Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Characterization of a person with the help of nouns and
numerals in French and Uzbek
Zulfiya DAVRONOVA
1
, Nargiza KHALILLAEVA
2
Uzbek state university of world languages
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received January 2021
Received in revised form
30 January 2022
Accepted 20 February 2022
Available online
15 March 2022
This article aims to identify language units that
characterize the personality in French and Uzbek and to identify
similarities and differences between the two languages, to show
the specific features of the compared languages. At the same
time, when describing a person, they say that in French and
Uzbek, nouns, adjectives and numerals serve the same purpose.
2181-
1415/©
2022 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss2/S-pp
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
language units,
wand and number,
suffixes,
affixes,
lexical and syntactic layer
Француз ва ўзбек тилларида от ва сон сўз туркумлари
ёрдамида шахснинг характерланиши
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
лисоний бирликлар,
род ва сон,
қўшимчалар
,
аффикслар,
суффикслар,
лексик ва синтактик
қатлам
.
Мазкур мақола француз ва ўзбек тилларида шахсни
характерловчи лисоний бирликларни аниқлаш ва иккала
тилдаги ўхшашлик ҳамда фарқларни аниқлаш, қиёсла
-
наётган тилларнинг ўзига хос хусусиятларини кўрсатиб
беришдан иборат. Шу билан бирга, шахсни характерлаш
чоғида француз ва ўзбек тилларида ҳам от, сифат, сон сўз
туркумлари бирдек хизмат қилиши ҳақида сўз юритилади.
1
senior lecturer, Uzbek state university of world languages, Tashkent, Uzbekistan
2
1st year student, Uzbek state university of world languages, Tashkent, Uzbekistan
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2022) / ISSN 2181-1415
422
Характеристика
человека
с
помощью
существительных и числительных на французском и
узбекском языках
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
языковые единицы,
жезл и число,
суффиксы,
аффиксы,
лексический и
синтаксический пласт
В данной статье ставится задача выявить языковые
единицы, характеризующие личность во французском и
узбекском языках и выявить сходства и различия между
двумя языками, показать специфические особенности
сравниваемых языков. В то же время при описании
человека говорят, что во французском и узбекском языках
существительные, прилагательные и числительные служат
одной цели.
От
предмет
маъносини билдирувчи мустақил сўз туркуми, сонлар эса
инсонларнинг тарихий тараққиётида вужудга келгандир. Отнинг реал маъноси
хилма
-
хил бўлиб, у тирик мавжудодлар, нарса
-
предметлар, воқеа
-
ҳ, х
одисалар,
турли ҳаракат ва ҳолат, хосса, муносабат ёки белги номларини билдиради.
От сўз туркуми қарашлилик жараёнини ёки юқори даражага олиб чиқилган
сифат уйғунлигини тартибга солиб турувчи мустақил категорияга эга сўз
туркумидир. От туркумига мансуб сўзлар
,
аввало
,
“предметлик” маъносини
билдириш, лексик маъно мундарижасида “предмет” схемаси бор бўлиши лозим. Шу
ўринда предметлик маъноси кенг тушунилади. От туркумига мансуб сўзларнинг
муҳим белгиси шуки, у ўзига сифат ва сифатловчиларни боғлайди.
Синтаксис боғлашув жиҳатидан сифатловчи олиб келиши
–
от туркумига хос
синтактик белги. Синтактик белги сифатида от сўзларнинг
,
кўпинча эга,
тўлдирувчи
вазифасида келиши таъқиқланади. От сўз туркуми орқали шахс
қуйидагича характерланади:
бўзчи йигит
–
бу мисолда бир инсонни, яъни
шахсни
нг
ҳам бўзчилиги, ҳам йигит киши эканлиги от сўз туркумига кирадиган
икки сўз орқали очиб берилмоқда.
Темир хотин, этикдўз бола, тадбиркор инсон,
тикувчи қиз, фидокор халқ, сувчи йигит
ва ҳ.к.
Шу каби ҳолатлар бошқа тилларда ҳам учрайди. Масалан, француз тилида
ҳам
шахс от сўз туркуми орқали характерланишини кузатишимиз мумкин.
Le Gitan Paul baissait les bras en dépliant
les mouchoirs et deux colombes blanches
sortaient des mouchoirs et volaient au-
dessus de sa tête avant d'allе
r se percher sur les
épaules du vieux Dadi.
Лўли
Поль
кафтларини
пастга
қаратди
,
рўмоллар
ечилиб
,
ичидан
иккита
оқ
кабутар
учиб
чиқди
.
Улар
афсунгарнинг
бошида
чарх
ургач
,
қария
Дадининг
елкасига
қўндилар
.
Келтирилган
гапда
иккита
от
сўз
туркумига
тегишли
сўз
ишлатилиб
,
бири
шахсни
нг
исмини
,
иккинчиси
унинг
миллатини
характерлаб
келмоқда
.
