, бизнинг фикри

-

мизча, сўз инсоннинг тирик организми ҳақида борар экан, инсон организмини
предмет ёки моддий дунё буюми сифатида эътироф этиш нотўғри.

Шунингдек, бу баҳс муҳим амалий аҳамиятга эга эмас. Чунки Ўзбекистон

Республикаси ЖК 110

-

моддасида кўрсатилган жиноят учун квалификация

қилишда инсон организмининг қандайдир алоҳида хусусиятларини аниқлаш
талаб этилмайди. Ҳар бир шахс соғлиғининг аҳволидан қатъи назар, жиноят
қонуни

билан тенг асосларда ҳимоя қилинади.

Фақатгина истисно тариқасида хомиладор аёл (Ўзбекистон Республикаси

ЖК 11

0-

моддаси иккинчи қисми “а” банди) ва ожиз аҳволдаги шахс (Ўзбекистон

Республикаси ЖК 110

-

моддаси иккинчи қисми “б” банди)га нисбатан содир

этилган қийнаш алоҳида квалификациявий белгиларга эга бўлади.

Бироқ, бизнингча, таъкидланган квалификациявий белгилар жиноят

предметига эмас, балки кўпроқ қийнаш жиноятининг жабрланувчиларига хос
белгилардир.

Шундай қилиб, қийнашнинг объектини тадқиқ қилиб қуйидаги хулосаларга

келдик:

Ўзбекистон Республикаси ЖК 110

-

моддаси биринчи “Шахсга қарши

жиноятлар” бўлимининг, “Соғлиққа қарши жиноятлар” бобида жойлаштирил

-

ганини инобатга олиб, қийнашнинг турдош объекти –

шахс манфаатлари, махсус

объект эса шахснинг соғлиғидир.

Қийнаш

жиноятининг бевосита объекти мураккаб тузилишга эга.

Қийнашнинг асосий бевосита объекти шахс соғлиғидир. Қийнаш жиноятининг
қўшимча бевосита объекти эса шахснинг шаъни ва қадр

-

қимматидир.

Қийнаш

жиноятида жиноят предмети жиноят таркибининг мажбурий

белгиси эмас.

Жабрланувчининг алоҳида белгилари жиноятнинг асосий таркиби учун

аҳамиятсиздир, лекин жиноий жавобгарликни дифференциациялаш ва қийнаш
учун жавобгарликни индивидуаллаштиришда инобатга олинади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Glazerbook

P.R. Blackstone’s Statutes on criminal law, eighth edition. –

London:

Blackstone Press Limited, 1998.

P. 18, 20.

2.

Вениаминов

В.Г. Уголовная ответственность за побои и истязание: дис.

..

канд. юрид. наук / В.Г. Вениаминов. –

Саратов, 2005. –

С. 79–

80.

3.

Вениаминов В.Г. Уголовная ответственность за побои и истязание: Дисс...

канд. юрид. наук. –

Саратов, 2005. –

С. 76.

4.

Дерябин

С.Д. Криминологический анализ и проблемы предупреждения

побоев и истязаний как преступлений против личности: дис... канд. юрид. наук

/

С.Д. Дерябин. –

М., 2003. –

С. 24.

5.

Жиноят таркиби деганда, жиноят ҳуқуқи назариясида содир этилган

ижтимоий хавфли қилмишни жиноят сифатида эътироф этиш учун зарур бўлган
объектив ва субъектив белгиларнинг минимал ва етарли йиғиндиси тушунилади.
Батафсилроқ қаранг: Рустамбаев

М.Ҳ. Комментарий к Уголовному кодексу


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2022) / ISSN 2181-1415

248

Республики Узбекистан. Общая часть / Под общ.ред. А.А.

Палван

-

Заде. –

Тошкент:

Ўқитувчи, 2004. –

С. 113.; Усмоналиев М. Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик. –

Тошкент: Янги аср авлоди, 2005. –

Б

. 125

–130.; Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик /

Муаллифлар жамоаси. –

Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2004. –

Б.

110-

113.; Очилов Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. –

Тошкент:

Янги аср авлоди, 2009. –

Б. 20–21.; Гаухман

Л.Д. Квалификация преступлений: закон,

теория, практика. 2

-

е изд., перераб. и дополн. –

М.: Центр Юринфор, 2003. –

С. 32.;

Уголовное право. Учебное пособие / Под ред. Л.Д.

