Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Some considerations on the legal nature of the principle of
legal certainty
Ilkhomjon YUSUPOV
Tashkent State University of Law
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2024
Received in revised form
15 April 2024
Accepted 25 April 2023
Available online
25 May 2024
This article examines the legal nature and significance of the
principle of legal accuracy. At the same time, the importance of
the principle of legal accuracy as one of the main elements of the
rule of law is noted. The principle of legal certainty guarantees
that a court decision that has entered into force in any dispute
cannot be questioned. Today, the principle of legal certainty is
considered a structural element of the rule of law, necessary for
the stabilization of legal relations and systems in which the
judiciary and the courts play an important role.
Legal accuracy is becoming an increasingly important factor
in lawmaking and law enforcement processes. In particular,
legal accuracy means the accuracy, clarity, and accessibility of a
legal standard, depending on the texts and interpretations of
court documents.
The purpose of this article is to analyze the fact that due to
the full implementation of the principle of legal accuracy as a
legal category, the effectiveness of compliance with current
legislation is achieved, in particular, the principle of legal
accuracy is a means of ensuring the stability of law, which must
regulate the interaction between legal entities.
2181-
1415/©
2023 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-iss4/S-pp134-142
This is an open-access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (
https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru
Keywords:
principles of law,
principle of legal certainty,
judicial authority,
judicial document,
subjects of law,
compliance with legislation,
application of the law.
1
Lecture, Tashkent State University of Law. E-mail: i.yusupov@tsul.uz
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2024) / ISSN 2181-1415
135
Ҳуқуқий
аниқлик принципининг ҳуқуқий табиати
ҳақида айрим мулоҳазалар
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
ҳуқуқ
принциплари,
ҳуқуқий аниқлик
принципи,
суд ҳокимияти,
суд ҳужжати,
ҳуқуқ
субъектлари,
қонунчиликка риоя этиш,
ҳуқуқни қўллаш.
Ушбу мақолада ҳуқуқий аниқлик принципининг ҳуқуқий
табиати ва аҳамияти юзасидан фикрлар билдирилган. Шу
билан бирга, қонун устуворлигининг асосий елементларидан
бири сифатида ҳуқуқий аниқлик принципининг аҳамияти
ҳақида сўз юритилади. Ҳуқуқий аниқлик принципи ҳар
қандай низода кучга кирган суд қарорини шубҳа остига
қўйиб бўлмаслигини таъминлайди. Бугунги кунда ҳуқуқий
аниқлик принципи суд ҳокимияти ва судлар муҳим рол
ўйнайдиган
ҳуқуқий
муносабатлар
ва
тизимларни
барқарорлаштириш
учун
зарур
бўлган
қонун
устуворлигининг таркибий елементи сифатида қаралмоқда.
Ҳуқуқий
аниқлик қонун ижодкорлиги ва ҳуқуқни
муҳофаза қилиш
жараёнларида тобора муҳим омилга
айланиб бормоқда. Жумладан, ҳуқуқий аниқлик суд
ҳужжатларининг матнлари ва талқинларидан келиб
чиққан
ҳолда,
ҳуқуқий
стандартнинг
аниқлиги,
равшанлиги ва мавжудлигини англатади.
Ушбу мақоланинг мақсади ҳуқуқий категория сифатида
ҳуқуқий
аниқлик принципини тўла жорий этилиши орқали
амалдаги қонунчиликка риоя қилиш самарасини оширилишига
эришилиши, хусусан, ҳуқуқий аниқлик принципини ҳуқуқ
субъектлари ўртасидаги ўзаро муносабатларни тартибга солиш
учун зарур бўлган ҳуқуқ барқарорлигини таъминлашнинг
воситаси эканлигини таҳлил қилишдир.
Некоторые
соображения
о
правовой
природе
принципа правовой определённости
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
принципы права,
принцип правовой
определенности,
судебная власть,
судебный документ,
субъекты права,
соблюдение
законодательства,
применение закона
.
В данной статье рассматриваются правовая природа и
значение принципа юридической точности. В то же время
отмечается важность принципа юридической точности как
одного из основных элементов верховенства права.
Принцип правовой определенности гарантирует, что
вступившее в законную силу судебное решение по любому
спору не может быть поставлено под сомнение. Сегодня
принцип правовой определенности рассматривается как
структурный элемент верховенства права, необходимый
для стабилизации правовых отношений и систем, в
которых судебная власть и суды играют важную роль.
