Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Issues of improving the adversarial principle during the
inquiry and preliminary investigation stages
Kurbanbay SEYTNAZAROV
1
Karakalpak State University named after Berdakh
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2025
Received in revised form
15 April 2025
Accepted 25 April 2025
Available online
25 May 2025
This article examines the issues of ensuring the adversarial
principle in practice during the inquiry and preliminary
investigation stages within the framework of criminal
procedural law from a scientific and theoretical perspective.
The research focuses on creating conditions for legal equality
between parties and genuine adversarial proceedings at the
pre-trial stages of criminal proceedings. The article analyzes
how this principle is expressed in current legislation and
identifies legal and organizational barriers to its
implementation. The main goal of the research is to ensure the
realization of the adversarial principle at pre-trial stages by
expanding the legal capabilities of criminal proceedings
participants, particularly the defense. The study utilizes legal
and regulatory documents, existing theoretical views, judicial
and investigative practices, as well as comparative legal and
analytical methods. The research reveals that equality between
parties is not ensured at the pre-investigation stage, the
defense's activities are limited, and the balance in presenting
evidence is disrupted. To address these issues, the study
justifies the need for improving legislation and expanding the
powers of lawyers. The research findings can be applied in
developing practical measures aimed at reforming criminal
procedural legislation and ensuring human rights during the
investigation process. In conclusion, the article emphasizes that
the full implementation of the adversarial principle is a crucial
factor in establishing criminal procedural justice.
2181-
1415/©
2025 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol6-iss4/S-pp473-480
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
adversarial principle,
investigation,
preliminary inquiry,
rights of defense counsel,
criminal procedure reforms,
investigating judge,
equality of parties,
criminal process.
1
Candidate of Legal Sciences, Associate Professor, Karakalpak State University named after Berdakh.
E-mail: kurbanbay.seytnazarov@gmail.com
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
474
Суриштирув ва дастлабки тергов босқичида тортишув
принципини такомиллаштириш масалалари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
тортишув принципи,
суриштирув,
дастлабки тергов,
ҳимоячининг
ҳуқуқлари,
жиноят
-
процессуал
ислоҳотлар,
тергов судьяси,
тарафлар тенглиги,
жиноят процесси.
Мазкур мақолада жиноят
-
процессуал ҳуқуқ доирасида
суриштирув ва дастлабки тергов босқичида тортишув
принципини амалиётда таъминлаш масалалари илмий
-
назарий жиҳатдан ўрганилган. Тадқиқот мавзуси жиноят
процессининг судгача бўлган босқичларида томонлар
ўртасидаги ҳуқуқий тенглик ва улар ўртасидаги реал
тортишув шарт
-
шароитларини яратишга қаратилган.
Мақолада ушбу принципнинг амалдаги қонунчиликда
қандай ифодаланаётгани, унинг амалга оширилишидаги
ҳуқуқий ва ташкилий тўсиқлар таҳлил қилинган.
Тадқиқотнинг асосий мақсади –
жиноят процесси
иштирокчиларининг, хусусан, ҳимоя томонининг ҳуқуқий
имкониятларини
кенгайтириш
орқали
тортишув
принципининг судгача босқичлардаёқ рўёбга чиқишини
таъминлашдир. Ишда ҳуқуқий
-
норматив ҳужжатлар,
мавжуд
назарий
қарашлар,
суд
-
тергов
амалиёти,
шунингдек, қиёсий
-
ҳуқуқий ва таҳлилий методлардан
фойдаланилган. Тадқиқот натижасида терговга қадар
босқичда томонларнинг тенглиги таъминланмаганлиги,
ҳимоя томонининг фаолияти чекланганлиги, далилларни
тақдим этишдаги мувозанат бузилиши аниқланган. Ушбу
ҳолатларни
бартараф
этиш
учун
қонунчиликни
такомиллаштириш, адвокат ваколатларини кенгайтириш
асослаб
берилган.