Гаухмана и С.В.Максимова. –

М.: Элит,

2007.

С. 76–80.; Уголовное право Российской Федерации. Общая часть: Учебник, 2

-

е

изд. / Под ред. Б.В.

Здравомыслова. –

М.: Юристъ, 1999. –

С. 77–83.; Уголовное право.

Общая и особенная части: учебник, 2

-

е изд. / Под общ.ред М.П.Журавлева и

С.И.

Никулина. –

М.: Норма, 2008. –

С. 58

-

64.; Уголовное

право: учебник, 4

-

е изд. / Под

ред.

Н.И.

Ветрова и Ю.И.

Люпунова. –

М.: Юриспруденция, 2007. –

С. 74–

78.;

Комментарий к Уголовному кодексу РФ, 4

-

е изд., перераб. и доп. / Под общ.ред.

Лебедева

В.М. –

М.: Норма, 2005. –

С. 37–40.; Уголовное право России. Общая часть:

Учебник для вузов / Под ред. Н.Ф.Кузнецова и И.М.Тяжковой. –

М.: Зерцало, 2005. –

С.

136-

159.; Кочои С.М. Уголовное право. Общая часть: Учеб. пособие. –

М.: Инфра

-

М, 2005.

С. 13–17.; Уголовное право Казахстана (Общая часть). Учебник для ВУЗов / Под ред.

И.И.

Рогова и С.М.

Рахметова. –

Алматы: Баспа, 1998. –

С. 40

-

48.; Коряковцев

В.В.,

Питулько

К.В. Уголовное право. Общая часть. –

СПб.: Питер, 2008. –

С. 58–

61.;

6.

Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик / Муаллифлар жамоаси. –

Тошкент:

Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2004. –

Б. 122.

7.

Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик / Муаллифлар жамоаси. –

Тошкент:

Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2004. –

Б. 125

-126.

8.

Зубкова

В.И. Ответственность за преступления против личности по

законод ательству России. –

М.: Норма, 2005. –

С. 141; Борзенков

Г.Н. Квалификация

преступлений против жизни и здоровья: учебно

-

практическое пособие. –

М.:

Зерцало

-

М, 2006. –

С. 116.

9.

Коновалов

В.С. Уголовная ответственность за причинение лёгкого вреда

здоровью: автореф. дис.

.

. канд. юрид. наук / В.С.

Коновалов. –

Ростов

-

на

-

Дону, 2002.

С. 12.

10.

Коржанский

Н.И. Объект и предмет уголовно

-

правовой охраны. –

М.,

1980.

С. 81–

82.

11.

Коряковцев

В.В., Питулько

К.В. Уголовное право, общая часть. –

СПб.:

Питер, 2010. –

С. 65.

12.

Коряковцев

В.В., Питулько

К.В. Уголовное право, общая часть. –

СПб.:

Питер, 2010. –

С. 65.

13.

Костякова

С.В. Объект умышленного причинения лёгкого вреда

здоровью. // Закон и право, 2005. –

№ 7. –

С. 43.

14.

Наумов

А. В. Российское уголовное право. Общая часть: курс лекций. –

М.,

2000.

С. 162.

15.

Очилов

Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. –

Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. –

Б. 24.

16.

Очилов

Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. –

Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. –

Б. 25.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2022) / ISSN 2181-1415

249

17.

Очилов

Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. –

Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. –

Б. 25.

18.

Очилов

Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. –

Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. –

Б. 26.

19.

Очилов

Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма.

Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. –

Б. 26.

20.

Рустамбаев

М.Х. Жиноят ҳуқуқи: Махсус қисм. –

Тошкент, Ўқитувчи, 2003.

Б. 87.

21.

Рустамбаев

М.Х. Жиноят ҳуқуқи: Махсус қисм. –

Тошкент, Ўқитувчи, 2003.

Б. 67.

22.

Рустамбаев

М.Ҳ. Комментарий к Уголовному кодексу Республики

Узбекистан. Общая часть / Под общ.ред. А.А.

Палван

-

Заде. –

Тошкент: Ўқитувчи,

2004.

С. 112.

23.

Рустамбаев

М.Ҳ. Комментарий к Уголовному кодексу Республики Узбекистан.

Общая часть / Под общ.ред. А.А.