Юридическая точность становится все более важным
фактором
в
процессах
законотворчества
и
правоприменения. В частности, юридическая точность
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2024) / ISSN 2181-1415
136
означает точность, ясность и доступность правового
стандарта, в зависимости от текстов и толкований
судебных документов.
Целью данной статьи является анализ того факта, что за
счет полноценного внедрения принципа юридической
точности
как
правовой
категории
достигается
эффективность
соблюдения
действующего
законодательства, в частности, принцип юридической
точности является средством обеспечения стабильности
права, которое необходимо регулировать взаимодействие
между субъектами права.
КИРИШ
Ҳуқуқ
назарияси шуни кўрсатадики, ҳуқуқий аниқлик принципи
одамларнинг адолатли умидларини ҳимоя қилиш ва сақлашга қаратилган. Бироқ,
аксарият мамлакатларда ушбу принцип мустақил ҳуқуқ принципи сифатида емас,
балки қонун устуворлиги принципининг ажралмас қисми сифатида ўрганилади.
Хусусан, ҳуқуқий аниқлик принципи Ўзбекистон Республикасининг амалдаги
қонунчилигида
киритилмаган янги принцип ҳисобланади. Ҳуқуқий аниқлик
принципининг долзарблиги ҳақида сўз юритганда, қуйидаги фикрни
таъкидлашимиз мумкин: ҳуқуқий аниқлик принципи ҳуқуқий муносабатлар
барқарорлиги ва ҳуқуқ устиворлигининг кафолати ҳисобланади.
Дунё миқёсида ушбу масалага жиддий эътибор қаратилмоқда. Жумладан,
БМТ Тараққиёт Дастурининг жаҳон мамлакатларида демократик бошқарувни
қўллаб
-
қувватлаш бўйича фаолияти бу борадаги ҳуқуқий асосларни мустаҳкамлаш
зарурлигини қайд этади [1]. Бундан ташқари, Венеция комиссияси томонидан
2011 йилда тасдиқлаган Ҳуқуқ устуворлиги бўйича ҳисоботида ҳам ҳуқуқий
аниқлик принципи ҳуқуқ устуворлигининг ажралмас ва муҳим бир қисми
эканлиги [2] ва бошқа шу каби долзарб ёндашувлар, мамлакатимиз ҳуқуқий
аниқлик принципи бўйича мақбул назарий
-
ҳуқуқий ечимларни ишлаб чиқиш
ҳамда
илмий
-
назарий тадқиқотларни олиб боришни тақозо этмоқда.
Мамлакатимизда сўнги йилларда ижтимоий ҳаётнинг турли соҳаларида олиб
борилаётган ислоҳотларда юқорида келтириб ўтилган масалаларга ҳам алоҳида
эътибор қаратилмоқда. Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг
2023 йил 11 сентябрдаги “Ўзбекистон –
2030” стратегияси тўғрисида”ги Фармонида
халқимизнинг эркин ва фаровон, қудратли Янги Ўзбекистонни барпо этиш бўйича
хоҳиш
-
иродасини рўёбга чиқариш, ҳар бир фуқарога ўз салоҳиятини ривожлантириш
учун барча имкониятларни яратиш, соғлом, билимли ва маънавий баркамол авлодни
тарбиялаш, глобал ишлаб чиқаришнинг муҳим бўғинига айланган кучли
иқтисодиётни шакллантириш, адолат, қонун устуворлиги, хавфсизлик ва
барқарорликни кафолатли таъминлаш мақсадида бир
-
қанча вазифалар белгилаб
қўйилди. Шундан келиб чиқиб, қонун устиворлигига эришишда ҳуқуқий аниқлик
принципининг аҳамияти тобора долзарб бўлиб бормоқда.
Ҳуқуқий
аниқлик принципи Ўзбекистон Республикасининг амалдаги
қонунчилигида киритилмаган янги принцип ҳисобланади. Бу принципнинг амалга
киритилиши қонун ижодкорлиги соҳасида қабул қилинаётган қонунларнинг аниқ
бўлишига, барча учун тушунарли бўлишига ҳамда қонунларда тушунмовчиликлар,
зиддиятлар бўлмаслигига асос бўлиб хизмат қилади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2024) / ISSN 2181-1415
137
Шу билан биргаликда ушбу принципнинг амалда қўлланилиши натижасида
амалдаги қонунларнинг нотўғри талқин қилинишининг олди олинишига эришиш
мумкин бўлади.
