Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Analyzing factors that affect infant mortality, utilizing
Uzbekistan as a case study
Bobur KHONTURAEV
1
,
Samarıddın MAKHMUDOV
2
,
ShakhnozaABDIRAIMOVA
3
Research Institute of Family and Women, Tashkent State University of Economics
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received September 2023
Received in revised form
15 September 2023
Accepted 25 October 2023
Available online
15 December 2023
The article provides a scientific analysis using econometric
models of infant mortality in our Republic and the factors
influencing it. Since the data is based on a multivariate time
series, the econometric equations were developed using the
ARDL (autoregressive distributed lag) autoregressive
distributed lag model. 22-year indicators of the statistical agency
under the President of the Republic of Uzbekistan were used to
study infant mortality and its impact on our country. Also, based
on the ARDL model, a matrix graph of time series was developed.
The correlation matrix of correlations of dependent and
independent variables, the unit-root test scores for stationarity
testing, and the associated cointegration test were tested, and the
regression equation of the ARDL model was constructed. Also,
the developed regression equation of the ARDL model was tested
using significant Gauss-Markov conditions and the Cusum
diagnostic test. The study presents the approaches and proposals
of the authors.
2181-
1415/©
2023 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol4-iss9/S-pp19-39
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
maternal and child
mortality,
socio-economic
demographic factors,
newborn health,
health systems,
postnatal care,
clean drinking water,
real incomes of the
population.
1
Doctor of Philosophy (PhD) in Economics, Head of Department, Research Institute of Family and Women. E-mail:
idmon.88@gmail.com
2
Senior Lecturer, Doctor of Philosophy (PhD) in Economics, Corporate Governance Department, Tashkent State
University of Economics. E-mail:
samariddin.makhmudov@bk.ru
3
Junior Researcher, Research Institute of Family and Women. E-mail:
shakhnoza.abdiraimova@mail.ru
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
20
Гўдаклар ўлимига таъсир этувчи омилларнинг
эконометрик таҳлили Ўзбекистон мисолида
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар
:
оналар ва болалар ўлими,
ижтимоий–иқтисодий
демографик омиллар,
неонатал саломатлик,
соғлиқни сақлаш
тизимлари,
туғруқдан кейинги
парвариш,
тоза ичимлик суви,
аҳолининг реал
даромадлари.
Мақолада Республикамизда гўдаклар ўлими ва унга
таъсир этувчи омилларга эконометрик моделлардан
фойдаланган ҳолда илмий таҳлилий ишланма олиб
борилди. Маълумотлар кўп омилли вақтли қаторлар
асосида шакллантирилганлиги сабабли эконометрик
тенгламалар авторегрессив тақсимланган кечикиш ARDL
(Autoregressive distributed lag) моделидан фойдаланган
ҳолда ишлаб чиқилди. Мамлакатимизда гўдаклар ўлими ва
унга таъсирини ишлаб чиқишда Ўзбeкистон Рeспубликаси
Прeзидeнти
ҳузуридаги
Статистика
агeнтлиги
(www.stat.uz)
маълумотларининг
22
йиллик
кўрсаткичларидан фойдаланилди. Шунингдек, ARDL
модели бўйича вақтли қаторлар график матрицаси ишлаб
чиқилди.
Боғлиқ
ва
мустақил
ўзгарувчилар
боғланишларнинг корреляцион матрицаси, стационарлик
ҳолатини текширишда Unit
-
root тест кўрсаткичлари,
коинтеграция учун Bound тести текширилди ҳамда ARDL
модели регрессион тенгламаси ишлаб чиқилди. Шунингдек,
ишлаб чиқилган ARDL модели регрессион тенгламасини
Гаус Марковнинг муҳим шартлари ҳамда Cusum диагностик
тести
билан
текширилди.Тадқиқотда
муаллифлар
ёндашувлари ва таклифлари келтирилган.
Эконометрический анализ факторов, влияющих на
младенческую смертность, на примере Узбекистана
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
материнская и детская
смертность,
социально
-
экономические
демографические
факторы,
здоровье новорожденных,
системы здравоохранения,
послеродовая помощь,
чистая питьевая вода,
реальные доходы
населения.
В статье осуществлен научный анализ младенческой
смертности в Республике с применением эконометрических
моделей. Исследование базируется на многомерных
временных
рядах,
поэтому
для
формирования
эконометрических уравнений использовалась модель
авторегрессии
с распределенным лагом (ARDL). В качестве
исходных данных принимались 22
-
летние показатели,
предоставленные
статистическим
агентством
при
Президенте Республики Узбекистан (www.stat.uz). На базе
модели ARDL была создана матрица
-
график для временных
рядов. В работе также проведена проверка корреляционной
матрицы
зависимых
и
независимых
переменных,
анализировались показатели стационарности через тест
Unit-
root,
осуществлен
коинтеграционный
тест
и
сформулировано уравнение регрессии на основе модели
ARDL.
Регрессионное
уравнение
было
подвергнуто
проверке с учетом значимых условий Гаусса
-
Маркова и
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
21
диагностического теста Cusum. Авторы представили свои
подходы и рекомендации.
Кириш
.
Гўдаклар ўлими мамлакат аҳолисининг умумий саломатлиги ва
фаровонлиги ҳақида қимматли маълумотларни тақдим этиш қобилияти туфайли
дунё миқёсида мамлакатлар учун асосий соғлиқни сақлаш кўрсаткичларидан бири
бўлиб хизмат қилиб келмоқда. Ушбу кўрсаткич,1000 тирик туғилган чақалоққа
ҳаётининг биринчи йилида вафот этган чақалоқлар сонини англатади(Macinko
J,
Guanais F. C., De Souza M. D-
2006). Гўдаклар ўлимининг саломатлик кўрсаткичи
сифатидаги аҳамияти унинг мамлакат миқёсида тиббий хизматдан фойдаланиш,
оналар фаровонлиги, ижтимоий
-
иқтисодий шароитлар ва соғлиқни сақлаш
соҳасидаги саъй
-
ҳаракатлари ўртасидаги мураккаб ўзаро боғлиқликни акс
эттиради.
Гўдаклар ўлими
-
бу соғлиқни сақлаш тизимидаги номутаносибликларни ва
соғлиқни сақлаш тизимининг самарадорлигини таъкидлаши мумкин бўлган нозик
ўлчовдир. Гўдаклар ўлимининг юқори даражаси асосан она парвариши, перенатал
хизматлар, неонатал парвариш ва сифатли тиббий хизматдан фойдаланишдаги
қийинчиликларни англатиб келмоқда. Бу янги туғилган чақалоқлар ҳомиладорлик
даврида етарли даражада тиббий ёрдам кўрсатилмаганлиги, туғиш пайтидаги
қийинчиликлар ва туғруқдан кейинги парваришнинг етарли эмаслиги сабабли
юқори хавфларга дуч келишини кўрсатади.
Аксинча, чақалоқлар ўлими даражасининг пастлиги соғлиқни сақлаш
тизимини янада кенг қамровли ва самарали ташкил этишни, оналар саломатлигини
яхшилашни, туғруқдан олдин ва туғруқдан кейинги ёрдамдан кенг фойдаланишни,
муваффақиятли иммунизация дастурларини ва атроф
-
муҳитнинг хавф
-
хатарларига
таъсирини камайтирмоқда( Murray C. J
-2007).
Мамлакатнинг гўдаклар ўлимини камайтиришга интилиши унинг энг заиф
фуқаролари
саломатлиги
ва
фаровонлигини
яхшилашга
содиқлигини
таъкидлайди.(Touchton M., Sugiyama N. B.
