THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF
PEDAGOGICAL SCIENCES
International scientific-online conference
47
ДОРИС ЛЕССИНГ ИЖОДИНИНГ ИНГЛИЗ АДАБИЁТИ
РИВОЖИДАГИ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ
Алижонова Оқила Алимовна
Таянч докторанти
Жиззах Давлат Педагогика Университети
https://doi.org/10.5281/zenodo.12720209
Аннотация:
Мақолада Дорис Леcсингнинг таржимаи холи ва ижоди
кўриб чиқилган. Лессинг машхур инглиз ёзувчиси ҳисобланади. Адабиёт
йўналишида Нобел мукуфоти совриндори соҳибасидир. У асарларида
асосий мавзу аёллар мавзуси эмас, шахснинг хуқуқларини ёритиб беришга
харакат қилганлигини таъкидаб ўтган.
Калит сўзлар:
Дорис Лессинг, ХХ аср британия адабиёти, роман,
наср, аёллар образи
Аннотация:
В статье просматривается биография и работы Дориса
Лессинга. Она является известной британской писательницей. Дорис
Лессинг лауреат Нобелевской премии по литературе. В её романах
главная тема права личности в обществе, а вовсе не роль женщин в нём.
Ключевые слова:
Дорис Лессинг, британская литература ХХ века,
роман, проза, образ женщины
Annotation:
The article reviews the biography and works of Doris
Lessing. She is a famous British writer. Doris Lessing winner of the Nobel Prize
in Literature. In her novels, the main theme is individual rights in society, and
not at all the role of women in it.
Key words:
Doris Lessing, Britain literature of XX century, novel, prose,
image of a woman
Инглиз
ёзувчиси
Доррис
Лессинг
романлари
билан
ҳозирги замон инглиз адабиёти тараққиётига муносиб ҳисса
қўшган
адибалардан
бири
ҳисобланади.
У
нафақат
инглиз
прозасига, балки адабий танқид ва биография соҳасига ҳам
салмоқли улуш қўшган ёзувчи ҳисобланади.
Инглиз адибаси Дорис Мей Тейлор Лессинг (Doris May Lessing) 1919
йилнинг 22 октябрида Эрондаги Кирмон шаҳрида туғилган. 1925 йили
ота-онаси билан Жанубий Родезия (ҳозирги Зимбабве)га кўчиб кетади. Бу
мамлакат ўша вақтда Англиянинг мустамлакаси эди. Африканинг энг
чекка, қолоқ ўлкасида ўтказилган болалик кейинчалик адиба учун битмас-
туганмас илҳом манбаи бўлди. 1949 йили Дорис Лондонга кўчиб ўтди.[1]
1950 йили Лессингнинг биринчи романи «Майсалар куйлайди» босилди.
THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF
PEDAGOGICAL SCIENCES
International scientific-online conference
48
Бу асар Т.С. Элиотнинг «Унумсиз ер» достонидан илҳом олиб ёзилган.
Роман ирқчилик давридаги Родезия жамиятининг ўзига хос бадиий
солномаси сифатида олқишга сазовор бўлди. Шундан сўнг адиба
«Зўравонлик фарзандлари»[2] номли асарлар туркумини ёза бошлади. Бу
туркумга «Марта Квест» (1952), «Муносиб никоҳ» (1954), «Пўртанадан
кейинги мавж» (1958), «Қуруқлик қуршовида» (1966), «Тўрт дарвозали
шаҳар» (1969) романлари кирган. «Олтин кундалик» (1962) романи ҳам
адибага катта шуҳрат келтирди. Унинг энг кўп ўқилган ва энг кўп таржима
қилинган «Олтин кундалик» романи аёллар ҳаракатининг тамал
тошларидан бири сифатида кўрилади. «Жаҳаннам учун йўриқнома» (1971)
ва «Кунботар олдидаги ёз» (1973) романлари ўқувчини инсон қалбининг
теран нуқталарига бошлаб киради.[3] «Канопус Аргосда» туркуми келажак
ҳақидаги мажозий асарлардан иборат. «Шикаста» (1979), «Учинчи,
тўртинчи, бешинчи зоналар ўртасида никоҳ» (1980), «Сириусдаги
тажрибалар» (1981), «Саккизинчи сайёра учун вакиллар қўмитасини
яратиш» (1982), «Волиен империя-сидаги сентиментал агентларга
тегишли ҳужжатлар» (1983) романлари киради. Адибанинг «Мулойим
террорчи» (1985) романи лондонлик сиёсатбозлар ҳақида ҳикоя қилади.
