Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Legal nature of compulsory community service
Turgun KUCHKAROV
Ministry of Internal Affairs Academy of the Republic of Uzbekistan
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received February 2024
Received in revised form
28 February 2024
Accepted 20 March 2024
Available online
15 April 2024
In this state, the author proved the analysis of the legal
nature of mandatory public relations, comparative order and
implementation, established and international normative legal
documents, content, orderly implementation and mechanisms
of implementation, and executive and executive legislation of
the country. In the process of investigation, the author entered a
scientific discussion with the presenter and presented his
proposal regarding the use of the term “obligatory social work”
in law and criminal law theory.
2181-
1415/©
2024 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-iss3/S-pp179-184
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
crime,
criminal law,
punishment for crime,
the concept of compulsory
community service,
deprivation of liberty,
the penal system of foreign
countries,
Tokyo Rules,
Beijing Rules.
Мажбурий жамоат ишларининг юридик моҳияти
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
жиноят,
жиноят қонунчилиги,
жиноят учун жазо,
мажбурий жамоат ишлари
тушунчаси,
озодликдан маҳрум этиш,
хорижий давлатлар жазо
тизими,
Токио қоидалари,
Пекин қоидалари.
Мазкур мақолада муаллиф мажбурий жамоат ишлари
жазосининг ҳуқуқий табиатини таҳлил қилиб, ушбу
норманинг халқаро норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатларда
белгиланган тартиби, илғор хорижий давлатлар жиноят,
жиноий
-
ижроия
қонунчилигидаги
мазмун
моҳияти,
қўллаш тартиби, ижро механизмларини қиёсий таҳлил
қилган. Муаллиф тадқиқот ишида етакчи олимлар билан
илмий мунозарага киришиб, мажбурий жамоат ишлари
иборасини қонунчилик ҳамда жиноий
-
ҳуқуқий назарияда
қўллаш учун ўзининг бир қатор ечимларини таклиф этган.
1
Deputy Head of the Ministry of Internal Affairs Academy of the Republic of Uzbekistan.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
03 (2024) / ISSN 2181-1415
180
Правовая природа обязательных общественных работ
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
преступление,
уголовное право,
наказание за
преступление,
понятие обязательных
общественных работ,
лишение свободы,
уголовно
-
исполнительная
система зарубежных
стран,
Токийские правила,
Пекинские правила.
В данной статье автор провел анализ правовой природы
обязательных общественных работ, сравнил порядок их
применения, установленный в международных нормативных
правовых документах, с сущностью содержания, порядком
применения и механизмами исполнения в уголовном и
исполнительном законодательстве передовых зарубежных
стран. В процессе исследования автор вступил в научную
дискуссию с ведущими учеными и выдвинул ряд своих
предложений
относительно
использования
термина
«обязательные общественные работы» в законодательстве и
уголовно
-
правовой теории.
Мажбурий жамоат ишлари тариқасидаги жазонинг юридик табиати адабиётларда
турлича талқин қилинади. Ҳозирги кунда мазкур жазонинг ҳуқуқий табиатини аниқлаш
билан боғлиқ айрим масалалар пробация хизмати ходимларини ҳам ўйлантириб келмоқда.
Хусусан, мазкур жазонинг ривожланган давлатларда турлича номланиши, унинг ўзига хос
белгилари, бошқа жазо турларига ўхшаш ва фарқли жиҳатларини аниқлаш турлича баҳс
-
мунозараларга сабаб бўлмоқда.
Қайд
этиш жоизки, мажбурий жамоат ишлари тариқасидаги жазонинг номланиши,
унинг юридик табиатидан келиб чиққан ҳолда барча учун содда ва тушунарли баён
этилиши лозим.
Мажбурий жамоат ишлари тариқасидаги жазонинг юридик табиати ва унинг
номланиши хусусида олимларнинг фикрлари турлича. Жумладан, Н.Г.
