Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Professional in the modern education system the essence
and structure of communicative competence
Mukarram AKHMEDOVA
1
, Nargiza ASKAROVA
2
, Diyorahon ANVAROVA
3
Tashkent Medical Academy
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received January 2021
Received in revised form
30 January 2022
Accepted 20 February 2022
Available online
15 March 2022
In this article, the main attention is paid to the quality of the
communicative competence of future teachers. Namely, the
ability to think freely, actively, independently, to model the
educational process. And also, the ability to independently
create and implement new ideas and technologies of education.
2181-
1415/©
2022 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss2/S-pp
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
communicative competence,
quality,
free,
active,
independent thinking,
educational process,
modeling,
professional communicative
competence,
essence,
structure,
method,
form,
tool.
Замонавий таълим тизимида касбий коммуникатив
компетентлиликнинг моҳияти ва тузилмаси
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
коммуникатив
компетентлилик,
сифат,
эркин,
фаол,
Ушбу маколада бўлажак ўқитувчиларда коммуникатив
компетентлилик сифатини, эркин, фаол, мустақил фикрлай
олиш, ўқув
-
тарбиявий жараённи моделлаштира олиш,
шунингдек, таълим
-
тарбиянинг янги ғоя ва технология
-
ларини мустақил яратиш ҳамда уларни татбиқ эта олиш
1
Associate Professor of
“
Pedagogy and Psychology
”
Tashkent Medical Academy. Tashkent, Uzbekistan.
2
Senior Lecturer of
“
Pedagogy and Psychology
”
Tashkent Medical Academy. Tashkent, Uzbekistan.
3
Student of the Faculty of Biomedical Engineering, Tashkent Medical Academy. Tashkent, Uzbekistan.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2022) / ISSN 2181-1415
48
мустақил фикрлай олиш,
ўқув
-
тарбиявий жараён,
моделлаштира олиш,
касбий коммуникатив
компетентлилик,
моҳият,
тузилма,
метод,
шакл,
восита
.
кўникмаларини шакллантиришга қаратилган бўлиб,
замонавий таълим тизимида касбий коммуникатив
компетентлиликнинг моҳияти ва тузилмаси ёритиб
берилган.
Профессиональная
сущность
и
структура
коммуникативной
компетенции
в
современной
системе образования
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
коммуникативная
компетентность,
качество,
свободное,
активное,
самостоятельное
мышление,
учебный процесс,
моделирование,
профессиональная
коммуникативная
компетентность,
сущность,
структура,
метод,
форма,
инструмент.
В данной статье, основное внимание уделяется качеству
коммуникативной компетентности будущих учителей. А
именно, способности свободно, активно, самостоятельно
мыслить, моделировать образовательный процесс. А также,
способности самостоятельно создавать и реализовывать
новые идеи и технологии образования.
Бўлажак ўқитувчиларда коммуникатив компетентлилик сифатини, эркин,
фаол, мустақил фикрлай олиш, ўқув
-
тарбиявий жараённи моделлаштира олиш,
шунингдек, таълим
-
тарбиянинг янги ғоя ва технологияларини мустақил яратиш
ҳамда
уларни татбиқ эта олиш кўникмаларини шакллантириш муаммоси бугунги
кунда мавжуд бўлган ижтимоий
-
сиёсий, иқтисодий ва маданий шароитларда,
айниқса, долзарб ҳисобланади.
Ўқитувчининг етук мутахассис сифатидаги
коммуникатив компетентлилигини ривожлантириш ўсиб келаётган ёшларни
меҳнат фаолиятларида ўз ўрнини топишларига
,
сифатли таълим олишларига,
шахслараро ижтимоий
-
маданий мулоқотларини шакллантиришга ёрдам бериши
керак, бироқ бунда энг муҳими –
шахсни талабга тўла жавоб берадиган даражада
ривожлантириш ва унинг ўз имкониятларини амалга ошириши учун зарурий
шароитларни яратиш долзарб муаммодир. Айнан шунинг учун педагоглар
тайёрлаш таълим жараёнининг асосий вазифаси бўлажак ўқитувчини касбий
-
педагогик тайёргарлигининг ажралмас қисми бўлган коммуникатив компетент
-
лиликни шакллантириш ва ривожлантиришга қаратилган бўлиши керак.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2022) / ISSN 2181-1415
49
“Коммуникация”
сўзи лотинча
“communico”
сўзидан олинган бўлиб,
“умумий қилаяпман
,
боғлаяпман, муомала қилаяпман”
деган маъноларни
англатади. “Коммуникация” сўзи билан ўзакдош бўлган
“коммуникабеллик”
–
“муомала қилишга лаёқати бор”
маъносида,
“коммуникабел”
–
“киришимли,
дилкаш”
маъносини билдиради, шунингдек,
“коммуникатив”
,
яъни “коммуни
-
кацияга оид”
каби маъноларни англатади. Коммуникация –
бу, биринчи навбатда,
фаолият усули бўлиб, у инсонларнинг ўзаро муомалага мослашишини намоён
қилади. Демак, коммуникация ўзига хос ўзаро фикр алмашиш жараёни сифатида
қабул
қилиниши мумкин, бунинг натижасида ўзаро ёрдам кўрсатиш ва мурак
-
кабликнинг турли даражаларидаги ҳаракатлар мувофиқлиги таъминланади.