Guiordan le Pêcheur les brisaient sur la dalle de ciment et les décupaient avec un
petit canif rouillé.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2022) / ISSN 2181-1415
423
Балиқчи
Жордан
қисқичбақаларни
бетон
супа
устига
уриб
майдалар
ва
занглаб
кетган
паккича
билан
кесар
эди
.
Юқорида
келтирилган
гапда
ҳам
шахс
ўзи
от
сўз
туркумига
мансуб
бўлиб
,
от
сўз
туркуми
орқали
характерланган
.
Биринчи
от
атоқли
от
сўз
туркумига
кириб
,
шахснинг
исми
,
иккинчи
си
ҳам
атоқли
от
,
лекин
шахснинг
касбини
ифодалаб
келмоқда
.
Сонлар
инсонларнинг
тарихий
тараққиётида
вужудга
келиб
,
у
ҳақида
тушунча
фақат
ҳақиқий
борлиқдан
олингандир
.
Сон –
миқдорни, саноқ маъносини,
предметларнинг сон жиҳатдан тартибини ифода этади. Сон белги маъносига эга
бўлганлигидан
,
сўз туркумларидан сифат, равиш табиатига яқин туради.
Бироқ сифат предметларнинг ранг
-
тус, маза, ҳажм каби белгисини, равиш
белгисининг белгисини, сон предметларнинг миқдорини, саноғини, санашдаги
тартибини ифода этади. Шунинг учун ҳажм сонларнинг асосий синтактик
вазифаси аниқловчидир. Сон
,
асосан
,
предмет от билан бирга қўлланилади. Аммо
бу ҳол сонни кўмакчилар қаторига туширмайди. Сон маъно ва грамматик
хусусиятга эга бўлган, мустақил сўз туркумидир. Сон категорияси маъно жиҳатдан
абстракт хусусиятга эга. Бу абстрактлик, сонларни предметларсиз айтганимизда,
яққол кўриниб туради. Соннинг маъноси, тўла хусусияти, предметнинг белгисини
ифода этиши, отни билдирган сўз билан грамматик муносабатга киришгада
конкретлашади, ёлғиз ҳолда эса сон ҳақида умумий тушунчанигина англатади. Сон
қуйидаги
хусусиятлари билан отдан ажралади:
–
конкрет ва абстракт номнинг ўзини билдирса, сон маънони абстракт
хусусиятга эга бўлиб, предметнинг, сон ва миқдорини ифодалайди.
–
отлар кўплик аффиксини қабул қилгани ҳолда, сонлар кўпликни қабул
қилмайди, қабул қилган тақдирда у отлашади.
–
отлар аниқловчини қабул қилгани ҳолда, сон ўзидан олдин аниқловчини
қабул қилмайди. Сонлар ўзлари билдирадиган маъноларга кўра икки хил бўлади –
саноқ сонлар ва тартиб сонлар.
Саноқ сонлар сифатлар ва барча детерминативлар каби отни аниқлаб
келади. От олдида сон келса, артикль ишлатилмайди. Масалан,
Deux amis sont partis.
Ушбу мисолда саноқ сон шахсни ифодалаган ва миқдорни билдириб келган.
Бир неча предмет ёки одамлар ҳақида гап борганда саноқ сон олдида
артикль қўлланилади. Масалан,
Toutes les trois
sœurs sont élèves. –
Уччала опа
-
сингил
ўқувчи.
Саноқ сон орқали шахснинг миқдори характерланиб келинган.
Millier
cўзи
mille
саноқ сонидан келиб чиққанлиги ва от туркумига мансублиги туфайли у
артикль билан гапларда қўлланилади.
Масалан
,
Des milliers de manifestants sont dans la rue.
–
Кўчада
мингларча
намойишчилар
ўтмоқда
.
Тартиб сонлар ҳам гапда эга, от, кесимнинг от қисми бўлиб, шахсни
характерлаб келади. Масалан
,
Le premier de la classe est toujours Karim.
–
Карим
синфда
ҳам
доим
биринчи
.
Юқорида
келтирилган
гапда
тартиб
сон
орқали
шахсни
илғор
ўқувчи
эканлиги
характерланмоқда
ва
юқорида
кўрсатилган
ҳолатлар
француз
тилидаги
сон
сўз
туркумига
хосдир
.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2022) / ISSN 2181-1415
424
Тартиб
сон
синтактик
функцияси
жиҳатидан
сифатга
яқин
туради
ва
гапда
аниқловчи
бўлиб
келади
.
Шу
сабабли
ҳам
гапда
сифатларга
ўхшаб
,
келишик
ва
аффикслар
тартиб
сон
билан
бирликда
келган
сўзларга
кўшилишиб
келади
.
Улар
гапда
шахсни
даражалаб
ёки
қиёслаб
келиши
кузатилади
.
Жамловчи
сон
саноқ
сонларга
–
ов
,
–
ала
,
–
овлаб
аффик
л
с
л
арининг
иккидан
еттигача
бўлган
сонларга
қўшилиши
билан
ясалади
.
