Ustozlar uchun
pedagoglar.org
73-son 3–to’plam Iyun-2025
Sahifa: 91
БЎЛМАЧАЛАР ФИБРИЛЛЯЦИЯСИ БИЛАН АСОРАТЛАНГАН ЎТКИР
МИОКАРД ИНФАРКТИНИНГ ЎЗИГА ХОС ҲУСУСИЯТЛАРИ.
D.T.Giyasev, E.V.Otaxonov , S. S. Ma'rifjonov
Respublika shoshilinch tibbiy yordam ilmiy markazi
Namangan filiali 2- shoshilinch kardiologiya bo’limi kardiologi
Impuls Tibbiyot Instituti o'qituvchisi
Impuls Tibbiyot Instituti o'qituvchisi
Gmail: soxibjonmarufjanov@gmail.com
Tel: +998901479704
Annotatsiya:
Ushbu maqolada o‘tkir miokard infarkti (UMI) bilan asoratlangan
bemorlarda bo‘lmachalar fibrillyatsiyasining rivojlanish omillari, ularning yosh va jins
bilan bog‘liqligi, shuningdek, miokard infarkti zonasiga ta’siri tahlil qilingan. Tadqiqot
natijalariga ko‘ra, bo‘lmachalar fibrillyatsiyasi 13,8% holatlarda kuzatilgan bo‘lib, u
ko‘pincha 60 yoshdan katta erkak bemorlarda uchraydi. Shuningdek, chap qorinchaning
oldingi o‘rta devori shikastlanganda o‘tkir chap qorincha yetishmovchiligi rivojlanish
ehtimoli yuqori ekani aniqlangan. Muolaja sifatida medikamentoz va elektr kardioversiya
usullari qo‘llanilib, 87,5% holatda ritm tiklangan.
Kalit so’z:
o‘tkir miokard infarkti, bo‘lmachalar fibrillyatsiyasi, yurak ishemik
kasalligi, aritmiya, elektr kardioversiya, chap qorincha yetishmovchiligi, antiaritmik
vositalar, trombolizis.
Юрак ишемик касаллиги (ЮИК), ўткир миокард инфаркти (ЎМИ) 12-13 %
ҳолатларда бўлмачалар фибрилляцияси билан асоратланади [4
,
1]. Адабиётларда
келтирилишича кўп ҳолатларда қоринчалар тахикардияси билан бўлмачалар
фибрилляцияси бир вақтда ривожланиб, инфаркт зонасини кенгайишига ва ҳаётий
гемодинамик бузилишларга олиб келади [1,3]. Бу эса ЎМИ натижасида келиб
чиқадиган асоратларни янада кучайтиради. ЎМИ да бўлмачалар фибрилляциясини
ривожланиши асосий иккита сабаб туфайли ривожланади. Биринчидан: ўткир чап
қоринча етишмовчилиги ҳисобига чап бўлмачадаги гемодинамик зўриқиш. Бунда
чап бўлмачада ўткир ремодуляция ҳисобига миокарднинг электрофизиологик
ўзгариши юзага келади. Иккинчидан: чап бўлмачани қон билан таъминлайдиган
коронар атерияни окклюзияси натижасида бўлмача миокардини ўткир ишемияси
Ustozlar uchun
pedagoglar.org
73-son 3–to’plam Iyun-2025
Sahifa: 92
юзага келади [2]. Бунинг оқибатида пароксизмал шаклдаги бўлмачалар
фибрилляцияси ривожланади [5].
Ишнинг максади:
стационар шароитда ЮИК, ЎМИ диагнози билан
даволанаётган беморларда бўлмачалар фибрилляцияси билан асоратланишини ёшга,
жинсга, миокард инфарктини зонасига ва муддатига боғлиқлигини ўрганиш.
Текширув материали:
РШТЁИМНФ да даволанган ЮИК, ўткир Q-тишли
миокард инфаркти билан даволанган 58 та бемор касаллик тарихи текширув
материали сифатида ўрганилди. Текширувга олинган беморлар 2 та гурухга
ажратилди. 21 та бемор аритмия билан асоратланмаган (назорат гурухи), 37 нафар
бемор турли хил ритм ва ўтказувчанлик бузилишлари билан асоратланган.
Текширув ҳулосалари:
жами беморлардан эркаклар 32 нафарни 55,2 %,
аёллар эса 44,8 % 26 нафарни ташкил қилди. Аритмия билан асоратланмаган назорат
гурухидаги 21 нафар беморлардан 11 нафари 52,4 % эркак, 10 нафарини 47,6%
аёллар ташкил килди. Ритм ва ўтказувчанлик бузилиши билан асоратланган 37
нафар бемордан эркаклар 56,7 % 21 нафарни, аёллар эса 16 нафарни 43,3 % ташкил
килади.