-
2017). Ҳукуматлар ва халқаро
ташкилотлар чақалоқлар ўлимидан соғлиқни сақлаш билан боғлиқ мақсадларга
эришиш йўлидаги тараққиётни кузатиш ва самарали чоралар кўриш учун мезон
сифатида фойдаланмоқда.( Gortmaker S. L., Wise P. H
-
1997). Бугунги кунда гўдаклар
ўлими ижтимоий, иқтисодий ва экологик омилларнинг чақалоқлар ва оналарга
таъсирини, шунингдек, миллий соғлиқни сақлаш тизимларининг самарадорлигини
акс эттириб келмоқда. Бинобарин, кузатувлар шундан далолат бермоқдаки,
онанинг соғлиғи, туғруқдан олдин ва туғруқдан кейинги парвариш сифати, эрта
туғилиш ва туғилиш вазни, янги туғилган чақалоқни дарҳол парвариш қилиш ва
чақалоқларни озиқлантириш амалиёти каби омиллар чақалоқлар ўлимининг
муҳим омилларидан бири ҳисобланади.(Brown D. W
-
2013). Она ва бола
саломатлигининг умумий ўлчови вақт ўтиши билан ёки бир вақтнинг ўзида
популяциялар ўртасидаги саломатлик ҳолатини таққослаш учун фойдалидир. У
соғлиқни сақлаш тизимлари ва дастурларини таққослаш имконини беради ва
соғлиқни сақлаш хизматларидан алоҳида эътиборга муҳтож бўлган оналар ва
болаларни ҳолатини таъкидлаши мумкин. Шунингдек, гўдаклар ўлими сабаблари
ва бутун аҳоли саломатлиги ҳолатига таъсир кўрсатиши мумкин бўлган бошқа
омиллар, масалан, уларнинг иқтисодий ривожланиши, умумий турмуш шароити,
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
22
ижтимоий фаровонлиги, касалликлар даражаси ва атроф
-
муҳит сифати ўртасидаги
аниқ боғлиқликни акс эттиради (Reidpath D. D., Allotey P. 2013).
МАВЗУГА ДОИР АДАБИЁТЛАР ТАҲЛИЛИ
Гўдаклар ўлимининг салбий оқибатлари, унинг камайтиришга оид чора
-
тадбирлар бўйича хорижий олимлар томонидан бир қанча илмий изланишлар ва
тадқиқотлар олиб борилган. Хорижлик олим Доктор Жой Лаун ўз тадқиқотларида
янги туғилган чақалоқлар ва болалар саломатлиги соҳасида, хусусан, чақалоқлар
ўлимига алоҳида эътибор қаратган. Унинг тадқиқотлари кам ресурс шароитида
оналар ва чақалоқлар дуч келадиган соғлиқ муаммоларини тушуниш ва ҳал
қилишга сезиларли таъсир кўрсатган.(
LawnJ. E., Wilczynska-Ketende K-2010
). Доктор
Лавн турли муассасалар, жумладан, Лондон Гигиена ва Тропик тиббиёт мактаби ва
Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти билан боғланган ҳолда эрта туғилиш, ўлик
туғилиш, янги туғилган чақалоқларни парвариш қилиш ва она саломатлиги каби
мавзуларда кенг қамровли тадқиқотлар олиб борган.(
Blencowe H-
2016). Олимнинг
тадқиқотлари чақалоқлар ўлимини камайтириш ва оналик ва бола саломатлигини
яхшилашдан иборат бўлиб тадқиқот натижаларига кўра реал шароитларда амалиёт
ўртасидаги тафовутни бартараф этишга ҳаракат қилган.
Таниқли тиббиёт олими Доктор Ричард Хортон гўдаклар ўлими бўйича олиб
борган тадқиқотларида дунё бўйлаб тадқиқотчилар ўз натижаларини баҳам
кўришлари учун платформа яратишга қаратилган ва унинг таъсири соғлиқни
сақлаш, жумладан, чақалоқлар ўлими соҳасидаги муҳим тадқиқотларни илгари
суриш ва ёритишда муҳим рол ўйнаган.(
Kittur A.-2013
). Олимнинг илмий
далилларга асосланган тиббиётга содиқлиги ва муҳим соғлиқ муаммолари ҳақида
хабардорликни оширишга қаратилган чақалоқлар ўлими бўйича муҳокамаларни
илгари суриши ва болалар саломатлиги натижаларини яхшилаш соғлиқни сақлаш
амалиётига таъсир кўрсатишда алоҳида ўрин тутган. Таниқли педиатр ва соғлиқни
сақлаш бўйича тадқиқотчи олимлар К. Мистри ва Доктор Бернард Гуерлар илмий
ишларида чақалоқлар саломатлиги натижаларининг кенгроқ муаммоларига
таъсирини ўрганган. Шунингдек, уларнинг тадқиқот йўналишлари турли
ижтимоий
-
иқтисодий ва демографик гуруҳлар ўртасида чақалоқлар ўлими
кўрсаткичларидаги
номутаносибликни
таҳлил
қилган
холда
ушбу
номутаносибликларни бартараф этиш чораларини ишлаб чиқишдан иборат
бўлган.(
Mistry K. B-2012
). Тадқиқотчиларнинг кўп тармоқли ёндашуви, унинг
тиббий тажрибасини тадқиқот методологиялари билан уйғунлаштириб,
чақалоқлар ўлими даражасини пасайтиришга ҳамда умумий болалар
саломатлигини яхшилашга қаратилган жамоат саломатлиги ташаббусларини
хабардор қилишга имкон берган. Олимларнинг тадқиқот ишлари нафақат
чақалоқларнинг омон қолишига, балки узоқ муддатда соғлом аҳолини яратишга
ҳам таъсир қилган.
Хорижлик соғлиқни сақлаш бўйича тадқиқотчи олим Нил Халфон ва бошқалар
чақалоқлар ўлими ва болалар саломатлиги натижаларига таъсир этувчи мураккаб
омилларни ҳар томонлама тушуниш учун тиббиёт, жамоат саломатлиги ва
ижтимоий фанлар элементларини кенг қамровли ишланмалар олиб борган.( Halfon
N-2014).
Олимнинг тадқиқот иши натижаси ижтимоий
-
иқтисодий ҳолат, тиббий
ёрдамдан фойдаланиш, эрта болалик давридаги тадбирлар ва соғлиқни сақлашнинг
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
23
бошқа омилларини чақалоқлар ўлими даражасига таъсирини эмпирик таҳлиллари
билан ифодалаб берган.
Европалик таниқли соғлиқни сақлаш бўйича олим П. Арис
неонатал саломатлик соҳасида кўплаб тадқиқотлар олиб борган. Олимнинг
тадқиқот натижаларига кўра гўдаклар ўлимини камайтиришда ҳомиладорлик
даврида ҳомиланинг ўсишини баҳолаш учун ультратовушга асосланган усулларни
ишлаб чиқиш, унинг ўсишини кузатиш ҳамда она учун потенциал соғлиқ
муаммолари ва хавфларни баҳолаган. (
Papageorghiou A. T-2018).
Унинг ушбу
соҳадаги тадқиқотлари асоратлар хавфи юқори бўлган ҳомиладорликни
аниқлашга, тегишли тиббий аралашувлар ва ёрдам кўрсатишга имкон берган. Бу эса
охир
-
оқибат чақалоқлар ўлимини камайтиришга таъсир кўрсатган.
Хорижлик олимлар С.Форcит ва Доктор Карен Рогстадлар ўз тадқиқотларида
чақалоқлар ва болаларга юқумли касалликлар ҳамда инфекцияларни гўдаклар
ўлимида асосий таъсир қилувчи омиллар сифатида ўрганган. Шунингдек,
олимларнинг тадқиқот ишларида чақалоқлар ва болаларга таъсир қилувчи
инфекцияларнинг сабаблари, хавф омиллари ва механизмларини ўрганиш орқали
ўлимни олдини олиш, эрта ташхис қўйиш ва самарали даволаш стратегияларини
ишлаб чиқишдан иборат. (
Forsyth S., Rogstad K.-2015).
1-
расм.
Гўдаклар ўлимининг келиб чиқишига таъсир этувчи жамланма
омиллар.
Уларнинг изланишлари натижасида кенг кўламли юқумли касалликларни,
жумладан, эмлаш орқали олдини олиш, туғруқ пайтида юқадиган ва янги туғилган
чақалоқларнинг иммунитетининг пастлиги сабабли таъсир қилиши мумкин бўлган
касалликларни қамраб олган. Шунингдек
тадқиқотчилар томонидан кўп йиллик
кўп йиллик изланишлар натижасида гўдаклар ўлимига минтақаларнинг географик
келиб чиқиши бўйича таъсир этувчи бошқа кўплаб жамланма омиллар келтириб
ўтган (1
-
расмга қаранг).
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
24
Шунингдек, гўдаклар ўлимига таъсир этувчи омилларни бир қанча олимлар
томонидан эконометрик моделлаштирилган ва тадқиқотлар олиб борилган.