Шунингдек, коммуникацияни мулоқотнинг таркибий қисмларидан бири сифатида
белгилаш мумкин. Е.Н.
Зарецкаянинг фикрича, коммуникатив фаолият маълум
тартибда амалга оширилувчи изчил ҳаракатлар тизими бўлиб, уларнинг ҳар бири
хусусий вазифаларни ҳал қилишга қаратилган ва муомала мақсади томон
қўйилган ўзига хос “қадам” сифатида кўриб чиқилиши мумкин”. Шуни ҳам
таъкидлаш жоизки, юқорида номлари келтирилган тадқиқотчилар, инсон нутқи
иштирокидаги
вербал коммуникация
ҳамда
нутққа оид бўлмаган турли белгилар
ва рамзлар воситасидаги
новербал коммуникацияларни
фарқлайдилар.
Маълумки, нутқ коммуникациянинг энг универсал воситаси ҳисобланади, чунки
нутқ орқали маълумот узатилганда, унинг маъноси камроқ йўқотилади. Айнан
нутқ ёрдамида маълумотни кодлаштириш ва мос равишда декодлаш мумкин:
коммуникатор нутқий хабар жараёнида ушбу маълумот кодини очади. Бунда
билдирилган фикр тингловчилар томонидан аниқ тушунилганлиги коммуникатор
учун фақат “коммуникатив роллар” алмашиши содир бўлаётганда аниқ бўлиши
мумкин.
Компетенция
(лот.: competentia –
тегишли, оид, алоқадор, мос, мувофиқ
келиш) термини маълум соҳага оид билим, малака ва кўникмалар, тажрибани
англатади. К
оммуникатив компетенция
–
шахс томонидан тил ва нутқ
маданиятини билиш асосида шакллантирилган турли коммуникатив ҳодиса ва
вазиятлардаги нутқий ахлоқ тизимидир. “Бу тизим таркибига коммуникатив
ролларни (сўзловчи ва тингловчи), шунингдек, ижтимоий ролларни, нутқ
стратегия ва тактикаларини, этика ва одоб
-
ахлоқ қоидаларини эгаллаш киради,
уларда ушбу маданиятда қабул қилинган шахснинг турли ижтимоий гуруҳ
вакиллари билан ҳар хил сабаб ва вазиятларда алоқада бўлиш усуллари
ифодаланади” (Т.В.
Матвеева). Ҳозирда “Европа учун таянч компетенциялар” деб
номланган Европа кенгаши симпозиумида белгиланган таянч компетенциялар
қуйидагилар
:
ўрганиши керак
–
тажрибадан аҳамиятга эга хулоса чиқариш;
эгаллаган билимларини ўзаро боғлай олиш, уларни тартиблаштириш; ўзига мос
келадиган ўрганиш усулларини аниқлаш; муаммоларни еча олиш;
излаш
–
мустақил билим олиш билан шуғулланиш; турли маълумотлар базасини излаш;
теварак
-
атрофдан суриштириш; экспертдан маслаҳат олиш; ахборот олиш;
ҳужжатлар
билан ишлаш ва уларни туркумлаш;
мулоҳаза юритиш
–
ўтган ва
ҳозирги воқеалар орасидаги ўзаро боғлиқликни топиш; жамият ривож
-
ланишининг у ёки бу жиҳатларига танқидий ёндашиш; мураккаблик ва ўзига
бўлган ишонч йўқолишига қарши турмоқ; баҳслашувларда ўз позициясини
эгаллаш ва шахсий нуқтаи назарига эга бўлиш; ўқиётган ва ишлаётган жойдаги
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2022) / ISSN 2181-1415
50
сиёсий ва иқтисодий муҳитнинг муҳимлигини англаш; саломатлик, истеъмол
қилиш, тасвирий санъат ва адабий асарларни баҳолай билиш;
ҳамкорлик
қилиш
–
гуруҳда ишлаш ва ҳамкорлик қила олиш; қарорлар қабул қилиш –англашил
-
мовчилик ва жанжалларни бартараф этиш; келиша олиш; шартномаларни ишлаб
чиқиш ва бажариш;
фаолиятга киришиш
–
лойиҳада қатнашиш; жавобгарликни
зиммасига олиш; гуруҳга ёки жамоага кириш ҳамда ўз ҳиссасини қўшиш; ҳамкор
эканлигини исботлаш; ўз ишини ташкил қила билиш; ҳисоблаш ва модел
-
лаштириш техникаларидан фойдалана билиш;
кўникиш
–
янги ахборот ва
коммуникация технологияларидан фойдалана олиш; тез ўзгаришлар олдида
мослашувчанлигини исботлаш; янги ечимларни топа билиш.