Тадқиқот
натижалари
жиноят
-
процессуал қонунчиликни ислоҳ қилиш, тергов жараёнида
инсон ҳуқуқларини таъминлашга қаратилган амалий
чораларни ишлаб чиқишда қўлланилиши мумкин. Хулоса
сифатида, тортишув принципининг тўлиқ амал қилиши –
жиноят
-
процессуал адолатни қарор топтиришдаги муҳим
омил экани таъкидланган.
Вопросы совершенствования принципа состязательности
на стадии дознания и предварительного следствия
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
принцип
состязательности,
дознание,
предварительное
следствие,
права защитника,
уголовно
-
процессуальные
реформы,
следственный судья,
равенство сторон,
уголовный процесс.
В данной статье с научно
-
теоретической точки зрения
изучены вопросы практического обеспечения принципа
состязательности на стадии дознания и предварительного
следствия в рамках уголовно
-
процессуального права. Тема
исследования направлена на создание правового равенства
между сторонами на досудебных стадиях уголовного
процесса и условий для реальной состязательности между
ними. В статье анализируется, как этот принцип выражен в
действующем законодательстве, а также правовые и
организационные препятствия на пути его реализации.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
475
Основная цель исследования
–
обеспечить реализацию
принципа состязательности уже на досудебных стадиях
путем расширения правовых возможностей участников
уголовного процесса, в частности, стороны защиты. В работе
использованы
нормативно
-
правовые
документы,
существующие
теоретические
взгляды,
судебно
-
следственная практика, а также сравнительно
-
правовые и
аналитические методы. В результате исследования
выявлено, что на досудебном этапе не обеспечивается
равенство сторон, ограничивается деятельность стороны
защиты, нарушается баланс в представлении доказательств.
Для
устранения
этих
обстоятельств
обосновано
совершенствование
законодательства
и
расширение
полномочий
адвоката.
Результаты
исследования
могут быть использованы при реформировании уголовно
-
процессуального законодательства, разработке практических
мер, направленных на обеспечение прав человека в процессе
расследования. В заключение подчеркивается, что полная
реализация принципа состязательности является важным
фактором
в
установлении
уголовно
-
процессуальной
справедливости.
КИРИШ
Бугунги кунда амалга оширилаётган интенсив ислоҳотларда жиноят
процесси соҳаси ҳам эътибордан четда эмас. Соҳага оид амалда бўлган давлат
дастурлари таҳлили шуни кўрсатадики, “2022–2026 йилларга мўлжалланган
янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси”да ҳам 15
-
мақсад сифатида “Суд
процессида томонларнинг ҳақиқий тенглик ва тортишув тамойилларини рўёбга
чиқариш” белгиланган. Ушбу мақсадни амалга оширишда адвокатларнинг
процессуал ваколатларини кенгайтириш, уларни исбот қилиш субъекти сифатида
белгилаш каби вазифалар ҳам мустаҳкамланган. Маълумки, ҳимоячининг жиноят
процессидаги иштироки нафақат суд босқичларида, ҳаттоки иш қўзғатишдан
олдин ҳам бошланиши мумкин. Демак, тортишув элементлари қисман бўлса
-
да,жиноят процессининг барча босқичларида учратиш мумкин. Юридик
адабиётларда бу борада турлича фикрлар мавжуд бўлиб, унга кўра, “тортишув
принципи амалиётда фақатгина суд жараёнида тўлиқлигича бўлиши мумкин”, шу
ўринда, профессор Г.
Тўлаганованинг
“жиноят процессининг тортишув принципи
ҳамда уни дастлабки терговга жорий этиш масаласини амалиётда ҳали татбиқ
этилмаган масалалар қаторига киритиш мумкин” [1]
,
деган фикрлари юқорида
кўрсатилган сўзларга қўшимча бўлиши мумкин.