Таниқли иқтисодчи олимлар Д. Катлер ва А.Деатонлар соғлиқни сақлаш
натижаларига, чақалоқлар ўлими даражасига таъсири бўйича тадқиқотлар олиб
борган. Олимларнинг эконометрик тадқиқотлар натижалари соғлиқни сақлаш
амалиёти самарадорлигини таҳлил қилган. Тадқиқотчилар гўдаклар ўлими
даражасини тиббий ва иқтисодий аралашувлари чақалоқларнинг омон қолишига
қандай таъсир қилишини баҳолаган. (Bhalotra, Sonia
-
2010). Олимлар эконометрик
моделларни қуришда боғлиқ ва мустақил ўзгарувчилар сифатида соғлиқни сақлаш
хизматларидан фойдаланиш имконияти, соғлиқни сақлаш сифати, тиббий
технологиялардаги ютуқлар ва ижтимоий
-
иқтисодий шароитлар каби бир қатор
омилларни ҳисобга олган.(
Cutler, David, Angus Deaton, and Adriana Lleras-Muney-
2006
). Бу омиллар турли шароитларда ва минтақаларда чақалоқлар ўлими
даражаси фарқ қилиши мумкинлигини тушунишда ҳал қилувчи аҳамият касб этган.
Хорижлик олим Жанет Курри тадқиқотларида эконометрик моделлардан
фойдаланган ҳолда оналар саломатлиги, атроф
-
муҳит омиллари ва чақалоқлар
ўлимидаги ижтимоий
-
иқтисодий номутаносиблик билан боғлиқ муҳим
масалаларни ёритиб берган (Currie, Janet
-2013).
Уларнинг соғлиқни сақлаш иқтисодиёти соҳасига қўшган ҳиссаси гўдаклар
ўлимига таъсир этувчи омиллар бўйича тадқиқотлари соғлиқни сақлаш
тадбирлари, ижтимоий
-
иқтисодий шароитларда чақалоқларнинг омон қолиши ва
фаровонлигига қай даражада таъсир кўрсатиши ҳақидаги тушунчаларни
ривожлантиришда муҳим аҳамият каб этган.
Жанет Курри тадқиқотларида эконометрик моделлардан фойдаланган ҳолда
оналар саломатлиги, атроф
-
муҳит омиллари ва чақалоқлар ўлимидаги ижтимоий
-
иқтисодий номутаносиблик билан боғлиқ муҳим масалаларни ёритиб берган
(Currie, Janet-
2009). Олим тадқиқотларида гўдаклар ўлимига таъсир этувчи
мустақил ўзгарувчилар сифатида онанинг овқатланиши, перенатал парвариш,
онанинг соғлиғи хулқ
-
атвори, ҳаво сифати, ифлосланиш даражаси ва токсинлар
таъсири каби атроф
-
муҳит омилларини танлаган. Шунингдек, олим олиб борилган
тадқиқотлар натижаларига кўра даромад, таълим, бандлик ҳамда соғлиқни сақлаш
ресурсларидан фойдаланишнинг тенгсизлиги турли ижтимоий
-
иқтисодий
гуруҳлар ўртасида чақалоқлар ўлими даражасидаги фарқларга олиб келишига
эришган.(Almond, Douglas, Janet Currie
-
2011). Олим эконометрик моделларни
қуришда вақтли қаторлар ва панель маълумотлари моделларидан фойдаланган.
Европалик иқтисодчи олим Дуглас Алмонд гўдаклар ўлимига доир илмий
ишланмаларида эконометрик усуллардан фойдаланиб таъсир этувчи омиллар
сифатида ҳомиладорлик даврида ҳомиладор оналарнинг соғлиғи, онанинг
овқатланиши она саломатлиги ва пренатал парваришларни танлаган ҳамда у
бўйича кузатувлар олиб борган
.
Тадқиқот натижаларига кўра соғлиқни сақлаш
дастурлари, пренатал омиллар, эрта ҳаёт шароитлари она ва бола саломатлигини
муҳофаза қилиш ташаббуслари ҳамда бошқа жиҳатлари гўдаклар ўлими даражасига
камайишига маълум даражада таъсир кўрсатган.
ТАДҚИҚОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ
Тадқиқотда илмий абстракциялаш, гуруҳлаш, қиёслаш, ретроспектив ва
истиқболли, эмпирик таҳлил ва бошқа услублардан фойдаланилди. Мақолада
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
25
илмий абстракциялаш усули ёрдамида оналар ва болалар ўлими ҳолатини
камайтиришнинг аҳамияти ва зарурати асосланди. Шунингдек, хорижий
мамлакатларда гўдаклар ўлимига таъсир этувчи омилларнинг эконометрик
таҳлили статистик математик методлар билан ишлаб чиқилди.
ТАҲЛИЛ НАТИЖАЛАР МУҲОКАМАСИ
Тадқиқотга кўра маълумотлар кўп омилли вақтли қаторлар асосида
шакллантирилганлиги сабабли эконометрик тенгламалар авторегрессив
тақсимланган кечикиш ARDL (Autoregressive distributed lag) моделидан
фойдаланган ҳолда ишлаб чиқилди. Мамлакатимизда гўдаклар ўлими ва унга
таъсирини ишлаб чиқишда Ўзбeкистон Рeспубликаси Прeзидeнти ҳузуридаги
статистика
агeнтлиги
(www.stat.uz)
маълумотларининг
22
йиллик
кўрсаткичларидан фойдаланилди.
Авторегрессив тақсимланган кечикиш
ARDL
модели макроиқтисодиёт ва
бошқа соҳаларда вақтли қаторлар маълумотларини таҳлил қилиш учун кенг
қўлланиладиган эконометрик воситадир (Demirhan, Haydar
-2020). ARDL
моделининг афзаллиги
унинг ўзгарувчилар орасидаги қисқа муддатли ва узоқ
муддатли муносабатларни таҳлил қилиш қобилиятини намоён қилади (
Tahir,
Muhammad, Imran Khan-2022)
. Бу икки томонлама
жараён
уни эконометрик таҳлил,
иқтисодий жараёнларни
баҳолаш ва прогнозлаш учун кўп қиррали воситага
айлантиради, чунки
у иқтисодий ўзгарувчиларнинг вақт ўтиши билан ўзаро
таъсири ва ривожланиши ҳақида тўлиқроқ тасаввур қилиш
имкониятини яратади.
Шунингдек, ушбу модель, кучли эконометрик восита бўлиб, стационар бўлмаган
ўзгарувчилар ва вақтли қаторлар маълумотларидаги коинтеграцияни таҳлил
қилишда ҳал қилувчи роль ўйнайди. Иқтисодиёт ва тегишли соҳаларда
тадқиқотчилар тез
-
тез стационар бўлмаган маълумотларга дуч келишади, бу ерда
ўзгарувчиларнинг статистик хусусиятлари вақт ўтиши билан ўзгаради ва бу
стандарт регрессия усулларини номақбул қилади. Бундан ташқари, иқтисодий
ўзгарувчилар ўртасидаги узоқ муддатли муносабатларни тушунишда
иқтисодий
-
ижтимоий
таҳлил ва прогнозлаш учун зарурдир.
ARDL моделининг мослашувчанлиги, вақт ўтиши билан интеграциянинг
аралаш тартибларини бошқариш қобилияти қисқа ва узоқ муддатли динамикани ўз
ичига олади (Liu, Haichao
-
2023). Ушбу моделни турли омиллар қай даражада ўзаро
таъсир қилишини ва бир
-
бирига барқарор тарзда таъсир қилишини ҳар томонлама
баҳолашни талаб қиладиган эмпирик тадқиқотлар учун жуда мос келади. ARDL
модели динамик эконометрик тизим бўлиб, вақтли қаторлар маълумотларидаги
вақтинчалик боғлиқликларни ҳисобга олади (Acaroğlu, Hakan, Mustafa Güllü
-2022).
Боғлиқ ўзгарувчини ўзининг кечиккан қийматлари, шунингдек, мустақил
ўзгарувчиларнинг кечиккан қийматлари бўйича регрессия қилиш орқали ARDL
модели тадқиқотчиларга ушбу ўзгарувчиларнинг ўтмишдаги қийматлари
иқтисодиётнинг ҳозирги ҳолатига ёки текширилаётган бошқа ҳар қандай ҳодисага
қандай таъсир қилишини қўлга киритиш ва таҳлил қилиш имконини яратади.