Осадчая мазкур
жазонинг “Жамият фойдаси учун ҳақ тўланмайдиган ишлар”, деб номлаш лозимлигини
қайд
этади.
А.С.
Горбачева ва Н.А.
Добриковалар эса, мажбурий жамоат ишлари жазосинининг
юридик табиати ва номланишини таҳлил қилиб, “Халқаро тажрибада бу жазо тури қандай
номланмасин унинг моҳияти ва мақсади бир хил, яъни у жамият манфаатлари учун, ҳақ
тўланмаслик асосида ижтимоий фойдали ишларни бажаришда намоён бўлади, шунингдек
бу жазонинг қўллаш айнан зарур бўлган жойда ресоциализация жараёнларини
енгиллаштиришни назарда тутади”, дея баён қиладилар. Яна бошқа адабиётда, мажбурий
жамоат ишлари жазосининг қўлланилиши жазони ижро этиш амалиётида инсонпарварлик
принципини реал ҳолатда амалга оширишга хизмат қилиши таъкидланади.
Мазкур жазо турининг қонунчилигимизда белгиланган моҳиятидан келиб чиққан
ҳолда
унинг номланиши таҳлил этилганда, мажбурий жамоат ишлари жазосининг юридик
моҳияти бажарилиши лозим бўлган ишларнинг мажбурий ижро этишда эмас, аксинча
шахсни ижтимоий фойдали ишларга жалб этишда намоён бўлишини кузатиш мумкин.
Хусусан, жиноят субъектининг мажбурий жамоат ишларни бажаришга бўлган руҳий
муносабати ихтиёрий ёки унинг ихтиёрига зид бўлиши мумкин. Бу эса ўз навбатида, мазкур
жазонинг моҳиятига кўра иккинчи даражали аҳамият касб этади. Чунки, мажбурий жамоат
ишлари жазосини маҳкум ўз ихтиёрига кўра бажариши ҳам мумкин.
Мазкур масалани батафсилроқ ўрганиш мақсадида мажбурий жамоат ишлари
жазосини қўлловчи судлар ва уларни ижросини таъминловчи ички ишлар органларининг
пробация ходимлари ўртасида анкета сўрови ўтказилди.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
03 (2024) / ISSN 2181-1415
181
Хорижий давлатлардан фарқли равишда Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодекси
тўртинчи бўлим “Жазо ва уни тайинлаш” деб номланган X
-
бобининг
45
1
-
моддасида “Мажбурий жамоат ишлари”, деб номланган. Мазкур тушунча ички ишлар
органлари Пробация хизмати ходимлари ўртасида қай даражада тушунарли
бўлаётганлигини аниқлаш мақсадида анкета сўрови ўтказилди. Унга кўра, Жиноят кодекси
45
1
-
моддасида “Мажбурий жамоат ишлари” тушунчаси тўлиқ ва тушунарли номланган
ҳолда баён этилган деб ҳисоблайсизми?, деб сўралганида респондентларнинг 17 фоизи,
мазкур жазо турининг номланишини ўзгартиришга зарурат йўқ ёки жавоб беришга
қийналаман, 57 фоизи мазкур жазо турини «ижтимоий фойдали ишлар», 21 фоизи “жамоат
ишлари”, 5 фоизи “ҳақ тўланмайдиган ишлар” деб ўзгартириш лозимлиги қайд этилган. Бу
эса “Мажбурий жамоат ишлари”нинг қонунчиликда асосланган ва янада тўлдирилган
мазмундаги тушунчасини берилиши зарурати мавжудлигини кўрсатади.
Мазкур жазо миллий қонунчилигимизда “мажбурий жамоат ишлари” деб номланса
-
да, халқаро ҳуқуқ нормаларида, хусусан Токио ва Пекин қоидаларида “жамият учун
фойдали ишларни бажариш”, деб аталади. Шунингдек, хорижий давлатлар қонунчилигида
мазкур жазо тури ҳар хил номланишини кузатиш мумкин.