Шунинг учун ҳуқуқий аниқлик принципининг мазмун
-
моҳиятини очиб
бериш, уни тушуниш бугунги кун учун энг долзарб ҳисобланади.
МАТЕРИАЛ ВА МЕТОДЛАР
Мазкур тадқиқотда илмий билишнинг таҳлил, умумлаштириш, мантиқий,
ўрганиш усулларидан фойдаланилди. Шу билан бирга ишда бир қатор
масалаларни ҳал қилиш учун билишнинг махсус (қиёсий ҳуқуқий ва расмий
ҳуқуқий) усулларидан фойдаланилган.
Тадқиқот натижалари ишда қўлланилган усуллар ва методология ўрганиш
доирасида фойдаланилган назарий ёндашувлар аниқ ҳуқуқий манбадан олингани,
қонун
ҳужжатлари таҳлили асосида таклиф ва тавсиялар берилганлиги
аҳамиятлидир.
ТАДҚИҚОТ НАТИЖАЛАРИ
Тадқиқот натижаларига кўра, ҳуқуқий аниқлик принципи бўйича турли
олимларнинг фикрлари таҳлил қилинди.
Бироқ, бизнинг амалдаги қонунчилигимизда ҳуқуқий аниқлик принципи
янги принцип сифатида номоён бўлиб бормоқди. Биз мазкур илмий мақолада
ҳуқуқий
аниқлик принципининг ўзига хос хусусиятлари ва қонун ижодкорлиги
соҳасида тутган ўрни юзасидан фикр юритамиз.
ТАДҚИҚОТ НАТИЖАЛАРИ ВА УНИНГ ТАҲЛИЛИ
Ҳуқуқий
аниқлик принципи ижобий ҳуқуқ нуқтаи назаридан юридик кучга
эга бўлган ҳуқуқ принциплари ва ҳуқуқ нормаларини аниқлаштириш орқали,
қонун
ижодкорлиги ва ҳуқуқни қўллаш жараёнлари самарадорлигига, шунингдек,
муайян суд ҳужжатларини қабул қилиш ва суд амалиётининг барқарорлик
даражасини ошириш ҳамда суд жараёнлари иштирокчиларининг ҳуқуқ ва ҳуқуқий
манфаатларини таъминланишига
эришиш имконини беради.
Норма ижодкорлигидаги ҳуқуқий аниқликнинг бу хусусияти муайян
соҳаларда ҳуқуқий тартибнинг аниқ самарадорлигига хизмат қилиши,
тушунарлилигини объектив хусусияти, деб баҳолаш мумкин.
Миллий ҳуқуқшунос олимлар томонидан бу борада олиб борилган илмий
ишлар жуда кам сонли бўлиб, улардан фақат қуйидагиларни келтириб ўтиш
мумкин, холос.
Д.Й.
Хабибуллаев агар… тамойиллар қонун ҳужжатларида белгиланмаган
бўлса, бу суд учун мажбурий тусга эга бўлмаслигига, тамойилларда акс этган
адолат тўғрисидаги ҳуқуқий қарашлари еса фанда тушунча, ғоя сифатида
қаралишига
олиб келади [3].
Н.И.
Хайриевнинг
таъкидлашича,
ҳақиқатни
аниқлашнинг
барча
консепсияларини учта асосий йўналишга ажратиш мумкин (обектив
-
реалистик,
рамзий ҳамда тузулмавий) [4].
Юқорида қайд этилган миллий ҳуқуқшунос олимларнинг фикр
-
мулоҳазаларидан Д.Й.
Хабибуллаев ҳамда Н.И.
Хайриевларнинг позицияларини
қўллаб
-
қувватлаш мумкин, деб ҳисоблаймиз. Зеро, ҳақиқатдан ҳам жорий юридик
амалиётда судлар томонидан ҳуқуқий аниқликка эришиш учун тегишли
қонунчилик
базаси шакллантирилмаган. Қонунчиликда акс эттирилмаган
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2024) / ISSN 2181-1415
138
“ҳуқуққа аниқлик киритиш” ваколати судлар томонидан бевосита қўлланилишида
ҳуқуқий
бўшлиқнинг мавжудлиги ўз
-
ўзидан юридик амалиётда ҳам
зиддиятли
ҳолатларни келтириб чиқаради.