«Бешинчи фарзанд» (1988) ривожланишнинг ибтидоий даражасида турган
бадбашара бола ҳақида. Ёзувчи саккиз йиллик танаффусдан кейин 1996
йилда «Яна муҳаббат», 1999 йилда «Мара ва Дэн» номли футурологик
романларини эълон қилди. Дорис Лессинг «Яхши қўшни аёлнинг
кундалиги» (1983) ва «Қарилик уддалай олса эди» (1984) романларини
Жейн Сомерс тахаллуси остида чоп эттирди. Лессингнинг ҳикоялари,
драмалари ва публицистик мақолалари ҳам машҳур. 1995 йилда Дорис
Лессинг Гарвард университети доктори унвонига сазовор бўлди. 1999
йили унинг номи Фахрий кавалерлар орденига муносиб кишилар
рўйхатига киритилди.[4]
Дорис
Лессинг
нинг
романлари
инглиз
адабиётида аёллар образи силсиласини яратишга ўз ҳиссасини
қўшди. Лессинг ўзининг кўплаб роман ва ҳикояларида 20-асрнинг
ижтимоий ва сиёсий нотинчликларига дучор бўлган шахслар ҳаётини
ёритади. Айтиш мумкинки, унинг асарларининг асосий мавзулари
феминизм, жинслар ва яхлитликка интилаётган шахслар ўртасидаги
урушдир. Лессинг асарларида, асосан, Африканинг жанубида ёки
Британияда, ўз мустақиллиги учун чуқур фидойи бўлган социалистик ва
THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF
PEDAGOGICAL SCIENCES
International scientific-online conference
49
феминистик қаҳрамонлар худди ўз ёзувчилари каби ўзлари яшаётган
жамиятларнинг маданий чекловларига қарши исён кўтарадилар. [5]
2007 йили Дорис Лессинг Нобел мукофоти билан тақдирланди. Лессинг
Нобел мукофотни қўлга киритган энг кекса адиба бўлиб тарихда қолди.
Адабиётлар рўйхати:
1.
https://ziyouz.uz/jahon-nasri/doris-lessing/
2.
Roberta Rubenstein. Literary half lives Doris Lessing, 2014. P.226
3.
https://uz.wikipedia.org/wiki/Doris_Lessing
4.
Jessica Hannah Ambivalent Intimacies: Literary character and the ethics of
authorial authority in the post-war British novel. 2022, 214-248-p.
5.
Shu Hung Ming Intersubjectivity in the Fiction of Doris Lessing, Durham,
2012. P.293
6.
М.В. Миколайчик. Индивидуация героини в романе Дорис Лессинг
«Золотая тетрадь», 2014, 193-206-p.
https://rg.ru/2007/10/12/lessing.html
https://ria.ru/20131117/977490372.html
7.
Amanullaeva Kamola Muminovna. National concepts and their literary
representation in Haruki murakami’s novel “IQ84” Wschodnioeuropejskie
Czasopismo Naukowe (East European Scientific Journal) № 9(25), 2017.
https://sciencescholar.us/journal/index.php/ijhs/article/view/11004
8.
Амануллаева Камола Муминовна. Художественный концепт и
специфические характеристики его воссоздания, Хорижий филология №4,
Самарқанд. СамДЧТИ. 2020, Б.53-56.
https://inlibrary.uz/index.php/foreign_philology/article/view/1579
9.
Amanullayeva Kamola Muminovna, Shuhratova Visola Jamshid qizi. O’rta
darajadagi o’quv – uslubiy qo’llanmasi “Yapon tili o’rta darajasini o’rganamiz”
(
日
本語の中級を学ぼう
). Samarqand: “SamDCHTI”, 2022.
10.