Бу
аффикслардан
ов
,
–
овлаб
ўн
сонига
ҳам
қўшилиши
мумкин
.
Масалан,
Икков гапир
а
я
пбтд
и
.
Соннинг бу тартиби амалда жуда кам ишлатилади. Оҳирги
и
унлиси билан
тугаган
икки, олти, етти
сонларига –
ов, –
ала, –
овлаб
аффикслари қўшилганда,
саноқ сон оҳиридаги
и
унлиси тушиб қолади:
етти –
еттов, олти –
олтов.
Ш.
Раҳматуллаевнинг фикрича
,
рус тилида сонларнинг миқдор сон,
жамловчи сон маъно турларига ажратилади;
один, два, двое
каби. Ўзбек тилида
булардан ташқари (
икки, иккала
каби), дона сон (
иккита
каби), чама сон (
олтита
каби), тақсим сон (
учтадан
) каби маъно турлари ҳам мавжуд. Жамловчи сон
миқдор сондан ясалади. Рус тилида
дв(а), дв(е), дв(ое); четыре –
четв
-
ер
-
о
каби;
ўзбек тилида
уч
-
ов, уч
-
ала
каби. Жамловчи сон ясалиши жуда чекланган, рус
тилида икки сонидан ўн сонига довур миқдор сонларидан ясалади, ўзбек тилида
эса
-
ов
аффикси билан икки сонидан етти сонигача миқдор сонларидан ясалади.
Рус тилида жамловчи сон
,
кўпинча
,
отга (ёки отлашган сифатга) боғланиб
келади:
трое детей, двое суток, трое перчаток, четверо смелых
каби. Ўзбек
тилида бундай хусусият
-
ала
аффикси билан ясаладиган жамловчи сон эса
,
одатда
,
нисбатловчининг кўплик шаклини ва келишик кўрсаткичини олиб келади:
тўртовимизга
каби. Бундай ишлатилиш
–
ала
аффикси билан ясаладиган
жамловчи сонга ҳам мансуб:
иккаламизга
каби.
У.
Турсунов Ҳозирги ўзбек адабий тили ўқув қўлланмасида сонни
қуйидагича характерлайди:
Сонлар мустақил маъноли тобе сўзлардан иборат
бўлиб, предметнинг миқдорини ва тартибини кўрсатади. Сон отга боғланиб, унинг
саноғини ва
миқдорини, миқдорга боғлиқ тартибини, даражасини ва отга
боғланмаган ҳолда мавҳум миқдор тушунчасининг номини билдиради.
Бир сонидан
катта барча сонлар отнинг кўплик шаклига хос бирдан ортиқлик, кўплик
тушунчасини аниқлаб ифодалашга хизмат қилади. Бундай сонлар билан бириккан
от ўзбек тилида кўплик ясовчи
–лар
аффиксини олмайди. Масалан,
Талабалар
келди –
тўрт талаба келди
.
Ж.
Мухторов фикрича
,
“Ўзбек тилида сонлар қуйидаги хусусиятларга эга
бўлиб, шахсни характерлайди.
1.
Сон бошқа сўз туркумидан ясалмайди, унинг сон ясовчи аффикслари ҳам
йўқ. Бинобарин, сон туркуми сўз ясалиш тизимга эга эмас.
2.
Сон ўзича турловчи аффиксларни қабул қилмайди, сифатловчи олмайди,
аксинча, ўзи отнинг сифатловчиси бўлиб келади. Масалан,
Учинчи талаба икки йил
бурун Шаҳрисабздан таҳсил олиш учун келган ўн саккиз яшар
Султонмурод эди.
Келтирилган гапда
учинчи
–
тартиб сон бўлиб, талабанинг ўрнини
билдирмоқда,
ўз саккиз
–
саноқ сон бўлиб, Султонмурод, яъни шахснинг ёшини
аниқлаб келмоқда.
Сон гапда
,
асосан
,
сифатловчи вазифасида келади. Масалан,
Alors on le fit
passer par un long corridor qui l’amena dans une grande salle où
quatre messieurs
écrivaient autour d’une large table verte. –
Уни шу заҳоти узун коридордан катта залга
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2022) / ISSN 2181-1415
425
ўтказдилар ва бу ерда тўртта
жаноб кенг яшил столга ўтириб олиб ёзиш билан
машғул эди.
Ушбу мисолда саноқ сон орқали шахснинг миқдори характерланиб
келган.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:
1.
Илия
Л.И. Грамматика французского языка. Москва, 1964.
2.
Абдураҳмонов
Х., Рафиев
А., Шодмонқулова
Д. Ўзбек тилининг амалий
грамматикаси. Тошкент, 1992.
3.
Ғуломов
А., Асқарова
М. Ҳозирги замон ўзбек тили. Тошкент, 1961.
4.
Турсунов
У., Муҳторов
А., Раҳматуллаев
Ш. Ҳозирги ўзбек адабий тили.
Тошкент, 1992
.
5.
Ги де Мопассан Азизим. Тошкент, 2006.