МАТЕРИАЛ ВА МЕТОДЛАР
Тадқиқотда суриштирув ва дастлабки тергов босқичида тортишув
принципини ривожлантириш масалалари таҳлили бўйича миллий ва хорижий
қонунчилик нормалари, ҳуқуқшунос олимларнинг илмий
-
назарий қарашларидан
фойдаланилди. Материаллар қиёсий
-
ҳуқуқий, таҳлил, синтез, кузатиш,
умумлаштириш, индукция ва дедукция методларини қўллаган ҳолда ўрганилди.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
476
ТАДҚИҚОТ НАТИЖАЛАРИ
Янги таҳрирда қабул қилинган Ўзбекистон Республикаси Конституциясида
ҳам
жиноят процессига тааллуқли устувор тартиб
-
қоидалар мустаҳкамланди.
Масалан, асосий қонуннинг 28
-
моддасига кўра, “ҳар бир жиноят содир этганликда
айбланаётган шахс унинг айби қонунда назарда тутилган тартибда ошкора суд
муҳокамаси йўли билан исботланмагунча ва суднинг қонуний кучга кирган ҳукми
билан аниқланмагунча айбсиз деб ҳисобланади. Айбланувчига ўзини ҳимоя қилиш
учун барча имкониятлар таъминланади”. Ушбу модда суриштирув ва дастлабки
тергов босқичида тортишувлик принципини таъминлашга қаратилган
конституциявий асоси ҳисобланади. Ушбу қоидаларни умумлаштирадиган бўлсак,
шахсга нисбатан жиноий таъқиб бошланишиданоқ, шахсни ушлаб туриш, унга
нисбатан жиноят ишини қўзғатиш, ишга гумон қилинувчи ёки айбланувчи
сифатида жалб этиш босқичларида ҳам томонларнинг мавжудлиги, шахснинг
айблилик ёки айбсизлиги масаласини ҳал этишда тортишув юзага келиши
мумкин, деган хулоса қилиш мумкин. Юридик адабиётлардаги айрим ҳуқуқшунос
олимлар фикрига кўра, “тортишув принципининг таъминланмаслиги гумон
қилинувчи (айбланувчи)нинг ҳимоя ҳуқуқи бузилиши ҳисобланади, чунки ҳимоя
ҳуқуқи айбловни рад этиш ҳуқуқисиз мавжуд бўлиши мумкин эмас” [2].
ТАДҚИҚОТ НАТИЖАЛАРИ ТАҲЛИЛИ
Жиноят
-
процессуал ҳуқуқи доктринасида, шунингдек юридик адабиётларда
жиноят процессининг 4 та типи, яъни шаклларини ажратишади: тортишувчан,
айбловчи, қидирув (инквизицион) ва аралаш
[3].
Жиноят процессининг типологиясини аниқлаш масаласида албатта амалда
бўлган принциплар масаласи катта аҳамият касб этади. Мазкур
принципларнинг
тузилиши, уларнинг тизими, амал қилиш механизмлари ва ҳоказолар орқали
жиноят процессининг шаклини аниқлаш мумкин. Амалдаги жиноят
-
процессуал
қонунчилигига
назар
ташлайдиган
бўлсак,
тортишув
принципининг
мавжудлигини гувоҳи бўлишимиз мумкин. Тортишув принципининг биринчи ва
юқори инстанция судларида кўрилаётган ишларда қўлланилиши жиноят
-
процессуал ҳуқуқи асосий принципларининг мазмунига мосдир. Аммо “тортишув
принципи фақатгина суд босқичидагина амал қилиши лозим” деган фикр билан
чегараланмасдан, ушбу принципнинг бутун жиноят процессида амал қилиши
механизмларини ишлаб чиқиш масалаларига ҳам алоҳида эътибор қаратиш лозим.