Палван

-

Заде. –

Тошкент: Ўқитувчи, 2004. –

С. 118–

120.;

Уголовное право Российской Федерации. Общая часть: Учебник, 2

-

е изд. / Под ред.

Б.В.

Здравомыслова. –

М.: Юристъ, 1999. –

С. 112.; Уголовное право. Общая и особенная

части: учебник, 2

-

е изд. / Под общ.ред М.П.Журавлева и С.И.

Никулина. –

М.: Норма,

2008.

С. 75–76.; Коряковцев

В.В., Питулько

К.В. Уголовное право. Общая часть. –

СПб.:

Питер, 2008. –

С. 65.; Кочои С.М. Уголовное право. Общая часть: Учеб. пособие. –

М.:

Инфра

-

М, 2005. –

С. 17.; Уголовное право. Учебное пособие / Под ред. Л.Д.

Гаухмана и

С.В.Максимова. –

М.: Элит, 2007. –

С. 89–

90.

24.

Рустамбаев

М.Ҳ. Комментарий к Уголовному кодексу Республики

Узбекистан. Общая часть / Под общ.ред. А.А.

Палван

-

Заде. –

Тошкент: Ўқитувчи,

2004.

С. 120.

25.

Уголовное право России. Общая часть: Учебник для вузов / Под ред.

Н.Ф.

Кузнецова и И.М.

Тяжковой. –

М.: Зерцало, 2005. –

С. 168; Жиноят ҳуқуқи.

Умумий қисм: Дарслик / Муаллифлар жамоаси. –

Тошкент: Ўзбекистон

Республикаси ИИВ Академияси, 2004. –

Б. 125–127.; Уголовное право: учебник, 4

-

е

изд. / Под ред.

Н.И.

Ветрова и Ю.И.

Люпунова. –

М.: Юриспруденция, 2007. –

С. 80.

26.

Уголовное право Российской Федерации. Особенная часть: учебник / под

ред. Б.Т.

Разгильдиева и А.Н.

Красикова. –

Саратов: СЮИ МВД России, 1999. –

С. 81–

82.

27.

Усмоналиев М. Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик. –

Тошкент: Янги

аср авлоди, 2005. –

Б. 154–

155.

28.

Усмоналиев М. Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик. –

Тошкент: Янги

аср авлоди, 2005. –

Б. 157.; Очилов

Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув

қўлланма

.

Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. –

Б. 25.; Уголовное право Казахстана

(Общая часть). Учебник для ВУЗов / Под ред. И.И.

Рогова и С.М.

Рахметова. –

Алматы: Баспа, 1998. –

С. 50–

54.

29.

Усмоналиев

М. Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик. –

Тошкент: Янги

аср авлоди, 2005. –

Б. 157.

30.

Чечель

Г.И. Жестокий способ совершения преступлений против

личности. –

Нальчик: Нарт, 1991. –

С. 69.; Даурова

Т.Г. Уголовная ответственность

за лёгкие телесные повреждения. –

Саратов, 1980. –

С. 61

-

63.; Кондрашова

Т.В.

Проблемы уголовной ответственности за преступления против жизни, здоровья,
половой свободы и половой неприкосновенности. –

Екатеринбург, 2000. –

С. 234.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

01 (2022) / ISSN 2181-1415

250

31.

Шарапов

Р.Д. Насилие в уголовном праве (понятие, квалификация,

совершенствование механизма уголовно

-

правового предупреждения): автореф.

дис.

.

. докт. юрид. наук. / –

Екатеринбург, 2006. –

С. 15.

32.

Шарапов

Р.Д. Физическое насилие в уголовном праве. –

СПб.:

Юридический центр Пресс, 2001. –

С. 193–194.; Шарапов Р. Д. Насилие в уголовном

праве (понятие, квалификация, совершенствование механизма уголовно

-

правового предупреждения): автореф. дис.

.

. докт. юрид. наук / Р.Д.

Шарапов. –

Екатеринбург, 2006. –

С. 15.; Кабанов

П.Н. Уголовная от¬ветственность за побои и

истязание: автореф. дис.

.

. канд. юрид. наук / П

.

Н.

Кабанов. –

М.,

2006.

С. 18.

Библиографические ссылки

Glazerbook P.R. Blackstone’s Statutes on criminal law, eighth edition. – London: Blackstone Press Limited, 1998. – P. 18, 20.