Н.И.
Хайриевнинг ҳам ёндашувларини эътироф этган ҳолда, ҳуқуқий
аниқлик принципи объектив зарурат эканлигини, суд ва ҳуқуқни муҳофаза этувчи
органларнинг ҳуқуқни қўллаш амалиётида “реалистик ҳуқуқ мактабининг”
унсурлари учрамаслигини қайд этиш мумкин. Шунингдек, мамлакатимизда
ҳуқуққа
бўлган “ягона ёндашувнинг” ҳам мавжуд эмаслиги сабабли ҳуқуқий
аниқликка “позитив ҳуқуқ мактабича” ёндашув кузатилади.
С.С.
Алексеевнинг таъкидлашича [5]
,
ҳуқуқий
аниқлик –
бу ҳуқуқнинг
қонуний нуқтаи назардан ҳал қилишни талаб қиладиган
ҳаётий вазиятларнинг
зарурий белгиларини расмийлаштирилган шаклда белгилаш қобилиятидир.
Ғарб
олимларининг илмий ишларига мурожаат этиб, Christoph Gusyнинг
фикрлари орқали ҳуқуқий аниқлик принципининг аҳамияти ва хуқуқиятларига
аниқлик киритамиз. Унга кўра, “аниқлик –
бу рискларнинг йўқлигидир [6]”,
Andreas von Arnauld фикрича, аниқлик эркинликни англатади, эркинлик эса ҳуқуқ
нормалар орқали кўпроқ манфаатларнинг мавжудлиги ва ҳимояланиши
лозимлиги, ҳуқуқий тартиб мураккаблигининг ошишига олиб келади [7]
.
Ҳуқуқий
аниқлик принципининг моҳияти қуйидаги хусусиятларни қамраб
олади:
1)
ҳуқуқий тартибга солишнинг барқарорлиги;
2)
фуқаронинг амалдаги қонунлар ва қонуности ҳужжатлари, унинг
ҳуқуқлари
ва қонуний манфаатларига дахлдор бўлган ҳуқуқни қўллаш
қарорлари
тўғрисида хабардорлиги;
3)
ҳуқуқ нормалар ва ҳуқуқни қўллаш қарорларининг аниқлиги, бир
маънолилиги ва изчиллиги;
4)
қонуннинг бир хилда қўлланилиши;
5)
ҳуқуқни қўллаш қарорларининг барқарорлиги;
6)
суд қарорларининг ижро этилиши [8]
.
Шу асосда ўрганилаётган норматив ғоянинг мазмунини боғлайдиган иккита
асосий елементни аниқлаш мумкин: ҳуқуқий муносабатларнинг маълум бир
соҳасидаги ҳуқуқий тартибга солишнинг барқарорлиги; кучга кирган суд
ҳужжатининг
ҳақиқий бажарилиши.
Ҳуқуқ
ўз нормаларининг мазмуни орқали аниқликни таъминлаш воситаси
бўлиши кераклиги учун ҳуқуқий аниқликни қонун орқали аниқлик деб,
шунингдек, қонун ўзи белгилаган тартиблар орқали кутилаётган натижаларни
таъминлаш воситаси бўлиши керак деган маънода тушуниш мумкин.
Ҳуқуқий
аниқлик бу маънода аниқликни кафолатлаш усулини, яъни ҳуқуқ ва
мажбуриятларнинг “таъминланишини” ифодалайди.