Нидерландияда
ўқувчиларда қуйидаги компетенцияларни ривожлантиришга йўналтирилган
таълим тизими яратилган:
–
келажакка интилиш кўникмаларини ривожлантиришни мўлжал қиладиган
стратегик компетенция; ўрганилаётган ўқув фани хусусиятига доир бўлган билим
ва малакалар билан боғлиқ предмет компетенциялари; мазмуни жиҳатидан
бошқариш малакаларидан иборат бўлган методик компетенция; асосий таркиби
ҳамкорлик
малакалари, танқидни қабул қилиш, қайта алоқа ўрнатиш; ахлоқий
-
маданий компетенция бўлган ижтимоий
-
компетенция. Улар касбий мулоқотлар,
мотивация, натижага эришиш учун тайёр бўлиш ва ўқув малакалари, рефлексияни
ривожлантиришни белгилайдиган ўқув компетенцияларини ўз ичига олади.
Ижтимоий компетенциялар
га коммуникативлик, жамоада ишлай олиш,
конфликтларни бартараф қила олиш, бошқаларни тушуниш, киришимлилик,
ижтимоий жавобгарлик киради. Британия мактабларида олтита таянч компетен
-
циялар асос сифатида олинган. Уларни шартли равишда бир нечта гуруҳларга
бирлаштириш мумкин;
асосий компетенциялар
–
мулоқотга киришиш; ҳисоб
-
китоблар юритиш; ахборот саводхонлиги;
кенг кўламли таянч компетенциялар
–
бошқалар билан ишлай олиш; билим олиш ва такомиллашиш малакаси; турли
масала ва муаммоларни ечиш кўникмаси. Хулоса қилиб шуни айтиш жоизки,
замонавий таълим тизимида касбий коммуникатив компетентлилик бўлажак
ўқитувчиларда коммуникатив компетентлилик сифатини, эркин, фаол, мустақил
фикрлай олиш, ўқув
-
тарбиявий жараённи
моделлаштира олиш, шунингдек
таълим
-
тарбиянинг янги ғоя ва технологияларини мустақил яратиш ҳамда уларни
татбиқ эта олиш кўникмаларини шакллантиришга қаратилгандир. Демак, “касбий
компетентлилик –
мутахассис томонидан касбий фаолиятни амалга ошириш учун
зарур бўлган билим, кўникма, малакаларнинг эгалланиши ва уларни амалда юқори
даражада қўллай олиниши”дир.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Allayarova, Solikha Narzulloevna, (2020)
“
Use of pedagogical technologies IN
the teaching process of higher education (in the example of Uzbekistan)
”
, Scientific
Bulletin of Namangan State University: Vol. 2: ISS. 7, Article 61.
2.
(2020).
Improvement of the methodology for the future teachers’ professional
competence development. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(9),
2372
–
2380.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2022) / ISSN 2181-1415
51
3.
Н.А
.
Аскарова,
З.И
.
Сайфуллаева.
Эффективность
использования
интерактивных
методов
обучения
. gurrent issues of science, prospects and challenges.
international scientific. 17 december, 2021. sydney, australya.
4.
A.N. Abdivalievna. Psychological features of adaptation of students abroad.
Innovative Society: Problems, Analysis and …, 2022.
5.
Abdivalievna A.N. Psychodiagnostics of children with attention deficiency
syndrome and hyperactivity // Academicia: An International Multidisciplinary Research
Journal.
–
2021.
–
Т
. 11.
–
№. 3. –
С
. 2352
–
2355.
6.
Melibayeva R.N. et al. Psychological mechanisms of development students
’
creative thinking // International journal of scientific & technology research.
–
2020.
–
Т
. 9.
–
№. 03.
7.
Melibaeva R.N. Status and Prospects of Medical Psycho-Diagnostics in
Uzbekistan // International Journal of Multicultural and Multireligious Understanding.
–
2021.
–
Т
. 8.
–
№. 12. –
С
. 555
–
565.
8.
Narmetova Y.K. Organization of the psychological support in the cardiology
clinics // Theoretical & Applied Science.
–
2016.
–
№. 7. –
С
. 28
–
31.
9.
Narmetova Y., Kuldosheva G., Bekmirov T. The Psychological Services Role in the
Psychodiagnostics and Psychocorrection of Psychosomatic Patients in the
Psychoemotional Situation // International Journal of Multicultural and Multireligious
Understanding.
–
2021.
–
Т
. 8.
–
№. 12. –
С
. 249
–
256.