Вениаминов В. Г. Уголовная ответственность за побои и истязание: дис. ...канд. юрид. наук / В.Г. Вениаминов. – Саратов, 2005. – С. 79-80.

Вениаминов В.Г. Уголовная ответственность за побои и истязание: Дисс. ... канд. юрид. наук. – Саратов, 2005. – С. 76.

Дерябин С. Д. Криминологический анализ и проблемы предупреждения побоев и истязаний как преступлений против личности: дис. ... канд. юрид. наук / С. Д. Дерябин. – М., 2003. – С. 24.

Жиноят таркиби деганда, жиноят ҳуқуқи назариясида содир этилган ижтимоий хавфли қилмишни жиноят сифатида эътироф этиш учун зарур бўлган объектив ва субъектив белгиларнинг минимал ва етарли йиғиндиси тушунилади. Батафсилроқ қаранг: Рустамбаев М.Ҳ. Комментарий к Уголовному кодексу Республики Узбекистан. Общая часть / Под общ.ред. А.А.Палван-Заде. – Тошкент: Ўқитувчи, 2004. – С. 113.; Усмоналиев М. Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2005. – Б. 125-130.; Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик / Муаллифлар жамоаси. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2004. – Б. 110-113.; Очилов Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. – Б. 20-21.; Гаухман Л. Д. Квалификация преступлений: закон, теория, практика. 2-е изд., перераб. и дополн. – М.: Центр Юринфор, 2003. – С. 32.; Уголовное право. Учебное пособие / Под ред. Л.Д.Гаухмана и С.В.Максимова. – М.: Элит, 2007. – С. 76-80.; Уголовное право Российской Федерации. Общая часть: Учебник, 2-е изд. / Под ред. Б.В.Здравомыслова. – М.: Юристъ, 1999. – С. 77-83.; Уголовное право. Общая и особенная части: учебник, 2-е изд. / Под общ.ред М.П.Журавлева и С.И.Никулина. – М.: Норма, 2008. – С. 58-64.; Уголовное право: учебник, 4-е изд. / Под ред.Н.И.Ветрова и Ю.И.Люпунова. – М.: Юриспруденция, 2007. – С. 74-78.; Комментарий к Уголовному кодексу РФ, 4-е изд., перераб. и доп. / Под общ.ред. Лебедева В.М. – М.: Норма, 2005. – С. 37-40.; Уголовное право России. Общая часть: Учебник для вузов / Под ред. Н.Ф.Кузнецова и И.М.Тяжковой. – М.: Зерцало, 2005. – С. 136-159.; Кочои С.М. Уголовное право. Общая часть: Учеб. пособие. – М.: Инфра-М, 2005. – С. 13-17.; Уголовное право Казахстана (Общая часть). Учебник для ВУЗов / Под ред. И.И.Рогова и С.М.Рахметова. – Алматы: Баспа, 1998. – С. 40-48.; Коряковцев В.В., Питулько К.В. Уголовное право. Общая часть. – СПб.: Питер, 2008. – С. 58-61.;

Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик / Муаллифлар жамоаси. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2004. – Б. 122.

Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик / Муаллифлар жамоаси. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2004. – Б. 125-126.

Зубкова В. И. Ответственность за преступления против личности по зако¬нод ательству России. – М.: Норма, 2005. – С. 141; Борзенков Г. Н. Квалификация преступлений против жизни и здоровья: учебно-практическое пособие. – М.: Зерцало-М, 2006. – С. 116.

Коновалов В. С. Уголовная ответственность за причинение лёгкого вреда здоровью: автореф. дис. ... канд. юрид. наук / В. С. Коновалов. – Рос¬тов-на-Дону, 2002. – С. 12.

Коржанский Н. И. Объект и предмет уголовно-правовой охраны. – М., 1980. – С. 81 - 82.

Коряковцев В.В., Питулько К.В. Уголовное право, общая часть. – СПб.: Питер, 2010. – С. 65.

Коряковцев В.В., Питулько К.В. Уголовное право, общая часть. – СПб.: Питер, 2010. – С. 65.

Костякова, С. В. Объект умышленного причинения лёгкого вреда здоровью. // Закон и право, 2005. – № 7. – С. 43.

Наумов А. В. Российское уголовное право. Общая часть: курс лекций. – М., 2000. – С. 162..

Очилов Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. – Б. 24.

Очилов Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. – Б. 25.

Очилов Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. – Б. 25.