Жумладан
,
Арманистон
Республикаси (ЖК 54
-
м.), Беларусь Республикаси (ЖК 49
-
м.), Озарбайжон Республикаси
(ЖК 47
-
м.), Украина (ЖК 56
-
м.), Қирғиз Республикаси (ЖК 61
-
м.) да “жамоат ишлари”,
Қозоғистон
Республикаси
(ЖК 43
-
м.)да “жамоат ишларига жалб қилиш”, Грузия (ЖК 44
-
м.) “ижтимоий фойдали
меҳнат”, Молдова Республикаси (ЖК 67
-
м.) да “жамият фойдасига ҳақ тўланмайдиган
меҳнат”, Латвия (ЖК 40
-
м.), Россия Федерацияси (ЖК 49
-
м.), Тожикистон Республикаси
(ЖК
48
(1)
-
м.)
да
“мажбурий
ишлар”
деб
аталади.
Бу борада тадқиқот олиб борган Н.А.
Симагина эса мазкур жазо турли вақтларда ва
ҳужжатларда
ҳар хил талқин қилинганлигини, булар “жамоат ишлари”, “мажбурий жамоат
ишлари”, “мажбурланилган ишлар (принудительные работы
)”, “зарурий жамоат ишлари”,
“озодликдан маҳрум қилиш жойига жойлаштиришсиз мажбурланилган ишлар”
эканлигини билдиради.
Юқоридагиларга асосан хулоса қилиш мумкинки, Ўзбекистон Республикаси
Конституцияси, меҳнат кодекси ва бошқа норматив ҳужжатларда “мажбурий меҳнат”
ибораси меҳнатга мажбурлаш маъносини англатади. Жиноят ва жиноят ижроия
қонунчилигида
“мажбурий жамоат ишлари” жазосининг номланиши “мажбурий меҳнат”
тушунчасига яқин тушунча сифатида баён этилган. Мажбурий жамоат ишлари жазосининг
юридик табиати, бажарилиши лозим бўлган ишларнинг мажбурий аҳамиятга эгалиги
билан бир қаторда, пробация амалиётида маҳкумларни аҳлоқан тузатиш мақсадида ҳақ
тўланмайдиган ижтимоий фойдали жамоат ишларига жалб этишда намоён бўлади.
Қолаверса, маҳкумни мажбурий жамоат ишларни бажаришга бўлган руҳий муносабати
ихтиёрий (ёки ихтиёрига зид) бўлиши мумкин. Халқаро ҳуқуқ нормаларида, хусусан Токио
ва Пекин қоидаларида “жамият учун фойдали ишларни бажариш”, ривожланган
давлатларда эса “жамоат ишлари”, “ижтимоий фойдали меҳнат”, “жамият фойдасига ҳақ
тўланмайдиган меҳнат” каби номлар билан аталади. Шу боисдан, мамлакатимиз
жиноят ва
жиноят
-
ижроия қонунчилигида “мажбурий жамоат ишлари” ибораси ўрнига “
ижтимоий
фойдали ишлар”
иборасидан фойдаланилиши мақсадга мувофиқ бўлади.
Мажбурий жамоат ишлари жазосининг яна бир жиҳати, унинг миллий
*
Изоҳ 1.:
«Обязательные работы» ва «принудительные работы» терминлари ўзбек тилида бир хил
“мажбурий ишлар”
деб таржима қилинади. Бугунги кунда мамлакатимиз ҳуқуқ тизимида ушбу терминларга
эҳтиёж катта бўлиб, диссертациянинг 2
-
бобида бу масала атрофлича таҳлил этилади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
03 (2024) / ISSN 2181-1415
182
қонунчилигимизга
кўра фақат асосий жазо чораси сифатида тайинланишидир. Ҳуқуқшунос
олимлар мазкур масалани айрим жиҳатларини ўрганишга ҳаракат қилган. Хусусан,
Н.Г.
