Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Distinctive features of teaching specialized subjects in
legal technical schools
Biktamish PULATOV
1
Institute for Advanced Training of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received January 2025
Received in revised form
15 January 2025
Accepted 25 February 2025
Available online
25 March 2025
The topic of distinctive features in teaching specialized
subjects at legal technical schools holds a significant place in the
modern education system. This subject analyzes the process of
teaching specialized courses in secondary specialized
educational institutions that provide legal education, focusing
on their methodology, teaching methods, and characteristics
aimed at developing practical skills. Furthermore, special
attention is given to the use of modern pedagogical technologies
in the educational process, the development of students'
professional competencies, and their preparation for practical
work. The topic aims to examine the role of technical schools in
training legal personnel and explore ways to enhance the
quality of education in these institutions.
2181-
1415/©
2025 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol6-iss2/S-pp
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
legal college,
specialized subjects,
teaching methods,
professional competence,
practical skills,
pedagogical technologies,
education quality,
legal personnel,
secondary specialized
education.
Юридик техникумларда махсус фанларни ўқитишнинг
ўзига хос хусусиятлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
юридик техникум,
махсус фанлар,
ўқитиш усуллари,
касбий компетенция,
амалий кўникмалар,
педагогик технологиялар,
таълим сифати,
юридик кадрлар,
ўрта махсус таълим.
Юридик техникумларда махсус фанларни ўқитишнинг
ўзига хос хусусиятлари мавзуси замонавий таълим
тизимида муҳим ўрин тутади. Ушбу мавзуда юридик билим
берувчи ўрта махсус таълим муассасаларида махсус
фанларни ўқитиш жараёни, уларнинг методологияси,
таълим
усуллари
ва
амалий
кўникмаларни
шакллантиришга
қаратилган
хусусиятлар
таҳлил
қилинади. Шунингдек, ўқув жараёнида замонавий
педагогик технологиялардан фойдаланиш, талабалarning
1
Teacher, Department of Specialized Professional Disciplines, Institute for Advanced Training of the Ministry of
Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2025) / ISSN 2181-1415
350
касбий компетенцияларини ривожлантириш ва уларни
амалиётга тайёрлаш масалаларига алоҳида эътибор
берилади.
Мавзу
юридик
кадрлар
тайёрлашда
техникумларнинг ролини ва улардаги таълим сифатини
ошириш йўлларини кўриб чиқишни мақсад қилади.
Особенности преподавания специальных дисциплин
в юридических техникумах
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
юридический техникум,
специальные дисциплины,
методы обучения,
профессиональная
компетенция,
практические навыки,
педагогические
технологии,
качество образования,
юридические кадры,
среднее специальное
образование.
Тема
особенностей
преподавания
специальных
дисциплин в юридических техникумах занимает важное
место в современной системе образования. В данной статье
анализируется
процесс
преподавания
специальных
дисциплин в средних специальных учебных заведениях,
предоставляющих юридическое образование, а также
рассматриваются их методология, методы обучения и
особенности,
направленные
на
формирование
практических навыков. Особое внимание уделяется
использованию современных педагогических технологий в
учебном
процессе,
развитию
профессиональных
компетенций студентов и их подготовке к практической
деятельности. Цель исследования –
рассмотреть роль
техникумов в подготовке юридических кадров и
определить пути повышения качества образования в них.
Янги Ўзбекистоннинг 2022–2026 йилларга мўлжалланган тараққиёт
стратегияси “Мамлакатимизда адолат ва қонун устуворлигини такомиллаштиришни
тараққиётнинг энг асосий ва зарур шартига айлантириш” номли иккинчи
йўналишида [1], ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларнинг янги қиёфасини
шакллантириш ва уларнинг фаолиятини халқ манфаатлари, қадр
-
қиммати ҳуқуқ ва
эркинликларини самарали ҳимоя қилишга хизмат қилишига йўналтирилган.
Шунингдек,
жамоат
тартибини
сақлаш
ва
хавфсизликни
таъминлаш,
ҳуқуқбузарликнинг содир этилишига сабаб бўлган шарт
-
шароитларни ўз вақтида
аниқлаш ва бартараф этишнинг самарали тизимини яратиш юзасидан, бўлажак
ҳуқуқшуносларни, мураккаб вазиятларга қисқа фурсатларда мослашиш, кескин ва
фавқулодда вазиятларда тўғри қарор қабул қилишга қаратилган юқори, ахлоқий
-
маънавий ва руҳий фазилатлар ҳамда хусусиятларни ўзлаштириш бўйича билим,
кўникма ва малакаларини шакллантиришни назарда тутади
.