Чунки тортишув шаклидаги жиноят процессининг асосий талабларидан бири –
бу
жиноят процесси иштирокчилари ўртасида процессуал функцияларнинг барча
босқичларда тенг тақсимланишидир. Суриштирув ва дастлабки тергов босқичида
тортишув принципини таъминлайдиган гумонланувчи ва айбланувчи шахсларда
ҳуқуқ ва мажбуриятлари мавжуд (ЖПКнинг 46
-
ва 48
-
моддалар), аммо тортишув
учун зарур бўлган учинчи томон “ҳакам” мавжуд эмас.
Юқорида келтирилган нормаларга кўра, суриштирув ва дастлабки тергов
босқичларида
тарафларнинг процессуал тенглиги мавжуд эмаслиги яққол
кўриниб турибди. Шу ўринда, далилларни тўлаш бу жиноят ишини юритишдаги
мансабдор шахсларнинг устунлиги бўлиб, айбланувчи ва ҳимоячи томонидан
олинган маълумотлардан фойдаланиш имконияти ҳам терговчи ўзининг айблов
манфаатида фойдаланади. Ўз ўрнида, оқловчи далилларни олишга қаратилган
илтимосномаларни ўзининг процессуал рақибига йўллаш мантиқсиздир. Бу ҳақда
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
477
Л.В.
Симанчева шундай дейди: “Суддан олдинги жараёнда шаклланган амалиёт
терговчиларнинг аниқ айбловга оғишини кўрсатади ва бу ҳимоя томони тергов
жараёнида оқловчи кўрсатмасини бера оладиган гувоҳларни сўроқ қилиш
ва
бошқа турли тергов ҳаракатлари бўйича илтимосномаларни камроқ билдиришига
олиб келади, ва аксарият ҳолларда бундай илтимосномаларни суд учун сақлаб
қўйишади” [4]. Шу билан бирга, судгача муҳим ҳимоя маълумотларини йўқотиш
хавфи мавжуд. Масалан, потенциал ҳимоя гувоҳи касал бўлиб қолиши, вафот
этиши ёки доимий яшаш жойига ёки узоқ муддатли хизмат сафарига бошқа шаҳар
ёки ҳатто бошқа давлатга кетиши эҳтимолини инкор этиб бўлмайди. Бунинг
ҳаммаси суддан олдинги босқичда ҳам, суд жараёнида ҳам тортишув
принципининг бузилишига олиб келади. Прокурор терговчи томонидан олинган
материаллар асосида айбловни қўллаб
-
қувватлайди, ҳимоячи энг яхши ҳолатда
терговчининг ишларида камчиликларни қидиради, энг ёмони –
жараёнда пассив
кузатувчи ўрнини эгаллайди.
Демак, суриштирув ва дастлабки тергов босқичида тортишув принципининг
рўёбга чиқишини таъминлашда ҳимоячининг иштироки катта аҳамият
касб
этади. Бу борада профессор Г.
Тўлаганова таъкидлашича
,
“ҳимоячи нафақат суд
жараёнида тортишув принципидан келиб чиққан ҳолда судланаётган шахснинг
ҳуқуқларини ҳимоялайди ва суд жараёнидан олдинги ҳар бир босқичда
гумонланувчи ва айбланувчи шахсларнинг манфаати юзасидан процессуал
ҳаракатлар олиб боради, балки ушбу ҳаракатлар асосида тортишувлик принципи
муҳим ўринни эгаллайди” [5]. Албатта, тортишув принципининг таъминланиши
ҳимоячи ҳуқуқларининг амалга ошишига, унинг процессуал имкониятлари
кенгайишига олиб келади. Шу ўринда, процессуалист олим Д.Базарова “адвокатура
институтини ислоҳ қилиш юзасидан амалга оширилаётган чора
-
тадбирлар
жиноят процессида айблов ва ҳимоя тарафларининг процессуал ҳуқуқларини
тенглаштиришни
таъминлашга йўналтирилганлигини” [6] эътироф этади.
Замонавий илмий асарлар ва юридик адабиётларда олимлар томонидан тортишув
принципининг доираларини кенгайтириш, уни суриштирув, дастлабки тергов
босқичларига ҳам жорий этиш таклифи таъкидланмоқда [7]. Хусусан, И.Р.