Бундай ёндашув, айниқса, иқтисодий жараёнлар динамикасини тушуниш ва
ўтмишдаги маълумотлар асосида прогноз қилишда ёрдам беради. Авторегрессив
тақсимланган кечикиш (
ARDL)
модели учун қуйидаги формула ифодаланди.
Y
t
= α
0
+ α
1
Y
t-1
+ α
2
Y
t-2
+ ... + α
p
Y
t-p
+ β
1
X
t-1
+ β
2
X
t-2
+ ... + β
q
X
t-q
+ γ
1
Zt
-1
+ γ
2
Z
t-2
+ ... +
γ
r
Z
t-r
+ ε
t
(1)
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
26
Бу ерда,
Y
t
t
вақтидаги қарам ўзгарувчини англатади,
Y
t-1
,
Y
t-2
....,
Y
t-p
-
қарам
ўзгарувчининг кечиккан қийматларини англатади,
X
t-k
, X
t-k-1,
....,
X
t-k-q
мос равишда
мустақил ўзгарувчи(лар)нинг кечиккан қийматларини англатади.
Zt
-1
, Z
t-2......
, Z
t-r
боғлиқ ўзгарувчига таъсир қилувчи бошқа ўзгарувчиларнинг
кечиккан қийматларини англатади.
α
0
, α
1
,..... α
p
, β
1
, β
2
, ... β
q
, γ
1
, γ
2
... γr
баҳоланадиган коэффициентлар англатади,
ε
t
t
вақтидаги хато атамаси англатади.
Тадқиқот бўйича 2 та эконометрик моделлар боғлиқ ва мустақил ўзгарувчилар
қуйидаги кўринишга эга бўлди.
1-
модел бўйича
, y
1
(боғлик ўзгарувчи)
-
гўдаклар ўлимининг ўсиш суръати
,
x
1
(мустақил ўзгарувчи)
-
Битта шифокорга
тўғри келадиган аҳоли сонининг
ўсиш суръати
,
x
2
(мустақил ўзгарувчи)
-
аҳоли жон бошига реал даромадининг
ўсиш суръати
,
x
3
(мустақил ўзгарувчи)
-
Шифохона муассасалари сонининг ўсиш
суръати ҳамда
x
4
(мустақил ўзгарувчи)
-
Камида асосий ичимлик суви
хизматларидан фойдаланувчи уй хўжаликларининг ўсиш суръати.
2-
модел бўйича
,
y
2
(боғлик ўзгарувчи)
-
гўдаклар ўлими сони
,
x
5
(мустақил ўзгарувчи)
-
Шифохоналарда ўринлар сони
,
x
6
(мустақил
ўзгарувчи)
-
Амбулатория
-
поликлиника
муассасалари
сони
ҳамда
x
7
(мустақил ўзгарувчи)
-
Акушерлик
-
гинекология
хоналари
сони.
Тадқиқот бўйича эконометрик моделлар бўйича қуйидаги гипотезалар илгари
сурилди
.
1-
расм.
Гўдаклар ўлимининг ўсиш суръати ва унга таъсир этувчи омилларнинг
даврлар оралиғидаги таҳлилий графиги.
1-
Гипотеза.
Соғлиқни сақлаш хизматларининг мавжудлиги ва улардан
фойдаланиш имконияти, иқтисодий шароитларнинг яхшиланиши билан бирга,
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
27
чақалоқлар ўлимининг пасайишига ҳисса қўшиши мумкин ҳамда асосий ичимлик
суви хизматларидан фойдаланадиган уй хўжаликларининг кўпайиши
натижасида
сув танқислиги келиб чиқиши бу эса чақалоқлар ўлими даражасининг ортишига
олиб келади.
2-
Гипотеза.
Гипотеза шуни кўрсатадики, соғлиқни сақлаш муассасалари,
жумладан, шифохона ётоқлари, амбулатория поликлиникалари ва акушерлик
-
гинекология хоналарининг кўпайиши оналар ва болалар саломатлигини муҳофаза
қилишнинг яхшиланишига олиб келади ва натижада чақалоқлар ўлими даражаси
камаяди. Ушбу фаразларга кўра мустақил ўзгарувчилар ва қарам ўзгарувчи
ўртасида боғлиқлик мавжудлигини кўрсатади.
Тадқиқот бўйича Республикада 22 йил давомида (
y
1
)
гўдаклар ўлимининг ўсиш
суръати унга таъсир этувчи (
x
1
, x
2
, x
3
ва
x
4
) мустақил ўзгарувчилар ҳамда (
y2)
гўдаклар ўлими унга таъсир этувчи (
x
5
, x
6
, ва x
7
) мустақил ўзгарувчилар таҳлилий
графиклари қуйидаги кўринишга эга бўлди (1ва 2
-
расмларга қаранг).
1-
расмдан кўриниб турибдики, боғлиқ ва мустақил ўзгарувчилар доимий
тенденсияни намоён қилган. Шунингдек, гўдаклар ўлими ўсиш суръати 2009
-2011
йилларда ҳамда аҳоли жон бошига реал даромадининг ўсиш суръати 2018
-2020
йиллар оралиғида стохастик тебранишларни намоён қилган.
2-
расм.
Гўдаклар ўлими сони ва унга таъсир этувчи омилларнинг даврлар
оралиғидаги таҳлилий графиги.
2-
расмга кўра, (
y2)
гўдаклар ўлими унга таъсир этувчи (
x
5
, x
6
, ва x
7
) мустақил
ўзгарувчиларнинг даврлар оралиғида кескин ўзгариш тенденсиялари вужудга
келмаган. Навбатдаги қадамда 22 йил давомида
(y1)
гўдаклар ўлимининг ўсиш
суръати унга таъсир этувчи
(x
1
, x
2
, x
3
ва x
4
)
мустақил ўзгарувчилар ҳамда
(y
2
)
гўдаклар ўлими унга таъсир этувчи
(x
5
, x
6
, ва x
7
)
мустақил ўзгарувчилар таҳлилий
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
28
график матрица ва скаттер график кўринишлари қуйидаги кўринишга эга бўлди
(3,4,5 ва 6
-
расмларга қаранг).
3-
расм.
Гўдаклар ўлимининг ўсиш суръати ва унга таъсир этувчи
омилларнинг график матрицаси.
4-
расм.
Гўдаклар ўлимининг ўсиш суръати ва унга таъсир этувчи омилларнинг
график скаттер кўриниши.
Юқорида келтирилган 3 ва 4
-
расмларга асосланиб, матрица форматида
тарқалиш ёки зичлик чизмаларини тасвирлайдиган график матрица келтирилган.
Ушбу матрица визуал равишда ҳар бир маълумот нуқтасининг зичлик эффектининг
тақсимланиши ва консентрациясини боғлиқ ўзгарувчига ва ҳар бир мустақил
ўзгарувчига нисбатан ифодалайди.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
29
5-
расм.
Гўдаклар ўлими сони ва унга таъсир этувчи омилларнинг график
матрицаси
6-
расм.
Гўдаклар ўлими сони ва унга таъсир этувчи омилларнинг график скаттер
кўриниши.
5-
6 расмга кўра, график матрица зичлик эффекти майдонлар бўйлаб изчил
зичликни намойиш этган, бу маълумотларнинг маълум ҳудудларидаги диққатга
сазовор кластерланиш, дисперция ёки тенденцияларни кўрсатади.
Бундан ташқари, боғлиқ ўзгарувчи ҳам, мустақил ўзгарувчи ҳам ушбу зичлик
эффектини график матрица бўйлаб изчил равишда намойиш этган ва шу билан
таҳлил қилинаётган омиллар ўртасидаги боғлиқликни кўрсатади.
Биз навбатдаги қадамда стата дастури асосида (
y
1
) гўдаклар ўлимининг ўсиш
суръати унга таъсир этувчи (
x
1
, x
2
, x
3
ва x
4
) мустақил ўзгарувчилар ҳамда
(
y
2
)
гўдаклар ўлими унга таъсир этувчи
(x
5
, x
6
, ва x
7
)
мустақил ўзгарувчилар ҳар бири
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
30
бўйича ўзаро коррелацион боғлиқлик матрицаси текширилди (1 ва 2
-
жадвалларга
қаранг).