Бўлажак ҳуқуқшуносларга юридик техникумларда фуқаролик, меҳнат, оила,
жиноят, маъмурий ҳуқуқлар ва давлат ҳуқуқ назарияси ва тарихи каби ва бир
қанча йўналишларда сифатли таълим берилади.
Юридик техникумларда дарс бериш таълим тўғрисидаги қонунга асосан
ташкил қилинган. Ҳар қандай йўналишдаги оғир мавзулар ҳам тушунарли ва аниқ
қилиб ўтилиши бу шу ерда ишлайдиган тажрибали
ўқитувчиларни таркибига
боғлиқдир. Ўқитувчилар фақат билим берувчи бўлиб қолмай, балки ўзларининг
амалий ва ҳаётий тажрибаларидан келиб чиққан ҳолда талабаларга мақсадга
эришишда билим бериш билан бирга мотивация ҳам берадилар.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2025) / ISSN 2181-1415
351
Юридик
техникумларда
бир
-
бирини
қўллаб
-
қувватлаш
тушуниш
атмосфераси ҳуқм суради. Талабалар командада қандай ишлаш, суд жараёнлари ва
бошқа муаммоли йўналишларда ўзларини қандай тутишлари ва зарур бўлган
холатларда қарорларни қабул қилиш жараёнларини ўрганадилар.
Юридик техникумларда ўқиш фақат билим олиш бўлиб қолмасдан,
фуқароларни
ва ватанни ҳимоя қилиш каби жиҳатлари шаклланиб боради.
Ўзларининг ҳаракатлари ёки ҳаракатсизликлари маълум бир ҳуқуқбузарликларга
олиб келиши мумкинлиги тўғрисидаги дастлабки билимлари шаклланиб боради
.
Юридик фанлари доктори, профессор М.Ҳ.
Рустамбоев жиноят ҳуқуқи бўйича
қўйидагича таъриф беради.
Жиноят ҳуқуқи
қилмишнинг жиноийлиги ва бундай жиноий қилмишлар
учун тайинланадиган жазо чораларини белгиловчи ҳамда жиноят содир этилиши
билан юзага келувчи ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи юридик
нормалар тизимидир.
Жиноят ҳуқуқи
ҳуқуқ тизимининг мустақил ҳуқуқ тармоғи бўлиб,
қилмишнинг жиноят эканлигини, жиноий жавобгарликнинг асослари ва
чегаралари, жиноий жавобгарлик ва жазодан озод қилувчи ҳолатларни
белгиловчи Олий давлат ҳокимияти органи томонидан ўрнатилган ҳуқуқ
нормалари йиғиндисидир.
Жиноят қонунчилиги
–
Олий давлат ҳокимияти органи томонидан
ўрнатилган жиноят деб ҳисобланадиган қилмишлар доираси, уларни содир
этганлик учун жавобгарлик, жазо тайинлаш, жазо турлари ва ҳажми, жиноий
жавобгарлик ва жазодан озод қилиш асослари, шунингдек, жиноий жавобгарлик
асослари ва принципларини белгиловчи ҳуқуқ нормалари мажмуидан иборат
бўлган Ўзбекистон Республикаси қонунчилик тизимидаги мустақил қонунчилик
соҳасидир [2].
Бундан ташқари жиноят ҳуқуқи тушунчаси: ҳуқуқ тармоғи, қонунчилик
соҳаси, юридик фан ва ўқув интизоми сифатида қўлланилиши мумкин.
Биз юқорида кўрсатилган тушунчалардан келиб чиққан холда юридик
техникум талабаларига уларни сингдиришимиз лозим ҳар
-
бир ҳолатда ҳам жиноят
ҳуқуқини
бошқа махсус фанлардан ажрата олишини тушунтиришимиз лозим.
Жиноят ҳуқуқида умуммажбурийлик хусусияти
мавжуддир унда, шахс
жиноий қилмиш содир этдими –
у жавобгарликка тортилиши шарт, жиноят содир
этган айбдор шахс жавобгарликка тортилиши давлат томонидан мажбурлов
чоралари қўллаш орқали амалга
оширилади.