Ҳуқуқий
аниқликни тушунишнинг бу усули умумий ҳуқуқ оиласида
процессуал жиҳатни қуйидаги ҳолатларга кўра мустаҳкамланйди: мазкур принцип
ҳуқуқ
нормасини, улар қандай бўлишидан қатъи назар, берилган умидларни
кафолатловчи восита бўлиб, айниқса турли суд жараёнларини берилган
қадриятларни
таъминлаш воситаси сифатида қабул қилинади. Бу масала
“процессуал аниқлик” тушунчаси билан изоҳланиб, биз олиб бораётган тадқиқот
иши билан кесишади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2024) / ISSN 2181-1415
139
Бу иккинчи маъно ҳуқуқни қўллашда ҳуқуқий аниқликни белгилаш билан
боғлиқ бўлиб, ҳуқуқ ва эркинликларни “таъминлаш” воситаси бўлиши
мумкинлиги маъносида тушунилиши мумкин. Ҳуқуқий аниқликни тушунишнинг
бундай усули ҳуқуқ нормаларининг шахсларга нисбатан қўлланилиши
оқибатларини ўз ичига олганлиги туфайли, ўзининг динамик жиҳатини ажратиб
кўрсатади. Gianmarco Gometz [9]
фикрича, ушбу ҳолатда аниқлик ҳуқуқларни
кафолатлашни англатади. Шундай қилиб, ҳуқуқий аниқлик –
бу ҳуқуқ нормалари
ва уларни қўллашда акс этувчи хусусият бўлиб, динамик ва статик ҳолатларда
намоён бўлади.
Учинчидан, ҳуқуқий аниқлик принципини қонуний кафолат сифатида
тушуниш мумкин. Ҳуқуқ нормалари шахсларга маъмурий тартиб
-
таомиллар ёки
суд процесси орқали ўзларини ҳимоя қилиш учун етарлича имкониятлар таклиф
қилиши
лозим. Шунда, фуқаро маъмурий судда ўзини ҳокимият органи ёки
мансабдор шахсларнинг ҳуқуққа зид хатти
-
ҳаракатларидан ҳимоя қилиш учун
муайян қонуний имкониятларга эга бўлади.
Ҳуқуқий
аниқлик қонун орқали эмас, балки муайян ҳуқуқ, масалан, адолатли
суд муҳокамаси ҳуқуқи орқали аниқлик ҳолатини англатиши мумкин. Умумий
ҳуқуқ
оиласида, audi alteram partem (иккинчи тарафни эшитиш) принципи
мазмунан шахсларнинг хабардор қилинмаган ҳужжат асосида жазога тортиш
мумкин эмас, ҳар икки томон ўзаро далилларни билиши ва улар учун қарши далил
топиши учун аниқликка эришиши талаб этилади. Бунда ҳуқуқий аниқлий восита
сифатида тушинили мумкин.
Таъбир жоиз бўлса, ушбу ҳолатда қонуний аниқлик (процессуал ҳуқуқ
орқали) ҳуқуқий аниқликни (ҳуқуқ, ҳуқуқлар ёки қонун) таъминлайди.шахсларниг
даъвога янги далиллар киритилганлиги юзасидан хабардор бўлиш ҳуқуқи,
бу фуқаронинг қарама
-
қарши томоннинг позициясини ҳисоблаш қобилиятини
оширади.
Юқоридаги тушунишга оид бўлган таснифнинг энг муҳим жиҳати шундан
иборатки, фуқаролик ҳуқуқий оиласида ҳуқуқий аниқлик принципи норма
ижодкорлигида қўллашнинг аҳамиятли эканлигидади. Stefano Bertea таъбири
билан айтганда, ҳуқуқий аниқлик –
бу қонунни талқин қилиш ва қўллаш
жараёнида эришиладиган идеал ҳолатдир [10]
.
Бу ўз навбатида, учинчи ва
тўртинчи тушуниш таснифи бўйича ҳуқуқ нормаларига ишонч ва кафолатни
таъминлайди. Шунингдек, Markus Möstlнинг қадй этишича [11]
,
бу ҳолат ҳуқуқни
қўллашга ҳам боғлиқ бўлган тушунчаларни ўз ичига олади.
Шунигг учун ҳам, қуйидаги саволлар орқали мазкур ҳолатни янада яққол
тушуниш мумкин: ҳуқуқий аниқлик ҳуқуқ нормалари билан таъминланмаса,
қандай
таъминланиши мумкин? Аксинча, ҳуқуқ нормасининг ўзи аниқ бўлмаса,
ҳуқуқни қўллаш қандай аниқ бўлиши мумкин?