Астанов
“адвокатларга экспертиза ўтказиш учун мурожаат қилиш ваколатининг берилиши
орқали тортишув принципини ишни судга қадар юритиш босқичларида ҳам амал
қилишига эришиш мумкинлигини” [8] таъкидлайди.
Бироқ кўплаб олимларнинг фикрига кўра, “дастлабки тергов пайтида
терговчи ва айбланувчи ўртасида тортишув бўлиши мумкин эмас, чунки бу
босқичда айблов, ҳимоя ва ишни ҳал қилиш функциялари мавжуд эмас” [9].
В.Божьев эса бу борада шундай деб ҳисоблайди: тортишув принципи жиноят
процессининг барча босқичларида қўлланилмайди, чунки бунда:
а)
тарафларнинг тенглиги мавжуд эмас;
б)
иш юритиш учун масъул бўлган субъектлар тергов, айблов ва ишни ҳал
қилиш функцияларини аралаштириб юборади, прокурор эса айблов функцияси
билан бирга, тергов ва суриштирувнинг қонуний амалга оширилиши устидан
назоратни ҳам бажаради;
в)
судга қадар юритиладиган ишлар босқичида ишни ҳал этиш функциясини
суд эмас, балки тергов органлари ва прокурор бажаради;
г)
бу босқичларда суднинг ишни ҳал қилиш вазифаси йўқ [10].
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
478
В.
Божьевнинг фикрларига раддия тариқасида Ю.В.
Деришов судгача бўлган
жараёнларда тортишув принципининг амалга ошиши тарафларнинг ҳуқуқлари ва
процессуал имкониятларини ўзгартириши, хусусан, “параллел иш юритув”
элементларининг пайдо бўлиши, шунингдек, судгача бўлган жараёнларда суд
назоратининг кучайиши ва тарафлар ўртасидаги низоларни ҳал этишдаги
аҳамиятининг ошишига олиб келишини урғулайди [11].
Шуни таъкидлаш мумкинки, В.Божьевнинг фикрлари собиқ совет иттифоқи
давридан қолган амалдаги тизимни таҳлил қилишга асосланган бўлса
,
Ю.В.
Деришовнинг қарашлари мавжуд тизимни ислоҳ қилиш ва уни замонавий
талабларга мослаштиришга қаратилган.
Бу борада Е.Б.
Мизулинанинг қайд этишича, “судга қадар иш юритиш
босқичида тортишув принципининг амал қилиши –
процессуал функцияларнинг
бўлинишига, хусусан, терговчи томонидан айблов функциясининг амалга
оширилиши, ҳимоячига эса далилларни тўплаш, терговчининг ҳар қандай
ҳаракати ва қарори устидан шикоят қилиш, гувоҳлар рўйхатига ўзгартиш
киритиш каби ҳуқуқларнинг тақдим этилиши ҳамда номақбул далиллар
институтини жорий этиш ва айблов хулосасини тасдиқлашда прокурор
ваколатлари чекланишига олиб келади” [12].
Биз ушбу фикрларни қўллаб
-
қувватлаган ҳолда, тортишув принципи ишни
судга қадар юритиш босқичларидан бошлаб амал қилиши зарурлигини
таъкидлаймиз. Зеро, ишни судга қадар юритишда тортишув принципининг амал
қилиши терговчининг далилларни тўплаш ва тақдим этиш билан боғлиқ
вазифаларининг ҳимоячи фаолиятида такрорланишида эмас, балки айблов тарафи
ҳаракатларининг қонунийлиги устидан назорат ўрнатилишида ҳамда шахс ҳуқуқ
ва қонуний манфаатларининг ҳимоячи ёрдамидан фойдаланган ҳолда қонун
томонидан рухсат этилган усул ва воситалар ёрдамида эркин амалга
оширилишида акс этади.