Очилов Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. – Б. 26.

Очилов Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. – Б. 26.

Рустамбаев М.Х. Жиноят ҳуқуқи: Махсус қисм. – Тошкент, Ўқитувчи, 2003. – Б. 87.

Рустамбаев М.Х. Жиноят ҳуқуқи: Махсус қисм. – Тошкент, Ўқитувчи, 2003. – Б. 67.

Рустамбаев М.Ҳ. Комментарий к Уголовному кодексу Республики Узбекистан. Общая часть / Под общ.ред. А.А.Палван-Заде. – Тошкент: Ўқитувчи, 2004. – С. 112.

Рустамбаев М.Ҳ. Комментарий к Уголовному кодексу Республики Узбекистан. Общая часть / Под общ.ред. А.А.Палван-Заде. – Тошкент: Ўқитувчи, 2004. – С. 118-120.; Уголовное право Российской Федерации. Общая часть: Учебник, 2-е изд. / Под ред. Б.В.Здравомыслова. – М.: Юристъ, 1999. – С. 112.; Уголовное право. Общая и особенная части: учебник, 2-е изд. / Под общ.ред М.П.Журавлева и С.И.Никулина. – М.: Норма, 2008. – С. 75-76.; Коряковцев В.В., Питулько К.В. Уголовное право. Общая часть. – СПб.: Питер, 2008. – С. 65.; Кочои С.М. Уголовное право. Общая часть: Учеб. пособие. – М.: Инфра-М, 2005. – С. 17.; Уголовное право. Учебное пособие / Под ред. Л.Д.Гаухмана и С.В.Максимова. – М.: Элит, 2007. – С. 89-90.

Рустамбаев М.Ҳ. Комментарий к Уголовному кодексу Республики Узбекистан. Общая часть / Под общ.ред. А.А.Палван-Заде. – Тошкент: Ўқитувчи, 2004. – С. 120.

Уголовное право России. Общая часть: Учебник для вузов / Под ред. Н.Ф.Кузнецова и И.М.Тяжковой. – М.: Зерцало, 2005. – С. 168; Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик / Муаллифлар жамоаси. – Тошкент: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2004. – Б. 125-127.; Уголовное право: учебник, 4-е изд. / Под ред.Н.И.Ветрова и Ю.И.Люпунова. – М.: Юриспруденция, 2007. – С. 80.

Уголовное право Российской Федерации. Особенная часть: учебник / под ред. Б.Т. Разгильдиева и А.Н. Красикова. – Саратов: СЮИ МВД России, 1999. – С. 81 - 82.

Усмоналиев М. Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2005. – Б. 154-155.

Усмоналиев М. Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2005. – Б. 157.; Очилов Х.Р. Саволлар ва жавоблар (умумий қисм). Ўқув қўлланма. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2009. – Б. 25.; Уголовное право Казахстана (Общая часть). Учебник для ВУЗов / Под ред. И.И.Рогова и С.М.Рахметова. – Алматы: Баспа, 1998. – С. 50-54.

Усмоналиев М. Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2005. – Б. 157.

Чечель Г. И. Жестокий способ совершения преступлений против личности. – Нальчик: Нарт, 1991. – С. 69.; Даурова Т. Г. Уго¬ловная ответственность за лёгкие телесные повреждения. – Саратов, 1980. – С. 61-63.; Кондрашова Т. В. Проблемы уголовной ответст¬венности за преступления против жизни, здоровья, половой свободы и поло¬вой неприкосновенности. – Екатеринбург, 2000. – С. 234.

Шарапов Р. Д. Насилие в уголовном праве (понятие, квалификация, со¬вершенствование механизма уголовно-правового предупреждения): автореф. дис. ... докт. юрид. наук. / – Екатеринбург, 2006. – С. 15.

Шарапов Р. Д. Физическое насилие в уголовном праве. – СПб.: Юридический центр Пресс, 2001. – С. 193 - 194.; Шарапов Р. Д. Насилие в уголовном праве (понятие, квалификация, совершенствование механизма уголовно-правового предупреждения): автореф. дис. ... докт. юрид. наук / Р. Д. Шарапов. – Екатеринбург, 2006. – С. 15.; Кабанов П. Н. Уголовная от¬ветственность за побои и истязание: автореф. дис. ... канд. юрид. наук / П. Н. Кабанов. – М., 2006. – С. 18.