Осадчая, мажбурий жамоат ишлари жазони қўшимча жазо чораси сифатида
тайинланиши юзасидан қонунчиликка ўзгартириш лозимлиги таклифини илгари сурган,
бошқа ҳуқуқшунослар эса, ушбу жазо турини муқобил жазо тури сифатида
алмаштирилиши, уни енгилроқ жазо тури сифатида белгилаш лозимлиги борасидаги
ғояларни
илгари сурган.
Юқорида Н.Г.
Осадчая томонидан мажбурий жамоат ишларининг айнан қайси жазо
турларига қўшимча равишда тайинланиши бўйича аниқ таклифни билдирмаганлиги
сабабли, унинг мулоҳазаларига тўлиқ қўшилиб бўлмайди. Чунки, одиллик принципининг
моҳиятига кўра шахс содир этган жинояти учун икки марта жавобгарликка тортилиши
мумкин эмас. Шунга кўра шахс томонидан содир этилган битта жинояти учун иккита жазо
тайинланиши ҳам одиллик принципига номувофиқ деб ҳисоблаймиз.
Мазкур жазони асосий ёки қўшимча жазо тариқасида тайинланиши масаласи
хорижий давлатлар қонунчилигида турлича белгиланган. Жумладан, Нидерландия, Россия
Федерацияси ва Озарбайжон қонунчилигида, мажбурий жамоат ишлари тариқасидаги
жазо асосий жазо тури сифатида белгиланган. Испания жиноят қонунчилигида эса, мазкур
жазо тури ҳам асосий, ҳам қўшимча жазо сифатида эътироф этилади. Буюк Британияда,
асосий жазо сифатида ҳамда пробациянинг алоҳида белгиси сифатида қўлланилади.
Бироқ, шуни алоҳида эътироф этиш керакки, хорижий давлатларда мажбурий
жамоат ишлари тариқасидаги жазо номланиши, хусусиятлари, тайинлаш асослари ва
бошқа жазо турлари билан алмаштириш асосларига кўра фарқланади.
Фикримизча,
Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 45
1
-
моддасида
мажбурий жамоат ишлари жазоси асосий жазо сифатида тайинланиши, бошқа жазоларга
қўшимча жазо сифатида тайинлаш мумкин эмаслиги ўринли белгиланган. Боиси, мажбурий
жамоат ишлари жазосига нисбатан жарима ёки муайян ҳуқуқдан маҳрум қилиш жазолари
енгил жазо ҳисобланади, шунингдек оғирроқ жазолар ҳисобланган ахлоқ тузатиш ишлари,
хизмат бўйича чеклаш, озодликни чеклаш (тунги 22:00дан 6:00га қадар) жазоларига
мажбурий жамоат ишлари жазосини қўшимча тайинлаш ҳам мақсадга мувофиқ эмас.
Чунки, мазкур жазони ўтаётган маҳкумларнинг аксарияти иш жойига эга, улар асосан
саккиз соатли меҳнат фаолияти билан шуғулланади. Маҳкумларни саккиз соатдан ортиқ
муддатда
ишлашларини
тақиқланиши
меҳнат
қонунчилигида
адолатли
белгиланганлигидир.
Халқаро Меҳнат Ташкилоти (ХМТ)нинг таҳлиллари шуни кўрсатадики, мажбурий
меҳнат глобаль муаммо бўлиб, ундан бирорта мамлакат ҳимояланмаган ва мажбурий
меҳнатнинг янги турлари пайдо бўлмоқда. Халқаро ҳуқуқ нормалари ва миллий
қонунчилигимизда
мажбурий меҳнат тақиқланган бўлса
-
да, замонавий жиноят
қонунчилигида шахсни меҳнатга мажбуран жалб этиш билан боғлиқ бўлган жазоларни
жорий этиш ва уларни амалда қўллаш кенгайиб бормоқда.
Хориж олимлари Д.А.
Никитин ва М.М.
Сидоровалар, “Меҳнат қилиш эркинлиги, ҳар
ким эркин фаолият ва касб танлаши шахснинг конституциявий ҳуқуқи эканлиги ва шахсга
мажбурий жамоат ишларининг тайинланиши уларнинг мазкур ҳуқуқлардан маҳрум
қилиш
эканлиги”ни қайд этади. С.В.