Юқоридаги фикрларни умумлаштирган ҳолда айтиш мумкинки, ишни судга
қадар
юритишда тортишув принципи
амал қилиши тарафдорларининг фикрича,
тортишув принципининг амал қилиши натижасида:
биринчидан,
ишни судга қадар юритишда ҳимоячи ҳуқуқларининг
кенгайиши;
иккинчидан,
тарафлар томонидан судга мурожаат қилиш имкониятлари
ошиши мумкин.
Юқоридаги маълумотлардан келиб чиқиб таъкидлаш жоизки, тортишув
принципининг судгача бўлган жараёнларда амал қилиши мамлакатимиз
қонунчилигида акс эттирилмаган. Бу борада М.Х.
Рустамбаевнинг фикрлари
диққатга сазовор. Унинг таъкидлашича
,
“амалдаги Жиноят
-
процессуал кодекси ва
бошқа қонунларда тортишув принципининг дастлабки тергов босқичида амал
қилиши кўрсатилмаган. Демак, жиноят процессининг барча босқичларида
тортишув принципиамал қилишини назарда тутувчи янги қонунларни ишлаб
чиқиш вақти келди”
[13].
ХУЛОСАЛАР
Шу боис ҳам суд
-
тергов амалиётида фақат сиртқи ўзгаришлар эмас, балки
замонавий талабларга мос янги қарашлар ва тартиб
-
қоидаларни жорий қилиш
бугунги кун талаби ҳисобланади. Тортишув принципи халқаро ҳужжатларда ҳам
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
479
эътироф этилган принцип эканидан келиб чиққан ҳолда, у
нафақат биринчи
инстанция судлари мажлисларида ва олий судларда ишлар кўрилаётганда амал
қилиши, балки жиноят процессининг барча босқичларида, жумладан судгача
бўлган жараёнларда ҳам амал қилишини
таъминлаш
керак. Буни инобатга олган
ҳолда судгача бўлган жараёнларда тортишув принципининг моҳиятини аниқлаш
учун унга қуйидагича таъриф бериш таклифи илгари сурилади:
Ишни судга қадар юритишда тортишув принципининг мазмунини
–
тарафлар мавжудлиги, уларнинг кўриб чиқилаётган иш юзасидан асослантирилган
нуқтаи назарларидан иборат бўлган маълумотларни фаол равишда ва тенглик
асосида судга тақдим этишлари, суднинг эса иш юзасидан йиғилган ушбу
маълумотларни далил сифатида баҳолаш ҳамда айблов ва ҳимоя тарафи устидан
суд назоратини амалга ошириш фаолияти ташкил этади.
Амалиётда ҳақиқий тарафларнинг тенг ҳуқуқли эканлигини ва тортишув
шароитларини яратиш, суриштирув ва дастлабки тергов босқичида гумонланувчи,
айбланувчи ва ҳимоячи фаолиятида тўсиқларни олиб ташлаш ва унинг процессуал
ҳуқуқларини кенгайтириш жуда муҳимдир. Шу муносабат билан, Жиноят
-
процессуал кодексининг 25
-
моддаси номи ва унинг биринчи қисмини қуйидагича
янгилаб баён этиш таклифи илгари сурилади:
25-
модда. Жиноят процессида ишларни юритишда тарафлар тортишуви
Жиноят процессининг барча босқичларида, хусусан, ишни судга қадар юритишда
иш юритиш тарафларнинг ўзаро тортишуви асосида амалга оширилади.
Таъкидлаш керакки, судгача бўлган жараёнларда тортишув принципи
самарали амал қилиши учун тарафларнинг тенглиги зарур. Ҳозирги суд
-
тергов
амалиётида терговчи далилларни тўплаш мақсадида исталган шахсни, ҳатто бу
шахс тергов изолятори ёки жазо ўташ муассасасида бўлса ҳам, гувоҳ сифатида
сўроқ қилиш ҳуқуқига эга. Бироқ ҳимоячи ишга алоқадор шахсларни сўроқдан
ўтказиши ёки улардан ёзма маълумотлар олиши учун уларнинг розилиги талаб
этилади. Бу ҳолат айблов томонининг касбий фаолиятини амалга оширишда
ҳимоя томонига нисбатан устун мавқе ва имкониятларга эга эканини кўрсатади.