Юқоридаги барча мулоҳазаларни ҳисобга олган ҳолда, ҳуқуқий аниқлик
қонун
чиқарувчи, ижро этувчи ва суд ҳокимиятидан фуқароларнинг манфаати
учун мавжуд бўлишига кўпроқ ҳисса қўшадиган хатти
-
ҳаракатлар шаклларини
қабул
қилишни талаб қиладиган ва уларнинг нуқтаи назаридан умумий ва
индивидуал нормаларни қайта тиклайдиган аргументатив тузилмаларнинг
ҳуқуқий
ва оқилона бошқарилиши орқали билимга асосланган ҳуқуқий ҳисоб
-
китоб ва ишончлилик ҳолати сифатида белгиланиши мумкин.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2024) / ISSN 2181-1415
140
Моҳиятан, ҳуқуқ нормаларидан жисмоний ва юридик шахсларнинг
фойдаланиш мумкинлиги, кенглиги, равшанлиги, аниқланиши ва бажарилишига
кўра минимал самарали бўлган умумий, индивидуал моддий ва процессуал
нормаларни қайта тиклайдиган аргументатив тузилмаларни тушуниш учун юқори
даражада моддий ва интеллектуал салоҳиятга эга бўлган ишларнинг ҳолатини
билдиради. Ишончлилик, ўз навбатида, ҳуқуқий тартибнинг барқарорлиги,
мустаҳкамлиги ва такрорланмаслиги туфайли асосий ҳуқуқ ва эркинликларни
тартибга солувчи актларнинг қонун орқали риоя этилишини англатади.
Шуни таъкидлаш керакки, бу ерда таклиф қилинган ҳуқуқий аниқлик таърифи
норманинг ички сифатига ишора қилмайди. Аксинча, у ҳуқуқ нормаси билан
белгиланадиган ва унинг мавжудлиги кўп ёки камроқ даражада меъёрий, фактик ва
оқилона шароитлар мажмуасига боғлиқ бўлган идеал ҳолатига тааллуқлидир. Бу “де
-
факто ҳуқуқий аниқлик” деган маънони англатиб, бу ҳам семантик, ҳам аргументатив
жиҳатларни ўз ичига олган “назарий меъёрий шартлар”га боғлиқ.
Ҳуқуқий
аниқлик принципи фақат норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатларда назарда
тутилиши лозимлиги учунгина эмас, балки фактик ва эмпирик тушунчалар
сингари текшириши ҳолатларнинг самарали ва фактик равишда кузатилиши
мумкин бўлган башоратига боғлиқ бўлган элементларни кўрсатмагани учун ҳам
муҳим бўлиб, ҳуқуқни қўллш жараёнида ҳам аҳамиятлидир. Бунинг ўрнига у
бошқариладиганлиги маълум бир вазиятни рағбатлантириш потенциалини
кўрсатишга қодир бўлган муайян назарий шартларга риоя қилишга боғлиқ бўлган
хусусиятларни англатади.
Ва унинг тузилиши ноаниқликни камайтиришнинг аналитик жараёнини ўз
ичига олади. Дарҳақиқат, ушбу диссертация ҳуқуқий
аниқлик принципининг
тарихи ва ҳуқуқий таълимотидаги эволюциясини батафсил кўриб чиқишни четлаб
ўтади ва ҳуқуқий аниқликнинг фарқланиши мумкин бўлган турли томонларини
таснифлашга, уларнинг маънолари ва ўлчовларини аниқлаштиришга қаратилган.
Ҳуқуқий
аниқлик қонун орқали эмас, балки муайян ҳуқуқ, масалан, адолатли
суд муҳокамаси ҳуқуқи орқали аниқлик ҳолатини англатиши мумкин. Умумий
ҳуқуқ
оиласида, audi alteram partem (иккинчи тарафни эшитиш) принципи
мазмунан шахсларнинг хабардор қилинмаган ҳужжат асосида жазога тортиш
мумкин эмас, ҳар икки томон ўзаро далилларни билиши ва улар учун қарши далил
топиши учун аниқликка эришиши талаб этилади. Бунда ҳуқуқий аниқлий восита
сифатида тушинили мумкин.
Таъбир жоиз бўлса, ушбу ҳолатда қонуний аниқлик (процессуал ҳуқуқ орқали)
ҳуқуқий
аниқликни (ҳуқуқ, ҳуқуқлар ёки қонун) таъминлайди.шахсларниг даъвога
янги далиллар киритилганлиги юзасидан хабардор бўлиш ҳуқуқи, бу фуқаронинг
қарама
-
қарши томоннинг позициясини ҳисоблаш қобилиятини оширади.