Данелян ва А.С.
Микаелянлар эса, бундай ёндошувга
ўзларининг қўшилмаслигини баён этиб, мажбурий жамоат ишлари, ахлоқ тузатиш
ишларига тайинланган маҳкумларнинг меҳнатни танлашга бўлган ҳуқуқининг чекланиши,
биринчидан қонуний эканлиги, иккинчидан 1948 йилдаги Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон
декларациясида ҳар бир инсон ўз ҳуқуқлари ва эркинликларидан фойдаланишда
ўзгаларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини демократик жамиятда етарли даражада бўлишини
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
03 (2024) / ISSN 2181-1415
183
ҳамда
ҳурмат қилинишини таъминлаш, ахлоқ, жамоат тартиби, умум фаровонлигининг
одилона талабларини қондириш мақсадидагина қонунда белгиланган чеклашларга риоя
этиши кераклиги қайд этилганлигини таъкидлайди.
Бу эса, ўз навбатида “мажбурий жамоат ишлари” жазосининг халқаро ҳуқуқ
нормаларига қанчалик мос келишини ва умуман бу каби жазоларни қонунчиликда
белгилаш қанчалик тўғри эканлиги, пировардида “мажбурий меҳнат” ва “мажбурий жамоат
ишлари” тариқасидаги жазонинг юридик моҳиятини, шунингдек мажбурий жамоат
ишлари тариқасидаги жазони қонунчиликда жорий этиш ва белгилаш бўйича халқаро
стандартларни атрофлича таҳлил этишни талаб этади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Осадчая Н.Г. Обязательные работы как новый вид наказания в российском
уголовном
праве.
Автореферат
диссертации
//
https://www.dissercat.com/content/obyazatelnye-raboty-kak-novyi-vid-nakazaniya-v-
rossiiskom-ugolovnom-prave.
2.
Горбачева А.С., Добрикова Н.А. Проблемы правового регулирования
порядка исполнения наказания в виде обязательных работ / Научно
-
практической
журнал «Государство и право в XXI веке». № 1. 2017. С. 36.
3.
Актуальные проблемы борьбы с преступностью на современном этапе /
Ветрила Е.В., Кассихина В.Е., Сплавская Н.В., Юрова К.И., Пация Д.В. Коллективная
монография / Сочи, 2015.; https://cyberleninka.ru/article/n/problemy
-pravovogo-
regulirovaniya-poryadka-ispolneniya-nakazaniya-v-vide-obyazatelnyh-rabot
4.
Уголовный
Кодекс
Республики
Армения
//
URL:
http://www.parliament.am/legislation.php?ID=1349&lang =rus&sel=show#3a
5.
Уголовный Кодекс Республики Беларусь (по состоянию на 13.05.2022 г.) //
URL: http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=1977.
6.
Уголовный Кодекс Азербайджанской Республики от 30 декабря 1999 года
(по
состоянию
на
08.07.2022
г.)
//
URL:
http://continent
-
online.com/Document/?doc_id=30420353#pos=117;-44.
7.
Уголовный Кодекс Украины (по состоянию на 28.07.2022 г.) // URL:
http://continent-online.com/Document/?doc_id=30418109#pos=10;-176.
8.
Уголовный Кодекс Кыргызской Республики (по состоянию на 09.08.2022
г.) // URL: http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ru
-ru/112309
9.
Уголовный Кодекс Республики Казахстан от 3 июля 2014 года № 226
-
V (с
изменениями и дополнениями по состоянию на 24.11.2022 г.) // URL:
https://online.zakon.kz/document/?doc_id=31575252#pos=897;-44.
10.
Уголовный Кодекс Грузии (по состоянию на 03.09.2020 г.) // URL:
https://matsne.gov.ge/ru/document/view/16426?publication=229
11.