1-
жадвал
Гўдаклар ўлимининг ўсиш суръати ва унга таъсир этувчи омилларнинг
корреляцион матрицаси
Боғлиқ ва
мустақил
ўзгарувчилар
y
x
1
x
2
x
3
x
4
y
1.0000
x
1
-0.5663
1.0000
x
2
-0.5799
0.5234
1.0000
x
3
0.4423
0.2243
-0.1880
1.0000
x
4
-0.2606
0.1508
0.3619
0.3394
1.0000
2-
жадвал
Гўдаклар ўлими
сони ва унга таъсир этувчи омилларнинг корреляцион
матрицаси
Боғлиқ ва
мустақил
ўзгарувчилар
y
x
1
x
2
x
3
x
4
y
1.0000
x
1
0.3994
1.0000
x
2
-0.6589
-0.2287
1.0000
x
3
-0.5178
-0.6275
0.4274
1.0000
1 ва 2
-
жадвалларга кўра боғлиқ ўзгарувчи ва мустақил ўзгарувчилар
ўртасидаги корреляция коэффициентлари кўрсатилган, бу эса кучли,сезиларли,
ўртача ва тескари муносабатлар билан тавсифланган боғлиқликни мавжудлигини
кўриш мумкин.
Шунингдек, таъсир этувчи омиллар орасида мультиколлинеарлик мавжуд
эмаслиги аниқланди. Мультиколлинеарлик ҳолатнинг мавжуд эмаслиги ҳар бир
мустақил ўзгарувчининг алоҳида маълумот тақдим этишини ва бошқа омиллар
таъсирини такрорламаслигини англатади.
Тадқиқот бўйича навбатдаги қадамда стата дастури асосида (
y
1
) гўдаклар
ўлимининг ўсиш суръати унга таъсир этувчи (
x
1
, x
2
, x
3
ва x
4
) мустақил ўзгарувчилар
ҳамда
(
y
2
)
гўдаклар ўлими унга таъсир этувчи
(x
5
, x
6
, ва x
7
)
мустақил ўзгарувчилар
бўйича стационарлик ҳолатини таҳлили қилишда
Unit-root
тестини текширдик. (2
-
жадвалга қаранг).
3-
жадвал
Гўдаклар ўлимининг ўсиш суръати ва унга таъсир этувчи омиллар
бўйича
Unit-root
тести кўрсаткичлари
Ўзгарувчилар
Test
Statistic
1%
Critical
Value
5%
Critical
Value
10%
Critical
Value
p-value
for Z(t)
Боғлик ўзгарувчи (
y
1
)
-5.909
-3.750
-3.000
-2.630
0.0000
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
31
Мустақил ўзгарувчи
(x
1
)
-5.512
-3.750
-3.000
-2.630
0.0000
Мустақил ўзгарувчи
(x
2
)
-6.024
-3.750
-3.000
-2.630
0.0000
Мустақил ўзгарувчи
(x
3
)
-5.937
-3.750
-3.000
-2.630
0.0000
Мустақил ўзгарувчи
(x
4
)
-4.785
-3.750
-3.000
-2.630
0.0001
2-
жадвалдаги натижаларга асосланиб,
Unit-root
тести боғлиқ ўзгарувчи учун
(-
5,909)
статистик қийматни, мустақил ўзгарувчилар эса
(-3,512, -6,024,-
5,937 ва
-
4,785)
қийматларни ифодалаган. Бундан ташқари,
1%, 5% ва 10%
аҳамиятга эга
бўлган критик қийматлар
(-3.750, -3.000, -2.630)
манфий сон сифатида кичик
қийматни ташкил этиб, боғлиқ ўзгарувчи ва мустақил ўзгарувчилар ўртасидаги
муҳим муносабатларни кўрсатмоқда.
Unit-root
тести натижаларига асосланиб,
MacKinnon
Z(t)=0.0000
қийматлари
билан мустаҳкам стационарликни кўрсатган.
4-
жадвалга кўра,
Unit-root
тести боғлиқ ўзгарувчи учун
(-3, 858)
статистик
қийматни, мустақил ўзгарувчилар эса
(-4,614, -
4,246 ва
-5,379)
қийматларни
ташкил этган.
4-
жадвал
Гўдаклар ўлими сони ва унга таъсир этувчи омиллар бўйича
Unit-root
тести кўрсаткичлари
.
Ўзгарувчилар
Test
Statistic
1%
Critical
Value
5%
Critical
Value
10%
Critical
Value
p-value
for Z(t)
Боғлик
ўзгарувчи
(y
2
)
-3.858
-3.750
-3.000
-2.630
0.0001
Мустақил
ўзгарувчи (x
1
)
-4.614
-3.750
-3.000
-2.630
0.0001
Мустақил
ўзгарувчи (x
2
)
-4.246
-3.750
-3.000
-2.630
0.0001
Мустақил
ўзгарувчи (
x
3
)
-5.379
-3.750
-3.000
-2.630
0.0000
Бундан ташқари,
1%, 5% ва 10%
аҳамиятга эга бўлган критик қийматлар
(-3.750, -3.000, -2.630)
манфий сон сифатида кичик қийматни ташкил этиб, боғлиқ
ва мустақил ўзгарувчилар ўртасидаги муҳим муносабатларни кўрсатмоқда.
Unit-
root
тести натижаларига асосланиб,
MacKinnon
Z(t)=0.0001
қийматлари
билан
мустаҳкам стационарликни кўрсатган. 4
-
жадвалдан шуни кўрсатадики, ҳам боғлиқ,
ҳам мустақил ўзгарувчиларнинг биринчи тартибли интеграциясидан сўнг,
Unit-
root
тести қийматлари стационарликка эришган.
Тадқиқот бўйича ARDL моделидан фойдаланган холда эконометрик
тенгламалар тузилди.
Гўдаклар ўлими ўсиш суръати
(y
1
)
бўйича
ARDL
модел асосида эконометрик
тенглама ишлаб чиқилди.
∆
y
it
=b
0
+b
1
∑
∆
𝒏
𝒑=𝟏
y
i,t-p
+b
2
∑
∆
𝒏
𝒑=𝟏
x
1i,t-p
+ b
3
∑
∆
𝒏
𝒑=𝟏
x
2i,t-p
+ b
4
∑
∆
𝒏
𝒑=𝟏
x
3i,t-p
+ +b
5
∑
∆
𝒏
𝒑=𝟏
x
4i,t-p
+
𝜸
1
Y
i,t-p
+
𝜸
2
x
1i,t-1
+
𝜸
3
x
2i,t-1
+
𝜸
4
x
3i,t-1
+
𝜸
5
x
3i,t-
+
𝜺
i,t
(2)
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
32
Бу ерда:
𝚫𝐲
𝐭
-
Гўдаклар ўлимининг ўсиш суръати
ўсиш суръати.
𝒚
𝒕−𝟏
-
Бир йил олдинги Гўдаклар ўлими ўсиш суръати
,
x
1
-
-
Битта шифокорга
тўғри келадиган аҳоли сонининг ўсиш суръати,
x
2
-
аҳоли жон бошига реал
даромадининг ўсиш суръати,
x
3
-
Шифохона муассасалари сонининг ўсиш суръати,
x
4
-
Камида асосий ичимлик суви хизматларидан фойдаланувчи уй
хўжаликларининг ўсиш суръати.
∆ биринчи фарқ коэффициенти,
b
0
кесмани,
b
1
, b
2
, b
3
ва
b
4
қисқа муддатли
эластиклик коэффициенти,
γ
1
, γ
2
, γ
3
,
γ
4
ва
γ
5
узоқ муддатли динамик
кўрсатувчиларни, n –
ортда қолган хадни ва p лаг узунлигини билдиради. Тенглама
(2) чизиқли ARDL моделини билдиради, у ҳам қисқа, ҳам узоқ муддатли
прогнозларни беради. ARDL модел эконометрик тенгламаси Стата дастури асосида
қуйидаги
жадвалда ишлаб чиқилган (5
-
жадвалга қаранг).
5-
жадвал
ARDL(1,0,2,1,0)
модели
регрессион тенглама кўрсаткичлари
D.y1
Coef.
Std.Err. t
P>t
[95%
Conf.
Interval]
ADJ
y
1
L1.
-1.483
0.184
-8.050
0.000
-1.889 -1.078 ***
LR
x
1
-0.053
0.021
-2.530
0.028
-0.100 -0.007 **
x
2
-0.386
0.067
-5.730
0.000
-0.534 -0.238 ***
x
3
-1.332
0.228
-5.830
0.000
-1.834 -0.829 ***
x
4
0.504
0.183
2.750
0.019
0.100 0.908 **
SR
x
2
D1.