Юқоридаги келтирилган фикрлардан келиб чиққан
ҳолда, шуни таъкидлаш
жоизки, суриштирув ва дастлабки тергов босқичида тортишув принципи қонунда
назарда тутилган тарзда ўз ўрнини топа олмади, шу боис юқорида келтирилган
олимлар фикрлари ва таклифларнинг аҳамияти алоҳида талаб ва долзарб
ҳисобланади
.
Хусусан, тергов судьялари институти киритиш тортишув принципи
суриштирув ва дастлабки тергов босқичида рўёбга чиқариш имконини яратиши
мумкин.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Тўлаганова Г.З. Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларацияси ва тортишув
принципи. Ўқув қўлланма. –
Т. ТДЮИ, 2009.,
-
Б. 6
-7, 60, 78.
2.
Герасимова Т.Ю. Проблемы реализации принципа состязательности на
досудебных стадиях уголовного процесса. Дисс… канд. юрид. наук. –Краснодар,
2017. -
С.25
-26.
3.
Макарова З.В. Форма уголовного процесса
// Судебная власть и уголовный
процесс. 2019. №2. URL: https://law.sfu
-kras.ru/data/method/e-library-kup/Papers/%
D0%A1%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8/2000-
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
480
2009/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%88,%202002%20
%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%B8.
pdf;. (
дата
обращения
: 20.06.2024).
4.
Simancheva, L.V. (2007) [Problems of realization of procedural equality of the
parties in the adversary process in Russia]. Pravo na zashchitu v sudebnom protsesse:
Evropeyskie standarty i rossiyskaya praktika [The right to protection in the court:
European standards and Russian practice]. Proc. of the International Research
Conference. Tomsk. 20th to 22nd September 2007. Tomsk. (In Russian).
5.
Тўлаганова Г.З. Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларацияси ва тортишув
принципи. Ўқув қўлланма. –
Т. ТДЮИ, 2009.,
-
Б. 56, 91.
6.
Базарова Д.Б. Адвокат как участник в досудебных стадиях уголовного
процесса. Дисс. … канд. юрид. наук. –Т., ТГЮИ. 2011.
-
С. 20.
7.
Тухташева У.А. Принцип состязательности как основной принцип
уголовного судопроизводства//состязательность производства в суде –
важнейший принцип уголовного процесса. 14 декабря 2004 г. Судебный контроль
за процессами предварительного следствия и досудебного производства. 22
февраля 2005 г. Сборник материалов круглых столов. –
Т.ТГЮИ, 2005. –
С.6
-8.
8.
Астанов
И.Р.
Жиноят
ишлари
бўйича
махсус
билимлардан
фойдаланишнинг процессуал ва криминалистик жиҳатлари. Юр.ф.доктори (DcS) …
дисс. –Т. 2020.
-
Б.125.
9.
Алиев Т.Т., Громов Н.А., Зейналова Л.М., Лукичев Н.А. Состязательность и
равноправие сторон в уголовном судопроизводстве. Учебное пособие. –Москва.
2003. -
С.21.
10.
Божьев В.П. Состязательность на предварительном следствии //
Законность. 2004. № 1. –С. 3.
11.
Деришев Ю.В. Концепция уголовного досудебного производства в
правовой доктрине современной России. –Омск.2004.
-
С.360.
12.
Уголовно
-
процессуальное
право Российской Федерации. Учебник для
вузов. Под.ред.П.А.Лупинской. –Москва. 2010.
-
С. 748.
13.
Рустамбаев М. Х. Усиление гарантий защиты прав человека в уголовном
процессе //Народное слово.
-
30 июня. –
2017.