37 нафар турли хил ритм ва ўтказувчанлик билан асоратланган беморлар
орасида бўлмачалар фибрилляцияси 8 нафардан 21,6 % иборат. Умумий 58 нафар
бемор орасида эса 13,8 %ни ташкил килади.
Ёш буйича курсаткичлар: 30-39 ёш орасида 1 нафар 1,7 %, 40-49 ёш орасида 4
нафар 6,9 %, 50-59 ёш орасида 18 нафар 31,1 %, 60 ёшдан катталар эса 35 нафарни
яъни 60,3 % ташкил килди.
8 нафар бўлмачалар фибрилляцияси билан асоратланган беморларни 5 нафари
62,5 % эркаклар, 3 нафари 37,5 % аёллардан иборат. Бўлмачалар фибрилляцияси 5
нафар беморда яъни 62,5% ЎМИни 1 суткасида, 2 нафар беморда 25 % ҳолатда 2-3
сутка орасида, 1 нафар 12,5 % беморда эса 5 суткада ривожланган. 1 суткада
ривожланган 5 нафар беморлардан 1 нафарида тромболизис амалиётидан кейин
кузатилган.
8 нафар бўлмачалар фибрилляцияси билан асоратланган беморларда
медикаментоз (β адреноблокаторлар, амиодорон ва пропронорм) ва электрик
кардиоверсия орқали ритмни тиклаш муолажалари ўтказилган, 8 нафар бемордан 5
нафарида
медикометроз
усулда
ритм
тикланган.
2
нафар
беморда
электрокардиоверсия ва медикоментоз усул комбинациясида ритм тикланган, 1
нафар беморда бўлмачалар фибрилляцияси доимий шакли ривожланган.
Миокард инфакртини зонаси бўйича: 8 нафар бемордан 6 нафарида 75 % чап
қоринча олдинги оралиқ деворида бўлса, 2 нафар беморда эса 25 % чап қоринча
пастки деворида миокард инфаркти кузатилган. Чап қоринча олдинги оралиқ
деворида ривожланган ЎМИ бўлмачалар фибрилляцияси билан асоратланганда 3
нафарида ўткир чап қоринча етишмовчилиги, 1 нафарида эса кардиоген шок ҳолати
Ustozlar uchun
pedagoglar.org
73-son 3–to’plam Iyun-2025
Sahifa: 93
кузатилган. ЎМИ чап қоринча пастки деворида бўлмачалар фибрилляцияси билан
асоартланган беморларда эса ўткир чап қоринча етишмовчилиги кузатилмаган.
Ҳулоса:
Юрак ишемик касаллиги, ўткир миокард инфаркти бўлмачалар
фибрилляцияси билан 13,8 % беморларда асоратланган. Бу беморлар асосан 60
ёшдан катталарда, эркакларда 62,5 % кузатилган.
Юрак ишемик касаллиги, ўткир миокард инфаркти бўлмачлар фибрилляцияси
билан асоратланганда чап қоринча олдинги оралиқ девор шикастланишида ўткир
чап қоринча етишмовчилиги кузатилган.
Медикаментоз ва электрик кардиоверсия орқали ритм 87,5% ҳолатда тикланган
ва ҳаётий асоратлар бартараф этилган. ЮИК, ўткир коронар синдроми ва миокард
инфарктида антикоагулянт, антиагрегант (комбинацион) препаратлар билан бир
қаторда антиаритмик воситаларни (асосан β-адреноблокаторларни) барвақт
қўлланилиши лозим.
Фойдаланилган адабиётлар:
1.
Rathore S. S. et al. Acute myocardial infarction complicated by atrial fibrillation in the
elderly: prevalence and outcomes //Circulation. – 2000. – Т. 101. – №. 9. – С. 969-
974.
2.
Sadat B. et al. Atrial Fibrillation Complicating Acute Myocardial Infarction:
Prevalence, Impact, and Management Considerations //Current Cardiology Reports. –
2024. – Т. 26. – №. 5. – С. 313-323.
3.
Белкорей О. С., Хасанов Н. Р., Дьякова Э. Н. Влияние фибрилляции предсердий
на развитие госпитальных осложнений острого инфаркта миокарда
//Медицинский алфавит. – 2016. – Т. 2. – №. 28. – С. 25-27.
4.
Мансурова М. Х., Сулейманов С. Ф. Факторы риска острого инфаркта миокарда
у больных разного возраста //Новый день в медицине. – 2020. – №. 1. – С. 270-
272.
5.
Радха Б., Сайганов С. А., Трофимова Е. В. Фибрилляция предсердий при
инфаркте миокарда различной локализации //Рациональная фармакотерапия в
кардиологии. – 2015. – Т. 11. – №. 1. – С. 25-30.