0.460
0.120
3.820
0.003
0.195 0.725 **
LD.
0.122
0.074
1.660
0.126
-0.040 0.285
x
3
D1.
1.040
0.283
3.680
0.004
0.417 1.663 **
_cons
15.602
2.277
6.850
0.000
10.59
1
20.614 ***
5-
жадвалга кўра,
ARDL(1,0,2,1,0)
моделининг регрессия тенгламасидаги
мустақил ўзгарувчилар коэффициентлари
мос равишда
-0,05, -0,38, -1,33
ва
-0,50
қийматларни ҳосил қилди, стандарт хатоликлар эса
0,02, 0,06, 0,22
, ва 0,
18
қийматларини
тақдим этди.
Шунингдек, ушбу моделга мослаштирилган аниқлаш
R-squared 0,87
деб
ҳисобланган, бу ўзгарувчилар ўртасидаги кучли алоқани кўрсатади. Бундан
ташқари, сифат коэффициенти ижобий таъсирни ижобий қийматни кўрсатди.
Тадқиқот натижаларига асосланиб,
F
-
статистика ва
t
-
статистика 0,05
даражасида статистик аҳамиятга эга бўлиб,
(H
0
)
ноль гипотезани рад этишга ва
(H
1
)
муқобил гипотезани қабул қилишга олиб келди.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
33
Навбатдаги қадамда
ARDL(1,0,2,1,0)
модели бўйича
Боунд тест орқали модель
коинтеграцион ҳолати аниқланди
(6-
жадвалга қаранг
).
Юқоридаги 6
-
жадвалга кўра,
F=13,929
қиймати барча оралиқлардаги критик
қийматлардан катта эканлигидан
ушбу ҳолатда коинтеграция мавжудлигини
кўриш мумкин.
Натижа. ARDL(1,0,2,1,0)
кўра Болалар поликлиникалари
сони ўсиш
суръатининг 1% га ортиши натижасида гўдаклар ўлимининг ўсиш суръати 0.05%
га камайишига эришилади. Аҳоли жон бошига реал даромадининг ўсиш сурати 1%
га ортиши натижасида гўдаклар ўлимининг ўсиш суратининг 0.38 %га камайишига
сабаб бўлади. Шифохона муассасалари сонининг ўсиш суратининг 1% га ортиши
натижасида гўдаклар ўлимининг ўсиш суръатининг 1.33 % га камайишига олиб
келади. Шунингдек, камида асосий ичимлик суви хизматларидан фойдаланувчи уй
хўжаликлари ўсиш суратининг 1% га кўпайиши натижасида гўдаклар ўлимининг
ўсиш суратининг 0.50 % га ортишига олиб келди.
6-
жадвал
ARDL(1,0,2,1,0) модели бўйича Коитеграция учун Боунд тести
F = 13,929
[I_0] [I_1]
L_1 L_1
[I_0] [I_1]
L_05 L_05
[I_0] [I_1]
L_025 L_025
[I_0] [I_1]
L_01 L_01
k_4
2.45 3.52
2.86 4.01 3.25 4.49
3.74 5.06
Гўдаклар ўлими сони
(y
2
)
бўйича
ARDL
модел асосида эконометрик тенглама
ишлаб чиқилди.
∆
y
it
=b
0
+b
1
∑
∆
𝒏
𝒑=𝟏
y
i,t-p
+b
2
∑
∆
𝒏
𝒑=𝟏
x
5i,t-p
+ b
3
∑
∆
𝒏
𝒑=𝟏
x
6i,t-p
+ b
4
∑
∆
𝒏
𝒑=𝟏
x
7i,t-p
+ +
𝜸
1
Y
i,t-
p
+
𝜸
2
x
1i,t-1
+
𝜸
3
x
2i,t-1
+
𝜸
4
x
3i,t-1
+
𝜺
i,t
(3)
Бу ерда:
𝚫𝐲
𝐭
-
Гўдаклар ўлими сони
.
𝒚
𝒕−𝟏
-
Бир йил олдинги гўдаклар ўлими сони
,
x
5
-
шифохоналарда ўринлар сони,
x
6
-
амбулатория поликлиника муассасалари сони,
x
7
-
Акушерлик
-
гинекология
хоналари
сони
.
∆ биринчи фарқ коэффициенти,
b
0
кесмани,
b
1
, b
2
, b
3
қисқа муддатли
эластиклик коэффициенти,
γ
1
, γ
2
, γ
3
,
ва
γ
4
узоқ муддатли динамик кўрсатувчиларни,
n
–
ортда қолган хадни ва
p
лаг узунлигини билдиради. ARDL модел эконометрик
тенгламаси Стата дастури асосида қуйидаги жадвалда ишлаб чиқилган (7
-
жадвалга
қаранг).
7-
жадвалга кўра,
ARDL(2,0,1,2)
моделининг регрессия тенгламасидаги
мустақил ўзгарувчилар коэффициентлари мос равишда
-
1,26, -
0,28 ва
-1,02
қийматларни ташкил этди, стандарт хатоликлар эса
0,18, 0,12, ва 0,16
қийматларига эга бўлди. Шунингдек, ушбу моделга мослаштирилган аниқлаш
R-
squared 0,87
деб ҳисобланган, бу ўзгарувчилар ўртасидаги кучли алоқани
кўрсатади. Бундан ташқари, сифат коэффициенти ижобий таъсирни ижобий
қийматни кўрсатди.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
34
7-
жадвал
ARDL(2,0,1,2)
модели
регрессион тенглама кўрсаткичлари
D.y2
Coef.
Std.E
rr.
t
P>t
[95%Co
nf.
Interva]
ADJ
y2
L1.
-0.800 0.149 -5.390
0.000
-1.127
-0.473 ***
LR
x5
-1.264 0.185 -2.760
0.019
-2.273
-0.256 **
x6
-0.280 0.124 -1.150
0.076
-0.818
0.258 *
x7
-1.029 0.162 -4.260
0.001
-1.560
-0.497 ***
SR
y2
LD.
0.526
0.191 2.750
0.019
0.105
0.948 **
x6
D1.
-0.315 0.198 -1.590
0.140
-0.750
0.120
x7
D1.
0.706
0.210 3.360
0.006
0.244
1.169 **
LD.
0.450
0.142 3.170
0.009
0.138
0.762 **
_cons
20.573 4.225 4.870
0.000
11.274
29.872 ***
Тадқиқот
натижаларига
асосланиб
,
F
-
статистика
ва
t-
статистика
0,05
даражасида
статистик
аҳамиятга
эга
бўлиб
,
(H
0
)
ноль
гипотезани
рад
этишга
ва
(H
1
)
муқобил
гипотезани
қабул
қилишга
олиб
келди
.
Навбатдаги
қадамда
ARDL (2,0,1,2)
модели
бўйича
Боунд
тест
орқали
модель
коинтеграцион
ҳолати
аниқланди
(8-
жадвалга
қаранг
).
Юқоридаги 6
-
жадвалга кўра,
F=10,431
қиймати барча оралиқлардаги критик
қийматлардан катта эканлигидан
ушбу ҳолатда коинтеграция мавжудлигини
кўриш мумкин.
Натижа. ARDL(
2,0,1,2
) га
кўра шифохоналар ўринлари сонининг 1% га
ортиши натижасида гўдаклар ўлимининг 1.26% га камайишига олиб келади.
Амбулатория
-
поликлиника муассасалари сонининг 1% га ортиши натижасида
гўдаклар ўлимининг 0.28% га камайишига олиб келади. Шунингдек, акушерлик
-
гинекология
хоналари
сонининг 1% га ортиши натижасида гўдаклар ўлимининг
1.02 % га камайишига олиб келади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
35
8-
жадвал
ARDL(2,0,1,2
) модели бўйича Коитеграция учун Боунд тести
F = 10,431
[I_0] [I_1]
L_1 L_1
[I_0] [I_1]
L_05 L_05
[I_0] [I_1]
L_025 L_025
[I_0] [I_1]
L_01 L_01
k_4
2.72 3.77
3.23 4.35
3.69 4.89
4.29 5.61
Шунингдек, тадқиқот бўйича
ARDL(1,0,2,1,0) ва ARDL(2,0,1,2)
моделлари
бўйича
CUSUM
диагностик
тестларини
текширилди
(7 ва 8
-
расмларга қаранг).