Жиноят ҳуқуқининг мустақиллиги ҳуқуқ соҳаси ва ўқув интизоми сифатида
икки белги орқали билиб олиш мумкин бўлади:
Биринчиси тартибга солиш предмети;
Иккинчиси тартибга солиш методи айбланаётган шахсларни жавобгарликка
тортиш ва жазо тайинлаш билан белгиланади.
Юқорида таъкидлаб ўтилган тарифларни бир
-
биридан ажрата олиши
таққослаши анализ синтез қилиши бўлажак талабаларда ўз устиларида
ишлашларини талаб этади [3].
Бўлажак ҳуқуқшуносларда биринчи навбатда халқ манфаатларига хизмат
қилишда
ўз билим ва кўникмаларини ҳақиқат йўлида мавжуд ҳолатларга нисбатан
тўғри қарорлар қабул қилишда ундайди.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2025) / ISSN 2181-1415
352
Ватанимиз равнақи йўлида ҳар қандай қийинчиликларига (экстремал ҳолат,
руҳий оғир ва қийин вазиятларга) руҳий бардош бера оладиган маҳоратли
талабаларни яратишимиз лозим.
Юридик техникумларда олиб бориладиган ўқув жараёнлари таълим
тўғрисидаги стандартларга боғлиқ бўлади. Ҳар қандай мукаммал ва қизиқарсиз
мавзулар ҳам ўқитувчилар таркибининг маҳорати ва тажрибасига қараб
қизиқарли ўтиши мумкин.
Ўқитувчилар билим беришдан ташқари ўзининг амалий тажрибаси орқали
замонавий профессионал бўлиб ҳисобланади. Улар замонавий ўқитиш усулларини
қўллаган ҳолда максимал даражада қизиқарли ва фойдали қилиб ўтишадилар.
Юридик техникумларда талабалар ўз билимларини мустаҳкамлаш учун
амалий машғулотлар хар
-
хил ўйинлар ва маълум бир мавзулардаги баҳс
тортишувларни амалга оширишадилар. Техникумда талабалар бозор талабларига
мос келадиган бир нечта йўналишларда тайёрланиши мумкин.
Давлат ҳуқуқ фаолияти бу ички ишлар органлари ва прокуратурада.
Талабалар жиноят ҳуқуқи, жиноят процесси ва криминалистика каби фанларни
ўрганадилар
[4].
Суд ҳуқуқ фаолияти бўйича кейинчалик ким ўз фаолиятини судда ҳуқуқни
муҳофаза қилиш органларида ва давлат бошқарув органларида ишлашни
хоҳлаганлар учун мўлжалланган. Бунда талабалар конституция ҳуқуқи, маъмурий
ҳуқуқ, фуқаролик процесси ва арбитраж процесси каби фанларни ўзлаштирадилар.
Юридик хизматлар йўналиши
бу фуқароларни ижтимоий ҳимоя қилиш
йўналишларида ишлашни орзу қилганлар учун мўлжалланган. Бунда талабалар
меҳнат ҳуқуқи, ижтимоий суғурта йўналишлари, нафақа таъминоти, инвалидлар
ва халқнинг ҳимоя қилинмаган ижтимоий гуруҳлари асосларини ўрганишадилар.
Мутахассисликни танлашда талабалар ўзларининг қизиқишлари ва
эҳтиёжларидан келиб чиққан ҳолда танласалар, мақсадга мувофиқ бўлган бўлар эди.
Махсус фанларни ўқитишда профессионал кадрларни тайёрлашда ўқув
жараёнининг илмий
-
методик асосларини ўрганиш, инновацион технологиялар ва
замонавий таълим методларидан фойдаланиш заруриятини кўрсатади. Бугунги
кунда профессионал кадрларни тайёрлаш жараёнига инновацион ёндашувлар,
виртуал таълим технологиялари, интерактив методлар ва амалий машғулотларнинг
фаоллигини таъминловчи моделлар жорий этилмоқда. Илмий тадқиқотлар таълим
жараёнида назарий
ва амалий фаолиятни уйғунлаштиришга қаратилган, бу эса
ўқувчиларнинг касбий компетентликларини мустаҳкамлашга ёрдам беради.
Тадқиқотлар ўқув жараёнини самарали ташкил қилиш учун илмий асосланган
ёндашувлар ишлаб чиқиш ва уларни амалга ошириш имкониятларини тақдим этади.
Махсус фанларни ўқитишнинг илмий асослари таълим жараёнининг
тизимли, назарий ва амалий жиҳатларини чуқур таҳлил қилишга асосланади.