Юқоридаги тушунишга оид бўлган таснифнинг энг муҳим жиҳати шундан
иборатки, фуқаролик ҳуқуқий оиласида ҳуқуқий аниқлик принципи норма
ижодкорлигида қўллашнинг аҳамиятли эканлигидади. Stefano Bertea таъбири
билан айтганда, ҳуқуқий аниқлик –
бу қонунни талқин қилиш ва қўллаш
жараёнида эришиладиган идеал ҳолатдир [12]
.
Бу ўз навбатида, учинчи ва
тўртинчи тушуниш таснифи бўйича ҳуқуқ нормаларига ишонч ва кафолатни
таъминлайди. Шунингдек, Markus Möstlнинг қайд этишича [13]
,
бу ҳолат ҳуқуқни
қўллашга ҳам боғлиқ бўлган тушунчаларни ўз ичига олади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2024) / ISSN 2181-1415
141
Шунигг учун ҳам, қуйидаги саволлар орқали мазкур ҳолатни янада яққол
тушуниш мумкин: ҳуқуқий аниқлик ҳуқуқ нормалари билан таъминланмаса,
қандай
таъминланиши мумкин? Аксинча, ҳуқуқ нормасининг ўзи аниқ бўлмаса,
ҳуқуқни қўллаш қандай аниқ бўлиши мумкин?
Юқоридаги барча мулоҳазаларни ҳисобга олган ҳолда, ҳуқуқий аниқлик
қонун
чиқарувчи, ижро этувчи ва суд ҳокимиятидан фуқароларнинг манфаати
учун мавжуд бўлишига кўпроқ ҳисса қўшадиган хатти
-
ҳаракатлар шаклларини
қабул
қилишни талаб қиладиган ва уларнинг нуқтаи назаридан умумий ва
индивидуал нормаларни қайта тиклайдиган аргументатив тузилмаларнинг
ҳуқуқий
ва оқилона бошқарилиши орқали билимга асосланган ҳуқуқий ҳисоб
-
китоб ва ишончлилик ҳолати сифатида белгиланиши мумкин.
Моҳиятан, ҳуқуқ нормаларидан жисмоний ва юридик шахсларнинг
фойдаланиш мумкинлиги, кенглиги, равшанлиги, аниқланиши ва бажарилишига
кўра минимал самарали бўлган умумий, индивидуал моддий ва процессуал
нормаларни қайта тиклайдиган аргументатив тузилмаларни тушуниш учун юқори
даражада моддий ва интеллектуал салоҳиятга эга бўлган ишларнинг ҳолатини
билдиради. Ишончлилик, ўз навбатида, ҳуқуқий тартибнинг барқарорлиги,
мустаҳкамлиги ва такрорланмаслиги туфайли асосий ҳуқуқ ва эркинликларни
тартибга солувчи актларнинг қонун орқали риоя этилишини англатади.
Шуни таъкидлаш керакки, бу ерда таклиф қилинган ҳуқуқий аниқлик
таърифи норманинг ички сифатига ишора қилмайди. Аксинча, у ҳуқуқ нормаси
билан белгиланадиган ва унинг мавжудлиги кўп ёки камроқ даражада меъёрий,
фактик ва оқилона шароитлар мажмуасига боғлиқ бўлган идеал ҳолатига
тааллуқлидир. Бу “де
-
факто ҳуқуқий аниқлик” деган маънони англатиб, бу ҳам
семантик, ҳам аргументатив жиҳатларни ўз ичига олган “назарий меъёрий
шартлар” га боғлиқ.
ХУЛОСА
Хулоса қилиб айтганда, ҳуқуқий аниқлик принципи фақат норматив
-
ҳуқуқий
ҳужжатларда назарда тутилиши лозимлиги учунгина эмас, балки фактик ва
эмпирик тушунчалар сингари текшириши ҳолатларнинг самарали ва фактик
равишда кузатилиши мумкин бўлган башоратига боғлиқ бўлган элементларни
кўрсатмагани учун ҳам муҳим бўлиб, ҳуқуқни қўллш жараёнида ҳам аҳамиятлидир.
Бунинг ўрнига у бошқариладиганлиги маълум бир вазиятни рағбатлантириш
потенциалини кўрсатишга қодир бўлган муайян назарий шартларга риоя қилишга
боғлиқ бўлган хусусиятларни англатади.