7-
расм.
ARDL(1,0,2,1,0) модели бўйича CUSUM диагностик тести
8-
расм.
ARDL(2,0,1,2)
модели бўйича CUSUM диагностик тести
Юқоридаги 7 ва 8
-
расмларга кўра
ARDL(1,0,2,1,0) ва ARDL(2,0,1,2)
моделлардаги CUSUM (кумулятив сумма) диагностик тести контекстида H
0
ва H
1
гипотезаларини қуйидагича аниқлаш мумкин: H
0
(Ноль гипотеза):
ARDL(1,0,2,1,0)
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
36
ва ARDL(2,0,1,2)
моделида структуравий беқарорлик ёки параметр беқарорлиги
мавжуд эмас.
Ушбу моделлардаги коэффициентлар ва хато атамалари вақт ўтиши билан
барқарорлигини намоён этади. H
1
(муқобил гипотеза):
ARDL(1,0,2,1,0) ва
ARDL(2,0,1,2)
моделларида
тизимли беқарорлик ёки параметр беқарорлиги
мавжуд. Бу маълум бир даврда моделнинг коэффициентлари ёки хато муддатида
сезиларли ўзгаришлар мавжудлигидан далолат беради.
Юқоридаги 7 ва 8
-
расмлардан кўриш мумкинки, CUSUM диагностик тест
статистикаси критик чегаралар ичида қолган ҳамда сезиларли тебранишлар
кузатилмаган бўлиб, тизимли беқарорлик мавжуд эмаслиги ҳақидаги ноль гипотеза
H
0
сақланиб қолган.
Тадқиқот бўйича
ARDL(1,0,2,1,0) ва ARDL(2,0,1,2)
моделлари
Гаус
Марковнинг муҳим шартлари текширилди ва қуйидаги натижаларга эришилди.
Тадқиқотдаги маълумотларни таҳлил қилиш асосида шуни хулоса қилиш
мумкинки
, (y
1
)
гўдаклар ўлимининг ўсиш суръати унга таъсир этувчи омиллар
ҳамда
(y
2
)
гўдаклар ўлими сони ҳамда унга таъсир этувчи омиллар бўйича
Durbin
Watson, Breusch-Godfrey LM
ва
Breusch-Pagan
ишонч тестлари текширилди.
ARDL(1,0,2,1,0)
эконометрик модель
Durbin Watson
тест қиймати
2.50
натижага эга бўлди. Бундан ташқари,
Breusch-Godfrey LM
тести
0,18
қийматини
,
Breusch-Pagan
тести
0,22
қийматларига
ва эга бўлди.
ARDL(2,0,1,2)
эконометрик модель
Durbin Watson
тест қиймати
1.49
натижага
эга бўлди. Бундан ташқари,
Breusch-Godfrey LM
тести
0,27
қийматини
, Breusch-
Pagan
тести
0,89
қийматларига
ва эга бўлди.
Тадқиқот бўйича
ARDL(1,0,2,1,0)
ва
ARDL(2,0,1,2)
моделлари
H
0
:y=0, ва
H
1
:y≠0
бирламчи гипотеза
р>0,05
аҳамиятлилик даражасида статистик таҳлилдан
ўтказилди.
Durbin Watson, Breusch-
Godfrey LM ва Breusch
-Pagan
тестларини
амалга ошириш орқали муқобил гипотеза рад этилди
р>0,05
шартни ҳисобга олган
ҳолда хулоса қилиш мумкинки, тадқиқотимизда хато атамалар ва мустақил
ўзгарувчилар ўртасида корреляция йўқлигини назарда тутувчи Гаусс
-
Марков
гипотезаси бажарилган. Бу шуни кўрсатадики, тадқиқотда фойдаланилган
эконометрик модель ишончли баҳолаш ва хулоса чиқариш учун зарур бўлган
тахминларни қондиради.
Шунингдек,
ARDL(1,0,2,1,0)
ва
ARDL(2,0,1,2)
моделлари
VIF
индикаторидан
фойдаланган ҳолда мультиколлинеарлик учун баҳоланди. Унга кўра
ARDL(1,0,2,1,0)
модел бўйича
1,13
қийматини ҳамда
ARDL(2,0,1,2)
модел бўйича
2.07
қийматларини ташкил этди.
Ушбу қийматлар
[1, 10]
ишонч оралиғи билан
бирга
эконометрик
моделларда
мультиколлинеарликнинг
йўқлигини
билдиради.Тадқиқот бўйича эконометрик модел Гаус Марковнинг
муҳим
шартларидан муваффақиятли ўтди.
ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР
Республикамизда 22 йил давомида (
y
1
)
гўдаклар ўлимининг ўсиш суръати унга
таъсир этувчи (
x
1
, x
2
, x
3
ва
x
4
) мустақил ўзгарувчилар ҳамда (
y2)
гўдаклар ўлими
унга таъсир этувчи (
x
5
, x
6
, ва x
7
) мустақил ўзгарувчилар
ўзаро таъсирини ўрганиш
бўйича олиб борилган таҳлиллар ва хулосалар натижасида қуйидаги таклиф ва
тавсиялар ишлаб чиқилди.
1.
ARDL(1,0,2,1,0)
эконометрик моделига кўра
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
37
1.1
Болалар поликлиникалари сонининг 1% га кўпайиши гўдаклар ўлимининг
0,05% га камайишига олиб келади:
Ушбу натижа шуни кўрсатадики, болалар поликлиникалари мавжудлиги ва
улардан
фойдаланиш
имкониятининг
ошиши
чақалоқлар
ўлими
кўрсаткичларининг маълум даражада қисқариши билан боғлиқ. Бу болалар
клиникалари гўдаклар саломатлигига ижобий таъсир кўрсатадиган тиббий
хизматларни тақдим этишда муҳим роль ўйнашини англатади.
1.2.
Аҳоли жон бошига реал даромаднинг 1 фоизга ўсиши чақалоқлар
ўлимининг 0,38 фоизга камайишига олиб келади:
Ушбу натижага кўра иқтисодий фаровонлик ва гўдаклар ўлими даражаси
ўртасидаги кучли боғлиқликни кўрсатади. Аҳоли жон бошига реал даромаднинг
ўсиши турмуш даражасининг яхшиланишини акс эттиради, бу эса гўдакларнинг
соғлиқни сақлаш, овқатланиш ва умумий фаровонликдан яхшироқ фойдаланишига
олиб келиши таъсир этади. Гўдаклар ўлимининг кўпроқ фоизга камайиши, болалар
поликлиникаларининг мавжудлигига қараганда, даромад ўсиши чақалоқлар
саломатлигига сезиларли таъсир кўрсатишини кўрсатади.
1.3.
Касалхоналар сонининг 1% га кўпайиши чақалоқлар ўлимининг 1,33% га
камайишига олиб келади:
Ушбу натижа шуни кўрсатадики шифохона муассасалари сони ва чақалоқлар
ўлими даражаси ўртасидаги сезиларли ва ижобий боғлиқликдан далолат беради.
Катта қиймтадаги фоиз кўрсаткичининг камайиши шифохона инфратузилмасини
кенгайтириш гўдаклар ўлимини камайтиришга сезиларли даражада таъсир
ўтқазади. Касалхоналар одатда туғруқ вақтида жиддий ёрдам кўрсатишини
инобатга олган ҳолда ҳомиладорлик ва чақалоқлик даврида юзага келиши мумкин
бўлган турли хил асоратларни бартараф этишларига ёрдам беради.
1.4.
Энг камида оддий ичимлик суви хизматларига эга бўлган уй
хўжаликларининг ўсиш суръатининг 1% га ошиши чақалоқлар ўлимининг ўсиш
суръатларининг 0,50% га ошишига олиб келди:
Ушбу натижага кўра, асосий ичимлик суви хизматларига эга бўлган уй
хўжаликларининг ўсиш суръати гўдаклар ўлимининг ўсиши билан боғлиқ. Бу
бошқа омиллар ёки чалкаш ўзгарувчилар ўйнаши мумкинлигини англатиши
мумкин. Масалан, тиббий хизматдан фойдаланиш имконияти чекланган
ҳудудларда аҳолининг тез ўсиши соғлиқни сақлаш ресурсларининг кучайишига
олиб келиши мумкин, бу эса яхшиланган сув хизматларининг потенциал
афзалликларини қоплайди.
2.