Amanullayeva Kamola Muminovna, Universal concept as structural
farmotion of the component of Haruki Murakami’s novel “Kafka on the Shore”
Jour of Adv research in Dynamical & Contol Systems, Vol. 12, Issue- 2020,
Scopuc, Б.1117-1121.
https://sciencescholar.us/journal/index.php/ijhs/article/view/11004
11.
Amanullayeva Kamola Muminovna, The literary concept as of the creative
process in the literary comprehension, ӮзМУ ХАБАРЛАРИ. Тошкент-2021.
Б.179-181.
12.
Amanullayeva Kamola Muminovna, Shuhratova Visola Jamshidqizi, the
harmony of concepts in kazuo ishiguro's the buried giant, academicia: An
THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF
PEDAGOGICAL SCIENCES
International scientific-online conference
50
International Multidisciplinary Research Journal ISSN: 2249-7137 Vol. 12, Issue
02, February 2022.
13.
Amanullayeva Kamola Muminovna, Kizi, Sh. V. J., Botirovna, M. V., &
Khudoyberdieva, Z. S. (2022). Expressing Uzbek neologisms in Japanese and
Korean languages and using them in literary works as a concept. International
Journal of Health Sciences, 6(S2), 13719–13726. 385
14.
Амануллаева Камола Муминовна. О художественном концепте и в
целом, Россия и Узбекистан Международные образователъные научные и
социально–культурные технологии: векторы развития Челябинск-
Ташкент-Бухара-Самарканд 2020. Б.271-272.
15.
Amanullayeva Kamola Muminovna, Shuhratova Visola Jamshidqizi, Кузуо
Ишигуронинг “Дафн этилган гигант” асарида фантастик ғоялар талқини,
“ИНТЕРНАУКА” № 28, Москва. 2021, Б.67-68.
16.
Амануллаева Камола Муминовна. О воссоздании художественного
концепта в переводе между разносистемных языков. Хорижий филология,
адабиётшунослик ва таржимашунослик масалалари. Республика илмий-
амалий конференцияси. Жиззах. 2021, Б.9-12.
17.
Amanullayeva Kamola Muminovna, V. J. Shuhratova, Attention to the State
Language in the Educational Process, IJRASET, ISSN: 2321-9653; IC Value: 45.98;
SJ Impact Factor: 7.429 Volume 9 Issue XI Nov 2021.
18.
Амануллаева Камола Муминовна. Теоретическая интерпретация
понятия концептосферы. Самарқанд. №4, СамДЧТИ. 2021, Б.120-126.
19.
Amanullayeva Kamola Muminovna, Shuhratova Visola Jamshid qizi, O’RTA
darajadagi yapon tili darsligi men kashf qilgan yaponiya (
日本語教科書わたしの
見つけた日本
), Samarqand: “SamDCHTI”, 2022.
20.
Амануллаева Камола Муминовна. Матн тузилишида бадиий концепт.
Буюк ипак йўлида умуминсоний ва миллий қадриятлар: тил, таълим ва
маданият. Халқаро илмий-амалий конференция. Самарқанд. 2022, Б. 499-
501.
21.
Амануллаева Камола Муминовна. ХХ-ХХI асрларда таржима. Хорижий
тил таълими лингводидактикаси ва инновацион асослари. Халқаро илмий-
амалий конференция. Самарқанд. 2022, 212-214 б.
22.
Amanullayeva K. M. Badiiy asar konseptosferasi va asosiy konseptlarning
tarjimada qayta yaratilishi. Samarqand-2020.
23.
Amanullayeva
Kamola
“Tokio
afsonalari”,
Xaruki
Murakami
hikoyalarining tarjimalari, 2017, 104b.
THEORETICAL ASPECTS IN THE FORMATION OF
PEDAGOGICAL SCIENCES
International scientific-online conference
51
24.
Amanullayeva Kamola Muminovna. The role of translation in science.
Texas Journal of Philology, Culture and History. 2023, 60-62 p.
25.
Amanullayeva Kamola Muminovna. The concept of translation and
characteristics of fetures. Information Horisons: American Journal of Library
and Information Science. 2024, 63-66 p.