Уголовный Кодекс Республики Молдова (по состоянию на 19.07.2022 г.)
// URL: http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=3835.
12.
Уголовный Закон Латвии (по состоянию на 20.06.2019 г.) // URL:
https://lawyer-khroulev.com/wp-content/uploads/2019/09/ugolovnij-zakon-latvii.pdf
13.
Уголовный Кодекс Российской Федерации от 13 июня 1996 года
№
63
-
ФЗ
(по
состоянию
на
21.11.2022
г.)
//
URL:
http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_10699/
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
03 (2024) / ISSN 2181-1415
184
14.
Уголовный Кодекс Республики Таджикистан от 21 мая 1998 года (по
состоянию
на
19.07.2022
г.)
//
URL:
http://continent
-
online.com/Document/?doc_id=30397325#pos=8;-144.
15.
Изоҳ 1.: «Обязательные работы» ва «принудительные работы»
терминлари ўзбек тилида бир хил «мажбурий ишлар» деб таржима қилинади.
Бугунги кунда мамлакатимиз ҳуқуқ тизимида ушбу терминларга эҳтиёж катта
бўлиб, диссертациянинг 2
-
бобида бу масала атрофлича таҳлил этилади.
16.
Симагина Н.А. Исторический анализ наказания в виде обязательных
работ вдореволюционной России // Пенитенциарная система и общество: опыт
взаимодействия: сб. материалов IV Междунар. науч.
-
практ. конф., 4–6 апреля 2017
г. / сост. Тарасов В.А. –
Пермь: ФКОУ ВО Пермский институт ФСИН России, 2017. –
344 с.С. 150. С.
17.
Осадчая Н.Г. Некоторые проблемы применения наказаний за
преступления против собственности / Философия права, 2015, № 4 (71). С. 94.;
Осадчая Н.Г. Обязательные работы как новый вид наказания в российском
уголовном
праве.
Автореферат
диссертации
//
https://www.dissercat.com/content/obyazatelnye-raboty-kak-novyi-vid-nakazaniya-v-
rossiiskom-ugolovnom-prave.
18.
Стромов В.Ю. Отдельные виды отечесвенной системы наказаний:
проблемы уголовно
-
правовой теории и правоприменительной практики / Вестник
тамбовского университета. Серия Гуманитарные науки. 2014. С. 127; Дворецкий
М.Ю. Оптимизация уголовной ответственности, направления ее законодательного
совершенствования в целях предупреждения преступлений и преступности /
Пробелы в российском законодательстве. Юридический журнал. №. 7. 2016. С. 146;
Рахмаев Э.С. Повышение эффективности применения наказаний, не связанных с
лишением свободы / Человек: преступление и наказание. № 2. 2009. С. 49.
19.
Зарубежный опыт по вопросу обязательных общественных работ как
нового
вида
уголовного
наказания
/
URL:
https://www.minjust.uz/ru/library/own_publications/71176/?print=Y
(мурожаат
вақти: 29.11.2022).
20.
Минина В.В. Зарубежный опыт законодательной регламентации
общественных
работ
URL:
https://libr.msu.by/bitstream/123456789/6337/1/6053m.pdf (мурожаат вақти:
25.11.2022).
21.
Жевняк О.В., Жевняк М.П. Российская судебная практика о квалификации
принудительного труда / Вестник ВГУ. Серия: Право. 2019. № 2. С. 259.
22.
Никитин Д.А., Сидорова М.М. Принудительные работы как новый вид
наказания:
проблемы
применения
и
перспектива
развития
//
https://www.gramota.net/articles/issn_1997-292X_2015_9-
2_31.pdf (мурожаат вақти:
25.08.2022).
23.
Данелян С.В., Микаелян А.С. Обязательные, исправительные и
принудительные работы в свете международных стандартов прав человека и
обращения с осужденными // http://xn
----7sbbaj7auwnffhk.xn--p1ai/article/1357
(Электрон манбага мурожаат қилинган вақт: 01.03.2024).