ARDL(2,0,1,2)
эконометрик моделига кўра
2.1.
Касалхона ётоқлари сонининг 1% га ўсиши чақалоқлар ўлимининг 1,26%
га камайишига олиб келади:
Ушбу натижага кўра шифохона ётоқларининг мавжудлиги ва чақалоқлар
ўлими кўрсаткичларининг камайиши ўртасидаги кучли ижобий боғлиқликдан
далолат беради. Касалхона ётоқларининг кўпайиши, эҳтимол, туғруқ вақтида
тиббий ёрдам кўрсатиш ва соғлиғи билан боғлиқ асоратлари бўлган чақалоқларни
даволаш имкониятларини яхшилайди. Гўдаклар ўлимининг сезиларли даражада
камайиши шифохона ётоқлари сиғими чақалоқлар ҳаётини сақлаб қолишга
сезиларли ҳисса қўшишини кўрсатади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
38
2.2.
Амбулатория
-
поликлиника муассасалари сонининг 1 фоизга кўпайиши
чақалоқлар ўлимининг 0,28 фоизга камайишига олиб келади:
Ушбу натижага кўра амбулатория
-
поликлиника муассасалари сони ва
чақалоқлар ўлими даражаси ўртасидаги ўртача боғлиқликни кўрсатади.
Амбулатория
-
поликлиника муассасаларида амбулатор тиббий ёрдам, шу жумладан
ҳомиладор оналарга туғруқдан кейинги ва туғруқдан кейинги ёрдам кўрсатилади.
Гўдаклар ўлими кўрсаткичларига ижобий таъсири шундан далолат берадики,
туғруқдан олдин парваришлаш ва ҳомиладор аёлларни мунтазам кўрикдан
ўтказиш яхшиланганлиги, касалхона ётоқлари билан солиштирганда камроқ
фоизга камайган бўлса
-
да, чақалоқларнинг соғлиғи яхши натижаларга олиб келади.
2.3.
Акушерлик ва гинекология хоналари сонининг 1% га кўпайиши
чақалоқлар ўлимининг 1,02% га камайишига олиб келади:
Ушбу натижага кўра акушерлик ва гинекология хоналарининг мавжудлиги ва
чақалоқлар ўлимининг камайиши ўртасидаги кучли ижобий боғлиқликдан ишора
беради. Акушерлик ва гинекология хоналари оналар саломатлиги ва туғилиши учун
жуда муҳимдир. Бу хоналарнинг кўпайиши, эҳтимол, ҳомиладорлик ва туғиш
даврида янада самарали ҳамда
ўз вақтида ёрдам кўрсатишга олиб келади
.
Бу эса
асоратларни камайтириши ва охир
-
оқибатда чақалоқлар ўлимининг сезиларли
даражада пасайишига олиб келади.
3.
Хулоса ўрнида ушбу эконометрик моделлар турли омиллар ва гўдаклар
ўлими даражаси ўртасидаги натижаларни ифодалади. Унга кўра шифохоналар
сонини кўпайтириш ва аҳоли жон бошига реал даромадни ошириш гўдаклар
ўлимининг сезиларли даражада камайиши билан боғлиқ. Бироқ, болалар
поликлиникалари сони ва гўдаклар ўлими ўртасидаги боғлиқлик заифроқ ва асосий
ичимлик суви хизматлари ҳамда гўдаклар ўлими ўртасидаги боғлиқлик ечилиши
зарур бўлган муаммолардан эканлигидан далолат бермоқда.
4.
Шунингдек, чақалоқлар ўлими даражасини пасайтиришда соғлиқни
сақлаш инфратузилмаси, жумладан, шифохона ётоқлари, амбулатория
-
поликлиника муассасалари, акушерлик ва гинекология хоналари муҳимлиги
тадқиқот натижаларида ўз ифодасини топган. Унга кўра соғлиқни
сақлаш
муассасаларининг мавжудлигини ошириш оналар ва гўдаклар саломатлигини
сезиларли даражада яхшилашга олиб келади. Ушбу ҳолатда гўдаклар ўлимининг
камайишига олиб келади. Юқоридаги таҳлилий натижалар гўдаклар ҳаётини
сақлаб қолиш ва умумий соғлиқни сақлашни яхшилаш учун соғлиқни сақлаш
инфратузилмасига сармоя киритиш муҳимлигидан далолат беради.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
:
1. Macinko J., Guanais F. C., De Souza M. D. F. M. Evaluation of the impact of the
Family Health Program on infant mortality in Brazil, 1990
–
2002 //Journal of
Epidemiology & Community Health.
–
2006.
–
Т. 60. –
№. 1. –
С. 13
-19.
2. Murray C. J. L. Towards good practice for health statistics: lessons from the
Millennium Development Goal health indicators //The Lancet.
–
2007.
–
Т. 369. –
№. 9564.
–
С. 862
-873.
3. Touchton M., Sugiyama N. B., Wampler B. Democracy at work: Moving beyond
elections to improve well-being //American Political Science Review.
–
2017.
–
Т. 111. –
№. 1. –
С. 68
-82.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
09 (2023) / ISSN 2181-1415
39
4. Gortmaker S. L., Wise P. H. The first injustice: socioeconomic disparities, health
services technology, and infant mortality //Annual Review of Sociology.
–
1997.
–
Т. 23. –
№. 1. –
С. 147
-170.
5. Reidpath D. D., Allotey P. Infant mortality rate as an indicator of population health
//Journal of Epidemiology & Community Health.
–
2003.
–
Т. 57. –
№. 5. –
С. 344
-346.
6. Lawn J. E., Wilczynska-Ketende K., Cousens S. N. Estimating the causes of 4 million
neonatal deaths in the year 2000 //International journal of epidemiology.
–
2006.
–
Т. 35.
–
№. 3. –
С. 706
-718.
7. Blencowe H. et al. National, regional, and worldwide estimates of stillbirth rates
in 2015, with trends from 2000: a systematic analysis //The Lancet Global Health.
–
2016.
–
Т. 4. –
№. 2. –
С. e98
-e108.
8. Kittur A. et al. The future of crowd work //Proceedings of the 2013 conference on
Computer supported cooperative work.
–
2013.
–
С. 1301
-1318.
9. Mistry K. B. et al. A new framework for childhood health promotion: the role of
policies and programs in building capacity and foundations of early childhood health
//American journal of public health.
–
2012.
–
Т. 102. –
№. 9. –
С. 1688
-1696.
10. Halfon N. et al. Lifecourse health development: past, present and future
//Maternal and child health journal.
–
2014.
–
Т. 18. –
С. 344
-365
11. Papageorghiou A. T. et al. The INTERGROWTH-21st fetal growth standards:
toward the global integration of pregnancy and pediatric care //American journal of
obstetrics and gynecology.
–
2018.
–
Т. 218. –
№. 2. –
С. S630
-S640.
12. Forsyth S., Rogstad K. Sexual health issues in adolescents and young adults
//Clinical medicine.
–
2015.
–
Т. 15. –
№. 5. –
С. 447.
13. Bhalotra, Sonia. "Fatal fluctuations? Cyclicality in infant mortality in India."
Journal of Development Economics 93.1 (2010): 7-19.
14. Cutler, David, Angus Deaton, and Adriana Lleras-Muney. "The determinants of
mortality." Journal of economic perspectives 20.3 (2006): 97-120.
15. Currie, Janet. "Pollution and infant health." Child development perspectives 7.4
(2013): 237-242.
16. Currie, Janet. "Healthy, wealthy, and wise: Socioeconomic status, poor health in
childhood, and human capital development." JoUrnal of economIc lIteratUre 47.1 (2009):
87-122.
17. Demirhan, Haydar. "dLagM: An R package for distributed lag models and ARDL
bounds testing." PLoS One 15.2 (2020): e0228812.
18. Wang, Liping. "Research on the dynamic relationship between China's
renewable energy consumption and carbon emissions based on ARDL model." Resources
Policy 77 (2022): 102764.
19. Liu, Haichao, et al. "Linkage among Urbanization, energy Consumption, economic
growth and carbon Emissions. Panel data analysis for China using ARDL model." Fuel 332
(2023): 126122.
20. Acaroğlu, Hakan, and Mustafa Güllü. "Climate change caused by renewable and
non-renewable energy consumption and economic growth: A time series ARDL analysis
for Turkey." Renewable Energy 193 (2022): 434-447.