Илмий изланишлар, аввало, таълимдаги назарий билимлар билан амалий
машғулотларни уйғунлаштириш ва уларни мустаҳкамлашга йўналтирилган. Бу
жараёнда таълим жараёнини самарали ташкил этиш мақсадида турли педагогик
технологиялардан фойдаланилади. Махсус фанлар таълими, асосан, мутахассислик
талабларига мувофиқ, ўқувчиларнинг касбий билим ва кўникмаларини
ривожлантиришни назарда тутади. Бундай фанларни ўқитишда илмий асослар
орқали назарий билимларни фақат дарс жараёнида эмас, балки амалий
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
02 (2025) / ISSN 2181-1415
353
машғулотлар билан мустаҳкамлаш муҳим аҳамият касб этади. Назарий ва амалий
қисмларни
бир
-
бирига узвий боғлаш орқали ўқувчилар мутахассислик
талабларига жавоб берадиган мукаммал билимга эга бўладилар.
Жанубий Кореяда илғор технологиялар ва инновациялар бўйича фанларни
ўқитишда ўқув муассасалари билан ишлаб чиқариш соҳасининг кичкина ва йирик
компаниялари ўртасида мустақил алоқалар орқали амалиётларни олиб бориш
тизими жорий қилинган. Бу мутахассисларга ишлайдиган бозорни тушуниш ва
талабларига мос келган амалий билимларни олишга ёрдам беради.
Нидерландияда махсус фанларни ўқитишда университетларда лойиҳага
йўналишли методика амалга оширилади. Талабалар ўзлари аниқ муаммоларга
ечим топиш учун ижодий йўллар билан ишлашади.
Бугунги кун педагогикасининг асосий ёндашувлари –
фаол таълим
методлари, интерактив ўқитиш усуллари ва мултимедиа технологияларидан
самарали фойдаланиш –
таълим жараёнини янги босқичга кўтаради. Бу
технологиялар талабаларда касбий компетентликларни ривожлантиришда асосий
восита бўлиб хизмат қилади.
Таълим жараёнида интерактив технологиялардан самарали фойдаланиш,
амалий тажрибаларни боғлашда катта аҳамиятга эга. Талабаларнинг касбий
билимлари,
уларнинг
амалий
машғулотлардаги
иштироки
орқали
мустаҳкамланади, бу эса келажакдаги мутахассислик фаолиятига пухта
тайёргарлик кўришларига ёрдам беради. Бу жиҳатдан назарий таълим ва амалий
машғулотлар ўртасидаги мувозанат таълим жараёнининг муҳим
қисмидир.
Амалиёт ва назариянинг уйғунлашуви орқали талабалар фақат билимни
тўплаш эмас, балки уларни амалиётда қўллаш имкониятига ҳам эга бўладилар.
Бундан ташқари, талабаларнинг касбий кўникмаларини ривожлантириш учун
амалий фаолият жуда муҳимдир, чунки
бу жараёнда назарий билимлар чуқурроқ
ўзлаштирилади ва тажриба орқали бойитилади. Хулоса қилиб айтганда, махсус
фанларни ўқитишнинг илмий асослари, бу фанларнинг назарий билимларини
амалиёт
билан
мустаҳкамлаш
ва
ўқувчиларнинг
касбий
фаолиятга
тайёргарлигини таъминлашга қаратилган бўлиб, замонавий педагогик
технологиялар, интерактив усуллар ва мултимедиа воситалари бу жараённинг
самарадорлигини оширишда муҳим рол ўйнайди. Илмий тадқиқотлар ўқув
жараёнини самарали ташкил қилиш, инновацион ёндашувлар ва янги ўқитиш
моделларини ишлаб чиқишда муҳим асос бўлиб хизмат қилади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг “2022–2026 ЙИЛЛАРГА
МЎЛЖАЛЛАНГАН ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОННИНГ ТАРАҚҚИЁТ СТРАТЕГИЯСИ” 2022 йил
28 январдаги ПФ
-60-
сон Фармони.
2.
М.Ҳ.Рустамбоев Жиноят ҳуқуқи (Умумий қисм) Олий ўқув юртлари учун
дарслик Т
-
2005й. 6 бет.
3.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон Республикаси
Олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиқлаш
тўғрисида”ги 2019 йил
8 октябрдаги 5847
-
сон Фармони.
4.
М.Ҳ.Рустамбоев Жиноят ҳуқуқи (Умумий қисм) Олий ўқув юртлари учун
дарслик Т
-
2005й. 6 бет.