Ва унинг тузилиши ноаниқликни камайтиришнинг аналитик жараёнини ўз
ичига олади. Дарҳақиқат, ушбу диссертация ҳуқуқий
аниқлик принципининг
тарихи ва ҳуқуқий таълимотидаги эволюциясини батафсил кўриб чиқишни четлаб
ўтади ва ҳуқуқий аниқликнинг фарқланиши мумкин бўлган турли томонларини
таснифлашга, уларнинг маънолари ва ўлчовларини аниқлаштиришга қаратилган.
Ҳуқуқий
аниқлик принципини жорий этиш юридик амалиётда (жумладан
норма ижодкорлиги ва ҳуқуқни қўллашда) ноаниқликларини босқичма
-
босқич
камайтиришга қодир бўлган таҳлилий жараён, айниқса унинг ўлчамлари,
жиҳатлари ва элементларини кўрсатиш орқали тузилиши керак. Ҳуқуқий аниқлик
принципи, бир томондан, давлат ҳаракатларининг семантик
-
аргументатив
назорат
қилинишини
таъминлайдиган
аниқлаш,
қонунийлаштириш,
аргументация (асослаш) жараёнларини ўз ичига олади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2024) / ISSN 2181-1415
142
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
1. https://www.un.org/ru/global-issues/democracy
–
БМТ
Тараққиёт
Дастурининг жаҳон мамлакатларида демократик бошқарувни қўллаб
-
қувватлаш
бўйича расмий веб
-
саҳифаси.
2. https://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL-
AD(2011)003rev-rus
–
Инсон ҳуқуқлари бўйича
Европа комиссиясининг ҳисоботи
(Страсбург, 2011 йил4 апрел) бўйича расмий веб
-
саҳифаси.
3.
Хабибуллаев Д.Ю. Фуқаролик процессуал ҳуқуқининг тамойиллари ва
уларни суд амалиётида тадбиқ этиш муаммолари // 12.00.03 –
ю.ф.н. илмий
даражасини олиш учун ёзилган диссертация. –
Т.: ТДЮИ, 2007. –
Б. 20.
4.
Хайриев Н.И. Жиноят процессида ҳақиқатни аниқлаш принципини амалга
ошириш муаммолари // 12.00.09 –
ю.ф.н. илмий даражасини олиш учун ёзилган
диссертация. –
Т.: ТДЮИ, 2011. –
Б. 149.
5.
Алексеев С. –
С.
Восхождение к праву. –
М., 2001. –
С. 49.
6.
Christoph Gusy, “Gewahrleistung von Freiheit und Sicherheit im Lichte
unterschiedlicher Staats-
und Verfassungsverstandnisse”,
VVDStRL, Berlin, v. 63, p. 155, 2004.
7. Andreas von Arnauld, Rechtssicherheit, Tubingen, Mohr Siebeck, 2006, pages 71, 692.
8.
Дикарев И. –
С.
Принцип правовой определенности и законная сила
судебного решения в уголовном процессе: Монография. –
Волгоград, 2015. –
С. 5.
9. Gianmarco Gometz, La certezza giuridica comeprevedibilita, Torino, Giappichelli,
2005, p. 257; Jose Afonso da Silva, “Constituigao e seguranga juridica”, in Carmen Lucia
Antunes Rocha (Org.), Constituigao e seguranga juridica: direito adquirido, ato jundico
perfeito e coisa julgada. Estudos em homenagem a Jose Paulo Sepulveda Pertence, Belo
Horizonte, Forum, 2004, p. 17.
10. Stefano Bertea, Certezza del Diritto e argomentazione giuridica, Soveria
Manelli, Rubbertino, 2002, pages 19, 23 and 55.
11.
Markus Möstl, Die staatliche Garantie für die öffentliche Sicherheit und
Ordnung, Tübingen, Mohr Siebeck, 2002, p. 66.
12. Stefano Bertea, Certezza del Diritto e argomentazione giuridica, Soveria
Manelli, Rubbertino, 2002, pages 19, 23 and 55.
13.
Markus Möstl, Die staatliche Garantie für die öffentliche Sicherheit und
Ordnung, Tübingen, Mohr Siebeck, 2002, p. 66.
